,,Najuspješnija privatizacija”, kako su svojevremeno vladini zvaničnici nazivali prodaju ICM Metalac, nikšićke kompanije nekada u vlasništvu države, postala je još jedna crnogorska tranziciona priča sa neveselim epilogom. Preko dvije sedmice radnici te kompanije štrajkuju glađu pred zgradom Vlade u Podgorici, a predstavnici sindikata strahuju da bi se ta priča mogla završiti tragično, po zdravlje i živote radnika.
Iz Vlade niko se još nije obratio štrajkačima, koji na pločniku tek nekoliko metara od zgrade Vlade, provode dane i noći. Tim povodom nije se oglasio ni aktuelni vlasnik Metalca Nikola Furundžić. Radnici traže da im se isplati 14 zarada koje im se duguju, i uplate porezi i doprinosi za 33 mjeseca. Takođe, traže da im se, u skladu sa Kolektivnim ugovorom o radu, isplate i otpremnine.
Priča počinje 2004. godine kada je za 400 hiljada eura, nekadašnju državnu kompaniju u stečaju IMC Metalac, kupila firma Montevar, vlasništvo Gorana Mladenovića iz Slovenije.
Nekoliko godina firma je poslovala naoko uspješno, zbog čega je privatizacija Metalca, od strane crnogorskih zvaničnika, u javnosti predstavljana kao dobar model. U maju 2011. godine, usljed ekonomske krize kako je objašnjavao Mladenović, u nikšićkom Metalcu, koji je nakon prodaje registrovan kao kompanija Montevar Metalac, Mladenović pokreće postupak dobrovoljne likvidacije. Tada počinje i priča o kašnjenju plata za radnike do tada dobrostojeće nikšićke kompanije.
,,Mladenović je na taj način pokušao da smanji broj radnika a da istovremeno izbjegne obavezu da im isplati otpremnine od oko 10 hiljada eura po radniku”, objašnjava za Monitor Srđa Keković, sekretar Unije Sindikata Crne Gore (USSCG).
Paralelno sa postupkom dobrovoljne likvidacije, Mladenović osniva novu kompaniju Montevar Inžinjering, na istoj lokaciji, sa istim mašinama i preuzima tek jedan broj radnika, izbjegavajući tako da isplati otpremnine za radnike koji su ostali bez posla.
„Upozoravali smo predstavnike države da to nije po zakonu, i da je Mladenović dužan da radnicima isplati dugovanja i ispoštuje kolektivni ugovor, ali su nadležne institucije protumačile da u slučaju dobrovoljne likvidacije kompanije ne važi Kolektivni ugovor. To je slučaj samo sa klasičnom, ali ne i sa dobrovoljnom likvidacijom”, objašnjava Keković.
Mladenoviću to nije bio prvi put da izbjegava da isplati radnicima otpremnine. On je u Srbiji kupio preduzeće u Železniku, koje je preimenovao u Montavar Lola. Nakon tri godine od privatizacije kompanije Mladenović je pokrenuo postupak njene likvidacije 2009. godine, ostavivši stotine radnika bez posla. Dvije godine prije nego je istu stvar uradio u Nikšiću.
Radnici fabrike u Železniku su ga optuživali i da je demontirao najmanje sedam kapitalnih mašina bez kojih nije moguće ostvarivanje osnovne djelatnosti i prenio ih u vlasništvo druge firme u Sloveniji, kao i da je prodao 15 dizalica za vertikalni i horizontalni transport, nezakonito prihodujući oko dva miliona eura. Oni su upozoravali da se to ne bi desilo da su državni organi Srbije radili svoj posao.
Mladenović je na sličan način kasnije likvidirao i slovenačku kompaniju Montavar Metalna nova, zbog duga tamošnjoj NLB banci od 52 miliona eura.
Da se vratimo u Nikšić. Mladenović je nakon postupka likvidacije nikšićkog bivšeg Metalca, firmu prodao Nikoli Furundžiću. ,,Pomagao sam koliko sam mogao, ulagao sedam godina, ali ne može se više. Pakujem kofere i idem iz Crne Gore”, kazao je Mladenović tada i – otišao.
Crnogorskoj javnosti je manje poznato da se Mladenović i Furundžić povezuju sa brojnim aferama u regionu. Njihove kompanije duguju desetine miliona eura bankama, a o njihovom poslovanju vodile su se tužilačke istrage.
Furundžić je nekadašnji direktor slovenačke kompanije društva Oil Metal Company, koja je bila u vlasništvu bosanskog biznismena Samida Osmanovića Braca, za kojim je u Sloveniji, kako piše slovenački Dnevnik ostalo ,,60 miliona eura duga NLB banci”. Osmanović je ovog ljeta uhapšen u Sloveniji. Optužen je za zloupotrebu položaja u privrednom poslovanju kojom je nastala šteta od 20,3 miliona eura, kao i za utaju poreza u vrijednosti od 320.000 eura.
Nikšićki Metalac nije jedina transakcija između Mladenovića i Osmanovića (preko Furundžića). Osmanović i Mladenović su se našli i u aferi povezanoj sa kompanijom Bosnaput. Mladenović je od Osmanovića kupio tu bosansku kompaniju koja je kasnije zbog desetina miliona zaduženja pošla u stečaj. Jedan drugog su optuživali za dugove kod NLB banke i propast firme.
Bez obzira na krajnje sumnjivo poslovanje Furundžića i njegovih partnera u regionu, crnogorska Vlada je nakon što je nijemo propratila likvidaciju Metalca od strane Mladenovića, Furundžiću dala državne garancije od 1, 5 miliona eura za višemilionski kredit u Erste banci. Za kredit je garantovao Investiciono-razvojni fonda (IRF). Kredit nije vraćen zbog čega je jedan dio imovine sada pod hipotekom IRF. Ostatak imovine je pod hipotekom Erste banke koja je povjerilac prvog reda.
Kada je odlučila da izda državne garancije za kredit koji je Furundžić podigao, Vlada je to obrazložila privremenom krizom u Metalcu, koja je nastala, kako se navodi u Vladinom dokumentu, kao posljedica loših odnosa novog vlasnika sa NLB bankom.
,,Dominantni razlozi nastanka finansijskih teškoća i gubitka u poslovanju su otkazana poslovna saradnja od strane NLB Montenegro banke AD Podgorica”, navodi se u Vladinom obrazloženju za izdavanje garancija, i konstatuje da je ta banka otkazala saradnju Metalcu ,,bez realnih ekonomskih razloga, krajem 2011. godine”. Vladi valjda dug Furundžićevih partnera od više desetina miliona eura toj banci ne predstavlja ,,ekonomski razlog”. Iz podgoričkog ogranka te banke objasnili su da su im iz centrale iz Ljubljane poručili da prekinu saradnju sa vlasnicima nikšićkog Metalca.
„Furundžić je preuzeo obavezu da će, ukoliko dobije vladinu garanciju, sam obezbijediti i uložiti dodatnih jedan milion eura za oporavak kompanije”, objašnjava Keković. „Na kraju, nakon što je preko državnog Investiciono-razvojnog fonda dobio garanciju i podigao kredit od 1,5 miliona eura, nije ispoštovao svoju preuzetu obavezu da investira dodatnih jedan milion eura za oporavak proizvodnje. Nije obezbijedio proizvodnju niti je vraćao kredit, pa je kompanija zapala u krizu”.
Radnici su ranije objasnili da im je Furundžić od tog novca isplatio samo jednu ratu otpremnine. Oni su od državnih institucija zahtijevali da se preispita način na koji je novi vlasnik „kupio” kompaniju, jer sumnjaju da je u pitanju smišljena prevara na štetu radnika i države. Nadležni nijesu preduzeli ništa.
Tu stižemo do kraja priče o još jednom državnom preduzeću koje je nakon privatizacije opustošeno. Kao i obično – radnici ne mogu da dobiju svoje, a investitori odlaze bez odgovornosti. Nekretnine Metalca, koji će najvjerovatnije poći u stečaj, ostaće nekom novom domaćem ili stranom ,,investitoru” da na njima izgradi stambene komplekse.
PROTESTI PODRŠKE
Kad zakaže solidarnost
U znak solidarnosti sa radnicima Metalca, koji već dvije sedmice štrajkuju glađu u Podgorici, održana su dva protesta. Na prvi, koji se ispred zgrade Vlade desio u utorak, 30. septembra, radnike je pozvala Unija slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG), dok je na drugi protest radnike pozvao Janko Vučinić, bivši sindikalac, sada poslanik Demokratskog fronta (DF). ,,Pozivam sve da dođu, da pitamo premijera i ministre, kada bude sjednica Vlade, šta oni to tamo rade i za koga vladaju. Za narod sigurno ne”, rekao je Vučinić. Radnička solidarnost, kako su konstatovali i crnogorski mediji, izostala je u većem broju. Brojni radnici koje su novinari kontaktirali iz domaćih opustošenih preduzeća objasnili su da imaju „razumijevanja za štrajkače Metalca ali da imaju svoje muke”, pišu Vijesti. Crnogorski parlament pozvao je Vladu da osigura potpunu primjenu zakona kod isplate zarada, doprinosa i poreza radnicima Metalca. Na sastanku kod predsjednika Skupštine, sazvanom na inicijativu opozicionih stranaka, predloženo je da se razmotri mogućnost jednokratne pomoći i pozove državno tužilaštvo da utvrdi eventualnu odgovornost za nastale probleme. Sekretar USSCG Srđa Keković predložio je ranije da se, osim ispunjavanja zahtjeva štrajkača, izmjenama zakona koji se odnose na uslove za penzionisanje radnika iz metalske industrije, radnicima Metalca omogući odlazak u penziju, kako bi bilo „zbrinuto” tridesetak radnika.
Milena PEROVIĆ-KORAĆ
Izdvojeno1 sedmica
Izdvojeno4 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
DETEKTOR4 sedmice
INTERVJU2 sedmice
INTERVJU4 sedmice
FOKUS3 sedmice
DUHANKESA3 sedmice