Povežite se sa nama

INTERVJU

VESNA PEŠIĆ, POLITIČARKA I SOCIOLOG IZ BEOGRADA: Srbiju je progutala Vučićeva vlast

Objavljeno prije

8 godina

na

vesna-pesic-3

MONITOR: Prošle nedjelje premijerka Ana Brnabić predstavila je rezultate prvih stotinu dana Vlade Srbije. Kako ocjenjujete njen rad?
PEŠIĆ: Po mom mišljenju to je lažna tema, jer premijerka Brnabić nije formirala svoju vladu, nego je nasledila Vučićevu. Po njegovoj direktivi je dodat jedan ministar za ekologiju da se učini SPS-u, koalicionom partneru, da dobije dva ministra više. A druge promene u Vladi se svode na to što su dva ministra promenila ministarstva, opet ne po njenoj volji. Ona ne vodi Vladu, nema svoju politiku ni samostalnost, nego Vladu vodi i dalje Vučić. Ana Brnabić se doživljava kao „fikus”, jer je na to mesto stigla voljom Vučića. Kad se Vučić prebacio na mesto Predsednika Republike, otvoreni su rasgovori sa strankama oko Vlade, a tokom tih razgovora ona uopšte nije bila ni pomenuta. Vučić je odlučio da nju postavi na to mesto. Sada on i kao Predsednik Republike kontroliše Vladu, a preko većine u Skupštini koja pripada njegovoj stranci kontroliše i parlament i sve ostale institucije. U ovakvom kontekstu ona ništa nije ni radila, nije ni trebalo da radi. Odlazila je na nekoliko službenih putovanja, a za tih tobože njenih 100 dana Vlade ništa nije preduzela. Nije bilo nikakvih reformi nije bilo ni novih inicijativa, nego se raspravljalo u Skupštini oko nekoliko zakona koji su ranije bili pripremljeni: o vojsci, BIA i obrazovanju. Ti zakoni su prilično skandalozni, a i rasprava o njima je bila incidentna, jer je predsednica Skupštine maltretirala predstavnike opozicije. Ona je poslanike opozicije tretirala tako što im nije dozvolila da učestvuju u raspravi i nekolicinu poslanika je kaznila izbacivanjem sa sednica Skupštine. Ti zakoni predstavljaju ogromnu koncetraciju moći, jer su ministrima data velika ovlašćenja, što u prevodu znači da se moć u totalu predaje jednom čoveku – Aleksandru Vučiću.

MONITOR: Na tribini „Javni sektor – crna rupa Srbije”, održanoj prije nekoliko dana u Užicu, konstatovano je da u javnom sektoru rukovode partijski i nekompetentni kadrovi, vlada korupcija i Srbija postaje neprijateljska država prema svojim građanima. Vaš komentar?
PEŠIĆ: Slažem se sa izvodom koji ste naveli iz te rasprave, i to što ste citirali je izgovorila naša poznata pravnica i političarka Vesna Rakić Vodinelić. Ona potiče iz Građanskog saveza Srbije, stranke koju sam ja vodila i koja je jedina bila građanska i antiratna. U javnom sektoru nije bilo nikakvih reformi, naprotiv, situacija se tu pogoršava. Što je najgore, javni sektor se širi i na njemu se zasniva moć sadašnjeg političkog vrha u Srbiji. Svi direktori i rukovodioci postavljaju se isključivo po partijskoj liniji i Vučićevoj volji, javni sektor služi za zapošljavanje nekompetentnih kadrova SNS-a. Tako je i sa administracijom i ostalim državnim službama. Srbija je postala neprijateljska prema građanima zato što i preduzeća i državni organi gube kapacitet da obavljaju poslove i projekte u interesu građana, nego služe sami sebi, masovnoj korupciji i održavanju nedemokratske autoritarne vlasti. EPS kao najaveće javno preduzeće je podbacilo upravo zbog lošeg rada i hiljada nepotrebno zaposlenih partijskih kadrova, preko kojih se skupljaju „kapilarni glasovi” za Vučića, što se u teoriji naziva političkim klijentelizmom. Umesto da rast bude oko tri posto, upravo zbog ovakvog vođenja države rast će jedva dostići dva posto i najniži je u ovom delu Evrope. Po ovim parametrima Srbija zaostaje čak i okviru Zapadnog Balkana i tu se nalazi na poslednjem mestu, ne znam, možda je po nekom indikatoru samo Albanija iza Srbije.

MONITOR: Slažete li se sa tvrdnjama političkih analitičara da je Vučić i predsjednik, i premijer, i ministar, i direktor… koji je uništio sve nezavisne mehanizme za kontrolu vlasti, a građani Srbije postali taoci njegove autokratske vladavine?
PEŠIĆ: Nažalost, to je tačno. Srbija je opet u velikoj regresiji. Mi danas u Srbiji imamo čistu autokratiju u obliku lične vlasti i jedne grupe oko Vučića koji uživaju materijalne i svake druge privilegije. Oni ne odgovaraju ni za šta i kad su uhvaćeni sa rukama u medu to jest kad krše zakone. Kad je u pitanju ta klika i kad su pitanju njeni pripadnici, tužilaštvo i policija su mrtvi. Oni ne mogu biti kažnjeni, čak ni ispitani od strane organa javne vlasti i ne stižu do suda. Kad je ministar vojni Aleksandar Vulin uhvaćen da ne može da opravda odakle mu novac za kupovinu stana i kad izjavi da mu je novac pozajmila ženina tetka iz Kanade i kad novinari utvrde da nema tragova da je taj novac iz Kanade stigao u zemlju, Vučić ode na televiziju i izjavi „Vulin ništa nije ukrao” – i eto, pojeo vuk magarca. Institucije ne mrdaju kad su povlašćeni u pitanju, iz čega lako možete zaključiti i kakvo je stanje u pravosuđu. Pa, ipak, u današnje vreme teško je sakriti takve stvari. Imamo nekoliko organizacija za istraživačko novinarstvo koje otkrivaju malverzacije ove povlašćene grupe (privilegije se ne svode samo na njih nego se šire do lokalnih bosova). Rezultati njihovih istraživanja šire se preko društvenih mreža i nekoliko nezavisnih listova (Vreme, NIN, Danas, TV N1 i nekoliko portala), ali do šire javnosti ne stižu. Naravno da se ovakve nezavisne grupe, baš kao i oslabljena opozicija i noviji građanski pokreti, smatraju neprijateljima i izdajnicima kojima rad i život nije ni malo lak. Sloboda izražavanja je drastično ograničena i svedena na marginu. Glavni mediji koji stižu do svih građana su pod strogom kontrolom i na njima Vučić gostuje kad hoće i koliko hoće. Institucije su rasturene jer ih vode Vučićevi ljudi, a pravosuđe je na najnižoj tački od kad ja pratim politiku. Od pravne države nema ni traga ni glasa, dok je celokupno društvo progutala vlast Aleksandra Vučića.

MONITOR: Da li u Srbiji postoje snage koje se mogu suprotstaviti svemu tome?
PEŠIĆ: Nažalost, nema takvih snaga. Prethodne stranke koje su vladale posle Petog oktobra su propale, prokazane da su za sve krive i što se u Srbiji loše živi, da su to bili sve sami lopovi i moralne nakaze, a, eto, oni na čelu sa Vučićem su naši spasioci. Narod je toliko osiromašio da je izgubio političku svest i rasuđivanje,čeka samo da dobije neku crkavicu od države, i sada više nego ikad važi ona izreka: „Kad dođeš na vlast, glasaću za tebe”. Pri tom i ono što od opozicije postoji teško se probija u medijskom mraku i neprekidnoj kampanji vlasti da je svaka opozicija neprijatelj naroda. Narod – pa to je samo Vučić, svi drugi su izdajnici.

MONITOR: Zašto intelektualci mahom ćute?
PEŠIĆ: Sve se to istanjilo, mnogi velikani naše građanske scene su pomrli, razišli se, iselili se, ili se ućutali od umora. Neki intelektualci se i dalje čuju, sada su to najčešće umetnici, glumci i karikaturisti i preostala „stara garda”. I da hoće, nemaju gde mnogo da se čuju, jer glas ne može daleko da se čuje. A i narod, obični ljudi, uglavnom veruju propagandi vlasti koja neprekidno obećava da će biti bolje, hvali samu sebe, a kad nemaš ništa, sklon si takvoj manipulaciji. Neki boljestojeći i pripadnici poraženih stranaka priklanjaju se takvoj vlasti i rade za vlast, a neki su se povukli u sebe, razočarani u politiku, ne verujući da će za njihova života išta bolje biti.

MONITOR: Kako komentarišete premijerkin stav koji je predočila poslanicima Evrpskog parlamenta da u Srbiji nema objektivnog novinarstva – nego su svi mediji za ili protiv vlasti?
PEŠIĆ: Pa to je donekle tačno. Ona čita Vučićeve tabloide i gleda tv stanice koji direktno rade za vlast, a tu nema nikakvog novinarstva, a najmanje objektivnog i istinitog. A ono što je slobodno i koje je kritički nastrojeno (navela sam ih), i to je za nju neobjektivno „negativno komentarisanje”. Podela za i protiv Vučića zaista postoji, to su dva nepomirljiva tabora, a sredine nema, sem onih totalno nezainteresovanih za politički i javni život.

Radikalski primitivizam

MONITOR: Nedavno ste rekli da se u Srbiji u posljednjih pet godina živi u radikalskom primitivizmu. Šta pod tim podrazumijevate?
PEŠIĆ: Na vlasti je radikalska škola politike, mišljenja i ponašanja. Ta škola vulgarizuje javni život korišćenjem laži, ružnih reči, panjkanjem, vređanjem i sramoćenjem ljudi i pripadnici te škole to čine bukvalno svuda – od Skupštine do tabloida koji moralno nagrđuju svakog ko digne glas protiv vlasti i Vučića. Vučić je odrastao u Šešeljevoj školi koja se odlikuje agresivnošću, primitivizmom, lažima, žestokim nacionalizmom i sukobima sa okruženjem. Upravo po tom prostakluku se razlikuju i od Miloševića. Radikali nastoje da kontrolišu celokupno društvo, a i pojedince izdvajaju i proganjaju. Takva je bila i ona Pašićeva stranka, čiji cilj nije bila modernizacija i demokratizacija Srbije, već velikosrpske teritorijalne pretenzije. Ni devedestih godina nikada nije spadala u tabor demokratskih stranaka. Okupljala je kao članstvo najneobrazovanije ljude, bez znanja i kompetencije, i otvarala je kanal društvnog napredovanja i zapošljavanja za takave ljude, ali i za sve one koji prihvate člansku kartu stranke. SNS je uglavnom okupio bivše radikale. Tako da mi danas u Srbiji imamo vladavinu najgorih, onih koji su bahati i gledaju isključivo sopstvne interese, najpre one finansijske, ali i sve druge privilegije u koje spada i zaštita od odgovornosti i zakona. SNS je navukao tanku košuljicu proevropske stranke da bi došao na vlast, ali je potkošulja ostala ista. Imaju sreću da je EU i SAD slabo interesuju za ovaj deo sveta, gledajući samo to da neko ne krene u ratove, i to je dovoljno. Interesuje ih samo otvoreni sukob oko Kosova, da se to zatvori i to je sve.

Veličanje haških osuđenika

MONITOR: U regionu jača desnica, u Srbiji i Hrvatskoj se rehabilituju četništvo i ustaštvo, vlasti su naklonjene osuđenim za ratne zločine iz devedesetih… Kakve su šanse građanskih snaga da se tome uspješno suprotstave?
PEŠIĆ: Stvari stoje loše. Krenulo se i u reviziju nedavne prošlosti. Govori se kako nemamo čega više da se stidimo, to kaže ministar vojni Vulin po nalogu Vučića koji inicira i podržava takvu politiku. Navodno je došlo vreme da odbacimo krivicu i budemo ponosni na naše heroje koji su vodili ratove devedestih godina. Povratnici iz Haškog tribunala se slave kao branioci domovine, nastupaju na tribinama i skupovima zajedno sa zvaničnim državnim funkcionerima. Čini mi se da sada ne postoje nikakve šanse da se suočimo sa ratnim zločinima i ožalimo žrtve koje su pale za nezavisne države i srpske pretenzije da se ratom stvori velika Srbija. Građanska opozicija je gotovo nestala. Možda je ima donekle u nekim strankama i u nekim građanskim pokretima kao što je Ne(da)vimo Beograd, pokretu mladih antifašista, levičara, demokrata i iskrenih boraca protiv autokratije. Od suočavanja sa prošlošću smo sve dalje, a bez toga teško ćemo se oporaviti i pronaći izlaz iz haosa u kome živimo već tri decenije.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

POVEZANE VIJESTI:

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, ČLANICA SAVJETODAVNE GRUPE BALKAN U EVROPI (BIEPAG): Vlada bi u EU, ali da nastavi po starom

Objavljeno prije

6 dana

na

14 Juna, 2025

Objavio:

Integracija u EU nije samo pitanje usklađivanja zakona, jačanja institucija, već  i vrjednosno pitanje. Nije teško zaključiti da je veličanje ratnih zločinaca direktno suprotstavljeno temeljnim evropskim vrijednostima, među kojima su pomirenje, suočavanje s prošlošću i poštovanje ljudskih prava

 

 

MONITOR: Kako komentarišete ocjene iz posljednjeg non paper dokumenta?

MAROVIĆ: Ocjene iz non-papera Evropske komisije predstavljaju jedan realističan i oprezan presjek stanja u Crnoj Gori kada je riječ o vladavini prava. U dokumentu se ističe određeni institucionalni i zakonodavni napredak, posebno u dijelu formalnog usklađivanja sa evropskim propisima, ali je preovlađujući ton zabrinutosti zbog sporog napretka u oblastima koje su ključne za funkcionisanje vladavine prava u praksi. Komisija šalje poruku da nije dovoljno samo raditi na normativnom dijelu, a i tu kaskamo ako se uzme u obzir podatak o sprovođenju Programa pristupanja, već da se od nas očekuje mnogo više.

Možete zamisliti koliko je pritisak snažniji ako se uzme u obzir da nam je ostalo još godinu i po da ubijedimo sve da smo stvarno spremni za članstvo. Non-paper nije dramatično negativan, ali jeste upozoravajući, posebno jer dolazi nakon dobijanja IBAR-a. To znači da je  završena faza tapkanja po ramenu.

MONITOR: Jesmo li godinu nakon dobijanja IBAR-a nazadovali na putu ka EU?

MAROVIĆ: Nijesmo nazadovali od dobijanja IBAR-a, jer je to bio tehnički korak koji je trebalo da nam bude odskočna daska za dalje, a u suštini se usvajanjem zakona ne dobija ništa ako oni ne proizvode efekte u praksi. Ovo možda zvuči kao mnogo puta ponovljena floskula, ali ako se prebacimo na rječnik evropske integracije onda bismo rekli ovako – aproksimacija, odnosno potpuno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU, a obavezali smo se da ćemo svaki propis uskladiti, znači da ste završili sve tri faze koje podrazumijevaju pripremu i usvajanje propisa, njegovo sprovođenje i izvršenje. Mi smo i za IBAR ostali samo u okviru te prve faze pripreme i usvajanja, a podsjetiću da je za fazu izvršenja ključna uloga pravosuđa.

Isto tako, mi još, doduše  sa sve manjom vjerovatnoćom, imamo šansu da realizujemo mapu puta koja podrazumijeva zatvaranje svih poglavlja do kraja 2026, jer je ona svakako podrazumijevala da tokom 2024. i 2025. bude zatvoreno 10 poglavlja, a to je još moguće. Međutim, umjesto da vidimo ubrzanu dinamiku sprovođenja reformi i korišćenje  IBAR-a i tog pozitivnog koraka ka EU za transformaciju društva, suočavamo se sa istim problemima kao i prije godinu ili prije 13 godina kada smo otvorili pregovore. Kroz izvještaje Evropske komisije, godišnji i non paper, možemo da pročitamo iste ocjene o radu sudstva, tužilaštva, nepostojanju presuda za korupciju, loše uslove za izbore i mnoge druge probleme.

IBAR je trebalo da bude prekretnica, trenutak kada država konsoliduje institucije i pokazuje mjerljive rezultate, a ostao je tehnički korak koji su i Vlada i EU bezrazložno nazivali „istorijskim“. Da bi bio istorijski morao je već da dovede do promjena, a nije.

MONITOR: Šta je razlog?

MAROVIĆ: Razlozi su višestruki. Prvo, mi smo stalno u stanju političke krize u okviru koje se najviše energije troši da se heterogena koalicija na vlasti održi u životu. Politička nestabilnost i fragmentirana vlast često djeluju bez jasne vizije i dugoročnog plana i evropska agenda služi kao sredstvo za mahanje navodnim uspjesima, iako se u suštini radi samo o neznatnim unaprjeđenjima. Odsustvo političke kohezije i konsenzusa o temeljnim pitanjima usporava donošenje ključnih odluka. Isto tako, heterogenost vlasti je znak da mi ne znamo šta su evropske vrijednosti.

Drugo, i dalje postoji izražen deficit institucionalne odgovornosti. Evropski proces se često koristi kao sredstvo unutrašnjeg političkog pozicioniranja, a ne kao iskrena transformaciona agenda. To dovodi do situacije u kojoj EU integracija služi više kao politički marketing nego kao stvarna razvojna politika.

Treće, politika nagrađivanja podobnih, koja je oduvijek primaran mehanizam zapošljavanja i napredovanja, dovodi do ogromnog razočarenja i demotivisanosti kod stručnog kadra sa integritetom koji godinama radi u administraciji, pa i to utiče i na efikasnost i na rezultate. Četvrto je manjak znanja i vještina i ukupno manjak kapaciteta da se proces ubrza i privede kraju.

Peto, EU, više Evropska komisija nego države članice, motiviše Crnu Goru i Albaniju iz strateških razloga, ali to čini na pogrešan način. Svima bi bilo korisnije da fokus bude na konkretnim unapređenjima pa makar to bile tri ključne stvari, a da se za sve ostalo definišu prelazni rokovi.

Na kraju, dajući prioritet sporazumima kojima se u potpunosti obesmišljavaju i procedure i državni interesi, Vlada šalje poruku da bi u EU, ali da nastavi po starom.

MONITOR: Vlada najavljuje zatvaranje poglavlja javnih nabavki. Ministarka Maida Garčević kazala je da je EK potvrdila da Crna Gora ispunjava mjerila za zatvaranje tog poglavlja, čime su, kako je rekla, uklonjene sve zabrinutosti u vezi sa međunarodnim sporazumima čije odredbe se tiču upravo javnih nabavki, misleći na Sporazum sa UAE. Evropa više nije zabrinuta?

MAROVIĆ: To što je EK konstatovala tehničku ispunjenost mjerila za zatvaranje poglavlja o javnim nabavkama jeste dobro i dokaz da je administracija obavila svoj dio posla. Ipak, treba biti oprezan i u tumačenju i u daljim koracima. Sporazumi sa UAE su ozbiljna prijetnja i to piše u poziciji EK za ovo poglavlje, odnosno da je od suštinskog značaja da bude osigurano da implementacija ne bude u suprotnosti sa pravnom tekovinom EU o javnim nabavkama. To se isto navodi i u mišljenju EK na sam Sporazum, kao i bojazan da bi do toga moglo doći.

Problematično je sve u vezi sa Sporazumom, jer da je Vlada planirala da vodi računa o procedurama, tenderu, prostornom planu, vlasnicima zemljišta, državnom interesu, ne bi se potencijalni investitor obraćao javnosti prije nego što su sporazumi ratifikovani u Skupštini, ne bi se odluka o njima donosila na vladinoj whatsapp grupi, izbjegla javna rasprava, ne bi Skupština radila dan-noć da što prije ratifikuje ove sporazume. Ispostavilo se da je moguće državu prodati za sedam dana samo ako postoji volja u parlamentarnoj većini. Otuda, sporazumi ne samo da mogu dovesti do nazadovanja odmah po zatvaranju poglavlja o javnim nabavkama, oni su prijetnja za naš evropski put generalno, jer mnogo govore o parlamentarnoj većini i njenim prioritetima.

MONITOR: Koliko su potezi vlasti, od Sporazuma sa UAE  do Rezolucije o Jasenovcu, usporile proces ka EU?

MAROVIĆ: Stvorili su dodatni prostor za sumnju u iskrenost evropske orijentacije Vlade. Sporazum sa UAE izazvao je bojazan da se evropska pravila mogu zanemariti zarad političkih i ekonomskih interesa, dok je Rezolucija o Jasenovcu, ma koliko dobronamjerno predstavljena, došla u trenutku kada su evropski partneri očekivali fokus na pravosudne reforme, borbu protiv korupcije i funkcionisanje institucija. Pored sadržaja, problem je i u načinu na koji su doneseni – bez šire društvene i političke rasprave, bez jasnog obrazloženja i van usklađenog evropskog narativa. Takav pristup dovodi do erozije povjerenja kod evropskih partnera, što se reflektuje u ocjenama, ali i u stepenu spremnosti EU da ubrza proces pristupanja.

MONITOR: Brisel je opet podsjetio da  Crna Gora nema pravoznažne presude u oblasti visoke korupcije, u tzv visokoprofilnim slučajevima.

MAROVIĆ: To je dokaz da borba protiv korupcije nije prioritet, da je pravosuđe u rasulu i da nismo ništa uradili da uspostavimo efikasan sistem evaluacije rada sudija i tužilaca. Kao što je već rečeno, uloga pravosuđa je ključna u obezbjeđivanju jednakosti pred zakonom. Osim ispraznih prijetnji svi ostaju nekažnjeni za velike zloupotrebe kojima smo svjedočili i prije i poslije 2020. godine. Hapšenja, otvaranje istraga, sve je to manje važno ukoliko nema pravosnažnih presuda u slučajevima visoke korupcije jer one pokazuju sposobnost države da se s njom obračuna u sopstvenim redovima. Bez pravosnažnih presuda nema pravde, ili „orvelovski“ rečeno – svi  smo jednaki, samo što su neki „jednakiji“ pred zakonom.

MONTOR: Visoki zvaničnici SPC u Crnoj Gori opet veličaju ratne zločince, dok vlast ćuti. Kako takva Crna Gora može napredovati na putu ka EU?

MAROVIĆ: Integracija u EU nije samo pitanje usklađivanja zakona, jačanja institucija, već i vrjednosno pitanje. Nije teško zaključiti da je veličanje ratnih zločinaca direktno suprotstavljeno temeljnim evropskim vrijednostima, među kojima su pomirenje, suočavanje s prošlošću i poštovanje ljudskih prava. Kada javne ličnosti, posebno vjerski lideri, otvoreno veličaju osobe osuđene za najteže zločine, a predstavnice i predstavnici političkih partija to ignorišu, šalju poruku da društvo nije spremno da se jasno distancira od takvog nasljeđa.

Vjerovatno dio problema leži u tome što  partije vlasti vide SPC kao bitan element njihovog programa, te biraju da ili podrže takve stavove ili da ih prećute. Ovaj drugi obrazac je opasniji, jer kad dajete nekome politički legitimitet jedni ga daju baš zbog takvih stavova, a drugi koji glasaju za partije u koaliciji sa ovim nacionalističkim, opravdavaju sebe da njihova partija ne iznosi takve stavove javno, bez obzira što ih ovako ohrabruje, podstiče, hrani i normalizuje.  Ovo su samo početni koraci u prekrajanju istorije i normalizaciji fašizma. Kad jednom zažmurite, onda vas ništa ne sprječava da to radite stalno. Ćutanje vlasti u ovakvim situacijama može se tumačiti kao saučesništvo i tolerisanje ekstremizma. Crna Gora će morati da pokaže mnogo više zrelosti i političke hrabrosti u suočavanju sa svim ovim izazovima ako misli da bude građanska i evropska, što je već neko vrijeme upitno.

MONITOR: Koliko je realno da CG može ući u EU do 2028.?

MAROVIĆ: Šanse za to su 50-50, ali da bi se desilo moramo postići ili pokazati makar nešto i fokusirati se na ključne reforme, te prigrliti snažnije evropski vrjednosni okvir, budući da ne mogu da se sjetim ni jedne velike stvari ili konkretnog unapređenje koji su nam se desili tokom mandata ove Vlade.

Isto tako, davanje veta u ruke desničarke Vlade nije baš laka odluka za EU.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MARKO BEGOVIĆ, DR SPORTSKIH NAUKA: Pozivam sportiste da glasnije zagovaraju promjene

Objavljeno prije

6 dana

na

14 Juna, 2025

Objavio:

Već duže vrijeme je svima jasno da je crnogorski sport  sistem koji opstaje na zapošljavanju srodnika i povezanosti sa licima kojima se sudi za organizovani kriminal i korupciju, ali i pojedinim predstavnicima nominalno novih vlasti

 


MONITOR: Prije godinu dana podnijeli ste krivične prijave protiv sportskih saveza i klubova. Šta je suština tih prijava? 

BEGOVIĆ: Ova tema ima više dimenzija, koje zaslužuju da budu adekvatno objašnjene. Prijava je podnijeta protiv više nepoznatih lica povezanim ne samo sa sportskim organizacijama, već i organima državne uprave zaduženih za poslove sporta, obrazovanja, odbrane, finansija, unutrašnjih poslova, i to na rukovodećim pozicijama i povezanih drugih pravnih i fizičkih lica. To je bila moja zakonska obaveza, imajući u vidu da sam tokom međunarodnog arbitražnog postupka u slučaju Milene Knežević Raičević došao u posjed više ugovora sa sportistima koji su ukazivali na postojanje brojnih nepravilnosti.

Sama odluka Evropskog arbitražnog suda EHF-a, koja je uključila moje mišljenje u odnosu na spor, kao i odluku ŽRK Budućnost da prihvati odgovornost, potvrđuju da se radi o svjesnim sistemskim propustima. Ti sistemski propusti ogledaju se u činjenici da su usvojena podzakonska akta sportskih organizacija u koliziji sa odredbama Zakona o sportu i Zakona o radu, što je omogućilo niz nezakonitih radnji. Konkretno,  ovom konkretnom arbitražnom odlukom, ECA EHF je obavezao klub i odgovorna lica da sportistkinji isplate kompletan iznos potraživanja.

Ovo rezonovanje je u skladu sa dokumentom Poreske uprave o poreskom tretmanu profesionalnih sportista u Crnoj Gori iz 2019. godine, pa se postavlja pitanje; na koji način će se u budžet Crne Gore uplatiti obavezni porezi i doprinosi koji do sada nijesu plaćeni? Naplatom tih javnih prihoda stvorila bi se značajna novčana masa, dovoljna za potpunu rekonstrukciju, modernizaciju i izgradnju svih neophodnih sportsko-rekreativnih sadržaja. Takođe, crnogorskom sportu bi se osigurala finansijska stabilnost i predvidljivost za narednu dekadu.

Ova tema ima i važnu socijalnu dimenziju, jer se direktno tiče radnog staža naših sportista. Imaju li oni prava da kao i svi drugi zaposleni budu adekvatno zaštićeni u okviru radno-pravnih  odnosa, ili ćemo pasivno čekati novi slučaj diskriminacije? Možda je odgovornije postaviti pitanje: koliki je broj prvenstveno naših sportista kojima godinama nijesu uplaćivani obavezni doprinosi, odnosno socijalno osiguranje (zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti) suprotno važećim propisima države Crne Gore?

MONITOR: Da li imate odgovore iz tužilaštva? 

BEGOVIĆ: Valja napomenuti da MUP nije odgovorio na upit iz jula prošle godine, koji se odnosio na evidenciju inostranih sportista angažovanih u crnogorskim klubovima – konkretno, da li je tim licima obezbijeđena odgovarajuća boravišna dozvola u skladu sa radno-pravnim statusom.

Nažalost, odgovori tužilačkih organa do sada upućuju na nedostatak potrebne stručnosti ili izostanak prioriteta za ovu oblast, iako se radi o  sistemskoj utaji poreza. Našem tužilaštvu sam i ponudio podršku posredstvom mreže ,,MARS” tužilaca nadležnih za sport Savjeta Evrope, ali crnogorske institucije imaju mogućnost obezbjeđivanja tehničke i podrške u vidu ljudskih sredstvo kroz međunarodno-pravne instrumente.

MONITOR: Kako je ova oblast uređena u drugim zemljama?

BEGOVIĆ: Presude Evropskog suda pravde, počev od Walrave & Koch iz 1974, preko čuvenog slučaja Bosma (1995), pa sve do nedavne presude u predmetu Diarra (2024), jasno potvrđuju odlučnost EU institucija da ograniče autonomiju sporta ali i da se prepoznaje ekonomska dimenzija sporta. Kao rezultat toga, na profesionalni sport se primjenjuju propisi koji uređuju tržišna pravila i njima povezane obaveze. U skladu s time, javne vlasti u državama članicama EU sve aktivnije preduzimaju mjere i radnje kako bi se zaštitio javni interes kroz oblast sporta. Stoga ne iznenađuje činjenica da se sve češće pokreću postupci protiv politički eksponiranih i drugih povezanih lica koja zloupotrebljavaju sport za nezakonito bogaćenje, namještanje rezultata, utaju poreza, neprimjeren politički ili finansijski uticaj, kao i niz drugih koruptivnih radnji.

MONITOR: Da li je ovo glavni problem u crnogorskom sportu i koje ga još mane muče? 

BEGOVIĆ: Prethodno ukazane nepravilnosti, bi valjalo posmatrati više kao posljedicu klijentelistički uspostavljenih odnosa, u kojima recimo svjedočimo svojevrsnom patrimonijalnom sistemu  kojeg karakteriše očuvanje vlasti i autoriteta porodičnim putem. Slučajevi poput zapošljavanja ili angažovanja najbližih srodnika u Crnogorskom olimpijskom komitetu, ili recimo situacija u kojoj predsjednik jednog nacionalnog saveza koji je pritom na toj poziciji izabran na period od četiri godine, sam sa sobom zaključio ugovor na neodređeno, samo ilustrativno potvrđuju bitno narušeno stanje crnogorskog sporta. Kao još jednu direktnu posljedicu imamo ozbiljan pad u rezultatima, pa se tako danas slavi kao vrhunski rezultat sedmo mjesto u konkurenciji devet zemalja na Igrama malih država u Andori.

MONITOR: Da li vidite mogućnost  pozitivne promjene u domaćem sportu? 

BEGOVIĆ: Već duže vrijeme je svima jasno da se radi o sistemu koji opstaje na zapošljavanju srodnika i povezanosti sa licima kojima se sudi za organizovani kriminal i korupciju ali i pojedinim predstavnicima nominalno novih vlasti. Kako je sistem o kojem govorim u osnovi nesposoban da proizvede novu vrijednost što potvrđuju i rezultati na terenu, u zadnjih par godina su počeli da se pojavljuju disonantni tonovi. No isti su nedovoljno odlučni, pa još jednom pozivam sportiste i sportske radnike da ne odustaju i glasnije zagovaraju prijeko potrebne promjene.

MONITOR: Doktorirali ste sportske nauke, predajete na inostranim univerzitetima. Koji su glavni problemi i perspektive sa kojima se sport susreće na međunarodnom nivou?

BEGOVIĆ: Globalni sport se nalazi na svojevrsnoj raskrsnici, pod uticajem konvergentnih procesa kao što su digitalizacija, komercijalizacija i projektovanje moći asimetričnih aktera poput Katara i Saudijske Arabije – ali i drugih. Konsekventno, struktura sportskog pokreta i legitimitet koji crpe iz koncepta autonomije sve češće se dovode u pitanje. Ovo se posebno odnosi na selektivnu primjenu principa političke neutralnosti, jer sportske organizacije nerijetko postaju instrument političkih obračuna ili sredstvo za sprovođenje politike sankcija. Nejednak tretman nacionalnih sportskih organizacija u kontekstu rusko-ukrajinskog i izraelsko-palestinskog sukoba, ogoljava ne samo institucionalnu selektivnost, već i organizacionu hipokriziju (licemjerstvo). Upravo zbog toga, već duže vrijeme zagovaram osnivanje međunarodne hibridne agencije, po uzoru na Svjetsku antidoping agenciju (WADA), koja bi imala mandat da štiti temeljne vrijednosti koje sport treba da predstavlja, ali i da se sistemski suprotstavlja negativnim pojavama koje ugrožavaju njegov integritet.

Predrag NIKOLIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ZORAN STOJILJKOVIĆ, PROFESOR FPN-BU U PENZIJI, BEOGRAD: Formirana je svijest da je vlast smjenjiva

Objavljeno prije

6 dana

na

14 Juna, 2025

Objavio:

Snagu otporu daće visoka mobilizacija i izlaznost na izbore i bitno bolji-u neravnopravnim uslovima sa vlašću – gotovo izjednačeni  izborni rezultati  opozicionih lista

 

 

MONITOR: Prema zvaničnim preliminarnim rezultatima lokalnih izbora RIK-u Kosjeriću i Zaječaru, pobjednik je „Ne damo Srbiju-Aleksandar Vučić“. Vučić je na Instagramu već ranije proglasio pobjedu, ali su to uradile i opozicione „Ujedinjeni za Kosjerić“ i „Promena u koju verujemo-Uglješa Đuričković-Dragana Rašić“. Ulagane su velike nade antirežimskih snaga u ove izbore kao simbolički značajne. Da li i vi dijelite to mišljenje i može li se ovaj rezultat opozicije nazivati „pobjedom“?

STOJILJKOVIĆ: Pre bih rekao da je uspostavljena neka vrsta ravnoteže (ne) moći -što je u odnosu na ranije izborne rezultate,  stanje apatije i apsolutne kontrole vlasti nad resursima moći ogromna promena i posledica već polugodišnjih studentskih blokada i protesnih marševa. Ilustracije radi, izborima fomirani odnos snaga u lokalnom parlamentu u Kosjeriću je sa  nekadašnjih 20:7 došao na tek 14:13 u korist vlasti.

MONITOR: „Crta“ je konstatovala oko 20-tak krupnih nepravilnosti, u kampanji i na dan glasanja ponovile su se scene sa prethodnih izbora…Opozicija u Kosjeriću (koja je- zvanično, izgubila za 51 glas), najavljuje obaranje ovih izbora a studenti pozivaju građane da brane svoju izbornu volju. Koji bi im „scenario“ u tome pomogao-ako nema kapaciteta društva za generalni štrajk?

STOJILJKOVIĆ: Izbori se dobijaju pre njihovog raspisivanja kontrolom nad poslovima, novcem i publicitetom – seljakanje birača i izborne mućke na sam dan izbora igraju relativno skromnu ulogu. Na ovim izborima su one u velikoj meri “provaljene“ i sprečene maksimalnom mobilizacijom studenata i građana. Konačno, primera radi, u Kosjeriću je na ni 9000 birača bilo svih 450 posmatrača. Ne očekujem mnogo od prijava jer se izbori ponavljaju samo u slučaju dokazanih krupnih izbornih nepravilnosti. Po mome sudu,  snagu otporu daće visoka mobilizacija i izlaznost na izbore i bitno bolji-u neravnopravnim uslovima sa vlašću, gotovo izjednačeni  izborni rezultati  opozicionih lista. Činjenica  da se ovoga puta opozicioni glasovi nisu rasipali a da vlast ni uz krajnja naprezanja, podele frižidera i ludilo asfaltiranja puteva-ne može više od ovoga, govori i da je konačno naučena lekcija da se i dobijeni rezultati u glasovima mogu upropastiti neadekvatnim, rascepkanim  koalicionim aranžmanima . Formirana je svest da je  vlast smenjiva, a da se „kukavica“ Vučić ovoga puta ne usuđuje da ih raspiše. Čini se da je većini građana nakon trinaest godina ova vrsta populističke političke lakrdije konačno dozlogrdila. Uz ovaj nivo političke mobilizacije, koliko-toliko poboljšane a onda umešno  kontrolisane izborne uslove, jasnu platformu promena i koalicionu strategiju su-uz to da spoljni veto igrači makar ne odmažu ako već ne pomažu, promene već započele.

MONITOR: ODIHR je pred izbore konstatovao da vlast u Srbiji nije ispunila njihove preporuke..Vučić-koji je na svaki način učestvovao u kampanji SNS – nije zadovoljan „tijesnom pobjedom“ u Kosjeriću. Uz činije jagoda i trešanja (za građane inače preskupih), preko Instagrama je ponudio dijalog. Da li je to preduprjeđivanje reagovanja „stranih faktora“ ili, možda,  još jedan pokušaj da se neko od pobunjenih ili „opoziciono nestabilnih“ omekša?

STOJILJKOVIĆ: Dugo već Vučićeva strategija je kupovina vremena kombinovanjem neuvijenih pretnji i sankcionisanja tački otpora-poput Univerziteta,  sa neuverljivim ponudama dijaloga i trenutnim ustupcima oko zahteva koji uživaju široku podršku građana. Kojima onda sledi, recimo,  povratak iskopavanju litijuma ili jarosno zaricanje da nema ništa od ispunjenja studentskih zahteva- „koje sam obećao kada sam se našao u škripcu“. Paralelno se radilo  na podelama unutar širokog i fragmentiranog bloka društvene i političke opozicije tako da  nakon svakih izbora neko ko je “zanoćio u opoziciji-probudi se u krilu vlasti“. Ili ih parcijalno bojkotuje. Svoje  biračko telo drži  što predizbornom kupovinom glasova što obećanjima o “kvantnom skoku u budućnost“ već do narednih izbora. U međuvremenu je zarobljena država i stvorena  široka klijentelistička mreža i nova klasa od podobnih i poslušnih. Posledično, SNS i dugo nastajući pokret-za sada  bez naslova, imaju članstvo od preko 700 000 članova, odnosno svih petnaestak odsto efektivnog biračkog tela.  Važno je pritom imati spoljne veto igrače uz sebe, pa  se njihova suzdržana  reakcija na koruptivnu i nedemokratsku praksu  kupuje obećanim litijumom i nabavkama Rafala. Izbore dakle  raspisuje samo  kada je uveren  da ih može dobiti.

MONITOR: U toku je protest univerzitetskih nastavnika ispred Vlade Srbije „Univerziteti na raskrsnici“. Oni zahtijevaju da se ukine Vladina uredba kojom se naučni rad svodi na samo pet sati nedjeljno. Taj je elemenat Uredbe omogućio da se plate na univerzitetima smanje za nešto više od sto eura. BU je prema CWUR upravo rangiran kao 387-i od dvije hiljade najboljih na svijetu. Može li ta činjenica uticati na ukidanje Uredbe i spasavanje visokog školstva?

STOJILJKOVIĆ: Može, pod uslovom  da vlast postignuti dogovor i “normalizaciju“  intepretira kao svoj velikodušni ustupak i dokaz svoje dijalogu sklone prirode. Kojim se opet u pitanje ne dovode njene ingerencije i uticaj na oslabljene državne Univerzitete.  U ime paralelno negovane,  neakreditovane konkurencije.

MONITOR: Brisel je nedavno eksploataciju jadarita u dolini Jadra stavio na listu svojih  prioritetnih interesa u „trećim zemljama“. Zbog potreba novih industrija u EU i  kineske konkurencije, ovdje se zaključuje da Aleksandar Vučić neće biti sankcionisan ni zbog svoje unutrašnje ali ni spoljne politike. Da li se ovim potezom EK (i to bez neophodnog obrazloženja), svaki napor kritičara unaprijed predstavlja uzaludnim?

STOJILJKOVIĆ: Odavno se ovde zna da EU institucije i akteri govore različitim jezicima i geostrateškim interesima i kada nastoje da ih ukomponuju sa narativom o evropskim vrednostima i politikom proširenja.  Zna se i da da je EU u recesiji i pred izazovom autonomizacije pozicije i prema SAD pod Trampovim ultraprotekcionističkim stiskom. Jadar je dodatno stavljanje prsta  u oko i pro-EU delu javnosti. Zato i dominira stav da se za promene moramo izboriti sami. Na drugoj strani time-u potrazi za novim ljubimcem u Srbiji, teško da će naći većeg poslušnika od Vučića.

MONITOR: Tvrdi se da Donald Tramp samo ispunjava predizborna obećanja nizom afera koje su proizvele njegove predsjedničke uredbe (migranti, porezi, ukidanje USAID, napad na Univerzitet Harvard, restrikcije u javnom zdravstvu…). Ipak dosta uredbi je osporeno na sudovima. Ni njegov stil „trange-frange“ mirovne politike ne daje rezultate. Može li „Trampova era“ ostaviti i neke trajnije posljedice i na domaćem i na globalnom planu?

STOJILJKOVIĆ: Ona ih je već ostavila. Izvela je na scenu ili bar ojačala desni, protekcionistički suverenizam koji se poziva na tradicionalne vrednosti i porodicu. Krivicu za nevolje traži u drugim i drugačijim. U skladu sa Goldstin-Turčinovom hipotezom koja promene sa Trampom objašnjava formiranjem nove aspirativne elite koja se na putu ka vlasti poziva na narod, ovi pokreti eksploatišu frustracije radništva i niže srednje klase, pre svih onih u devastiranim regionima. Ne haju za demokratske procedure i relativno lako se dogovaraju sa liderima “novih dinastija“ (Kin)  poput Rusije i Kine. Razaraju koncepte globalizacije i “ kolektivnog političkog Zapada“.

Ne mogu da ne ponovim da u neizboru  između recimo evropskih pluto-birokrata, usrećitelja običnog, “dobrog” naroda-u liku Trampa,  njihovih partnera Putina i Sija, biram ono što Piketi zove federalni, participativni i ekološki socijalizam. I radujem se što su studenti u Srbiji tako visoko podigli vrednosti pravde i participacije.

 

Potrebno je još šire okupljanje civilnih ali i političkih aktera

MONITOR: Studenti u blokadi su kao svoj ultimativni predlog stavili vanredne parlamentarne izbore. Nedavno su objavili i svoj Program. S obzirom na njihovo višemjesečno oštro distanciranje od opozicije, NVO-pa i civilnog društva u cjelini, da li su ovaj Program i kriteriji koji su na kraju teksta navedeni kao „rešeto“ za studentsku listu, donekle izmijenili taj odnos?

STOJILJKOVIĆ: Studenti u blokadama su-uprkos cijeni koju  prije svega oni plaćaju za ovako njihovo dugo trajanje,  još uvjek društveni akter sa najvećim povjerenjem građana. Njihovo mentorstvo nad listom kandidata koju će formirati jeste i garancija velikog potencijala te liste.  No, čini se da iskustvo lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću govori da je potrebno još šire okupljanje civilnih ali i političkih aktera koje su studentski kriteriji ostavili izvan njihove liste.  Posebno ako do izbora ne dođe ni na jesen ove godine.

 

Univerzitet  mora ostati jedinstven.

MONITOR: Rektor BU, Vladan Đokić, koji je već izvjesno vrijeme u pregovorima sa premijerom Đurom Macutom o „normalizaciji nastave“ i istovremeno o studentskim zahtjevima – tvrdi da se dolazi do nekog dogovora..Četiri državna univerziteta su pod velikim pritiskom da se nastava i ispiti počnu obavljati u nekoj formi. Ako prestanu blokade, da li je gotovo sa studentskim entuzijazmom za društveno liderstvo?

STOJILJKOVIĆ: Blokade – zbog odbijanja vlasti da ispuni ključni zahtjev za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice i smrt 16 ljudi, a iza čega se očito krije  koruptivna hobotnica, već predugo traju. One moraju biti-u dogovoru  sa nastavnicima, objedinjene  sa nekim kombinovanim oblikom nadoknade nastave, produženjem školske godine i određenjem kvota i upisom nove generacije studenata. U suprotnom, olakšava se vlastima plan za erodiranje pozicije i ponižavanje  državnih Univerziteta. Opet, potpuno odricanje od blokada bilo bi doživljeno kao povlačenje pred pritiscima. Univerzitet naprosto mora ostati jedinstven.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo