Povežite se sa nama

INTERVJU

SONJA BISERKO, PREDSJEDNICA HELSINŠKOG ODBORA U SRBIJI: Srbija poriče istinu o ratu u Bosni

Objavljeno prije

na

MONITOR: Obeležena je dvadeseta godišnjica od zločina u Srebrenici koji su dva medjunarodna suda okarakterisala kao zločin genocida. U danima neposredno pred 11.jul, vodila se diplomatska borba za i protiv predloga Rezolucije o Srebrenici koju je predlagala Velika Britanija. Kako ocenjujete zaplet i rasplet te diplomatsko-političke aktivnosti moćnih aktera preko SB UN?
BISERKO: Ta rezolucija je imala simbolički karakter i nije ni na koji način bila namenjena samo Srbiji. Ona je imala za cilj da naglasi činjenicu da medjunarodna zajednica nije uspela da spreči genocid u Srebrenici, da podseti na njega povodom dvadesetogodišnjice, da deluje preventivno i podstakne zemlje da uključe genocid u svoje obrazovne programe i da spreči poricanje. Mislim da je rezolucija bila u skladu i sa aktuelnim dešavanjima u svetu. Uključila je u sebe i koncept Responisibility to Protect (R2P) kao mehanizam koji treba da se aktuelizuje u svim sličnim situacijama.

Molba predsednika Nikolića da Rusija spreči rezoluciju je takodje neuobičajen diplomatski potez, zatim njegovo pismo kraljici Velike Britanije, kao što je i sam čin Rusije da stavi veto na tu rezoluciju. Treba imati u vidu da su dva najviša pravna tela UN (ICTY i ICJ) donela presude koje zločin u Srebrenici kvalifikuju kao genocid. To znači da Rusija i Srbija ne priznaju te sudove i da je ruski veto podrivanje medjunarodnog sistema. Liči na poteze koje je Milošević povlačio u okviru jugoslovenske federacije sve dok je nije blokirao i time uveo u raspad.

Za Srbiju će to imati dalekosežne posledice za njene odnose sa Zapadom jer je pokazala da ne poštuje principe i norme UN i EU za koje se navodno opredelila.

Osim toga reakcije Vlade Srbije, društva i medija su pokazali pravo stanje duha u zemlji kao i u regionu. Očitovala se fragilnost regionalnih odnosa kao i, rekla bih, pogrešan pristup pomirenju na Balknau. Bez objektivizacije rata i jasnog definisinja karaktera rata nema pomirenja. Insistiranje samo na žrtvama pretvara ceo proces u tržište žrtava što nema kraja.

MONITOR: Sada kada je Srbija, uz pomoc veta Rusije u SB UN, sprečila izglasavanje britanskog predloga Rezolucije, da li ona sebe dovodi u nepovoljnu situaciju pred medjunarodnim institucijama?
BISERKO: Srbija se pokazala kao zemlja (ne samo sada) koja ne poštuje međunarodne norme i principe, kao zemlja koja ima veoma selektivan odnos prema pravdi. Da podsetim da je Međunarodni sud pravde doneo i presudu, odnosno mišljene o kosovskoj nezavisnosti, što Srbija takođe u praksi osporava. Srbija se u svojim projekcijama rukovodi aktuelnim međunarodnim trenutkom, odnosno činjenicom da je svet u nekoj vrsti tranzicije i turbulencije, te u očekivanju da će Rusija uvek biti tu da štiti njene interese u Republici Srpskoj, na severu Kosova i pred međunarodnim institucijama pravde. Sve to pokazuje da nije sposobna za vlastitu odgovornost, da nije ravnopravni i odgovorni član međunarodne zajednice, već da se ponaša kao klijent po principu „.ko da više”. Rusija veoma vešto koristi Srbiju u svojim obračunima sa Zapadom što takođe pokazuje njenu frustraciju u odnosu na činjenicu da ne može da povrati svoj status velike sile. Rusija je i sama u veoma teškoj ekonomskoj situaciji, a na međunarodnom planu suviše se rastegla na sve strane. Nije moguće parirati Zapadu na taj način. I ona će dugoročno platiti veliku cenu za takvu politiku. To je velika šteta za tu zemlju jer svoju frustraciju (kao i Srbija) treba da leči na drugi način. Ali očito ni Rusija ni Srbija nisu spremne i sposobne da to urade.

MONITOR: NVO u Beogradu i Srbiji, i vaš Helsinški odbor, hteli su da performans akcijom „Sedam hiljada”, obeleže ovu godišnjicu i iskažu solidarnost sa žrtvama i sećanje na ubijene, ali je to, pred sam dogadjaj, otkazano od strane policijske uprave. Da li je najava Vojislava Šešelja da će se njegove pristalice umešati medju one koji odaju počast i izazvati nerede, odlučila o otkazivanju?
BISERKO: Civilni sektor je želeo da obeleži taj dan kako bi pokazao empatiju za žrtve, kao što je činio i ranijih godina. Međutim, to je sprečeno. Zato, jer je navodno Šešelj najavio svoju akciju na istom mestu. Činjenica je da desničarske grupacije divljaju ali isto je tako činjenica da, za sada, Vlada još uvek sa njima vešto upravlja i manipuliše. Zatvaraju se kad treba pokazati da je Parada ponosa moguća, ili se pak uvažavaju njihovi zahtevi za slične manifestacije kad se ne želi podsećanje na Srebrenicu. Znači, cela akcija je namerno otkazana, jer Vlada određuje meru pokajanja svih građana u Srbiji. Znači, mera je Premijer. I sam taj incident u Srebrenici išao je na ruku samo Beogradu jer je bacio senku na Srebrenicu i njene žrtve i u prvi plan stavilo kamenovanje. Jedan tviteraš je objavio „Baciš kamen i atentat. Pobiješ preko 8000 ljudi i nije genocid”.

MONITOR: Sam Memorijal u Srebrenici nije protekao u skladu sa običajima. No, pre napada na Aleksandra Vučića i delegaciju vlade Srbije, čuli smo niz govora gostiju i domaćina. Kako biste vi ocenili te koliko prigodne toliko, svakako, i simbolički važne nastupe različitih zvaničnika?
BISERKO: Predstavnici međunarodne zajednice su iskoristili dvadesetogodisnjicu da pošalju poruku regionu, da izvuče lekcije iz istorije, da, kako je rekla pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Noland u intervjuu za RTS, prihvati i nazove pravim imenom ono što se desilo. Rezolucija je bila važna opomena kako se takav zločin nikada ne bi ponovio. Svi istupi međunarodnih predstavnika išli su u tom pravcu. Nažalost, njihove poruke nisu čule hiljade ljudi koji su tog dana bili tamo jer nije bilo prevoda, jer se ceremonijal odvijao u hali.

MONITOR: Incident koji je usledio, napad na Vučića i njegovu kolonu, ocenjuje se različito. Ne samo medju zvaničnicima i odgovornima, već i u javnosti i javnom mnjenju.Kakvo je vaše mišljenje?
BISERKO: Bez policijskog uvida teško je reći šta se desilo. Postoje dve mogućnosti. Jedna je da je sve unapred bilo organinizovano još ne znamo od koga. I druga da je to bila spontana reakcija na kampanju koju su vodili beogradski mediji i Vlada Srbije. Šta god je pozadina, išla je na ruku Beogradu. Odgovornost treba da snose sigurnosne službe BiH, Federacije i Republike Srpske, ali i Srbije jer je tesno sa njima sarađivala u pripremi odlaska premijera u Srebrenicu.

MONITOR: Nakon povratka u Beograd, Aleksandar Vučić je pozvao političare i gradjane Srbije da pređu preko incidenta i da se nastavi regionalna saradnja. Dobar deo opozicije i NVO nemaju poverenja u Vučića i smatraju da on samo prihvata diktate kada se radi o politici dobrosusedstva i pomirenja. Kako bi trebalo procenjivati poteze Vlade i Premijera, kada se radi o „promeni politike” koju su većina od njih zastupali 90-tih?
BISERKO: S obzirom da se ova Vlada deklarativno opredelila za EU, jedna od obaveza je i regionalno pomirenje. Druga je stvar koliko to ova Vlada iskreno radi. Mislim da ne radi, jer svaki događaj u regionu zatrpa kampanjama koje vodi ne samo u Srbiji već i u međunarodnoj zajednici. Očekujem da će uskoro uslediti i kampanja oko obeležavanja Oluje. Premijer nikada nije objasnio zašto se promenio i od čega se distancirao. Nije to imenovao i dopušta da se vode kampanje koje su neprimerene i teško da idu u pravcu pomerenja. Jedno je lice prema međunarodnoj zajednici, a drugo prema regionu. Sve dok iskreno ne iskorači iz svoje prošlosti neće imati ni iskrenu podršku. Da bi NVO dale podršku mora se znati za šta mu se daje podrška, šta je zajednički cilj i od čega se Srbija distancira.

MONITOR: Koliko bi dogadjaji na Memorijalu u Srebrenici i njihov istražni rasplet, mogli da utiču na odnose u samoj BIH?
BISERKO: Događaji u Srebrenici bacili su svetlo na odnose Srbije i Bosne i ukazali na glavni problem ili kamen spoticanja u tim odnosima. A to je odnos Srbije prema ratu u Bosni. U negiranju genocida u Srebrenici i odgovornosti za rat u Bosni i Hercegovini srpska elita se poziva na Jasenovac, Jadovno, Kravice …To obašnjava i zabranu akcije 7000 i nagoveštava sistemsko ugrožavanje svih onih koji se suprotstavljaju negaciji zločina i genocida i koji se bore za istinu.

Najveći deo elite u Srbiji taj rat kvalifikuje kao “oslobodilački rat Srba”. Čak je i spomenik Gavrilu Principu u Beogradu (nedavno podignut) dobio tu konotaciju, oslobođenje Srba. Već dugo je na delu revizija istorije čitavog XX veka. Obe Jugoslavije su poništene, istorija je nacionalizovana izvan regionalnog konteksta (ne samo u Srbiji) i u tom smislu ratovi iz devedesetih se tumače kao pravedni i osvetnički rat. Jer, Srbi su, kako se tumači, jedine žrtve – od balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.

Zbog mogućnosti da se fragilni mir u regionu naruši, poslednjih dana imali smo brojne posete međunarodnih predstavnika regionu – od Angele Merkel, do pomoćnice državnog sekretara SAD, Viktorije Noland. Sve sa istom porukom – da je neophodna regionalna saradnja i veći naglasak na regionalnom pomirenju.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Andrea JELIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ŠERBO RASTODER, ISTORIČAR: Treba nam istina   

Objavljeno prije

na

Objavio:

Na Rezoluciju  o Srebrenici u crnogorskom političkom kontekstu  su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda“ kako bi osporili zlo. Sreća je da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve – takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu

 

MONITOR: Usvajanje Rezolucije o Srebrenici i sporenja oko nje?

RASTODER:  Srebrenica je postala prepoznatljiva tačka topografije zla u Evropi. To je ,,zasluga” onih koji su počinili genocid ali i međunarodnog  suda  koji je pravno verifikovao tu činjenicu u dokaznom postupku koji je trajao više godina i u kojem je priloženo nekoliko hiljada dokaza (snimaka zločina, iskaza svjedoka, naredbi viših organa vojnih formacija, iskaza  aktera). Neki od počinilaca genocida (Nikolić, Krstić, Erdemović i drugi) priznali su zločin i iskazali kajanje, a neki od njihovih sljedbenika evo to odbijaju da urade. Zašto bi to bilo važno? Ne zbog toga što se mogu promijeniti činjenice vezane za genocid, već zbog nastojanja da se one politički relativizuju i na taj način odgovornost sa pojedinaca (koji su uglavnom priznali) socijalizuje na čitav narod.  To je nepošteno i neljudski prema narodu zato što je individualizacija krivice bio primarni cilj suda. To se radi ne zbog toga što ,,nije bilo” nego zbog odbrane,,ideologije zločina”. Postoji opravdan strah, da će se kad-tad postaviti pitanje o prirodi tvorevine, čiji je predsjednik, vrhovni komandant, predjednik skupštine, vlade itd. osuđen za genocid. Takva tvorevina  može biti samo ,,genocidna”, proizvod najvećeg  zločina u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.

Sud u Hagu nije, kao nijedan sud, idealan. Ali u odnosu na onaj u Ninbergu, sud u Hagu je najmanje nekoliko desetina puta uređenija, sređenija i organizovanija institucija. Kako u primjeni prava tako i u dokaznom postupku. Ali tvrditi za sud u Ninbergu da je bio ,,antinjemački“ zato što  je primarno sudio nacistima je jednako stupidno i moguće samo ako ste pobornik nacizma.

Rezolucije o Srebrenici nemaju nikakav značaj za  činjenicu kvalifikovanu kao ,,genocid“ oni  su politička potreba društva da se odredi ,,na kojoj je strani”. U crnogorskom  kontekstu ovo je bio politički mamac na koji su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda” kako bi osporili zlo. Sreća je  da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti, što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu.

MONITOR: Minuo je još jedan 13. jul. Kako tumačite sve glasnije revizionističke stavove o ulozi četnika u II svjetskom ratu?

RASTODER: Ne postoji ,,revizionizam u istoriji”. Ne može  se promijeniti ,,ono što je bilo”, mijenja se  samo mišljenje  o ,,onom što je bilo”. Tu se ne radi o istorijskom nego o ideološkom revizionizmu. Miješanjem ova dva posve različita pojma omalovažava se istorijska nauka, koja ima precizno definisane obrasce po  kojima dozvoljava naučno legitimne ,,promjene”. Nije svako mišljenje o prošlosti  istorija, niti je isto pričati o istoriji i istorijskoj nauci. Promjena mišljenja o četničkom  pokretu je ideološko konstruisanje novog narativa koje ne počiva na novootkrivenim činjenicama već na diskvalifikaciji postojećih. To može postati naučno prihvatljiv narativ o prošlosti tek kada se novim  dokazima (istorijskim izvorima) dokažu učešća četnika u bitkama sa okupatorom, njihova saradnja sa antifašistima. Treba i dokazati da su glavni programski dokumenti, poput onog Homogena Srbija i mnogi slični,  falsifikati, te zašto su četnike, ako su bili antifašisti, ostavili  saveznici. Sve u svemu, nema revizije istorije, proizvodi se samo idološki i vrijednosni haos.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BUDIMIR MUGOŠA, FARMER I BIVŠI MINISTAR POLJOPRIVREDE: To što imamo brzo će nestati

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna vlast osudila je crnogorsku poljoprivredu na smrt, a aktuelni ministar poljoprivrede, gospodin Stijović, formirao je streljački vod

 

MONITOR: Jedan ste od učesnika protesta poljoprivrednika. Ministar Aleksandar Stijović kaže „pitanje je ko su ti ljudi i koje su im namjere“. Evo prilike da razjasnite tu „dilemu“.

MUGOŠA: Bezprimjerno je takvo ponašanje ministra prema ljudima od čijeg rada živi i zbog kojih postoji. Ako ministar ne zna ko su 70 najvećih farmera u Crnoj Gori koji imaju farme od 50 do 200 grla, onda smo svi u velikom problemu. Ovi ljudi su prije svega dobri domaćini, pripadnici svih vjera, nacija i partija, koji imaju dovoljno građanske svijesti, hrabrosti i odgovornosti da iznesu stavove i brane svoje i državne interese. To su ljudi koji su spremni na danonoćan rad da bi obezbijedili sebi i svojim porodicama egzistenciju a građanima kvalitetnu hranu.

Ako bismo govorili brojkama: to su vlasnici nekoliko hiljada najkvalitetnijih muznih grla u Crnoj Gori koji proizvode više od 50 odsto mlijeka koje se predaje mljekarama. Da je izašao jedan čovjek da protestuje trebao je biti uvažen  i primljen na razgovor. Nijesmo mi bravi da nas neko sa prozora prebrojava.

Nas povezuje domaćinsko razmišljanje i zajednički problem. Tražimo od države pomoć da preživimo ovu tešku situaciju a da onda sa institucijama pokušamo naći bolji model agrarne politike. Mi na to imamo pravo a država obavezu. Ne postoji niti jedan zakonski osnov da nam se ne izađe u susret, postoji samo nedostatak volje, znanja i razumijevanja. Bahato ponašanje ministra, njegovih saradnika i premijera su dodatno zakomplikovali situaciju, pa su naši zahtjevi sada radikalizovani i tražimo ostavku ministra Stijovića.

MONITOR: Ministar kaže da ne mogu ispuniti vaše zahtjeve pošto za to treba previše novca. Šta dalje? 

MUGOŠA: Kada nešto nećete onda je lako naći razloge. Poljoprivreda je izuzeta iz Zakona o kontroli državne pomoći što znači da država može pomoći a da pri tome ne krši niti jedan zakon ili međunarodni sporazum (STO, CEFTA). Sve evropske države su pomogle svojim poljoprivrednicima, osim naša.

Mi smo u martu tražili pomoć od pet euro centi po litru i na te naše zahtjeve ministar nije odgovorio, iako su naše kalkulacije govorile da je za to potrebno oko 1,5 miliona. Na posljednjem protestu mi smo preformulisali naše zahtjeve ali je suština ostala ista.

Dobrom argumentacijom na Vladi ta sredstva bi bila obezbijeđena kao što su data mnogim drugim djelatnostima u iznosu od preko 160 miliona. Za nas nema dva miliona iako smo strateška privredna grana.

MONITOR: Zašto u resornom Ministarstvu nemaju sluha za vaše probleme? 

MUGOŠA: Ministar ne zna, a nema ko da mu objasni, kako stvari stoje u ovom sektoru. Kako se, recimo,  kalkuliše cijena mlijeka: troškovi hrane su 65 odsto a onda dolaze troškovi energije, sredstava za higijenu, amortizacija, oprema stada, sitni alat , veterinarske usluge i , konačno, radna snaga.

Ministar neznaveno izvodi računicu da krava svaki dan daje dvadeset litara mlijeka i ispade sve sjajno. Naravno to nije tako. U periodu „pika laktacije“ lako je poslovati sa dobitkom ali što raditi kada se krava ne muze, a to je 50 do 70 dana u godini. Krava za života u dobrim uslovima da 20.000 litara mlijeka. Njena vrijednost na početku je preko 2.000 a na kraju vijeka 500 eura, pod uslovom da ne ugine i da je debela. Kada ovu razliku podijelimo na prinos mlijeka, pokazuje se da u cijenu koštanja mlijeka amortizacija stada učestvuje sa 7,5 centi po litru. A gdje je sve ostalo?

Svakoga ko hoće da se bavi poljoprivredom treba držati kao malo vode na dlanu. To je EU prepoznala i izdvaja polovinu budžeta za poljoprivredu i ruralni razvoj. Ta informacija još nije stigla do naših vlasti.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo