Povežite se sa nama

INTERVJU

ALENA BUKILIĆ, POTPREDSJEDNICA NOVE STRANKE: Nema zečeva iz šešira

Objavljeno prije

na

Rekonstrukcija Vlade Srbije pokazuje da srpska politička elita samo nebo postavlja za svoju granicu. Koliko se tu radi o strahu od budućnosti, a koliko o jeftinom samoreklamiranju i gdje je u svemu tome opozicija, razgovarali smo s Alenom Bukilić, potpredsjednicom opozicione Nove stranke, koja je pored javnosti poznatog bivšeg premijera Zorana Živkovića, za visoke stranačke funkcionere izabrala jednu novu generaciju političara.

MONITOR: Da li iza proklamovanih postoje i neki ,,stvarniji” razlozi za rekonstrukciju Vlade Srbije? Da li su kadrovi jedini problem i da li ,,kadrovi rješavaju sve”?
BUKILIĆ: Proklamovani i stvarni razlozi namerno se mešaju, zamućuju i nejasno predstavljaju biračima kako bi se stvorio utisak velikog posla kojeg su se stranke na vlasti prihvatile, pritom im ulivajući nadu da će se nešto promeniti posle rekonstrukcije. Proklamovani razlog je loš rad pojedinih resornih ministara, što je potpuno zdravorazumski, ali onda se pri njihovoj smeni ne navode pravi razlozi smene. Na primer, ministar poljoprivrede i kadar SNS-a Goran Knežević ne odlazi formalno zbog umešanosti u aferu „aflatoksin” ili odlazeći ministar prosvete Žarko Obradović ne napušta funkciju zbog afere oko testova za malu maturu. Time se šalje poruka da su svi dobro radili i nema preuzimanja odgovornosti.

Jedini stvaran razlog ovde se može preklopiti s proklamovanim a to je da su kadrovi loši. Međutim, sada dolazimo do novog problema. Na mesto smenjenih vlast nema koga novog da postavi. Naravno, nije stvar samo u kvalitetu kadrova, jer tako gledano trebalo je zameniti čitavu Vladu. Oni su ti koji su godinama unazad pokazivali svoju nekompetentnost. Samo su promenili retoriku i usmerili je u pravcu Brisela, ali svojim delima, u sprovođenju reformi, u ostvarivanju privrednog rasta, u smanjenju nezaposlenosti, u izgradnji infrastrukture, pokazali su se nesposobnim. Svojim ponašanjem i kapacitetima pokazali su da su daleko od Evrope, uprkos proevropskom deklarisanju . Takvim ponašanjem i stavom ne može se u Evropu.

Dolazimo i do „stvarnog” razloga: jačanje pozicije SNS i njenog lidera Aleksandra Vučića, uz izgrađivanje kulta ličnosti. Zamenjeni su najslabiji i najmanje odani kultu ličnosti vicepremijera. U Srbiji svakako postoje sposobni i kvalitetni ljudi koji bi mogli da vode državu, ali u tu rabotu neće da se upuštaju jer ne žele da budu (sa)učesnici aktuelne vlasti, niti sebe vide u ulozi Vučićevih poklonika. Na kraju šta nam vlast nudi kao rešenje? Dovođenje stranaca!

MONITOR: Kako to da se ova koalicija nije ultimativno mogla sastaviti bez Mlađana Dinkića, a već poslije godinu dana ona nikako ne može dalje s njim?
BUKILIĆ: Mogla je od početka da se formira bez Mlađana Dinkića. On nikako nije nezamenjiv i neprocenjiv iako nas iskustvo u poslednjih 13 godina uči suprotno, ali sa jednim izuzetkom. U vladi Zorana Živkovića 2003. nije bilo mesta za Dinkića i Zemlja je ipak nastavila da se okreće. Svoj status ekonomskog maga i jedinog sposobnog da vodi sektor finansija i privrede dobio je zahvaljujući prethodnim vladama. One su tolerisale njegovo ponašanje i političku ekscentričnost, iako je u njihovim redovim bilo kvalifikovanijih da vode ekonomiju, a sve zarad osvajanja što više mesta u parlamentu. Tako su svesno bili meta političke ucene koju poslednjih desetak godina Dinkić praktikuje. Verovatno se naprednjacima i socijalistima u početku činilo da im je Dinkić neophodan zbog znanja u oblasti ekonomije, ali i politički trenutak i njihova procena o njegovim sposobnostima se promenila. Najjača stranka se iznova pozicionira u Vladi i ovog puta želi da prisvoji Dinkićeve resore. U suštini, njegovo izbacivanje jeste nova vlada, samo bez izbora.

MONITOR: Aleksandar Vučić najavljuje neke velike svjetske stručnjake u rekonstruisanoj vladi. Pominjan je Dominik Štros-Kan. To je podržao i premijer Dačić kao dobro rješenje. Da li se radi samo o političkom bajanju sa zecom iz šešira kao nekada s Milanom Panićem ili o pravom očajanju vlasti koja ne može da s domaćim snagama prikupi više novca?
BUKILIĆ: Potencijalno dovođenje stranaca kombinacija je nade da će se preko noći i uz pomoć pojedinca rešiti najveći problem u zemlji – katastrofalno stanje ekonomije, i panike – usled nedostatka kadrova. Brzo rešenje nije moguće. Nema pojedinca koji samo svojom stručnošću može oživeti srpsku ekonomiju. Neophodna je reforma ekonomskog sistema. Nova stranka nastupila je s programom reformi čiji je autor Mađid Dušan Pajić. Naše reforme zasnivaju se na ostvarivanju privrednog rasta ukidanjem monopola, rekonstrukcijom propalih firmi i liberalizacijom tržišta. Neophodno je smanjiti državnu potrošnju, smanjiti broj službenika, a plate u javnom sektoru trebalo bi izjednačiti s onim u privatnom. Potrebno je reformisati javni sektor i početi sa sprovođenjem efikasne socijalne politike, koja će da pruža pomoć onima koji su zaista najugroženiji i najsiromašniji.

Iz ovakvog poteza Vlade proizilaze dve nedoumice. Prvo, ako se dovodi stranac samo zato što je stranac, onda i premijer i prvi potpredsednik mogu biti “uvezeni” iz inostranstva. Po čemu su Vučić i Dačić kompetentniji da vode državu od stručnjaka “sa strane”? Moramo prestati sa zaluđivanjem da neko drugi može da reši naše probleme, a vlast mora da se suoči sa svojom prošlošću. Drugo, da li stranci imaju posebna znanja koja naši državljani nemaju? Mislim da ne. Sigurna sam da u našoj zemlji ima i sposobnih i poštenih ljudi koji bi bili kompetentni za ministarske pozicije. Samo što oni ne žele da sarađuju s trenutnom političkom nomenklaturom.

MONITOR: U stvari, izgleda da je namjera da se napravi što je moguće ,,tehničkija” vlada gdje bi se nekako zagubila odgovornost političke elite na vlasti. Gdje je tu odraz volje birača, koji uglavnom jedva da su čuli za Stros-Kana, a vole Vučića ili Dačića, a poneko možda i Dinkića?
BUKILIĆ: Tako je, odgovornost pokušava da se prebaci na takozvane eksperte, a naravno odgovornost i krivica je na onima koji drže najviše funkcije, dakle na Dačiću i Vučiću. Volja birača svakako je izigrana. U dosadašnjoj Vladi imamo s jedne strane ljude za koje niko nikad nije čuo, što znači da nisu radili ništa i one za koje svi znaju, ali ih znaju po ispadima i aferama. Tužno je da je s ovakvim sastavom Vlade bolje i za državu i za njene građane da postoji više onih koji ne rade ništa, jer oni koji nešto rade uglavnom prave greške ili rade isključivo iz lične koristi. Sve u svemu, u neradu su malo bolji od svojih “poznatijih” prethodnika. Umesto rekonstrukcije neophodne su suštinske promene u sistemu. Nova stranka, za razliku od svih ostalih stranaka na našoj političkoj sceni, nudi tri programa reformi od krucijalne važnosti želimo li zaista poboljšati standard života naših građana. To su ekonomske reforme, reforme političkih institucija i reforme pravosuđa. Narednih nedelja izlazimo i s predlogom reformi obrazovnog sistema.

MONITOR: Rekonstukcija u Vladi Mirka Cvetkovića ocjenjivana je kao promašaj, a zbog nje se ovih dana kaje i Boris Tadić. Kako vi tumačite izjavu premijera Dačića u vezi s ovom rekonstukcijom Vlade u kojoj on kaže: ,,Na osnovu kvaliteta kandidata, odlučićemo kome će pripasti koji resor”?
BUKILIĆ: Kajanje Borisa Tadića došlo je prekasno, ali više od njega verujem da se kaju građani koji su dva puta dali svoj glas njemu na predsedničkim izborima. Izjava premijera Dačića je demagoška, jer ne postoji jasna strategija, plan i program. Resori će se raspodeliti prema političkoj moći i uticaju, kao što se to činilo i ranije, a na snazi je pravilo jačeg i bezobraznijeg. Pobediće onaj koji je spremniji da ucenjuje. Da bi se došlo do stvarnog prekomponovanja neophodna je reforma. Neophodno je uvesti kancelarski sistem vlade kako bi se poboljšala njena efikasnost i smanjio uticaj političkih stranaka na rad premijera. Po kancelarskom sistemu koji predlaže Nova stranka vlada je sačinjena od premijera i devet ministara. Skupština bira predsednika Vlade, a on sam bira i razrešava ministre. Moć se vraća u ruke premijera, a uzima iz ruku nekog drugog, u našem slučaju Vučića.

Odluke u kafanama

MONITOR: Posao opozicije, posebno one neaktivne – parlamentarne, preuzimaju tabloidni mediji na jedan groteskan način. Govori se o dobrim stranama tzv. konstruktivne opozicije sa jedne strane, a sa druge duel vlast-opozicija pretvoren je u medijski rat bez pardona. Kao da se glavne odluke ponovo donose van institucija i daleko od sve uže javnosti?
BUKILIĆ: Za činjenicu da se odluke donose van institucija nisu krivi mediji, krivi su oni koji stoje iza njih, oni u čijim se rukama nalaze: rukama oligarhije, tajkuna, kriminalaca, interesnih grupa i bivših pripadnika tajnih službi. Oni ih koriste da bi ostvarili svoj prljavi interes kroz politiku. Parlament je slaba institucija čiji su članovi mašine za glasanje, a ne narodni poslanici. Interesi stranačkih lidera isprepletani su sa interesima pomenutih grupa u čijim rukama se nalazi i većina medija. Određene usluge utiču na donošenje ,,podobnih” zakona u parlamentu. Odluke se donose po kafanama. Rešenje je u reformi političkih institucija. Nova stranka nudi program reformi koji je artikulisao Dušan Pavlović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Dobra i loša strana

MONITOR: Vaša stranka iznijela je građanima svoju ocjenu jednogodišnjeg rada Vlade Srbije. Imate li vi nekog ,,zeca iz šešira” koji bi , za male pare, ponudio Srbiji velike ideje i brza rješenja?
BUKILIĆ: Dve su strane, koje vidim, dobra i loša. Loša je što nema zečeva iz šešira ili kečeva iz rukava. Na žalost, u vođenju države nema brzih rešenja. Posebno u zemlji kao što je naša koja je godinama pre toga, u ratovima sistemski uništavana, a kada je konačno počela da se obnavlja, obnova je nasilno prekinuta. Da bi se stanje popravilo nije dovoljno samo sprovesti reforme ekonomije, institucija i pravosuđa. To je početak. Uporedo s tim mora da se menja mentalitet i svest građana, da se napuste stari šabloni, da se usvoje nova pravila igre, jer stara očigledno ne funkcionišu. Pojedinci moraju da shvate da se ne sme krasti i kraduckati, da krasti od države znači ukrasti od svih nas, da se korupcija i mito šire kao kancer… Ako se ne borimo protiv toga, onda u tome prećutno učestvujemo.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

DALIBORKA ULJAREVIĆ, IZVRŠNA DIREKTORKA CENTRA ZA GRAĐANSKO OBRAZOVANJE: Vlast i opozicija nemaju svijest o razornom potencijalu nacionalnih podjela

Objavljeno prije

na

Objavio:

Naši političari nisu vizionari nego trgovci na sitno i ta nas centrifugalna sila stalno gura od centra i ostajemo na periferiji svega, pa i onih vrijednosti na kojima društvo može napredovati

 

MONITOR: U više gradova u Bosni i Hercegovini, proslava neustavnog Dana Republike Srpske protekla je uz nacionalističke pjesme i veličanje ratnih zločinaca. Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije prisustvovao je u Banja Luci svečanoj akademiji, a čestitke su stigle i od gradonačelnika Budve. Gdje  smo u odnosu na devedesete?

ULJAREVIĆ: Razlika u odnosu na 90-e je što su karte na mapi drugačije raspoređene, iako ima određenog déjà vu osjećaja. Oživjeli su i neki retrogradni narativi i politike, što ukazuje na nedostatnost političkih elita koje, u nesposobnosti da iznesu potrebne reforme, izvlače nacionalizam.

Obilježavanje neustavnog Dana Republike Srpske samo naglašava trend podizanja zabrinjavajućih tenzija u regionu. Prepoznaje se šablon gdje se svaki događaj koji se u nekoj ravni veže sa ispoljavanjem nacionalizma za to i zlorabi.

Ovdje se ne radi ni o kakvom spontanom procesu, već iskordiniranoj akciji koja računa na anemiju otpora na nacionalističke ispade, odnosno prihvatanje tih cirkusa ako su uvijeni u „patriotske izraze“. Multipliciranjem društvenih i ekonomskih problema Srbije, uz rastuće nezadovoljstvo građana i izbore koji se primiču, ove manifestacije su očekivana iako opasna predstava sa kojom Vučić adresira svoje birače.

Čestitke gradonačelnika Budve su u skladu s njegovim svjetonazorom i političkim identitetom, a na građanima je da pokažu  podržavaju li  takve izraze.

Mnogo više treba da zabrine prisustvo mitropolita Joanikija. Takva podrška najekstremnijim elementima srpskog nacionalizma poništava i neke naznake  pomiriteljske priče koju je do sada provukao u nekoliko navrata. Očigledno je da je SPC svoju infrastrukturu stavila na raspolaganje političkom djelovanju Beograda, a mitropolit Joanikije pristao da bude dio tog kolorita,   iz drugog reda, a to može imati samo negativne posljedice po Crnu Goru.

MONITOR: I ovaj Božić proslavili smo paljenjem dva badnjaka, i porukama koje pojačavaju nacionalne tenzije. Ko je odgovoran za to što ovo društvo ne uspijeva da prevaziđe podjele ?

ULJAREVIĆ: Crnogorsko društvo mora biti uznemireno zbog stepena podijeljenosti koja se učvršćuje, a čiji je jedan od stubova na etničkoj osnovi. Moj je utisak da kod ključnih političkih aktera, i iz vlasti i opozicije, ne postoji svijest o razornom potencijalu koje ovo nosi, da su nam lideri istrošeni ili skromnih formata, nesposobni ili nevoljni da gledaju dalje od kratkoročnih partijskih kalkulacija. Samo takvi vide politički profit u ovim podjelama i igranju sa osjetljivim identitetskim pitanjima.

Cijena tog hroničnog nedostatka političkih kapaciteta je, između ostalog, da država tone u primitivizam, loše međuljudske odnose, apatiju koja će imati drugačije posljedice od one koju je nosila frustracija vlašću DPS-a.

Poslije 30 godina jedne vlasti, mora proći nekoliko izbornih ciklusa dok se ne raščisti i izbalansira politička scena, koja je sad, s obje strane, puna epizodista i statista koji žive svoju minutu slave.

I treba naglasiti, odgovornost jest najviše na onome ko je vodio Crnu Goru 30 godina. Međutim, plitkouman je pokušaj baziranja narativa o podijeljenosti isključivo na DPS-u, uz prateći revanšizam i kopiranje svih pogrešnih modela DPS-a.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štapanom izdanju Monitora od petka 14. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

IVICA PULJIĆ, ŠEF DOPISNIŠTVA AL DŽAZIRE U VAŠINGTONU: Zapadni Balkan bi mogao biti kolateralna šteta ukrajinske krize

Objavljeno prije

na

Objavio:

Za Putina važi da nikada ne propušta dobru krizu da nešto ne dobije. Ima jedno stopalo, vrlo čvrsto na Balkanu. To je Srbija. Drugo želi smjestiti ili u Crnoj Gori ili u Bosni, odnosno u entitetu RS. Ako Amerikanci i Rusi nešto dogovore oko Ukrajine, koja je važnija od Balkana, to će se osjetiti i kod vas

 

MONITOR: U čemu se, razlikuje politika prema našem regionu u posljednje tri američke administracije (Obama, Tramp, Bajden)?

PULJIĆ: Aktualna, Bidenova administracija je najagresivnija, najprisutnija na Zapadnom Balkanu što potvrđuje formiranje jakog diplomatskog tima s vrlo iskusnim ljudima od kojih su neki, poput Chrisa Hilla, desetljećima vezani uz Balkan. Sada sve to treba pretvoriti u konkretnu politiku na terenu što se neće dogoditi prije proljeća ove godine najviše zbog toga što se u Senatu, koji potvrđuje ambasadorske nominacije, sve odugovlači i komplicira. Vidimo da se počelo s uvođenjem sankcija za pojedince i organizacije. Vjerujem da će Washington još jednom pokušati s diplomacijom, a ako ne uspiju, onda više neće biti milosti za korumpirane ljude na jugoistoku Europe.

Obamina administracija je bila tiša, ali dosta aktivna, osobito u Sjevernoj Makedoniji i Crnoj Gori. Manje u Bosni i Hercegovini. Ipak, pred sam kraj Obamine administracije nametnute su prve sankcije Miloradu Dodiku. Treba podsjetiti da je glavni čovjek za regiju bio tadašnji potpredsjednik, a sada predsjednik – Joe Biden.

Kod Trumpa je bio vidljiv drugačiji pristup, s mnogo manje imena u State Departmentu ili Bijeloj kući, koja su od ranije provodila američku politiku prema Balkanu. Ipak, postavljen je posebni izaslanik za kosovsko-srpske pregovore, Richard Grenell, koji je bio više zainteresiran za širenje desničarskih ideja u Europi, bio je ambasador u Njemačkoj, nego za pregovore. Probudio se pred predsjedničke izbore, kada su pompezno najavljeni pregovori u Bijeloj kući s vodećim ljudima Kosova i Srbije. Na kraju se pokazalo da je Trumpu bio potreban nekakav uspjeh na vanjskopolitičkom planu, pa se prihvatio tog posla. No, sve vrijeme je bilo vidljivo da su Amerikanci u tom periodu bili naklonjeni Beogradu.

MONITOR: SAD su, pre nekoliko dana, dopunile sankcije protiv člana Predsjedništva BiH, Milorada Dodika, priključujući i sankcije protiv Alternativne TV. Jedan od navedenih razloga, pored „ugrožavanja stabilnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH“, pomenuto je i bogaćenje kroz korupciju i mito, a jedna od mjera je i zamrzavanje imovine u SAD-u. Koliko to može biti efikasno?

PULJIĆ: Može biti efikasno ako Europa bude pratila Ameriku, ali vrlo je teško postići konsenzus unutar Europske unije, gdje Dodik ima prijatelje poput mađarskog premijera- tvrdolinijaša Viktora Orbana, što je rezultat povezivanja desničara od Washingtona preko Brisela do Balkana. Američke sankcije su opomena mnogima da odustanu od korupcije i podrivanja Daytonskog mirovnog sporazuma, a te sankcije su velika mrlja na nečijem imenu, kada je međunarodna politika u pitanju. Ono što je razočarenje, barem za mene, jeste to što američka strana za sagovornike ima ljude, recimo iz Bosne i Hercegovine, koji su školski primjer korumpiranosti, poput ministra obrane Selme Cikotića. Protiv njega je u BiH podignuto nekoliko optužnica za korupciju, a  Amerikanci upravo s njim razgovaraju o borbi protiv korupcije. Da nije tužno bilo bi čak i smiješno.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štapanom izdanju Monitora od petka 14. januara ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR VESNA RAKIĆ – VODINELIĆ, PROFESORICA PRAVA: EU je do sada računala na „jake vođe“ na Balkanu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Došli smo do tačke u kojoj se interesi vladalaca u Srbiji i EU oštro sukobljavaju sa interesima velikog broja stanovnika Srbije

 

MONITOR: U 2022. godini trebalo bi da se održe redovni predsjednički i beogradski i vanredni parlamentarni izbori. Vi smatrate da opozicija ne bi trebalo da izlazi na parlamentarne, jer ih smatrate neustavnim. Opozicija se, reklo bi se, priprema za povratak u parlament. Koje su političke zamke te odluke?

RAKIĆ – VODINELIĆ: Da, moje mišljenje je bilo i dalje jeste, da su parlamentarni izbori na proleće u Srbiji isključivi rezultat samovolje srpskog autokrate i predsednika Aleksandra Vučića, a ta samovolja je bila reakcija na jednoumnu, gotovo jednostranačku Narodnu skupštinu koja je proizašla iz izbora 2020. Iako ta Skupština služi farsičnoj „razmeni mišljenja“ vrha udvoričkog društvenog sloja u Srbiji i „odbrani“ Vučića od izmišljenih atentata, ona se izvrgla u sramotni vodvilj koji veliki deo stanovništva Srbije ne može da gleda i sluša bez podsmeha. Tako se Skupština, umesto legislativnog tela, pokazala kao  jedan umnogome karikaturalni sastav koji je sramotan i za onog kog navodno brani.  Zato i mislim da je  treba ostaviti da odgudi čitav mandat, da nepromišljeno usvaja zakone, koji se ili povlače ili vraćaju, ili menjaju što pod pritiskom građana, što nekih činilaca EU. Moramo  dobro zapamtiti ovaj ponižavajući sastav Skupštine i učiniti sve da se nikad više tako nešto ne ponovi. Ta Skupština je tek teško podnošljiv teg o vratu građana Srbije. A zbog loših iskustava sa nepoštenim izborima, nema garantija da bi novi sastav Skupštine, bar u većini, bio bitno bolji od sadašnjeg.

Opozicione stranke i opoziciona javnost trebalo bi da se koncentrišu na redovne izbore, a to su predsednički i beogradski. Na beogradskim izborima postoje izvesne šanse za uspeh, uprkos svemu, pod uslovom da se obezbedi dobra kontrola izbornog procesa i da se opozicione koalicije ukrupne. Pod vlašću nevidljivog gradonačelnika Radojičića i njegovog sveprisutnog zamenika Vesića, došlo je do toga da se Beograd  pred našim očima pretvara iz kosmopolitskog grada u seriju neskladnih kasaba.

Predsednički izbori su redovni izbori koje je još teško dobiti ako  Aleksandar Vučić bude kandidat. On će biti na svaki način favorizovan. Ali izborna smena vlasti je proces. Drugi krug predsedničkih izbora bio bi uspeh za svakog kandidata.

MONITOR: Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da opozicija, u zbiru, vodi u Beogradu. Koje greške ne bi smjele da se naprave?

RAKIĆ – VODINELIĆ: Kontrola izbora mora biti dobro organizovana, što na prošlim beogradskim izborima nije bio slučaj.

Prethodna ispitivanja javnog mnjenja trebalo bi, koliko-toliko pouzdano, da pokažu ko može preći cenzus, a ko ne, što bi trebalo da navede racionalne opozicione političke subjekte na udruživanje.

Mora se biti uporan u dokazivanju raznih oblika izbornih nepravilnosti, a naročito izbornih krađa.

Predstavljanje kandidata u medijima je najveći problem, jer su svi elektronski mediji sa nacionalnom frekvencijom pod uticajem i kontrolom vladajuće SNS, tako da opozicija mora da računa na ,,pešačku“ kampanju i na održavanje uličnih zborova.

MONITOR: Bili ste u timu pravnika koji je poslije izborne krađe i višemjesečnih protesta građana 1996-97, pripremio „dokazni materijal“ za posrednika Felipea Gonzalesa. Danas je u opoziciji prilično poraslo  nezadovoljstvo ponašanjem Brisela prema Aleksandru Vučiću. Kako razumijete to prilično glasno „ćutanje“?

RAKIĆ – VODINELIĆ: U odnosu na 90-e, percepcija Srbije i rukovođenje njome bitno se promenilo. Ključna reč za poželjan unutrašnjepolitički status Srbije, u očima EU, je stabilnost koja se tumači relativno usko. Dakle, ako se ne izazivaju čarke, ako ne izbijaju burni granični sporovi, ako politički vrh pokazuje kakvu-takvu saradnju sa Evropom povodom statusa Kosova – sve je u redu. Misli se da se to postiže putem „jakog vođe“, a demokratija – e, pa demokratija je čisto naša unutrašnja stvar. Ako građanima treba, neka se za nju izbore.

Posle ratnog haosa kome je Slobodan Milošević odlučujuće doprineo, svako ko nema  ratničkih teritorijalnih pretenzija- verbalne se ne računaju – dobro je došao. Ovakav stav formulisan je i održavan najviše pod uticajem vlade Angele Merkel i slabom političkom pozicijom Evropskog parlamenta. Sad smo tek na početku promene pristupa, ako doista jesmo.

Ako imate pretenzija da živite u demokratskoj državi, ne možete biti zadovoljni takvim stavom Evropske komisije. A za Komisiju je od interesa, na prvom mestu, balansiranje Vučića povodom Kosova, a u novije vreme i činjenica da Srbija ima značajne rezerve litijuma. Evropska zelena agenda se ne može ostvariti bez obnovljivih izvora energije, EU ne želi da i dalje bude zavisna od Kine povodom litijumskih baterija, jedan od Komesara EU – Šefčovič, glasno je rekao da Evropa mora računati s tim da se na njenom tlu ekstrahira litijum. Pa, rubna siromašna područja geografske Evrope, naročito države koje još nisu članice EU, veoma su zgodne za tako nešto. Često se zanemaruje upozorenje da zelena energija nije uvek čista energija, da vađenje sirovina koje obezbeđuju obnovljive energentske izvore, uništavaju i to za dugo vreme, područja sa kojih se eksploatišu. I tu smo došli do tačke u kojoj se interesi vladalaca u Srbiji  i EU, na jednoj strani, oštro sukobljavaju sa interesima velikog broja stanovnika Srbije.

MONITOR: Srbiju u januaru očekuje i referendum o izmjenama Ustava. Ljudi se ovih dana „čude“ nad nekim odlukama sudova (slučajevi – paljenja kuće novinara Jovanovića, „Šarić“, „Dijana Hrkalović“). Šta to govori i kakve su izmjene Ustava, mogu li one zaista doprinijeti stvaranju treće grane vlasti?

RAKIĆ – VODINELIĆ: Predloženi ustavni amandmani su daleko ispod očekivanja. U njihovoj sadržini postoje blagi pomaci kad je reč o izboru i položaju sudija, a gotovo nikakvi kad se radi o javnim tužiocima. Tužilaštvo je, preko visokih ovlašćenja Republičkog javnog tužioca pod snažnim uticajem, time i pritiskom izvršnih vlasti – Vlade i predsednika Republike, a amandmani tu ništa nisu promenili. Ako posmatramo razvoj amandmana od prve verzije iz 2018, do današnje, a mislim da je ovo šesta, postoji pobošljanje,  ali samo zato što se krenulo od verzije koja je daleko lošija od postojećih ustavnih rešenja.

Svaka promena Ustava treba da involvira građane, naročito ova, jer su istraživanja pokazala nizak stepen poverenja građana u sudove. Građani u ovome, izuzev ako su školovani pravnici, uopšte nisu učestvovali, niti je država učinila ikakav napor da ih informiše i uključi. Proces izrade amandmana je bio nejavan.

Nade koje je najpre probudila Strategija o reformi pravosuđa iz 2013, ovim amandmanima su izneverene.

Pravosudna stvarnost Srbije je sumorna. Visoko pozicionirani slučajevi koje ste pomenuli, a takvi su zato što su involvirane ličnosti blizu državnog vrha ili povezane netransparentnim vezama sa njim, pokazale su brojne odlike nedostatka vladavine prava: neopravdano dugo trajanje postupka koje koristi okrivljenima, a ide na štetu oštećenima; pravnu nesigurnost, koja se izražava olakim ukidanjem odluka, bez pokušaja najviših sudskih instanci da reše slučajeve, iako za to imaju zakonskih mogućnosti; nejednak tretman okrivljenih.

Amandmani neće doneti bitne promene stvarnog položaja sudije niti položaja sudstva kao grane državne vlasti – to je neizvodivo u autokratskom okruženju u kome jedan čovek javno, na TV ekranima sudi i presuđuje, bilo putem poligrafa, bilo interpretacijom iskaza svedoka, bilo prenošenjem podataka iz krivičnih istraga koje bi morale biti nejavne i opravdano je da takve budu. Onda se takvi istupi šire tabloidnim suđenjima i više niko ni u šta ne veruje.

MONITOR: Ovaj vlastodržački populizam u kojem živimo, kao da povremeno reaguje na „pritiske odozdo“. Mogu li ekološke teme biti snažniji podstrek da do nekih promjena dođe  i institucionalno kao što je 2020-e, tema Zakona o vjeroispovijesti, promjenila odnos snaga u parlamentu Crne Gore?

RAKIĆ – VODINELIĆ: Iskreno da kažem – volela bih, ali nisam sigurna, jer ne znam koliko su problemi zagađenja široko i duboko prisutni u javnosti Srbije. Pritisak koji je doveo do povlačenja jednog zakona i promene drugog, bio je odlučujući, za ovakve odluke predsednika Vučića. Ima izgleda, međutim, da je to učinjeno relativno lako i brzo, zato što predsednik računa da se radi samo o odlaganju i da će i u budućem u parlamentu imati većinu koja bi mogla omogućiti njihovo ponovno izglasavanje. Pored toga, protesti u Srbiji su difuzni, ne predvode ih opozicione političke stranke, a za razliku od Crne Gore, SPC u Srbiji stoji čvrsto uz ovu vlast.

 

Političari su brže od širenja virusa širili moć

MONITOR: Godina na izmaku je bila opterećena mnogim neizvjesnostima, postavljajući pred ljude neka od najvažnijih egzistencijalnih pitanja. Da li je bilo, a ako jeste koji su to, „momentumi“ u 2021-oj?

RAKIĆ-VODINELIĆ: Na planeti Zemlji to je svakako bila proizvodnja i distribucija vakcina protiv kovida 19, ali istovremeno odbijanje velikog broja ljudi da se vakcinišu, diskriminacija najsiromašnijih zemalja u tom pogledu i paralelno s tim burna mutacija virusa, čemu se teško sagledava kraj. Ova dugotrajna pandemija je promenila način života u celom svetu, izuzev ponašanja svetskih političara, koji brže od širenja zaraze pronalaze nove načine da prošire svoju vlast i moć.

U Srbiji istinski ,,momentum“ jeste buđenje izvesne nade da uspostavljeni i već duboko učvršćeni autokratski sistem vlasti ipak može biti smenjen, a odlučujući podstrek tome dali su ekološki pokreti i ono malo nezavisnih medija koji uporno razotkrivaju razornu korupciju, čija je glava u samoj vlasti, a pipci prožimaju čitavo društvo.

 

Teško je ocijeniti da li vrijeme radi za novu vlast u Crnoj Gori

MONITOR:  U Crnoj Gori se pokazuje da promjene  nisu lako sprovodive, između ostalog,  i zbog ustavnih i zakonskih prepreka za sistemske reforme i personalne promjene, posebno u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala. Došlo je i do neslaganja između Venecijanske komisije i nove vlasti. Kako je Vaše viđenje te situacije?

RAKIĆ – VODINELIĆ: Za promenu sistema, a upravo takvu promenu proklamuje sadašnja vlast u Crnoj Gori, potrebni su entuzijazam, znanje, autoritet novih vlasti i podrška značajne većine građana. Odavde, primećujem značajnu dozu entuzijazma kod nekih aktera nove vlasti. Nisam u stanju da ocenim koliki je uticaj profesionalizma na mogućnost promene sistema. Borba protiv organizovanog kriminala traži saradnju tužilaca i službi bezbednosti. U Rumuniji EU je takvu saradnju prihvatala jer je preovlađivao utisak da su te službe oslobođene „starih kadrova“. Ali to se dogodilo posle dugog vremena od svrgavanja Čaušeskua.

Teško je oceniti da li vreme radi za novu vlast ili protiv nje. Izgleda mi da bi vreme radilo za novu vlast da koalicione veze koje su omogućile pobedu nisu do te mere pokidane kao što trenutno jesu. I verujem da  uticaj predsednika Srbije na to nije mali.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo