Povežite se sa nama

INTERVJU

VELJKO RAJKOVIĆ, SATIRIČAR: Pijani od vlasti dvostruko vas ne vide!

Objavljeno prije

na

Crnogorski satiričar Veljko Rajković ovih dana je na Satira festu 2015. u Beogradu, jednoj od najprestižnijih manifestacija humora i satire u regionu, dobio tradicionalno priznanje „Vuk Gligorijević” za najbolji aforizam. Aforizam glasi: „Krug osumnjičenih je sužavan sve dok se nije pretvorio u tačku, koja je, potom, stavljena na slučaj”. Na festivalu je izgovoreno blizu četiristo aforizama. Rajković živi u Podgorici. Piše aforizme, epigrame, satirične priče i satirične pjesme. Objavio je pet knjiga satire. Jedan je od autora Antologije crnogorskog aforizma Rijetke čestice. Više puta je nagrađivan na raznim festivalima humora i satire. Aforzmi su mu prevedeni na: engleski, francuski, italijanski, poljski, arapski i makedonski jezik.

MONITOR: Je li teško pisati aforizme?
RAJKOVIĆ: Ko ma žicu piše ih relativno lagano, ko je nema – apsolutno teško!

MONITOR: Sjećate li se svog prvog aforizma?
RAJKOVIĆ: Da! Počeo sam sa poltronima, najgorom „ljudskom” felom od kada je vijeka i svijeta. A, i dalje su mi u sferi interesovanja! Evo prvog i posljednjeg o tim „spodobama”:
*Opsovao sam poltronu Boga. Otrčao je u kancelariju i odmah mu rekao!
*Poltroni su privilegovani. Ulaze u anale, još za života.
*Osnivam stranku poltrona. Može da uđe svako ko izađe!?
*Epitaf poltronu: Budi ponosan na sve što nijesi činio!

MONITOR: Koliko ste ih do sada napisali?
RAJKOVIĆ: Napisao sam ih nekoliko hiljada, a objavio u knjigama oko 1000! Mada, više volim da kažem – stvorio, nego napisao. Dobri aforizmi se stvaraju, a oni drugi pišu. Protekle godine sam objavio petu knjigu, a ako Bog finansija usmjeri sponzore, eto i drugog izdanja uskoro.

MONITOR: Ko Vas posebno inspiriše?
RAJKOVIĆ: Bolje reći što! Inspirišu me, s obzirom na to da sam, prije svega, satiričar – ljudska nepočinstva, ljudske gluposti, poltronstvo, nezajažljivost vlastodržaca, krađa stvari i duša, neosjećajnost za muke drugih, enormno bogaćenje pojedinaca – uprkos ekstra siromaštvu građana, partijska država, partijsko zapošljavanje, „direktni prenosi SNIMKA”, materijalizacije svega i svačega, strmoglavi pad morala… Evo kako ja to vidim u aforističarskoj izvedbi:
*Sa velikima sarađujemo na principu reciprociteta. Koliko oni požele, toliko mi prežalimo.
* Zemlja će biti vraćena svima. Prednost imaju oni koji su već jednom nogom u grobu.
* Pravi krivci se znaju. Zato su nepoznati.
* Narod sve vidi. Naš mrak je rijetka pojava.
* Nemam dosije. Pratili su me nepismeni.
* Partijsko obrazloženje otkaza: sposoban za poslove nepodoban za zadatke.
* Kod nas su na visini zadatka samo oni koji se spuštaju ispod svakog nivoa.

MONITOR: Imate li neki o krizi, zapošljavanju, izborima…
RAJKOVIĆ: *Sve naše krize su psiho-fizičke: mi trpimo, oni trpaju!?
* Iako sam bio prvi na rang listi nijesam dobio posao. Imao sam najmanje apoena.
* Molim vas, nemojte o poštenju! Ovo je izborna godina.
*Pobijediće razum! Ako ne bude izbora.
*Narod nije stoka. Stoka ne glasa.
* Prijavio sam policiji svoju imovinu. Ne mogu od nje da živim.
* Sudovi se mogu oprati samo ako se izvuku iz mašine.

MONITOR: Crna Gora je, čini se, pogodno tle za nastajanje aforizama…
RAJKOVIĆ: Svaka država je pogodna za nastajanje aforizama, posebno satiričnih, jer je to najpokvarenija institucija koju je ljudski um do sada stvorio. Kada je najpokvarenija, najefikasnije funkcioniše!

MONITOR: A da li nudi dovoljno slobode za humor i satiru?
RAJKOVIĆ: Što se tiče slobode za humor i satiru, kao što sam rekao – ne diraj u džepove moćnika, i sloboda ti je sve mimo teritorije tih džepova!

MONITOR: Gdje treba održavati konstitutivne sjednice parlamenta?
RAJKOVIĆ: Na nudističkoj plaži! Tu bi kvarum, sigurno imao kvorum! Osim toga, to bi bila jedina prilika da i političari budu i goli i bosi! Ostalo bi im samo da i dalje drže govore: Poštovani građani! – započe političar govor i nastavi da laže!

MONITOR: Koji bi aforizmi oslikali današnju Crnu Goru?
RAJKOVIĆ: *Crna Gora je zemlja rijeka i planina, a država brda i dolina.
*Crna Gora je podijeljena. Preovlađuju nemanjići, a vladaju imamovići!
*U Crnoj Gori nema milion gladnih. Nedostaje nam četiristo hiljada!
*Auto-put kroz crnogorski krš treba da grade političari. Oni ne lažu, već brda valjaju!
*Srce: Montenegro, mozak:Remontenegro!

MONITOR: A kako aforizmima „slikate” Crnogorce?
RAJKOVIĆ: *U svijetu se ne radi neđeljom, u Crnoj Gori sedmicom!?
*Crnogorci ništa ne rade na sebi. Plaše se visine!
*Crnogorci su savremeni. Ne vole bivše gospodare.
*Crnogorska narodna himna: Hej Crnogorci, bože pravde, tamo daleko!?

MONITOR: Da li ste zbog nekog aforizma imali problema?
RAJKOVIĆ: Nikada! Oni koje bi trebalo da tangira aforizam, posebno satirični, ili ih ne čitaju ili ih, ako čitaju, ne razumiju! Njima je bitno da im džepovi ostanu netaknuti! Računi su im, inače, tamo daleko, tako da su, za sada, na sigurnom.

MONITOR: Vjerujete li da je batina izašla iz Raja?
RAJKOVIĆ: Pošto sam RAJković, može mi se vjerovati: Batina je izašla iz Raja!? Bolje reći, odstranjena je kao tehnološki zastarjela. Ali, odavno je prevaziđena i u našem Paklu. Štap i šargarepa su, što bi naš seljak rekao, sofisticiranija sredstva.

MONITOR: Ima li dana kada ne znate šta da radite?
RAJKOVIĆ: Pogrešno pitanje za Crnogorca! Crnogorca treba pitati: Ima li dana kada želite nešto da radite? Otuda moj aforizam: U bijelom svijetu ne rade neđeljom, u Crnoj Gori sedmicom!?

MONITOR: Šta biste preporučili mladim satiričarima?
RAJKOVIĆ: Pijani od vlasti dvostruko vas ne vide! Zato, satirom na one koji nas satiru!!!

MONITOR: Može li se živjeti od aforizma?
RAJKOVIĆ: Moglo bi, ako bi aforističari imali moć transformacije u leptira (koji živi 24 sata), a zadržali, makar malo, od malog mozga.

O vlasti i političarima…

* Specijalitet političke kuhinje: laskavačka mućkalica!
* Poštuju devet božjih zapovijesti. Samo kradu!?
* Pijani od vlasti dvostruko nas ne vide.
* Kod nas se lopovi ne kriju. To su najviđeniji ljudi!
* Vlast se izdigla iznad kriminala. Ona je njegov anđeo čuvar.
* Ova vlast je poluseparatistička. Crkvu je odvojila od države, a crkavanje spojila sa državljanima.
* Vlast je svoju humanost dokazala na djelu. Od države je napravila ludnicu kako niko ne bi ostao kratkih rukava.
* Kod nas su lopovi bez šansi. Svaku su iskoristili u prethodnom mandatu.
* Vlast je spriječila još jednu pljačku naroda. Odustala je u posljednjem trenutku.
* Vlast će stati na put kriminalu i tako započeti proces pridruživanja.
* Naši političari intenzivno rade na sopstvenom duhovnom oblikovanju.
* Svakodnevno odvaljuju po neku glupost.
* Birajući između principa i privilegija naši političari se drže principa. Uvijek odaberu privilegije.
*Političari na vlasti su za svaku osudu. Osim uslovnu.

O Vladi, demokratiji, državi…

*Imam sliku o Vladi: hulje na platnu!?
*Vlada je popravila sliku o sebi. Pokvario se ton.
*Već godinama zastajem ispred izloga poštujući Vladinu preporuku da stvari treba posmatrati sa distance.
*Zahvaljujući Vladi prepolovili smo dugove. Pola ćemo vraćati mi, a pola naši unuci.
*Prerano je za kritiku Vlade. Još nije bivša.
*Zahvaljujući Vladi, naš narod je srećan. Jer, sreća je lijepa samo dok se čeka.
*Iza premijera niko ne stoji. Svi su već ušli!?
*Korupciji ne možemo da stanemo na kraj. Kod nas od nje sve počinje.
*Demokratija je daleko odmakla. I ne nazire se.
*Naši političari su najozbiljniji. Nikada se ne šale na svom računu.
*Da smo ekološka država nije prazna priča. Tu ima puno neistine.
*To što su nam rđe na čelu, dokaz je da smo ljudi posebnog kova.
*Uskoro nećemo živjeti u partijskoj državi. Vladajuća partija postaće stranka.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

BLAGOJE GRAHOVAC, GENERAL U PENZIJI I ANALITIČAR GEOPOLITIKE: Udaljiti DPS i DF od vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Crnoj Gori je sve ogoljeno, pa nije teško zaključiti da ovakvu DPS i ovakav DF treba što više udaljiti od bilo kojeg oblika vlasti u Crnoj Gori. To mogu uraditi samo građani, i samo olovkom

 

„Događaji a Cetinju pokazuju da više decenija nismo detektovali pravi uzrok i društvenih, i političkih frustracija crnogorskog društva“, kaže u razgovoru za Monitor Blagoje Grahovac, odgovarajući na pitanje o uzrocima aktuelnih sporenja u Prijestonici.

GRAHOVAC: Uzrok je duboka i vrlo smišljena fašizacija crnogorskog društva. S jedne strane, egzistira agresivna ofanziva srpskog klerofašizma, čiji pokrovitelj je SPC, a politički eksponent je DF. Najnovija klerofašistika politička doktrina o „srpskom svetu“ je sredstvo za ostvarenje hegemonističkih velikodržavnih ciljeva.

S druge strane, višedecenijska vladavina DPS je generisala i formalno (ali i interesno) uobličila vrlo opak pokret, koji ne prikriva crnogorski neofašizam zasnovan na kriminalu, ne manje opasan od onog prvog. Na ravnoteži međusobnog straha, vlast se održavala kako u prethodnom periodu, tako i danas. Eksponirani predstavnici CPC nisu uspjeli da se distanciraju od crnogorskih neofašista. Naprotiv!

MONITOR: Ko su pobjednici, a ko gubitnici u „operaciji ustoličenja“?

GRAHOVAC: Nosioci oba ona fašizma umišljaju da su pobjednici. Oni i dalje istrajavaju na zavađama – da bi vladali! Dugoročni gubitinici su i država Crna Gora, i njeni građani.

Kroz istoriju se svaki oblik fašizma ponašao upravo tako. Crna Gora ima nesreću da ima dvije suprotstavljene frakcije, skoro pa jedinstvenog fašizma. Održavaju se na ravnoteži straha, u koji su uveli i većinu građana.

MONITOR: Dio vlasti zamjera policiji navodno  suviše mek  odnos prema demonstrantima na  Cetinju. Kako to komentarišete?

GRAHOVAC: Normalan vojnik i normalan policajac među prvima prepoznaju nemoral, nekompetentnost i bahatost bilo koje vlasti. Jednostavno, iz razloga što se to najbolje uočava u hijerarhijski ustrojenim državnim institucijama. Nije teško ustvrditi da su u cetinjskim događajima većina učesnika bezbjednosnog sistema postupali i umnije, i odgovornije nego što bi se moglo reći kako za nosioce vlasti, tako i za mnoge predstavnike opozicije. Normalni policajci i normalni vojnici su svjesni da su upravo ti politički predstavnici najveća ugroza Crne Gore.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

HRVOJE JURIĆ, PROFESOR FILOZOFSKOG FAKULTETA U ZAGREBU: Odgovornost se zamjenjuje disciplinom, a solidarnost strahom

Objavljeno prije

na

Objavio:

Jedinu šansu, dugoročno, vidim u prepoznavanju problema u lokalnim zajednicama, u lokalnim inicijativama koje su usmjerene na bitna pitanja

 

MONITOR: Nikada se kao posljednjih  decenija nije govorilo o važnosti odnosa čovjeka i prirode. Nikle su mnogobrojne „zelene“ partije, a i druge u svom programu imaju i svoju „zelenu politiku“. Koliko je to postao „trend“ i neka vrsta političkog pomodarstva, bez obzira na to što neki od njih djeluju iz dubokih uvjerenja da bez realizacije zelenih agendi nema opstanka?

JURIĆ: Više ne treba posebno dokazivati da je ljudski faktor ključan u nastanku ekološke krize koja prijeti Planeti, a prije svega opstanku ljudskog roda. Na to nam sve češće ukazuju ekstremne vremenske pojave, kao što su neobično visoke temperature i požari te neobično velike oborine i poplave, a na to nam je ukazala i pandemija koronavirusa, jer mnogi znanstvenici tvrde i podacima potkrepljuju da su uzroci nastanka i razvoja suvremenih epidemija zapravo ekološki, primjerice, krčenje šuma i prašuma, industrijska poljoprivreda i uzgoj životinja, organizacija i način života u gradovima, mobilnost stanovništva…

Na sve to upozoravaju nas „zelene politike“, pa i „zelene“ ili „ozelenjene“ partije, ali moram biti iskren, ne vidim spasa u tom partitokratsko-političkom „zelenilu“, kao ni u „zelenilu“ korporacija, jer sve zeleno tu je većinom samo sredstvo za postizanje nekih drugih ciljeva. Općenitije gledajući, mislim da je cijela paradigma „održivog razvoja“ nešto što treba kritizirati, jer taj „održivi razvoj“ uglavnom se koristi kao smokvin list za održavanje i razvijanje postojećeg ekonomsko-političkog sistema koji je i doveo čovječanstvo i Planetu do ruba propasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

IVAN VUJAČIĆ, predsjednik Foruma za međunarodne odnose: Zapadni Balkan se jedva primjećuje među krupnim globalnim potresima

Objavljeno prije

na

Objavio:

Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga

 

MONITOR: Kako ocjenjujete geopolitički i ekonomski položaj zemalja Zapadnog Balkana poslije skorašnjih značajnih promjena na globalnom planu: dolaska nove američke administracije, pandemije, promjena u EU, kineskog daljeg osnaživanja?

VUJAČIĆ: Desile su se bitne promene posle finansijske krize 2008. godine, koja je ozbiljno uzdrmala svet. U te promene spada izlazak Velike Britanije iz Evropske unije – takozvani Bregzit koji još uvek u pojedinim aspektima traje, a zatim izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Na to se nadovezala pandemija koja je pokazala koliko je svet istovremeno jako povezan i jako ranjiv. Sve najveće nacije sveta (uključujući tu i Kinu) pokazale su i nespremnost i nekompetentost, iako se već duže vreme  upozorava na mogućnost upravo ovakve pandemije.

Izbor Bajdena i njegova najava „povratka SAD u svet” očigledno je više retorička nego stvarna jer su Bajdenovi očigledni prioriteti ekonomska i socijalna politika na unutrašnjem političkom planu, što je na izvestan (ali bitno drugačiji) način, nastavak Trampove politike sadržane u sloganu „Amerika na prvom mestu”. Izlazak iz Avganistana je, u stvari, potvrda Trampovog sporazuma sa talibanima i uklapa se u stavljanje fokusa na unutrašnju transformaciju SAD. Od Trampa Bajden je nasledio i viđenje Kine kao strateškog konkurenta, pa i tu postoji više kontinuitet nego diskontinuitet. U narednom periodu videćemo u kom pravcu će se ova konkurencija odvijati.

EU sa svojom velikom ekonomskom snagom ima sopstvene probleme. Posle prvobitne katastrofalne reakcije na pandemiju, ona se nekako sabrala i dostigla značajan nivo vakcinisanosti. No, EU ima značajne probleme na unutrašnjem planu od kojih je najveći izazov održavanja ključnih vrednosti EU u svetlu „iliberalnih demokratija“, kako ih je nazvao Orban, u Poljskoj i Mađarskoj, čije vlade svojim otvorenim delovanjem dovode u pitanje samu suštinu EU.

Zapadni Balkan se jedva primećuje na fonu ovih krupnih potresa. On je mnogo manje važan nego što se nama čini. Države Zapadnog Balkana su ekonomski, demografski i geografski male i još uvek uronjene u prošlost i međusobne razmirice. Ako se tome doda neizgrađenost institucija, nivo korupcije i kriminala, te ozbiljno nazadovanje sa aspekta onih karakteristika koje čine društva demokratskim (po oceni bitnih međunarodnih instituta), postavlja se pitanje da li uopšte imaju stvarnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji, bez obzira na formalno zaklinjanje da im je to cilj.  Dovoljno je podsetiti da se pre dve godine u opisu stanja u izveštaju Evropske komisije o Zapadnom Balkanu pojavila kategorija zarobljena država.

Bojim se da već dugo vremena političke elite na ovim prostorima svojim delovanjem čine sve da stvore predstavu o ovim prostorima kao mračnom mestu koje je jedino interesantno po mogućnosti stvaranja potencijalnih konflikata. Dobro je jedino što su nam i na tom planu mogućnosti iscrpljene tokom ratova 1990-ih. Ako nam je istinski cilj članstvo u EU, moramo se truditi da se pokažemo kao uzorne zemlje u svakom pogledu i uz to i dobre komšije jedni drugima. Jedino se u tom slučaju možemo, uz podršku i EU i SAD, vratiti na stvarni, a ne fingirani, put ka članstvu u Evropskoj uniji.

MONITOR: Kako kao profesor ekonomije i diplomata sa radnim iskustvom u Vašingtonu, vidite uticaj Kine? Predviđa se da će ona uskoro biti najjača svjetska ekonomija? Na osnovu kojih parametara bi to moglo biti i kako da ih čitamo?

VUJAČIĆ: Kineski dugogodišnji rast je impresivan. Normalno je da Kina kao zemlja sa ubedljivo najvećim stanovništvom i takvim rastom, u narednoj dekadi postane najveća svetska ekonomija merena nominalnim ukupnim BDP-om. Ona je to već sada, ako BDP računamo po kupovnoj moći. Kina nije toliko atipična kako se misli, jer se uklapa u Azijski model strategije rasta koji je već viđen. No, po nominalnom BDP-u po glavi stanovnika ona je još uvek tek na 73. mestu u svetu. Usput budi rečeno, po ovom parametru Kina je pretekla i Srbiju i Crnu Goru. Projekcije ukazuju da će Kina 2050. još uvek biti na polovini BDP-a po glavi stanovnika u SAD.

Ne bi trebalo zanemariti ni ozbiljne probleme sa kojima se Kina susreće. Na prvom mestu je to nejednkost koja je najveća u svetu. Paradokslano je da se to javlja pod vlašću komunističke partije. Drugo, Kina će se sudariti sa starenjem stanovništva, pa i njegovim ozbiljnim smanjenjem do kraja veka. Ovo je rezultat dugogodišnje „politike jednog deteta“. Takvi fenomeni nisu pogodni za ekonomski rast. Navedeno ne umanjuje dosadašnji ekonomski napredak Kine, ali ukazuje da se pred njom nalaze ozbiljni izazovi.

MONITOR: EU nije oduševljena kineskim prisustvom i uticajem na privrede zemalja Balkana, među kojima se ističe i Crna Gora, a još više Srbija. Novi kineski „Put svile“ nazvan Inicijativa „Pojas i put“, obuhvata i značajan broj zemalja članica EU. Neki to zovu „kineskim Maršalovim planom“, a drugi „dužničkom diplomatijom“… Koliko je velika razlika u stepenu i načinu kineskog prisustva ovdje i u zemljama EU? Kakva je budućnost te saradnje?

VUJAČIĆ: Kristijan Lagard koja je sada predsednica Evropske centralne banke, dok je još bila direktor MMF-a, pre par godina je upozoravala zemlje da vode računa o isplativosti projekata infrastrukture u okviru programa „Pojas i put“, te da su neke u ospasnosti da uđu u probleme otplate duga. Tada je nabrojala šest zemalja među kojima je bila i Crna Gora. Nisam sklon da zbog toga optužujem Kinu. Naši političari nose odgovornost za zaduživanje. Izgradnja infrastrukture se predstavlja kao vid ubrzanog razvoja.  Kad bi samo zidanje puteva vodilo brzom razvoju, sve bi zemlje bile razvijene, jer je u današnje vreme gradnja puteva prilično jednostavna.

Ono na čemu bi trebalo da insistiraju vlasti sa ovih prostora  je da prisustvo ekonomskih subjekata iz bilo koje zemje sveta, pa i Kine, bude u skladu sa dobrom praksom EU u svakom pogledu, od tendera do ekoloških kriterija. Očigledno je da oni to ne rade, a to je dugoročno kontraproduktivno.

MONITOR: Hoće li povratak talibana u Avganistanu promijeniti ili potvrditi odnose globalnih sila?

VUJAČIĆ: Avganistan neće promeniti globalne odnose sem ukoliko ponovo postane baza za terorizam, u šta sumnjam. Nije lako obezbediti elementarne uslove za život posle tako dugotrajnog rata. To znači da će talibani morati da se mnogo više prilagode svetu ukoliko žele da uspostave dugoročnu vlast. To znači oslanjnaje na pomoć, kredite, devizne rezerve i još mnogo toga.

 

U krizi na Cetinju su učestvovale sve strane

MONITOR: U Srbiji se pojavila sintagma „srpski svijet“, kao novo-stara „etno-spoljnopolitička“ inicijativa. Bilo je dosta straha u vezi sa ovim događajima na Cetinju. Da li je moguće da posljedice sukoba na Cetinju dovedu do radikalnijih unutarpolitičkih, pravosudnih i diplomatskih izazova?

VUJAČIĆ: Ne znam šta znači „srpski svet“. Vidim da je jedna takva, po mišljenju mnogih, nesrećna, a po mom mišljenju i pretenciozna, floskula dovela do oštrih polemika i u Srbiji. Jedni u njoj vide nacionalizam i srpski hegemonizam, a drugi legitimnu zainteresovanost za položaj, prava i kulturni identitet pripadnika srpske nacionalnosti van Srbije,  koja ne bi trebalo da bude upitna.

Svakako nije dobro što se tom floskulom najglasnije oglašava Aleksandar Vulin poznat po svom konfrontirajućem i agresivnom maniru u raspravama o etnicitetu i tumačenju istorije koje često sam inicira. To što to ne bi trebalo da bude njegov posao u vladi Republike Srbije i što ga niko ne koriguje,  čini da se njegove izjave tumače kao stvarne Vučićeve poruke koje on ne želi da izgovori. To ne može da doprinese ničemu dobrom, a pogotovu ne Vučiću jer je njegova radikalska nacionalistička prošlost i učešće u politici 1990-ih godina naširoko poznata. Mislim da se cela javna polemika oko ove floskule ne vodi o njenom značenju, već se značenje izvlači iz biografije ličnosti koja je propoveda i objašnjava. Vulin je naknadno svojim izjavama dodatno doprineo negativnom tumačenju „srpskog sveta”.

Cela polemika oko ove floskule nam, međutim, govori nešto drugo. Govori nam o stanju u zemljama ovih prostora koje su, kao što sam rekao, uronjene u prošlost i međusobne razmirice, a i u okviru samih sebe jako polarizovane.  Sve će se iskoristiti za produbljivanje podela i raspaljivanje strasti jer na tome opstaju veći delovi političkih i drugih elita.

Slično se i desilo sa ustoličenjem na Cetinju, koje se srećom završilo bez tragičnih posledica. Ono što se dešavalo kroz vekove, da se laički  izrazim, ritual unapređenja jednog sveštenog lica na funkciju, pretvorilo se u krizu na ivici žestokog nasilja koje je moglo da dovede do veoma ozbiljnih posledica. U tome su učestvovale sve strane. Posebno je loše izgledalo organizovano dovođenja protivnika tog ustoličenja koji su se nasilnički ponašali. Još gore, stvorena je percepcija da predsednik Crne Gore podstiče nasilje. To urušava kredibilitet Crne Gore kao države.

 

SAD će na Balkanu podržavati napore EU iz drugog plana

MONITOR: Još se očekuje jasnija politika administracije Džozefa Bajdena prema zemljama Zapadnog Balkana, posebno prema nekim režimima i moćnim pojedincima, prije svega iz političke sfere. Šta bi moglo da se očekuje?

VUJAČIĆ: Očekujem povratak na ranije utvrđenu politiku podrške rukovodećoj ulozi Evropske unije na prostoru na kome se nalaze zemlje  koje imaju aspiracije ka članstvu u EU. Cilj Bajdenove administracije je ponovno uspostavljanje čvrstih veza sa EU koje su u vreme Trampa bile narušene. SAD će podržavati napore EU iz drugog plana, a njihovu nešto veću ulogu očekujem u pregovorima između Beograda i Prištine, iz razloga što imaju daleko veći uticaj na albansku stranu. Predviđam da će se to manifestovati vrlo brzo u nagovaranju Kurtija da zauzme konstruktivniji stav prema ovim pregovorima.

 

Crkve su na našim prostorima previše prisutne u politici

MONITOR: Da li dugo oslanjanje političkih partija i lidera u našem regionu  na dominantne crkve ili namjere da se stvore nove državne crkve (u etno-filetističkoj tradiciji Pravoslavlja), govore i o nemoći politike koja ne može bez „saveza trona i oltara“?

VUJAČIĆ: Mislim da su crkve na ovim prostorima isuviše prisutne u politici, a kad to kažem ne mislim samo na SPC i ne mislim samo na Crnu Goru, već i na sve prostore bivše Jugoslavije. Trebalo bi da su naše državnosti i nacije zasnovane na nečemu drugom, a ne na pripadnosti konfesijama. Politika indentiteta u ektremnom obliku je i dovela do krvavog raspada Jugoslavije. Trebalo je da iz toga nešto naučimo. Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo