MONITOR: Nezvanično ste, prije nekoliko godina, bili kandidat za direktora Bezbednosno-informativne agencije Srbije. Da li je ova služba, faktički a ne samo promjenom imena i položaja u sistemu bezbjednosti, reformisana? DRAGIŠIĆ: Nije napravljena nikakva reforma. Posao obaveštajne službe je usmeren prema inostranstvu, ona bi trebalo da prikuplja informacije, pravi analize i na osnovu toga trebalo bi da se vodi politika zemlje. Ona bi trebalo da političkom vrhu zemlje omogući da vodi politiku u skladu sa relevantnim informacijama, da se odluke ne donose u mraku. Mi danas nemamo taj kapacitet BIA, a još veći problem je ta politička zloupotreba službe koja je sve manja, ali i sada postoji. Rade Bulatović je prvi smanjio taj politički uticaj, ali BIA se isključuje i iz svog posla što ne valja. Nedavno smo u Beogradu imali slučaj sa Paradom ponosa, kada su desničarske ekstremne grupe blokirale događaj. To je posao BIA – da prati takve organizacije i parapolitičke centre moći koji funkcionišu u ovom društvu, kakvi su planovi velikih sila prema Srbiji, kakvi su planovi susednih zemalja… Na koji bi način reagovali. Ove ekstremističke grupe ozbiljno ugrožavaju ustavni poredak. Oni su praktično uspeli da urade ono što su hteli. To je bio jedan eklatantan primer kako je BIA pala na kolena. Naravno, tu nije samo BIA kriva, krivo je, pre svega, političko rukovodstvo.

MONITOR: Kako da bezbjednjaci daju prednost struci, profesionalnom moralu i poštovanju ne samo domaćih već i međunarodnih propisa i konvencija, u jednom još uvijek vladajućem političkom haosu. Jer, i Ratko Mladić je bio školovani oficir. Govorim o jakom uticaju ideologija, političkih predrasuda u glavama profesionalaca.
DRAGIŠIĆ: JNA je najveći poraz doživela 9. marta 1991. Tog dana uveče, JNA je postala paravojna formacija. U suštinskom smislu. Nije dovoljno da vi nosite oznake određene vojske i da se smatrate legalnim oružanim snagama. Onog trenutka kad prestanete da poštujete ustav i zakone po kojima ste formirani, postajete paravojna jedinica. Kada je JNA dopustila da je Milošević izvede na ulice protiv demonstranata 9. marta, ona je postala paravojna formacija. To je bio trenutak kada je vojska izgubila svaki kredibilitet.

MONITOR: Ali kako je JNA mogla da „zaštiti Jugoslaviju”? Posebno kada je došlo do međunarodnog priznavanja Slovenije, Hrvatske i BIH?
DRAGIŠIĆ: Ja sam u junu 1991. dobio poziv za mobilizaciju i odazvao sam se. Od mog odlaska do demobilizacije, ideologiju smo promenili tri-četiri puta. Kao i ja i većina ljudi koji su tada bili u vojsci došli smo tu da bismo odbranili Jugoslaviju.

MONITOR: A od koga da je zaštitite – od unutrašnjih neprijatelja, od spoljnih?
DRAGIŠIĆ: Od unutrašnjih neprijatelja. Bila je velika greška što nismo izašli na granice, razoružali TO Slovenije, paravojne formacije u Hrvatskoj, razoružali paravojne formacije u Kninu. To je JNA morala da uradi. A onda, nakon toga, ,,izvolite gospodo – izbori, donosite ustave, pa ako odlučite da se otcepite-bujrum!”. Prvo, vojska nije smela da se svrstava ni na jednu stranu, jer je to bila jugoslovenska vojska. Nije smela da stane na stranu Miloševića.

MONITOR: Ima li i danas sumnji na ozbiljan organizovan kriminal nalik onom iz 90-tih, ne samo u Srbiji već i regionu, Crnoj Gori?
DRAGIŠIĆ: Organizovani kriminal je u ovom regionu odlično organizovan. Ja bih ga ovde nazvao ,,odlično organizovani kriminal”. Po organizovanom kriminalu ovaj je region ,,evropski lider”. Najvažniji indikator je uvek cena narkotika na ulici. U svakoj od dvadesetak uhapšenih grupa koje se u Srbiji hapse ima i četiri-pet pripadnika MUP-a, radnika državne uprave… Glavno obeležje organizovanog kriminala i jeste povezanost sa državnim strukturama.

MONITOR: Da li vam je neobična izjava ministra Dačića povodom akcije ,,Morava” – da je hapšenje više od 500 dilera samo ,,preventivna akcija” da bi se upozorili narko-bosovi?
DRAGIŠIĆ: Pri tom je pušteno više od 400. To je sve vrlo neozbiljno.

MONITOR: Zanimljive su indicije o nekakvim planiranim atentatima.
Kada je uhapšen Željko Milovanović, sada optuženi za ubistvo Iva Pukanića, kod njega je nađena profesionalna oprema obično korišćena za planiranje atentata. Aluzije su išle ka političkom i državnom vrhu Srbije.
DRAGIŠIĆ: Svako ko ima mnogo velike pare je sa takvim idejama veoma opasan. Posebno, naravno, mafija. Ona može da iznajmi ,,najbolje” ubice, najobučenije ljude i ugrozi bilo koga, ako država ne reaguje adekvatno i ne otkrije na vreme planiranje atentata. Tako su naši političari realno ugroženi. Tu mislim na ceo region.

MONITOR: Osim onih koji su ,,patroni”?
DRAGIŠIĆ: Osim onih kojima su mafijaši patroni. Jer, tu je odnos malo drugačiji. Nisu političari ti koji imaju takvu moć, moć imaju oni koji stoje iza njih. To je ,,sistem ohlokratije”, vladavine ološa. Bojim se da mi polako ulazimo u vladavinu ohlokratskih režima.

MONITOR: Ulazimo, a ne izlazimo?
DRAGIŠIĆ: Milošević je bio šef kriminalcima, a bojim se da su danas nekim političarima kriminalci šefovi. I svako ko se mafiji nađe na putu je ozbiljno ugrožen. Država bi pre bilo kakvog ulaska u obračun sa organizovanim kriminalom morala da se dobro pripremi. Morala bi formirati posebne jedinice, a političari koji tu borbu vode, sudije, tužioci morali bi prvo da povedu računa o vlastitoj bezbednosti , da se iseku krtice unutar policije i bezbednosnih službi. Onda udarac mora biti brz, snažan i efikasan. To bi se moralo završiti za vrlo kratko vreme. I da kažem – vrlo surovo.

MONITOR: Glavni problem u slučaju ubistva Zorana Đinđića je što su bezbjednosne službe zakazale…
DRAGIŠIĆ: Pa, nisu službe ,,zakazale”. One su odlično odradile: oni su uspeli da ubiju Đinđića. Ako se posmatra iz ugla ubica, oni su odlično radili. Ispred vlade su uspeli da ubiju premijera. Za njih, ima li većeg uspeha?

MONITOR: Bili su u svojoj staroj ulozi?
DRAGIŠIĆ: Pa, služba je išla da ubije Đinđića. Pogledajte, društvo koje je Đinđića ubilo celo je primalo platu iz budžeta. A iz BIA su dolazila obaveštenja o njegovom kretanju. Đinđić u toj situaciji nije imao nikakve šanse.

MONITOR: Da li ste primjetili da je crnogorska policija vidljivo zaobiđena u aktuelnoj saradnji regionalnih i drugih policija? Da li je to možda zato što je ta policija ugroženija od strane organizovanog kriminala? Da li se nema povjerenja u policiju Crne Gore?
DRAGIŠIĆ: Ovdašnja politička elita Crnogorcima još nije oprostila što su se odvojili, a postoji i sudar između terazijskih i cetinjskih Crnogoraca. Iz Beograda se još, po mom sudu, i prilično osnovano Crnoj Gori zamera i ponašanje prema Kosovu, prema najavljenoj razmeni ambasadora sa Prištinom… Beograd, pri tom, pomalo ,,pumpa mišiće” prema Crnoj Gori. Nije zgodno proterati britanskog ambasadora, ali može Anka Vojvodić… Ovde bi mnogi bili veoma srećni kada bi se crnogorskom rukovodstvu dokazala neka krivična dela. Ovde se piše da Milo Đukanović ne sme da izađe iz Crne Gore, da samo što nije uhapšen. U tom kontekstu je očekivano da saradnja dve policije nije onakva kakva bi trebalo da bude.

MONITOR: Kako procjenjujete regionalnu bezbjednost, s obzirom na krizu upravljanja u BiH. Miroslav Lajčak je odbio mogućnost eskalacije krize, a ipak primjećuje ,,porast frustracije” jer nedostaje, između ostalog, ,,pozitivna motivacija” kao što je Bijeli šengen u susjednim zemljama?
DRAGIŠIĆ: Kako stvari stoje, bojim se da tamo neće biti u redu… Naravno, svaka politička kriza u sebi nosi određene bezbednosne rizike. Ti su rizici kada je Bosna u pitanju sve veći. Toga se ja pribojavam. Ono što je problem sa BiH je što se došlo u situaciju da se dalje ,,nema kud”. Od strane Silajdžića i nekih BiH političara imamo ideje o unitarnoj, visoko centralizovanoj državi, što je, praktički, nemoguće, a sa druge strane Dodikove najave referenduma o izdvajanju Republike Srpske. I jedni i drugi polaze od onoga – biću zadovoljan ako za auto dobijem tri hiljade evra, ali ću tražiti pet. Međutim, pre nego što ga prodam potučem se sa kupcem i razbijemo auto. Kada je u pitanju srpska strana bilo bi dobro da se izađe sa jasnom i održivom ponudom. Njen okvir bi trebalo da bude teritorijalni integritet BiH, jer bi sve drugo bilo jako nerealno. Ali u tom okviru insistirati na opstanku RS. Očekujem da će se, inače, na BiH opet lomiti interesi velikih sila, pre svega na liniji SAD-Evropa.

MONITOR: A Rusija?
DRAGIŠIĆ: Rusija se neće time baviti, jer joj to u ovom trenutku nije prioritetno. Rusija će, kao i obično, imati principijelni stav kao o Kosovu i Metohiji – da prihvata sve o čemu se dogovore strane u sukobu .

MONITOR: Kako komentarišete dogovor sa Medvedevom o inicijativi za izradu strategije zajedničke evropske bezbjednosti?
DRAGIŠIĆ: Ni u Rusiji niko ne zna tačno šta je to zajednička strategija evropske bezbednosti. Sam ministar Šojgu je rekao da ne zna. Ne verujem da je ta priča o novoj evropskoj bezbednosnoj strategiji nešto ozbiljno, jer da jeste ne bi se promovisala u Beogradu. Rusija igra svoje igre, ali to su igre velikih. A mi u njima možemo biti samo objekat.

MONITOR: A kakvi su interesi NATO na Balkanu?
DRAGIŠIĆ: U NATO će ući i Crna Gora, i BiH, i Srbija. Mi ćemo ući kada nam to više ne bude važno. Sasvim je jasno da bi bilo jako dobro kada bi sve zemlje regiona ušle u NATO da oko toga ne bude nikakvog sukoba. Međutim, NATO je i organizacija koja od hladnog rata traži novi identitet. Mi smo se 1999. našli kao meta u NATO potrazi za identitetom. Vojno-politički savezi inače funkcionišu na principu postojanja zajedničkog neprijatelja.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari