MONITOR: Obeležena je dvadeseta godišnjica od zločina u Srebrenici koji su dva medjunarodna suda okarakterisala kao zločin genocida. U danima neposredno pred 11.jul, vodila se diplomatska borba za i protiv predloga Rezolucije o Srebrenici koju je predlagala Velika Britanija. Kako ocenjujete zaplet i rasplet te diplomatsko-političke aktivnosti moćnih aktera preko SB UN?
BISERKO: Ta rezolucija je imala simbolički karakter i nije ni na koji način bila namenjena samo Srbiji. Ona je imala za cilj da naglasi činjenicu da medjunarodna zajednica nije uspela da spreči genocid u Srebrenici, da podseti na njega povodom dvadesetogodišnjice, da deluje preventivno i podstakne zemlje da uključe genocid u svoje obrazovne programe i da spreči poricanje. Mislim da je rezolucija bila u skladu i sa aktuelnim dešavanjima u svetu. Uključila je u sebe i koncept Responisibility to Protect (R2P) kao mehanizam koji treba da se aktuelizuje u svim sličnim situacijama.
Molba predsednika Nikolića da Rusija spreči rezoluciju je takodje neuobičajen diplomatski potez, zatim njegovo pismo kraljici Velike Britanije, kao što je i sam čin Rusije da stavi veto na tu rezoluciju. Treba imati u vidu da su dva najviša pravna tela UN (ICTY i ICJ) donela presude koje zločin u Srebrenici kvalifikuju kao genocid. To znači da Rusija i Srbija ne priznaju te sudove i da je ruski veto podrivanje medjunarodnog sistema. Liči na poteze koje je Milošević povlačio u okviru jugoslovenske federacije sve dok je nije blokirao i time uveo u raspad.
Za Srbiju će to imati dalekosežne posledice za njene odnose sa Zapadom jer je pokazala da ne poštuje principe i norme UN i EU za koje se navodno opredelila.
Osim toga reakcije Vlade Srbije, društva i medija su pokazali pravo stanje duha u zemlji kao i u regionu. Očitovala se fragilnost regionalnih odnosa kao i, rekla bih, pogrešan pristup pomirenju na Balknau. Bez objektivizacije rata i jasnog definisinja karaktera rata nema pomirenja. Insistiranje samo na žrtvama pretvara ceo proces u tržište žrtava što nema kraja.
MONITOR: Sada kada je Srbija, uz pomoc veta Rusije u SB UN, sprečila izglasavanje britanskog predloga Rezolucije, da li ona sebe dovodi u nepovoljnu situaciju pred medjunarodnim institucijama?
BISERKO: Srbija se pokazala kao zemlja (ne samo sada) koja ne poštuje međunarodne norme i principe, kao zemlja koja ima veoma selektivan odnos prema pravdi. Da podsetim da je Međunarodni sud pravde doneo i presudu, odnosno mišljene o kosovskoj nezavisnosti, što Srbija takođe u praksi osporava. Srbija se u svojim projekcijama rukovodi aktuelnim međunarodnim trenutkom, odnosno činjenicom da je svet u nekoj vrsti tranzicije i turbulencije, te u očekivanju da će Rusija uvek biti tu da štiti njene interese u Republici Srpskoj, na severu Kosova i pred međunarodnim institucijama pravde. Sve to pokazuje da nije sposobna za vlastitu odgovornost, da nije ravnopravni i odgovorni član međunarodne zajednice, već da se ponaša kao klijent po principu „.ko da više”. Rusija veoma vešto koristi Srbiju u svojim obračunima sa Zapadom što takođe pokazuje njenu frustraciju u odnosu na činjenicu da ne može da povrati svoj status velike sile. Rusija je i sama u veoma teškoj ekonomskoj situaciji, a na međunarodnom planu suviše se rastegla na sve strane. Nije moguće parirati Zapadu na taj način. I ona će dugoročno platiti veliku cenu za takvu politiku. To je velika šteta za tu zemlju jer svoju frustraciju (kao i Srbija) treba da leči na drugi način. Ali očito ni Rusija ni Srbija nisu spremne i sposobne da to urade.
MONITOR: NVO u Beogradu i Srbiji, i vaš Helsinški odbor, hteli su da performans akcijom „Sedam hiljada”, obeleže ovu godišnjicu i iskažu solidarnost sa žrtvama i sećanje na ubijene, ali je to, pred sam dogadjaj, otkazano od strane policijske uprave. Da li je najava Vojislava Šešelja da će se njegove pristalice umešati medju one koji odaju počast i izazvati nerede, odlučila o otkazivanju?
BISERKO: Civilni sektor je želeo da obeleži taj dan kako bi pokazao empatiju za žrtve, kao što je činio i ranijih godina. Međutim, to je sprečeno. Zato, jer je navodno Šešelj najavio svoju akciju na istom mestu. Činjenica je da desničarske grupacije divljaju ali isto je tako činjenica da, za sada, Vlada još uvek sa njima vešto upravlja i manipuliše. Zatvaraju se kad treba pokazati da je Parada ponosa moguća, ili se pak uvažavaju njihovi zahtevi za slične manifestacije kad se ne želi podsećanje na Srebrenicu. Znači, cela akcija je namerno otkazana, jer Vlada određuje meru pokajanja svih građana u Srbiji. Znači, mera je Premijer. I sam taj incident u Srebrenici išao je na ruku samo Beogradu jer je bacio senku na Srebrenicu i njene žrtve i u prvi plan stavilo kamenovanje. Jedan tviteraš je objavio „Baciš kamen i atentat. Pobiješ preko 8000 ljudi i nije genocid”.
MONITOR: Sam Memorijal u Srebrenici nije protekao u skladu sa običajima. No, pre napada na Aleksandra Vučića i delegaciju vlade Srbije, čuli smo niz govora gostiju i domaćina. Kako biste vi ocenili te koliko prigodne toliko, svakako, i simbolički važne nastupe različitih zvaničnika?
BISERKO: Predstavnici međunarodne zajednice su iskoristili dvadesetogodisnjicu da pošalju poruku regionu, da izvuče lekcije iz istorije, da, kako je rekla pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Noland u intervjuu za RTS, prihvati i nazove pravim imenom ono što se desilo. Rezolucija je bila važna opomena kako se takav zločin nikada ne bi ponovio. Svi istupi međunarodnih predstavnika išli su u tom pravcu. Nažalost, njihove poruke nisu čule hiljade ljudi koji su tog dana bili tamo jer nije bilo prevoda, jer se ceremonijal odvijao u hali.
MONITOR: Incident koji je usledio, napad na Vučića i njegovu kolonu, ocenjuje se različito. Ne samo medju zvaničnicima i odgovornima, već i u javnosti i javnom mnjenju.Kakvo je vaše mišljenje?
BISERKO: Bez policijskog uvida teško je reći šta se desilo. Postoje dve mogućnosti. Jedna je da je sve unapred bilo organinizovano još ne znamo od koga. I druga da je to bila spontana reakcija na kampanju koju su vodili beogradski mediji i Vlada Srbije. Šta god je pozadina, išla je na ruku Beogradu. Odgovornost treba da snose sigurnosne službe BiH, Federacije i Republike Srpske, ali i Srbije jer je tesno sa njima sarađivala u pripremi odlaska premijera u Srebrenicu.
MONITOR: Nakon povratka u Beograd, Aleksandar Vučić je pozvao političare i gradjane Srbije da pređu preko incidenta i da se nastavi regionalna saradnja. Dobar deo opozicije i NVO nemaju poverenja u Vučića i smatraju da on samo prihvata diktate kada se radi o politici dobrosusedstva i pomirenja. Kako bi trebalo procenjivati poteze Vlade i Premijera, kada se radi o „promeni politike” koju su većina od njih zastupali 90-tih?
BISERKO: S obzirom da se ova Vlada deklarativno opredelila za EU, jedna od obaveza je i regionalno pomirenje. Druga je stvar koliko to ova Vlada iskreno radi. Mislim da ne radi, jer svaki događaj u regionu zatrpa kampanjama koje vodi ne samo u Srbiji već i u međunarodnoj zajednici. Očekujem da će uskoro uslediti i kampanja oko obeležavanja Oluje. Premijer nikada nije objasnio zašto se promenio i od čega se distancirao. Nije to imenovao i dopušta da se vode kampanje koje su neprimerene i teško da idu u pravcu pomerenja. Jedno je lice prema međunarodnoj zajednici, a drugo prema regionu. Sve dok iskreno ne iskorači iz svoje prošlosti neće imati ni iskrenu podršku. Da bi NVO dale podršku mora se znati za šta mu se daje podrška, šta je zajednički cilj i od čega se Srbija distancira.
MONITOR: Koliko bi dogadjaji na Memorijalu u Srebrenici i njihov istražni rasplet, mogli da utiču na odnose u samoj BIH?
BISERKO: Događaji u Srebrenici bacili su svetlo na odnose Srbije i Bosne i ukazali na glavni problem ili kamen spoticanja u tim odnosima. A to je odnos Srbije prema ratu u Bosni. U negiranju genocida u Srebrenici i odgovornosti za rat u Bosni i Hercegovini srpska elita se poziva na Jasenovac, Jadovno, Kravice …To obašnjava i zabranu akcije 7000 i nagoveštava sistemsko ugrožavanje svih onih koji se suprotstavljaju negaciji zločina i genocida i koji se bore za istinu.
Najveći deo elite u Srbiji taj rat kvalifikuje kao “oslobodilački rat Srba”. Čak je i spomenik Gavrilu Principu u Beogradu (nedavno podignut) dobio tu konotaciju, oslobođenje Srba. Već dugo je na delu revizija istorije čitavog XX veka. Obe Jugoslavije su poništene, istorija je nacionalizovana izvan regionalnog konteksta (ne samo u Srbiji) i u tom smislu ratovi iz devedesetih se tumače kao pravedni i osvetnički rat. Jer, Srbi su, kako se tumači, jedine žrtve – od balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.
Zbog mogućnosti da se fragilni mir u regionu naruši, poslednjih dana imali smo brojne posete međunarodnih predstavnika regionu – od Angele Merkel, do pomoćnice državnog sekretara SAD, Viktorije Noland. Sve sa istom porukom – da je neophodna regionalna saradnja i veći naglasak na regionalnom pomirenju.
Nastasja RADOVIĆ
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
INTERVJU4 sedmice
SVIJET3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice