Povežite se sa nama

INTERVJU

Balkan je evropski lider u kriminalu

Objavljeno prije

na

MONITOR: Nezvanično ste, prije nekoliko godina, bili kandidat za direktora Bezbednosno-informativne agencije Srbije. Da li je ova služba, faktički a ne samo promjenom imena i položaja u sistemu bezbjednosti, reformisana? DRAGIŠIĆ: Nije napravljena nikakva reforma. Posao obaveštajne službe je usmeren prema inostranstvu, ona bi trebalo da prikuplja informacije, pravi analize i na osnovu toga trebalo bi da se vodi politika zemlje. Ona bi trebalo da političkom vrhu zemlje omogući da vodi politiku u skladu sa relevantnim informacijama, da se odluke ne donose u mraku. Mi danas nemamo taj kapacitet BIA, a još veći problem je ta politička zloupotreba službe koja je sve manja, ali i sada postoji. Rade Bulatović je prvi smanjio taj politički uticaj, ali BIA se isključuje i iz svog posla što ne valja. Nedavno smo u Beogradu imali slučaj sa Paradom ponosa, kada su desničarske ekstremne grupe blokirale događaj. To je posao BIA – da prati takve organizacije i parapolitičke centre moći koji funkcionišu u ovom društvu, kakvi su planovi velikih sila prema Srbiji, kakvi su planovi susednih zemalja… Na koji bi način reagovali. Ove ekstremističke grupe ozbiljno ugrožavaju ustavni poredak. Oni su praktično uspeli da urade ono što su hteli. To je bio jedan eklatantan primer kako je BIA pala na kolena. Naravno, tu nije samo BIA kriva, krivo je, pre svega, političko rukovodstvo.

MONITOR: Kako da bezbjednjaci daju prednost struci, profesionalnom moralu i poštovanju ne samo domaćih već i međunarodnih propisa i konvencija, u jednom još uvijek vladajućem političkom haosu. Jer, i Ratko Mladić je bio školovani oficir. Govorim o jakom uticaju ideologija, političkih predrasuda u glavama profesionalaca.
DRAGIŠIĆ: JNA je najveći poraz doživela 9. marta 1991. Tog dana uveče, JNA je postala paravojna formacija. U suštinskom smislu. Nije dovoljno da vi nosite oznake određene vojske i da se smatrate legalnim oružanim snagama. Onog trenutka kad prestanete da poštujete ustav i zakone po kojima ste formirani, postajete paravojna jedinica. Kada je JNA dopustila da je Milošević izvede na ulice protiv demonstranata 9. marta, ona je postala paravojna formacija. To je bio trenutak kada je vojska izgubila svaki kredibilitet.

MONITOR: Ali kako je JNA mogla da „zaštiti Jugoslaviju”? Posebno kada je došlo do međunarodnog priznavanja Slovenije, Hrvatske i BIH?
DRAGIŠIĆ: Ja sam u junu 1991. dobio poziv za mobilizaciju i odazvao sam se. Od mog odlaska do demobilizacije, ideologiju smo promenili tri-četiri puta. Kao i ja i većina ljudi koji su tada bili u vojsci došli smo tu da bismo odbranili Jugoslaviju.

MONITOR: A od koga da je zaštitite – od unutrašnjih neprijatelja, od spoljnih?
DRAGIŠIĆ: Od unutrašnjih neprijatelja. Bila je velika greška što nismo izašli na granice, razoružali TO Slovenije, paravojne formacije u Hrvatskoj, razoružali paravojne formacije u Kninu. To je JNA morala da uradi. A onda, nakon toga, ,,izvolite gospodo – izbori, donosite ustave, pa ako odlučite da se otcepite-bujrum!”. Prvo, vojska nije smela da se svrstava ni na jednu stranu, jer je to bila jugoslovenska vojska. Nije smela da stane na stranu Miloševića.

MONITOR: Ima li i danas sumnji na ozbiljan organizovan kriminal nalik onom iz 90-tih, ne samo u Srbiji već i regionu, Crnoj Gori?
DRAGIŠIĆ: Organizovani kriminal je u ovom regionu odlično organizovan. Ja bih ga ovde nazvao ,,odlično organizovani kriminal”. Po organizovanom kriminalu ovaj je region ,,evropski lider”. Najvažniji indikator je uvek cena narkotika na ulici. U svakoj od dvadesetak uhapšenih grupa koje se u Srbiji hapse ima i četiri-pet pripadnika MUP-a, radnika državne uprave… Glavno obeležje organizovanog kriminala i jeste povezanost sa državnim strukturama.

MONITOR: Da li vam je neobična izjava ministra Dačića povodom akcije ,,Morava” – da je hapšenje više od 500 dilera samo ,,preventivna akcija” da bi se upozorili narko-bosovi?
DRAGIŠIĆ: Pri tom je pušteno više od 400. To je sve vrlo neozbiljno.

MONITOR: Zanimljive su indicije o nekakvim planiranim atentatima.
Kada je uhapšen Željko Milovanović, sada optuženi za ubistvo Iva Pukanića, kod njega je nađena profesionalna oprema obično korišćena za planiranje atentata. Aluzije su išle ka političkom i državnom vrhu Srbije.
DRAGIŠIĆ: Svako ko ima mnogo velike pare je sa takvim idejama veoma opasan. Posebno, naravno, mafija. Ona može da iznajmi ,,najbolje” ubice, najobučenije ljude i ugrozi bilo koga, ako država ne reaguje adekvatno i ne otkrije na vreme planiranje atentata. Tako su naši političari realno ugroženi. Tu mislim na ceo region.

MONITOR: Osim onih koji su ,,patroni”?
DRAGIŠIĆ: Osim onih kojima su mafijaši patroni. Jer, tu je odnos malo drugačiji. Nisu političari ti koji imaju takvu moć, moć imaju oni koji stoje iza njih. To je ,,sistem ohlokratije”, vladavine ološa. Bojim se da mi polako ulazimo u vladavinu ohlokratskih režima.

MONITOR: Ulazimo, a ne izlazimo?
DRAGIŠIĆ: Milošević je bio šef kriminalcima, a bojim se da su danas nekim političarima kriminalci šefovi. I svako ko se mafiji nađe na putu je ozbiljno ugrožen. Država bi pre bilo kakvog ulaska u obračun sa organizovanim kriminalom morala da se dobro pripremi. Morala bi formirati posebne jedinice, a političari koji tu borbu vode, sudije, tužioci morali bi prvo da povedu računa o vlastitoj bezbednosti , da se iseku krtice unutar policije i bezbednosnih službi. Onda udarac mora biti brz, snažan i efikasan. To bi se moralo završiti za vrlo kratko vreme. I da kažem – vrlo surovo.

MONITOR: Glavni problem u slučaju ubistva Zorana Đinđića je što su bezbjednosne službe zakazale…
DRAGIŠIĆ: Pa, nisu službe ,,zakazale”. One su odlično odradile: oni su uspeli da ubiju Đinđića. Ako se posmatra iz ugla ubica, oni su odlično radili. Ispred vlade su uspeli da ubiju premijera. Za njih, ima li većeg uspeha?

MONITOR: Bili su u svojoj staroj ulozi?
DRAGIŠIĆ: Pa, služba je išla da ubije Đinđića. Pogledajte, društvo koje je Đinđića ubilo celo je primalo platu iz budžeta. A iz BIA su dolazila obaveštenja o njegovom kretanju. Đinđić u toj situaciji nije imao nikakve šanse.

MONITOR: Da li ste primjetili da je crnogorska policija vidljivo zaobiđena u aktuelnoj saradnji regionalnih i drugih policija? Da li je to možda zato što je ta policija ugroženija od strane organizovanog kriminala? Da li se nema povjerenja u policiju Crne Gore?
DRAGIŠIĆ: Ovdašnja politička elita Crnogorcima još nije oprostila što su se odvojili, a postoji i sudar između terazijskih i cetinjskih Crnogoraca. Iz Beograda se još, po mom sudu, i prilično osnovano Crnoj Gori zamera i ponašanje prema Kosovu, prema najavljenoj razmeni ambasadora sa Prištinom… Beograd, pri tom, pomalo ,,pumpa mišiće” prema Crnoj Gori. Nije zgodno proterati britanskog ambasadora, ali može Anka Vojvodić… Ovde bi mnogi bili veoma srećni kada bi se crnogorskom rukovodstvu dokazala neka krivična dela. Ovde se piše da Milo Đukanović ne sme da izađe iz Crne Gore, da samo što nije uhapšen. U tom kontekstu je očekivano da saradnja dve policije nije onakva kakva bi trebalo da bude.

MONITOR: Kako procjenjujete regionalnu bezbjednost, s obzirom na krizu upravljanja u BiH. Miroslav Lajčak je odbio mogućnost eskalacije krize, a ipak primjećuje ,,porast frustracije” jer nedostaje, između ostalog, ,,pozitivna motivacija” kao što je Bijeli šengen u susjednim zemljama?
DRAGIŠIĆ: Kako stvari stoje, bojim se da tamo neće biti u redu… Naravno, svaka politička kriza u sebi nosi određene bezbednosne rizike. Ti su rizici kada je Bosna u pitanju sve veći. Toga se ja pribojavam. Ono što je problem sa BiH je što se došlo u situaciju da se dalje ,,nema kud”. Od strane Silajdžića i nekih BiH političara imamo ideje o unitarnoj, visoko centralizovanoj državi, što je, praktički, nemoguće, a sa druge strane Dodikove najave referenduma o izdvajanju Republike Srpske. I jedni i drugi polaze od onoga – biću zadovoljan ako za auto dobijem tri hiljade evra, ali ću tražiti pet. Međutim, pre nego što ga prodam potučem se sa kupcem i razbijemo auto. Kada je u pitanju srpska strana bilo bi dobro da se izađe sa jasnom i održivom ponudom. Njen okvir bi trebalo da bude teritorijalni integritet BiH, jer bi sve drugo bilo jako nerealno. Ali u tom okviru insistirati na opstanku RS. Očekujem da će se, inače, na BiH opet lomiti interesi velikih sila, pre svega na liniji SAD-Evropa.

MONITOR: A Rusija?
DRAGIŠIĆ
: Rusija se neće time baviti, jer joj to u ovom trenutku nije prioritetno. Rusija će, kao i obično, imati principijelni stav kao o Kosovu i Metohiji – da prihvata sve o čemu se dogovore strane u sukobu .

MONITOR: Kako komentarišete dogovor sa Medvedevom o inicijativi za izradu strategije zajedničke evropske bezbjednosti?
DRAGIŠIĆ: Ni u Rusiji niko ne zna tačno šta je to zajednička strategija evropske bezbednosti. Sam ministar Šojgu je rekao da ne zna. Ne verujem da je ta priča o novoj evropskoj bezbednosnoj strategiji nešto ozbiljno, jer da jeste ne bi se promovisala u Beogradu. Rusija igra svoje igre, ali to su igre velikih. A mi u njima možemo biti samo objekat.

MONITOR: A kakvi su interesi NATO na Balkanu?
DRAGIŠIĆ: U NATO će ući i Crna Gora, i BiH, i Srbija. Mi ćemo ući kada nam to više ne bude važno. Sasvim je jasno da bi bilo jako dobro kada bi sve zemlje regiona ušle u NATO da oko toga ne bude nikakvog sukoba. Međutim, NATO je i organizacija koja od hladnog rata traži novi identitet. Mi smo se 1999. našli kao meta u NATO potrazi za identitetom. Vojno-politički savezi inače funkcionišu na principu postojanja zajedničkog neprijatelja.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

RATKA JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ, NOVINARKA: Potpis dajem, uspjehu se ne nadam

Objavljeno prije

na

Objavio:

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

 

 

MONITOR:  Kako vidite predlog građanskog pokreta URA o formiranju manjinske vlade bez DPS-a i DF-a?

 JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ: Jasno je da manjinska vlada nije optimalno nego iznuđeno rješenje, pokušaj da se izborom – uslovno rečeno – manjeg zla zaustavi nepodnošljivo mrcvarenje Crne Gore i svih nas u njoj.

Premijer Zdravko Krivokapić ili nije htio ili nije umio da ispuni obaveze preuzete Sporazumom lidera tri pobjedničke koalicije. Jedino što mu je pošlo za rukom jeste da održi obećanje dato njegovoj crkvi i njenim vjernicima, i to po cijenu raspirivanja podjela koje je izazvao bivši režim.

Evrope  i većih plata premijer se sjetio tek kad je izgubio podršku poslanika i povjerenje birača, nakon višemjesečne uzajamne blokade izvršne i zakonodavne vlasti.

Alternativa predlogu URA-e mogu biti samo novi izbori. Pošto je sasvim izvjesno da će oni donijeti stare rezultate, jedini izlaz i tada će biti – manjinska vlada…

MONITOR: A je li taj prijedlog realan? Demokrate su se već izjasnile da neće dati podršku manjinskoj vladi.

JOVANOVIĆ -VUKOTIĆ:   Demokrate neće dati podršku ni ulasku FK Zeta u Premijer ligu ako taj projekat predloži Dritan Abazović. Njihov animozitet prema lideru URA-e više je za medicinsku nego za političku analizu. Žali bože partije koja je do ulaska u vlast bila vjesnik moderne Crne Gore…

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

Činjenica da URA nikad nije igrala na kartu podjela, da je nacionalne strasti stišavala čak i na svoju štetu, da građanska Crna Gora jeste svrha njenog postojanja, preporučuje tu partiju kao okosnicu projekta manjinske vlade.

To što podrška URA-i ne prelazi desetak posto ne znači da njen kurs nije ispravan. Nijesu devedesetih ni ideje liberala, monitorovaca i esdepeovaca imale više pristalica, a danas najmanje dvije trećine Crne Gore podržavaju njen demokratski evropski put…

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr TVRTKO JAKOVINA, ISTORIČAR, FILOZOFSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA ZAGREB: Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kada bismo znali kako graditi vlastitu sigurnosnu, razvojnu, obrazovnu politiku unutar EU, kako mi možemo pomoći EU da ojača europske vrijednosti, bili bismo korisni svima

 

MONITOR: Kao istoričar koji se posebno bavi 20. vijekom, koje biste momentume izdvojili kao one na koje bi građanke i građani Hrvatske trebalo danas da se oslanjaju kada razmišljaju o boljoj budućnosti?

JAKOVINA: Ja bih birao istinu ili barem najviše što dobra historiografija može učiniti. Svaki istraživač treba biti pošten i navesti koje su njegove vrijednosti kada piše, a ne praviti se da klerikalizam ili nacionalizam nisu ideologije ili da su prihvatljive, kako bi se u Hrvatskoj reklo, „državotvorne“. Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva. Hrvatska je jedan od školskih primjera kako se to ne bi trebalo raditi, kada govorite o prošlosti, onda birate samo negativno, namjerno se forsiraju samo loša, jalova zbivanja iz prošlosti. Ne znači to da se treba zaboravljati ili prešutjeti ono što je bilo loše. Takvi su događaji obično zanimljiviji za istraživanje, ali ako namjerno stvarate samo negativan niz, onda nemate volju niti želju da se stvari ikada pomaknu. Primjerice, ja bih volio da se barem jednako onoliko puta koliko su spomenuta ratna epizoda Crnogoraca kod Dubrovnika, navede i da je arhitekt iz Trogira Slade gradio brojne reprezentativne zgrade na Cetinju, da je Baltazar Bogišić stvarao zakonodavstvo Kneževine, da je biskup Strossmayer bio u dobrim odnosima s knjazom Nikolom, da je Veljko Bulajić crnogorski, koliko i hrvatski, da je isto s Dimitrijem Popovićem, da je u Zagrebu desetljećima profesor bio Dragan Lalović… Pa to su valjda primjeri koje treba naglasiti, ako cilj nije novi rat.

Ako će instrukcije za politiku i suživot dolaziti iz Ostroga ili ćete inzistirati da je Miro Barešić, koji je bio razlogom zašto je Švedska donijela svoj prvi antiteroristički zakon, točka slavlja, onda želite sukob.

MONITOR: Prema najnovijem popisu iz 2021, Hrvatska je manja za 400.000 stanovnika. To je premijer Andrej Plenković protumačio kao rezultat negativnog prirodnog priraštaja. Postoji li korelacija između politike restriktivnog nacionalizma zatvorenih društava, relativnog siromaštva i gubljenja stanovništva?

JAKOVINA: Premijer Plenković rezultate popisa komentirao je poput birokrata, bez političke i povijesne odgovornosti, bez traga državništva. Čudi to, jer su pripreme na „loše“ vijesti s popisom krenule davno. Pojavio se najprije niz paničnih tekstova novinara navezanih na Katoličku crkvu, kako tobože unuci namjerno popisuju svoje djedove i bake kao ateiste, pa tako smanjuju broj katolika. Kako su Crkvi bliski novinari to saznali, ostalo je nejasno, jer sve do danas tih podataka nema. Iz onoga što se do sada pojavilo, pad broja stanovnika za 9.25 posto u 10 godina. Kolega iz Zadra Sven Marcelić pokazao je da je tamo gdje je najveći pad broja stanovnika, najviše glasača najdesnijih opcija. Najmanji je pad uz obalu i oko Zagreba. Postavlja to jedno drugo pitanje: izborne jedinice trebale bi se korigirati, jer već i do sada su Slavonci birali s manje glasova saborske zastupnike. To bi moglo djelovati i na političku scenu, no kako je ipak riječ o hrvatskim sudovima i HDZ-u, ne očekujem korekciju.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MARKO VIDOJKOVIĆ, PISAC: Ljudi nisu svjesni kakav je život nas koji smo u prvom rovu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Knjiga će nadživjeti i svoje junake, i nas, i ova vremena. Ostaće zauvijek kao spomenik dobu u kom smo bili gori čak nego i u vrijeme Slobodana Miloševića

 

MONITOR: Direktan ste očevidac događaja i jedna od najaktivnijih javnih ličnosti u Srbiji… Kakva je bila 2021. u Srbiji što se tiče politike i kulture?

VIDOJKOVIĆ: Da počnemo od kulture, pošto je nepostojeća. Zadnja rupa na bilo čijoj svirali, a kamoli ove vlasti. Sam kraj godine je obeležio kulturni skandal u kome je Jelena Trivan poništila konkurs Kulturnog centra Srbije koji je odobrio sredstva za filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Konačno se desio pravi staljinistički cenzorski potez. Autori koji ne štede ovu vlast bivaju uskraćivani za novčana sredstva za filmove samo zato što su to ti autori. Dragojević sa istim filmom godinama pokušava da dobije novac i ne ide mu. Markovićev film Doktor D je priča o čoveku optuženom za ratne zločine koji uzima novi identitet i bavi se nadrilekarstvom. Poznata priča. Poznavajući Gorana ne bi me čudilo da je konkurisao sa ciljem da ne dobije pare. Da dokaže sa kakvim staljinistima imamo posla. Žilnik bi možda i vratio pare kada bi ih dobio.

Mislim da režim baš zabole za film o Radovanu Karadžiću. Nisu oni ideološki ostrašćeni. Oni su poslovno i partijski angažovani. Da je neko drugi došao sa idejom da snimi film o doktoru D možda bi dobio pare, ali Goran Marković je pokazao zavidan autoritet kakav nisam video u ovoj zemlji. Ima stvarno puno poznatih ljudi koji laju protiv režima, ali jedini on može policajcu u civilu koji ga legitimiše da kaže – ‘Ne dam ličnu kartu, vodite me u zatvor’ i da se policija povuče. Eto, umjetnost je živa, ali kroz javno izražavanje umjetnika, pre svega. Goran Marković je pokazao da mu ne treba nikakva zaštita. Nikakvi „mi“ mu ne trebamo da pričamo: „Ne damo Gorana“. Čovek je umetnik. A to se ne vidi samo po filmovima već i po tom autoritetu koji poseduje da mu oni ništa ne mogu.

MONITOR: Nedavno ste za naš list komentarisali posljednja dešavanja i ekološke proteste. Izvojevane su neke zanimljive pobjede. Da li su to taktike vladajućih struktura pred izbore ili su se ipak za neka pitanja preračunali?

VIDOJKOVIĆ: Ekološki ustanak sam na početku potcenio. Najviše se bavim organizovanim kriminalom u vrhu države, telima kojima upravlja lično Vučić i njemu najbliži ljudi, pa mi je ekološki ustanak delovao smešno. Međutim, onaj ko je cenio situaciju u Srbiji, ispravno je ocenio da veliki broj naroda ne želi da izlazi na ulice zbog mafije koja seče ruke i noge, valja gudru, ubija, radi najgore stvari… nego da je ekologija koja je naš hronični problem odlična tema za novu političku opciju. To smo na kraju i dobili. Oni sada prema istraživanjima imaju preko 10 odsto. To je fantastičan uspeh srpske opozicije. U Beogradu sigurno, a za Srbiju videćemo. Ono što je još bitno je to da mi ne znamo koliko SPS ima. Prema tome situacija na biralištima će da bude daleko zanimljivija nego što smo mislili. Glavni razlog za to je, po meni, politički događaj godine – američke sankcije.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo