Povežite se sa nama

INTERVJU

ALISA STOJANOVIĆ, REDITELJKA: Sad i sjutra, a nikako juče

Objavljeno prije

na

Gradsko pozorište iz Podgorice počelo je rad na predstavi Sve su to hormoni Mile Mašović -Nikolić, u režiji Alise Stojanović. Rad na predstavi odvijaće se u dvije faze, a praizvedba će na jesen otvoriti novu sezonu Gradskog pozorišta.

Alisa Stojanović iza sebe ima bogato rediteljsko iskustvo, do sada je potpisala više od 40 predstava. Pozorišnu i radio režiju diplomirala je 1991. godine u klasi profesora Dejana Mijača i Egona Savina na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gdje je sada profesorica. Crnogorska publika je najviše zna kao rediteljku predstava Više od terapije i Sedam dana koje je radila za Gradsko pozorište.

MONITOR: Gradsko pozorište je najavilo komad ,,Sve su to hormoni” kao vrlo društveno angažovan. I pored ozbiljne poruke koju nosi, ovo djelo je ipak komedija iako govori o tabu temi ovog podneblja, a to je porođaj. Šta vas je privuklo ovom komadu?
STOJANOVIĆ: Sve su to hormoni je tragikomedija. Događa se u državnoj bolnici u situaciji procesa porođaja. Likovi su skup ljudi koji bi se teško ili nikako našli zajedno u životu. Bolnica je samo jedno od ne-mesta gde su pripadnici najrazličitijih društvenih slojeva, godišta, porekla, obrazovanja i svetonazora uopšte sa istom mukom i u istom, neminovnom procesu. Svaka od likova porodilja ali i njihovi partneri, partnerke i porodice nosi sa sobom teret miljea iz kog dolazi. Očekivanja, stavove, predrasude, probleme. Dakle, užasan pritisak. S druge strane borba za samoodržanjem u toj, ekstremnoj situaciji čini ih sebičnima. Izazov mi je ta priča o odsustvu sopstvenog mišljenja. Ista tema mogla je da se ispriča i za muškarce u vojsci. Taj sudar svetova je ono gde se najviše vidi to masovno, grupno mišljenje, apsurdna potreba grupa za dominacijom nad drugim grupama… Sebičluk je uzbudljiva tema. Još je Aristotel govorio o traženju profita za sebe na uštrb drugih. Seneka je brigu za sebe odvajao od puke sebičnosti. Srednji vek je sebičnost proglasio ,,smrtnim grehom”. Modernizam je otvorio paradoks po kojem društveni i ekonomski napredak ne bi bili mogući bez sebičnosti. ,,Samo su neznalice nesebične” rekao je Ošo. A za veliki broj ljudi na planeti danas je to socijalna vrlina. Dakle, tema sebičnosti je ono što je mene privuklo u ovoj drami.

MONITOR: Autorka drame Mila Mašović-Nikolić napisala je da je inspiraciju za „Hormone” našla u odomaćenoj frazi „Ma, sve su to hormoni”. Kako biste nam vi približili naslov drame – ovu floskulu?
STOJANOVIĆ: Fraza ,,sve su to hormoni” kao i brojne druge fraze jesu opravdanje. Čovek je sklon opravdavanjima svojih pogrešnih postupaka, loših radnji. Opravdanje je licemerno pokrivanje odsustva sopstvenog mišljenja. Opravdanje znači da krivite nekog drugog . ,,Sve su to hormoni” je kao ona reklama ,,to nisam ja, to je moja schauma”. Nekima su krivi roditelji, nekom politika, nekom ekonomska situacija, nekom hormoni. Tako je lakše. I onda doveka kukate nad svojom ,,zlom sudbinom”. Tako je najlakše. A odgovornost je kad nešto sami preduzmete, uprkos okolnostima.

MONITOR: Predstava „Sve su to hormoni” je vaš treći komad koji ćete postaviti na scenu Gradskog pozorišta iz Podgorice. Prije ove predstave režirali ste „Više od terapije” i „Sedam dana”. Kažite nam o radu sa ansamblom Gradskog pozorišta?
STOJANOVIĆ: Ansambl Gradskog pozorišta je ansambl koji se menja, podmladjuje, napreduje. Od prvog dolaska nedvosmisleno jasna je bila velika želja i radoznalost glumaca ne samo da stanu u korak s vremenom već i da otvore nova pitanja, tabu teme. Za tu atmosferu su najzaslužnije dve glumice koje su upravljale ovim pozorištem: Dubravka Drakić koja je hrabro i odlučno povela proces profesionalizacije i osavremenjivanja repertoara ovog teatra, a danas Ivana Mrvaljević. Iako bez sopstvene zgrade, u izuzetno skromnim uslovimas za rad napredak Gradskog je vidljiv i prepoznat u regionu. Znam da su moje predstave gostovale u Beogradu, na balkanskom festivalu u Prištini dobili najveću nagradu, festival u Albaniji, Brčkom. U trenutku kad je Gradsko počelo da doživljava publicitet i u regionu, došlo je do ekonomske krize i ta kriza trenutno sprečava veću pokretljivost predstava.

MONITOR: I ova predstava, kao i prethodne, koje ste radili u Podgorici, urbana je građanska komedija o posttranzicijskom društvu. Da li je zadatak pozorišta da opominje na svakodnevicu, probleme i da na neki način pokuša da mijenja društvo?
STOJANOVIĆ: Ja verujem da pozorište treba da postavlja pitanja, problematizuje život našeg vremena. Ako se zapitamo, onda verovatno i mislimo. Tada već postoji šansa da menjamo svet ili bar neke njegove parčiće. Ne verujem u ,,zadatke” nego u lične izbore. Znate , i nacisti su i na suđenju i dalje govorili ,,mi” i ,,svi tako misle”. To je ono što je bilo najfascinantnije Hani Arent : odsustvo sopstvenog mišljenja.

MONITOR: Godinama unazad vaše predstave u Beogradu predstavljaju epicentar pozorišne sezone. Primjećujem da uvijek režirate savremene komade. Kao da želite da otkrivate nove priče i autore. Je li to baš Vaš izbor i da li možemo očekivati da režirate neki klasik?
STOJANOVIĆ: Moj izbor je ono što je meni uzbudljivo, a to su savremeni komadi. Do sad je bar tako bilo. Ipak, svako se menja, pa se i ta potreba kod mene možda promeni. Ne znam. Da, nekoliko mojih predstava se igra na repertoaru Ateljea 212 iako poslednje dve godine nisam režirala. Bila sam okupirana pedagogijom na FDU u Beogradu. Izvela sam svoju prvu klasu reditelja, postala redovni profesor. Rad sa studentima me je ispunjavao u poslednje vreme više nego bilo šta drugo. U pozorištu mi je nedostajao izazov, rizik u trenutnoj kulturno-ekonomskoj situaciji u kojoj još nije došlo do novog modela života kulture. Zato se krećemo samo u granicama ,,održivosti” odnosno tavorimo da preživimo. To ima svojih dobrih i solidarnih strana, ali nema prostora za rizik, koji je osnova umetničkog istraživanja. Da pojednostavim: rizik je u ovom trenutku otkrivati nove pisce, rizik je estetika… Svi idu na ,,jeftino” i isplativo. A samo jedna vrsta guši umetnost. Pozorište mora biti raznovrsno.

Što se klasike tiče imam problem sa pozicioniranjem ,,vrednosti” u našim sredinama. Kultura na ovim prostorima je ili anahrona ili seljačka. A umetnost je retka. Svi sad kukaju da su pale nekakve kulturne vrednosti. Ne znam koje su to pa bile da bi pale. Dobro u ovom vremenu je što sve to izlazi na videlo, a ne ulazi nasilno u lektiru. Tradicionalizam često podrazumeva i nacionalizam ili malograđanštinu, a ta polja meni nisu bliska. Zato me zanima sad i sutra, a nikako juče.

Miroslav MINIĆ

Komentari

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Andrea JELIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ŠERBO RASTODER, ISTORIČAR: Treba nam istina   

Objavljeno prije

na

Objavio:

Na Rezoluciju  o Srebrenici u crnogorskom političkom kontekstu  su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda“ kako bi osporili zlo. Sreća je da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve – takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu

 

MONITOR: Usvajanje Rezolucije o Srebrenici i sporenja oko nje?

RASTODER:  Srebrenica je postala prepoznatljiva tačka topografije zla u Evropi. To je ,,zasluga” onih koji su počinili genocid ali i međunarodnog  suda  koji je pravno verifikovao tu činjenicu u dokaznom postupku koji je trajao više godina i u kojem je priloženo nekoliko hiljada dokaza (snimaka zločina, iskaza svjedoka, naredbi viših organa vojnih formacija, iskaza  aktera). Neki od počinilaca genocida (Nikolić, Krstić, Erdemović i drugi) priznali su zločin i iskazali kajanje, a neki od njihovih sljedbenika evo to odbijaju da urade. Zašto bi to bilo važno? Ne zbog toga što se mogu promijeniti činjenice vezane za genocid, već zbog nastojanja da se one politički relativizuju i na taj način odgovornost sa pojedinaca (koji su uglavnom priznali) socijalizuje na čitav narod.  To je nepošteno i neljudski prema narodu zato što je individualizacija krivice bio primarni cilj suda. To se radi ne zbog toga što ,,nije bilo” nego zbog odbrane,,ideologije zločina”. Postoji opravdan strah, da će se kad-tad postaviti pitanje o prirodi tvorevine, čiji je predsjednik, vrhovni komandant, predjednik skupštine, vlade itd. osuđen za genocid. Takva tvorevina  može biti samo ,,genocidna”, proizvod najvećeg  zločina u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.

Sud u Hagu nije, kao nijedan sud, idealan. Ali u odnosu na onaj u Ninbergu, sud u Hagu je najmanje nekoliko desetina puta uređenija, sređenija i organizovanija institucija. Kako u primjeni prava tako i u dokaznom postupku. Ali tvrditi za sud u Ninbergu da je bio ,,antinjemački“ zato što  je primarno sudio nacistima je jednako stupidno i moguće samo ako ste pobornik nacizma.

Rezolucije o Srebrenici nemaju nikakav značaj za  činjenicu kvalifikovanu kao ,,genocid“ oni  su politička potreba društva da se odredi ,,na kojoj je strani”. U crnogorskom  kontekstu ovo je bio politički mamac na koji su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda” kako bi osporili zlo. Sreća je  da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti, što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu.

MONITOR: Minuo je još jedan 13. jul. Kako tumačite sve glasnije revizionističke stavove o ulozi četnika u II svjetskom ratu?

RASTODER: Ne postoji ,,revizionizam u istoriji”. Ne može  se promijeniti ,,ono što je bilo”, mijenja se  samo mišljenje  o ,,onom što je bilo”. Tu se ne radi o istorijskom nego o ideološkom revizionizmu. Miješanjem ova dva posve različita pojma omalovažava se istorijska nauka, koja ima precizno definisane obrasce po  kojima dozvoljava naučno legitimne ,,promjene”. Nije svako mišljenje o prošlosti  istorija, niti je isto pričati o istoriji i istorijskoj nauci. Promjena mišljenja o četničkom  pokretu je ideološko konstruisanje novog narativa koje ne počiva na novootkrivenim činjenicama već na diskvalifikaciji postojećih. To može postati naučno prihvatljiv narativ o prošlosti tek kada se novim  dokazima (istorijskim izvorima) dokažu učešća četnika u bitkama sa okupatorom, njihova saradnja sa antifašistima. Treba i dokazati da su glavni programski dokumenti, poput onog Homogena Srbija i mnogi slični,  falsifikati, te zašto su četnike, ako su bili antifašisti, ostavili  saveznici. Sve u svemu, nema revizije istorije, proizvodi se samo idološki i vrijednosni haos.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BUDIMIR MUGOŠA, FARMER I BIVŠI MINISTAR POLJOPRIVREDE: To što imamo brzo će nestati

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna vlast osudila je crnogorsku poljoprivredu na smrt, a aktuelni ministar poljoprivrede, gospodin Stijović, formirao je streljački vod

 

MONITOR: Jedan ste od učesnika protesta poljoprivrednika. Ministar Aleksandar Stijović kaže „pitanje je ko su ti ljudi i koje su im namjere“. Evo prilike da razjasnite tu „dilemu“.

MUGOŠA: Bezprimjerno je takvo ponašanje ministra prema ljudima od čijeg rada živi i zbog kojih postoji. Ako ministar ne zna ko su 70 najvećih farmera u Crnoj Gori koji imaju farme od 50 do 200 grla, onda smo svi u velikom problemu. Ovi ljudi su prije svega dobri domaćini, pripadnici svih vjera, nacija i partija, koji imaju dovoljno građanske svijesti, hrabrosti i odgovornosti da iznesu stavove i brane svoje i državne interese. To su ljudi koji su spremni na danonoćan rad da bi obezbijedili sebi i svojim porodicama egzistenciju a građanima kvalitetnu hranu.

Ako bismo govorili brojkama: to su vlasnici nekoliko hiljada najkvalitetnijih muznih grla u Crnoj Gori koji proizvode više od 50 odsto mlijeka koje se predaje mljekarama. Da je izašao jedan čovjek da protestuje trebao je biti uvažen  i primljen na razgovor. Nijesmo mi bravi da nas neko sa prozora prebrojava.

Nas povezuje domaćinsko razmišljanje i zajednički problem. Tražimo od države pomoć da preživimo ovu tešku situaciju a da onda sa institucijama pokušamo naći bolji model agrarne politike. Mi na to imamo pravo a država obavezu. Ne postoji niti jedan zakonski osnov da nam se ne izađe u susret, postoji samo nedostatak volje, znanja i razumijevanja. Bahato ponašanje ministra, njegovih saradnika i premijera su dodatno zakomplikovali situaciju, pa su naši zahtjevi sada radikalizovani i tražimo ostavku ministra Stijovića.

MONITOR: Ministar kaže da ne mogu ispuniti vaše zahtjeve pošto za to treba previše novca. Šta dalje? 

MUGOŠA: Kada nešto nećete onda je lako naći razloge. Poljoprivreda je izuzeta iz Zakona o kontroli državne pomoći što znači da država može pomoći a da pri tome ne krši niti jedan zakon ili međunarodni sporazum (STO, CEFTA). Sve evropske države su pomogle svojim poljoprivrednicima, osim naša.

Mi smo u martu tražili pomoć od pet euro centi po litru i na te naše zahtjeve ministar nije odgovorio, iako su naše kalkulacije govorile da je za to potrebno oko 1,5 miliona. Na posljednjem protestu mi smo preformulisali naše zahtjeve ali je suština ostala ista.

Dobrom argumentacijom na Vladi ta sredstva bi bila obezbijeđena kao što su data mnogim drugim djelatnostima u iznosu od preko 160 miliona. Za nas nema dva miliona iako smo strateška privredna grana.

MONITOR: Zašto u resornom Ministarstvu nemaju sluha za vaše probleme? 

MUGOŠA: Ministar ne zna, a nema ko da mu objasni, kako stvari stoje u ovom sektoru. Kako se, recimo,  kalkuliše cijena mlijeka: troškovi hrane su 65 odsto a onda dolaze troškovi energije, sredstava za higijenu, amortizacija, oprema stada, sitni alat , veterinarske usluge i , konačno, radna snaga.

Ministar neznaveno izvodi računicu da krava svaki dan daje dvadeset litara mlijeka i ispade sve sjajno. Naravno to nije tako. U periodu „pika laktacije“ lako je poslovati sa dobitkom ali što raditi kada se krava ne muze, a to je 50 do 70 dana u godini. Krava za života u dobrim uslovima da 20.000 litara mlijeka. Njena vrijednost na početku je preko 2.000 a na kraju vijeka 500 eura, pod uslovom da ne ugine i da je debela. Kada ovu razliku podijelimo na prinos mlijeka, pokazuje se da u cijenu koštanja mlijeka amortizacija stada učestvuje sa 7,5 centi po litru. A gdje je sve ostalo?

Svakoga ko hoće da se bavi poljoprivredom treba držati kao malo vode na dlanu. To je EU prepoznala i izdvaja polovinu budžeta za poljoprivredu i ruralni razvoj. Ta informacija još nije stigla do naših vlasti.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo