Povežite se sa nama

INTERVJU

SONJA BISERKO, PREDSJEDNICA HELSINŠKOG ODBORA U SRBIJI: Srbija poriče istinu o ratu u Bosni

Objavljeno prije

na

MONITOR: Obeležena je dvadeseta godišnjica od zločina u Srebrenici koji su dva medjunarodna suda okarakterisala kao zločin genocida. U danima neposredno pred 11.jul, vodila se diplomatska borba za i protiv predloga Rezolucije o Srebrenici koju je predlagala Velika Britanija. Kako ocenjujete zaplet i rasplet te diplomatsko-političke aktivnosti moćnih aktera preko SB UN?
BISERKO: Ta rezolucija je imala simbolički karakter i nije ni na koji način bila namenjena samo Srbiji. Ona je imala za cilj da naglasi činjenicu da medjunarodna zajednica nije uspela da spreči genocid u Srebrenici, da podseti na njega povodom dvadesetogodišnjice, da deluje preventivno i podstakne zemlje da uključe genocid u svoje obrazovne programe i da spreči poricanje. Mislim da je rezolucija bila u skladu i sa aktuelnim dešavanjima u svetu. Uključila je u sebe i koncept Responisibility to Protect (R2P) kao mehanizam koji treba da se aktuelizuje u svim sličnim situacijama.

Molba predsednika Nikolića da Rusija spreči rezoluciju je takodje neuobičajen diplomatski potez, zatim njegovo pismo kraljici Velike Britanije, kao što je i sam čin Rusije da stavi veto na tu rezoluciju. Treba imati u vidu da su dva najviša pravna tela UN (ICTY i ICJ) donela presude koje zločin u Srebrenici kvalifikuju kao genocid. To znači da Rusija i Srbija ne priznaju te sudove i da je ruski veto podrivanje medjunarodnog sistema. Liči na poteze koje je Milošević povlačio u okviru jugoslovenske federacije sve dok je nije blokirao i time uveo u raspad.

Za Srbiju će to imati dalekosežne posledice za njene odnose sa Zapadom jer je pokazala da ne poštuje principe i norme UN i EU za koje se navodno opredelila.

Osim toga reakcije Vlade Srbije, društva i medija su pokazali pravo stanje duha u zemlji kao i u regionu. Očitovala se fragilnost regionalnih odnosa kao i, rekla bih, pogrešan pristup pomirenju na Balknau. Bez objektivizacije rata i jasnog definisinja karaktera rata nema pomirenja. Insistiranje samo na žrtvama pretvara ceo proces u tržište žrtava što nema kraja.

MONITOR: Sada kada je Srbija, uz pomoc veta Rusije u SB UN, sprečila izglasavanje britanskog predloga Rezolucije, da li ona sebe dovodi u nepovoljnu situaciju pred medjunarodnim institucijama?
BISERKO: Srbija se pokazala kao zemlja (ne samo sada) koja ne poštuje međunarodne norme i principe, kao zemlja koja ima veoma selektivan odnos prema pravdi. Da podsetim da je Međunarodni sud pravde doneo i presudu, odnosno mišljene o kosovskoj nezavisnosti, što Srbija takođe u praksi osporava. Srbija se u svojim projekcijama rukovodi aktuelnim međunarodnim trenutkom, odnosno činjenicom da je svet u nekoj vrsti tranzicije i turbulencije, te u očekivanju da će Rusija uvek biti tu da štiti njene interese u Republici Srpskoj, na severu Kosova i pred međunarodnim institucijama pravde. Sve to pokazuje da nije sposobna za vlastitu odgovornost, da nije ravnopravni i odgovorni član međunarodne zajednice, već da se ponaša kao klijent po principu „.ko da više”. Rusija veoma vešto koristi Srbiju u svojim obračunima sa Zapadom što takođe pokazuje njenu frustraciju u odnosu na činjenicu da ne može da povrati svoj status velike sile. Rusija je i sama u veoma teškoj ekonomskoj situaciji, a na međunarodnom planu suviše se rastegla na sve strane. Nije moguće parirati Zapadu na taj način. I ona će dugoročno platiti veliku cenu za takvu politiku. To je velika šteta za tu zemlju jer svoju frustraciju (kao i Srbija) treba da leči na drugi način. Ali očito ni Rusija ni Srbija nisu spremne i sposobne da to urade.

MONITOR: NVO u Beogradu i Srbiji, i vaš Helsinški odbor, hteli su da performans akcijom „Sedam hiljada”, obeleže ovu godišnjicu i iskažu solidarnost sa žrtvama i sećanje na ubijene, ali je to, pred sam dogadjaj, otkazano od strane policijske uprave. Da li je najava Vojislava Šešelja da će se njegove pristalice umešati medju one koji odaju počast i izazvati nerede, odlučila o otkazivanju?
BISERKO: Civilni sektor je želeo da obeleži taj dan kako bi pokazao empatiju za žrtve, kao što je činio i ranijih godina. Međutim, to je sprečeno. Zato, jer je navodno Šešelj najavio svoju akciju na istom mestu. Činjenica je da desničarske grupacije divljaju ali isto je tako činjenica da, za sada, Vlada još uvek sa njima vešto upravlja i manipuliše. Zatvaraju se kad treba pokazati da je Parada ponosa moguća, ili se pak uvažavaju njihovi zahtevi za slične manifestacije kad se ne želi podsećanje na Srebrenicu. Znači, cela akcija je namerno otkazana, jer Vlada određuje meru pokajanja svih građana u Srbiji. Znači, mera je Premijer. I sam taj incident u Srebrenici išao je na ruku samo Beogradu jer je bacio senku na Srebrenicu i njene žrtve i u prvi plan stavilo kamenovanje. Jedan tviteraš je objavio „Baciš kamen i atentat. Pobiješ preko 8000 ljudi i nije genocid”.

MONITOR: Sam Memorijal u Srebrenici nije protekao u skladu sa običajima. No, pre napada na Aleksandra Vučića i delegaciju vlade Srbije, čuli smo niz govora gostiju i domaćina. Kako biste vi ocenili te koliko prigodne toliko, svakako, i simbolički važne nastupe različitih zvaničnika?
BISERKO: Predstavnici međunarodne zajednice su iskoristili dvadesetogodisnjicu da pošalju poruku regionu, da izvuče lekcije iz istorije, da, kako je rekla pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Noland u intervjuu za RTS, prihvati i nazove pravim imenom ono što se desilo. Rezolucija je bila važna opomena kako se takav zločin nikada ne bi ponovio. Svi istupi međunarodnih predstavnika išli su u tom pravcu. Nažalost, njihove poruke nisu čule hiljade ljudi koji su tog dana bili tamo jer nije bilo prevoda, jer se ceremonijal odvijao u hali.

MONITOR: Incident koji je usledio, napad na Vučića i njegovu kolonu, ocenjuje se različito. Ne samo medju zvaničnicima i odgovornima, već i u javnosti i javnom mnjenju.Kakvo je vaše mišljenje?
BISERKO: Bez policijskog uvida teško je reći šta se desilo. Postoje dve mogućnosti. Jedna je da je sve unapred bilo organinizovano još ne znamo od koga. I druga da je to bila spontana reakcija na kampanju koju su vodili beogradski mediji i Vlada Srbije. Šta god je pozadina, išla je na ruku Beogradu. Odgovornost treba da snose sigurnosne službe BiH, Federacije i Republike Srpske, ali i Srbije jer je tesno sa njima sarađivala u pripremi odlaska premijera u Srebrenicu.

MONITOR: Nakon povratka u Beograd, Aleksandar Vučić je pozvao političare i gradjane Srbije da pređu preko incidenta i da se nastavi regionalna saradnja. Dobar deo opozicije i NVO nemaju poverenja u Vučića i smatraju da on samo prihvata diktate kada se radi o politici dobrosusedstva i pomirenja. Kako bi trebalo procenjivati poteze Vlade i Premijera, kada se radi o „promeni politike” koju su većina od njih zastupali 90-tih?
BISERKO: S obzirom da se ova Vlada deklarativno opredelila za EU, jedna od obaveza je i regionalno pomirenje. Druga je stvar koliko to ova Vlada iskreno radi. Mislim da ne radi, jer svaki događaj u regionu zatrpa kampanjama koje vodi ne samo u Srbiji već i u međunarodnoj zajednici. Očekujem da će uskoro uslediti i kampanja oko obeležavanja Oluje. Premijer nikada nije objasnio zašto se promenio i od čega se distancirao. Nije to imenovao i dopušta da se vode kampanje koje su neprimerene i teško da idu u pravcu pomerenja. Jedno je lice prema međunarodnoj zajednici, a drugo prema regionu. Sve dok iskreno ne iskorači iz svoje prošlosti neće imati ni iskrenu podršku. Da bi NVO dale podršku mora se znati za šta mu se daje podrška, šta je zajednički cilj i od čega se Srbija distancira.

MONITOR: Koliko bi dogadjaji na Memorijalu u Srebrenici i njihov istražni rasplet, mogli da utiču na odnose u samoj BIH?
BISERKO: Događaji u Srebrenici bacili su svetlo na odnose Srbije i Bosne i ukazali na glavni problem ili kamen spoticanja u tim odnosima. A to je odnos Srbije prema ratu u Bosni. U negiranju genocida u Srebrenici i odgovornosti za rat u Bosni i Hercegovini srpska elita se poziva na Jasenovac, Jadovno, Kravice …To obašnjava i zabranu akcije 7000 i nagoveštava sistemsko ugrožavanje svih onih koji se suprotstavljaju negaciji zločina i genocida i koji se bore za istinu.

Najveći deo elite u Srbiji taj rat kvalifikuje kao “oslobodilački rat Srba”. Čak je i spomenik Gavrilu Principu u Beogradu (nedavno podignut) dobio tu konotaciju, oslobođenje Srba. Već dugo je na delu revizija istorije čitavog XX veka. Obe Jugoslavije su poništene, istorija je nacionalizovana izvan regionalnog konteksta (ne samo u Srbiji) i u tom smislu ratovi iz devedesetih se tumače kao pravedni i osvetnički rat. Jer, Srbi su, kako se tumači, jedine žrtve – od balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.

Zbog mogućnosti da se fragilni mir u regionu naruši, poslednjih dana imali smo brojne posete međunarodnih predstavnika regionu – od Angele Merkel, do pomoćnice državnog sekretara SAD, Viktorije Noland. Sve sa istom porukom – da je neophodna regionalna saradnja i veći naglasak na regionalnom pomirenju.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

DRAGOLJUB VUKOVIĆ, NOVINAR: Otvoren prostor za pregrupisavanja na političkoj sceni

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sasvim je izvjesno da Pokret Evropa sad nema kapaciteta da postane ozbiljna i demokratski ustrojena politička organizacija, što otvara prostor za moguća pregrupisavanja postojećih političkih aktera ali i, moguće, pojavljivanje nekih novih. Bez obzira na to kakvi će biti krajnji ishodi ovih procesa, izgledno je da oni sada neće voditi političkoj stabilizaciji i snaženju aktuelne izvršne vlasti. Ne bih se iznenadio da već naredne godine imamo vanredne parlamentarne izbore

 

 

MONITOR: Kako vidite izlazak iz PES-a predsjednika države Jakova Milatovića, i isključenje ministra pravde iz te partije Andreja Milovića?

VUKOVIĆ: Prvo što mi pada na pamet je komentar predsjednika te partije i aktuelnog premijera Milojka Spajića na pitanje novinara vezano za sjednicu Odbora za bezbjednost i odbranu Skupštine Crne Gore na kojoj je ministar Milović bio targetiran kao problematičan tip od strane šefa Specijalnog policijskog tima. Spajić je tada rekao da ono što se čulo na sjednici „priliči muškoj svalačionici iz IVa, IVb… razreda…“ Aktuelna dešavanja u njegovoj stranci su takođe uporediva sa nadgornjavanjem tinejdžera u svlačionici željnih dokazivanja i moći.

Pokret Evropa sad meni liči na grupu ljudi koja se okupila sticajem okolnosti i koju ne povezuje nikakva čvrsta ideološka armatura, osim želje za dokazivanjem i moći. Čim te armature nema, onda su diobe i odlasci dio neke političke normalnosti. Osim toga, već na početku su pokazali da nijesu odmakli od autoritarnih modela političkog organizovanja u kome se insistira na monolitnosti i lojalnostim, a ne na unutarpartijskom pluralizmu koji kroz argumentovanu debatu vodi do odluka većine koje poštuje partijska manjina. U autoritarnim partijama i neistomišljenike u svojim redovima doživljavaju kao neprijatelje koje treba eliminisati, tako da mi se čini da Evropa sad funkcioniše po tome modelu.

Milatovićevo istupanje vidim kao dio pragmatičnog otklona od Spajićeve i Vladine olako obećane brzine reformi i boljeg života i mapiranje, u zavjetrini funkcije predsjednika države, neke izvjesnije vlastite političke budućnosti.

Iza Milovićevog isključenja izgleda da takođe stoji pragmatizam, kojim partijsko vođstvo žrtvuje važnu figuru zarad produžetka partije i zaštite ’kralja’.

MONITOR: Kako se to  može odraziti na buduće političke procese i funkcionisanje vlasti?

VUKOVIĆ: Sasvim je izvjesno da Pokret Evropa sad nema kapaciteta da postane ozbiljna i demokratski ustrojena politička organizacija, što otvara prostor za moguća pregrupisavanja postojećih političkih aktera ali i, moguće, pojavljivanje nekih novih. Bez obzira na to kakvi će biti krajnji ishodi ovih procesa, izgledno je da oni sada neće voditi političkoj stabilizaciji i snaženju aktuelne izvršne vlasti. Ne bih se iznenadio da već naredne godine imamo vanredne parlamentarne izbore.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka prvog marta ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

TATJANA LAZAREVIĆ, UREDNICA PORTAL KOSSEV: Tope se posljednje ružičaste naočare Srba sa Kosova

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ciljano katastrofičnom” politikom iz Beograda , kosovskim vlastima se sve vrijeme, izgleda, obezbjeđuje alibi

 

MONITOR: Nedavno se navršilo 16 godina otkako je Skupština Kosova proglasila nezavisnost. Kada se govori o Kosovu, uvijek su u fokusu odnosi Albanaca i Srba. Mijenjale su se vlasti i u Beogradu i u Prištini, koliko i kako su se mijenjali međuetnički odnosi, i „zvanični“ i „nezvanični“?

LAZAREVIĆ: Odnosi srpskog i albanskog naroda su se dodatno zaoštrili unazad nekoliko godina. I jedni i drugi nastupaju sa pozicija samoviktimizacije i optuživanja druge strane za zlodela. Dijalog izostaje, a javni prostor je sa obe strane kontaminiran mržnjom, promocijom nasilja i propagande. Kod srpske zajednice dominira i strah, pride. Samoopredeljenje je podiglo očekivanja svom biračkom telu kada je u pitanju odnos prema Srbiji, Severu Kosova, kao i svojevrsnom istorijskom revizionizmu, i u taj balon su poslednju godinu dana uvukli i one koji su tradicionalno bili naklonjeniji drugim strankama – pre svega PDK, kao i LDK, i AAK. Ovakva situacija koincidira upravo sa promenom vlasti u Prištini. Dvadeset pet godina nakon konflikta, do pomirenja srpskog i albanskog naroda nije došlo, ali se život tokom godina normalizovao do nivoa izgrađene konstruktivne komunikacije, dijaloga i saradnje – bilo na pojedinačnom, ili lokalno-opštinskom nivou; ili čak, epizodno, i između samih pregovaračkih strana. Sa takvom je praksom prekinuto dolaskom Samoopredeljenja na vlast. Kako je za tango potrebno dvoje, zvanični Beograd prenaglašava već očigledne negativne efekte politike Samoopredeljenja po Srbe sa Kosova u meri izjednačavanja ‘kurtizacije’ Severa sa ‘okupacijom’, iako je sam Sever pod međunarodnom vojnom i administrativnom jurisdikcijom još od ‘99-sa čim se Srbija saglasila, kao i postepenim prenošenjem jurisdikcija na kosovske vlasti. Sever je de fakto militarizovan merama Prištine. Citiraću i utisak koji je vidjiv na severu – “ciljano katastrofičnom” politikom iz Beograda , kosovskim vlastima se sve vreme, izgleda, obezbeđuje alibi za postupke koje jedino iskreno ne odobravaju Srbi sa Kosova, ali i čija se volja ni za jednu stranu istinski ne računa.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka prvog marta ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BUDISLAV MINIĆ, ADVOKAT: Daleko od suštinskih promjena u pravosuđu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ne samo hvalisanje aktuelne vlasti već i hvalospjevi dobijeni od međunarodnih partnera koji su neskrivenim olakšanjem prokomentarisali prekid dugovremene blokade vrha pravosuđa, kazuje o dubini potonuća na koje smo bili svikli s vladama i nakon promjene vlasti

 

 

MONITOR: Ministarstvo evropskih poslova opet je saopštilo da očekuje završna mjerila za poglavlje 23, 24 u junu ove godine. Gdje je Crna Gora kada je u pitanju vladavina prava danas i koliko je realno da ispunimo zadatke koji se od nas traže u tom zahtjevnom poglavlju do ljeta da bi dobili završna mjerila?

MINIĆ: Crna Gora i danas, kao i u prethodnom periodu, simulacija demokratije i vladavine prava. Ona značajno zaostaje u zadovoljenju prije svega svojih potreba u oblasti uspostavljanja vladavine prava a onda i u ispunjenju zadataka na putu priključenja Evropskoj uniji. Taj značajan zaostatak dijelom je posljedica svjesne opstrukcije od strane dobitnika tranzicije koji su do 30. avgusta 2020. godine bili na vlasti i koncipirali pravni, obrazovni, kao i ukupni sistem u skladu sa svojim ličnim, grupnim i drugim partikularnim interesima, na štetu opštih, u sistemu rigidne partitokratije transformisane u mafiokratiju.

Ispunjenje zadataka u vezi sa dosadašnjim mjerilima za poglavlja 23 i 24 nije bilo pretjerano zahtjevno. Odnosilo se na ispunjenje nužnih pretpostavki za uspostavljanje osnova za izgradnju i otpočinjanje djelovanja pravosuđa u skladu sa evropskim standardima.  Međutim, ključni problem je predstavljalo odsustvo političke volje vladajućih struktura da se iskreno posvete tom cilju. Njegovo  ispunjenje je predstavljalo ozbiljnu prijetnju najvišim nosiocima vlasti i njima bliskim strukturama “ostvarenim” u vrijeme i na način koji zahtijevaju ozbiljna preispitivanja u pravičnim postupcima pred samostalnim i nezavisnim organima efikasnog pravosuđa, koncipiranog od kredibilnih i kompetentnih ljudi na svim nivoima.

Dosadašnje  (podsticajne) ocjene našeg napretka od strane međunarodnih partnera, pozitivnije su od iskustva nas praktičara u svakodnevnom suočavanju sa tim sistemom. Vjerujem da će  ubuduće najozbiljniji problem biti ljudski potencijal obrazovan u postojećem obrazovnom sistemu i sa radnim iskustvom i navikama dosadašnjeg pravosuđa.

MONITOR: Vlasti se za sada hvale izborom upražnjenih pozicija u vrhu pravosuđa. Koliko je dobro obavljen taj zadatak?

MINIĆ: Ne samo hvalisanje aktuelne vlasti već i hvalospjevi dobijeni od međunarodnih partnera koji su neskrivenim olakšanjem prokomentarisali prekid dugovremene blokade vrha pravosuđa, kazuje o dubini potonuća na koje smo bili svikli s Vladama i nakon promjene vlasti.

Sa iskustvom neposrednog očevica protivustavnog dijeljenja pravde i zastupanja imovinskopravnih interesa Crne Gore od strane dviju izabranih sutkinja Ustavnog suda Crne Gore kažem da je forma zadovoljena a suština, nažalost, nepromijenjena i opredijeljena dominacijom neodgovrne partitokratije.

MONITOR: Ministar pravde najavio je brojne izmjene zakona koje se tiču pravosuđa, od kojih su neke osporavane, kao i novi specijalni sud. Kako komentarišete te najave?

MINIĆ: Kao sve zbrzavane aktivnosti o stvarima za koje je neophodno najšire uključenje, inače našeg preskromnog potencijala, kompetentnih ljudi. Te izmjene se  kvalitetno mogu donijeti nakon svestranog stručnog sagledavanja stanja i mjera u skladu sa sveobuhvatno utvrđenim potrebama.

MONITOR: Doskorašnja zastupnica u Strazburu Valentina Pavličić podnijela je tužbu protiv Vlade zbog razrešenja. Kako komentarišete oluku Vlade da razriješi zastupnicu Pavličić prije odluke Ustavnog suda?

MINIĆ: Karakterističan volunatrizam od strane ove kao i prethodnih Vlada nakon “osvježenja”. Uz  ignorantski odnos prema neophodnim procedurama, i bez temeljinog  pristupa u oblasti razrješenja i imenovanja.

MONITOR: Ove sedmice uhapšen je jedan od suvlasnika kompanije Bemax i više drugih osoba zbog šverca cigareta. Kako vidite tu akciju SDT –a?

MINIĆ: Kao jedan u nizu primjera odlučnosti odgovornog nosioca pravosudne funkcije na čelu SDT-a  da radi svoj posao, uprkos odsustvu neophodnih kadrovskih, prostornih i ostalih uslova. To pokazuje  suštinsku razliku koja se postiže pravilnim izborom/smjenom GST-a.

Nadam se sličnoj promjeni i izborom VDT-a. No, moje strepnje su brojne i, bojim se, vrlo realne u pogledu mnogih  neophodnih faktora za uspješan ishod rada posvećenih nosilaca složenih, izazovnih i višestruko opasnih pravosudnih funkcija u ambijentu (kakav je crnogorski) decenijama kontaminirane države i društva.

MONITOR: Mnoge optužnice vezane za visoke funkcionere i organizovani kriminal još čekaju epilog. Koliko je pravosuđe u stanju da ih iznese?

MINIĆ: Nepoznat mi je kvalitet tih optužnih akata. Međutim, poznavajući sudski sistem plašim se da nije u pitanju moj pesimizam već realan strah za ishod i najkvalitetnijih optužnica pred netaknutim ostatkom sudstva koncipiranog od strane “ostvarenih” mafiokratskih struktura u svim trima granama vlasti. Nažalost, poznati su ponižavajući prostorni i ostali uslovi prvenstveno  za rad tužilaštva, ali i neodgovarajući kapaciteti i kriterijumi prijema i napredovanja u sudskoj vlasti. U  kontinitetu. Sve uz apsolutnu nedoraslost vladajuće i opozicione “političke elite” izazovima prijeko potrebne temeljite reforme sudstva i  uopšte  pravosuđa.

Zbog brojnih limitirajućih činjenica pesimista sam u pogledu skorije transformacije pravosuđa. Kontinuirane su  barijere promjenama u vidu nepromijenjene neodgovornosti svih vlasti tokom proteklih godina i decenija.

MONITOR: Uprkos obećanjima, SDT  još čeka podršku vezanu za prostorne i druge kapacitete. Šta to govori? 

MINIĆ: To svjedoči o nezrelom društvu. Nerealna su očekivanja laičke javnosti od pravosuđa u postojećim ljudskim i svim ostalim kapacitetima, tačnije ograničenjima. Zbog donosioca odluka koji su  nedorasli situaciji, odluke izostaju a nerijetko je bolje da se takve ne donose.  Partitokrate su jednako siromašnih stručnih kapaciteta,  a  njihove odluke su  vođene ličnim i partikularnim interesima, sa enormno naraslim kvazipopulizmom nakon “osvježenja” od 30.08.2020. godine. U odsustvu neophodne građanske svijesti u crnogorskom društvu,  oni se samo pod pritiskom spoljnih činilaca,  u vezi sa ispunjenjem uslova za pristupanje Evropskoj uniji , bave pravosuđem. I to u mjeri koja nije nastavak zastoja u tom procesu koji su svjesno napravile mafiokrate,  a  nakon njihove smjene nastavile partitokratske strukture zarobljene prizemnim ličnim i međupartijskim (i unutarpartijskim) obračunima.

Suvišno je ponavljati odsustvo neophodnog uticaja stručne javnosti u pravcu suštinskih promjena u pravosuđu i u državi i društvu u cjelini.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo