Da je u Srbiji stvorena politička klasa umjesto političkih partija, jasno je i ovih dana, nakon dogovora vlasti i opozicije o formiranju privremene uprave nad Beogradom, ali i izjave bivšeg predsjednika Srbije i sadašnjeg počasnog predsjednika DS Borisa Tadića, o potrebi da se u skorijoj budućnosti na vlasti ujedine SNS i DS. O ovom dostizanju „sabornosti” i poništavanju kakve-takve demokratije u Srbiji, razgovarali smo za Monitor sa Zoranom Živkovićem, nekadašnjim predsjednikom Vlade Srbije, a sada liderom opozicione Nove stranke.

MONITOR: Kako ocjenjujete najnoviju dinamiku na političkoj sceni Srbije? Hoće li se izgubiti i posljednje forme demokratije?
ŽIVKOVIĆ: Srbija je već jako dugo u stanju političke regresije i po mnogim parametrima klizi u atmosferu Miloševićevih devedesetih. I tada je politička retorika bila puna velikih reči o demokratiji, vladavani prava, uspešnoj ekonomiji, švedskom standardu, brzim prugama… Danas imamo skoro istovetnu retoriku koju obeležavaju licemerna obećanja o evropskoj budućnosti, reformi pravosuđa, borbi protiv kriminala, liderstvu u regionu, a neki dan je Dačić ponovo prozborio o brzim prugama. U stvarnosti Srbija se i dalje bori s većinom problema s kraja prošlog veka. Još uvek se ne znaju granice Srbije, i dalje smo u jednoj vrsti komandne ekonomije, sudovi sude po partijskoj pripadnosti, postoje „naši” i „njihovi” kriminalci, ekstremisti, tajkuni, ekonomija je u potpunom kolapsu, a vlast, i današnja i doskorašnja, nema nikakav plan, nikakvu strategiju kuda i kako dalje. Politička kasta živi odvojeno od građana, ne oseća njihove probleme i umesto izražene potrebe za rešavanjem nacionalnih problema, političari prikazuju najgoru vrstu političke prostitucije. Stvaraju se neprirodne koalicije koje imaju za cilj samo lične privilegije političkih lidera. U Srbiji je na delu „fasadna” demokratija, samo demokratska ljuštura bez ikakvog sadržaja.

MONITOR: Iznenađuje li vas najavljena i naširoko objašnjavana i opravdavana saradnja SNS i LDP od koje se za sada odustalo, navodno zbog loše atmosfere koju stvara DS?
ŽIVKOVIĆ: SNS, SPS, DSS, DS, LDP, SRS i stranke nacionalnih manjina u svim su mogućim oblicima neprirodnih koalicija. Postoje opštine u kojima vlast dele Jovanovićeva, Koštuničina i Šešeljeva partija. Postoje opštine gde sve partije učestvuju u vlasti, tako da ne postoji nijedna kombinacija koja bi mogla da me iznenadi. Iznenađenje bi bilo da se bilo ko drži svoje ideologije, svojih programskih ciljeva ili predizbornih obećanja. Vučićevo kanabe podseća na isti komad nameštaja u Miloševićevom kabinetu devedesetih godina prošlog veka. Na njemu se svakodnevno odigrava kasting za novu vladarevu političku sponzorušu ili kućnog ljubimca, a najčešće bude izabrana dvorska luda. Vlast se bori samo za očuvanje svojih pozicija, a opozicija se trudi da dobije mrvice sa gospodareve trpeze. U Srbiji, osim Nove stranke, ne postoji niko ko deluje kao prava opoziciona stranka.

MONITOR: Tadić gotovo da insistira na neophodnosti jedne koalicione vlasti naprednjaka i demokrata. Objašnjava to potrebom ustavne reforme, kao da je zajednička vlast za to neophodna?
ŽIVKOVIĆ: Zajednička vlast, odnosno vlast bez opozicije, smrt je demokratije u jednom društvu. Njoj pribegavaju oni koji su kroz vlast nelegalno prigrabili ogromnu materijalnu moć, pa sada žele da je osiguraju. Uz bogatstvo, žele da sačuvaju i svoju estradnu popularnost i da kupe svoje mesto u srpskoj istoriji. Promena Ustava Srbije je neophodna, ali ona ne sme da bude sprovedena ukidanjem svih principa demokratije. Naprotiv, novi Ustav će biti dobar samo ako bude posledica širokog društvenog, ne samo partijskog, konsenzusa odgovornih ljudi koji su duboko svesni šta je državni i nacionalni interes današnje Srbije.

MONITOR: Ukoliko početkom naredne godine budu jasne stvari oko datuma otpočinjanja pregovora s EU, a popularnost Aleksandra Vučića ostane na ovim olimpskim visinama, hoće li biti izbora prije ljeta?
ŽIVKOVIĆ: Nadam se da će, bez obzira na sve, započeti pregovori s EU. Popularnost političara u Srbiji po pravilu se stiče izraženom demagogijom, svakodnevnim emitovanjem neostvarivih projekata i ciljeva, nerealnim, bajkovitim vizijama naše budućnosti. Datum izbora će zavisiti od lične volje samozvanog novog srpskog vožda Aleksandra Vučića. Kad god budu raspisani, izbori će biti prilika da Nova stranka pokuša da vrati odgovornost, energiju i hrabrost na srpsku političku scenu. Učinićemo sve da građanima predstavimo svoja rešenja za najteže probleme našeg društva i države. Neophodna je reforma političkog sistema. Vlast mora da bude mudra, efikasna i odgovorna građanima. Broj poslanika u parlamentu trebalo bi smanjiti na 150, koji će biti birani kombinovanim izbornim sistemom. Dve trećine birati po većinskom principu čime će se utemeljiti direktna odgovornost poslanika prema svojim biračima i prekinuti njihovo dugogodišnje poltronstvo prema svojim stranačkim liderima, a jednu trećinu po proporcionalnom sistemu koji će obezbediti regionalnu, intelektualnu, polnu i nacionalnu ravnopravnost. Takav parlament treba da izabere vladu po kancelarskom principu koja će osigurati maksimalnu odgovornost predsednika vlade i sprečiti stvaranje besprizornih koalicija koje se sada stvaraju kroz trule kompromise. Odbornici i gradonačelnici u opštinama i gradovima moraju biti birani direktno jer samo tako mogu da rade na korist svojih sugrađana. Državni aparat treba osloboditi korumpirane birokratije koja je oličena u mnogobrojnim činovnicima koje je samo partijska knjižica dovela na važne funkcije. Trebalo bi okončati privatizaciju na netransparentan način. Ovo važi i za preduzeća u restrukturiranju i za javni sektor. Pravosuđe mora postati profesionalno, efikasno i nezavisno. Samo takva vlast može da sprovede dugo odlagane, neophodne reforme u oblasti privrede, obrazovanja, zdravstva i socijalne politike. Uređeno, ali i dalje slobodno tržište osnovni je uslov našeg privrednog oporavka. Zaštita ljudskih i manjinskih prava mora postati stvarna. Samo takva, duboko reformisana Srbija ima šansu u oštroj konkurenciji 21. veka.

MONITOR: Kada SNS objedini oko sebe sve nivoe izvršne i dostigne potpunu dominaciju u zakonodavnoj vlasti, hoće li to biti i dobra prilika za novu i uspješniju opoziciju? Šta će biti s ovom sadašnjom?
ŽIVKOVIĆ: Jednopartijska vlast nikada nije bila dobra. Građani Srbije to vrlo jasno osećaju već čitavu deceniju. Srbiji su potrebne nove, moderne i odgovorne političke stranke. Stranka koju predvodim primer je kako ih treba organizovati. Pored Nove stranke, koja je pozicionirana na centru srpskog političkog neba, potrebne su i moderne stranke levice i desnice. Nadam se da će se one uskoro pojaviti i da će Nova stranka sa njima ući u političko takmičenje ideologija, političkih ciljeva i strateških projekata. Bez toga nema bolje budućnosti za Srbiju. Sadašnje opozicione, ali i vladajuće partije, nemaju sposobnost da se reformišu i za građane Srbije je najbolje da one nestanu.

Sirova vlast

MONTOR: Šta je ostalo od opozicione agende iz devedesetih? Kao da je danas uspješnije ,,usavršavaju” oni koji su joj bili negativna inspiracija?
ŽIVKOVIĆ: Opoziciona, i što je još važnije petooktobarska agenda napuštena je početkom 2004. godine. Od tada do danas u Srbiji se smenjuju vlasti koje ne žele da menjaju, reformišu Srbiju, već žele samo sirovu vlast u svojim rukama. Neki su izmenili retoriku i od kvazinacionalista postali kvazievropejci. U Miloševićevim devedesetim njih nije interesovalo srpsko nacionalno pitanje, već šverc nafte, cigareta, oružja, a danas ih ne interesuju standardi EU, nego njihov procenat u netransparantnom pranju prljavog novca. Njihove poruke su upućene Briselu, ali njihovo srce je i dalje u Moskvi. Danas nose moderna odela evropskih japija, ali i dalje vladaju manirom otomanskih spahija.

Borba za privilegije

MONITOR: Boris Tadić i Dragan Đilas reagovali su potpuno različito na poteze Čedomira Jovanovića. Jesu li oni time otvoreno pokazali da najveća opoziciona partija radi na dva kolosjeka?
ŽIVKOVIĆ: Dvovlašće je aktuelno stanje u skoro svim srpskim strankama. U DS se za tron bore Tadić i Đilas, u SNS Vučić i Nikolić, a u SPS samozvani mladi lavovi nasrću na olinjale vukove. Dakle, dvovlašće je princip rada vodećih vladajućih i opozicionih stranaka. Na žalost, to dvovlašće nije posledica nadmetanja različitih ideologija ili političkih ciljeva, već je to bizarna borba za lične privilegije.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari