Povežite se sa nama

INTERVJU

BILJANA VANKOVSKA, PROFESORICA FILOZOFSKOG FAKULTETA U SKOPLJU: Makedonija kao gladijatorska arena

Objavljeno prije

na

Biljana Vankovska je profesorica Filozofskog fakulteta u Skoplju, a van Makedonije poznata je i kao politička analitičarka i kolumnistkinja. Rado se odazvala molbi da za Monitor prokomentariše aktuelna zbivanja u Makedoniji. Na pitanje kako bi ukratko opisala današnju Makedoniju onima koji nisu u toku šta se dešava u njenoj zemlji odgovorila je ovako:
VANKOVSKA: Teško je ukratko opisati veoma složenu situaciju, najgoru političku i društvenu krizu kroz koju prolazi Makedonija od nezavisnosti, ali ako već treba da dam dijagnozu to je: neuspela tranzicija, kraj hipokrizije i narativa da tranzicija nužno vodi ka konsolidaciji demokratije! Ako uđem u detalje današnje krize, to bi bila veoma duga priča i verovatno sasvim nova za vaše čitaoce (jer mi, u stvari, više ništa ne znamo jedni o drugima), a radi se o priči koja ima velike sličnosti sa svim zemljama u regionu, pa čak i izvan njega (Mađarska, na primer). No, ovo što se dešava danas nije uopšte iznenađujuće, jer sve je ukazivalo na ovakav rasplet: od početka ,,demokratije” zavladao je polufeudalni, poluneoliberalni društveni i ekonomski poredak, političke elite su ušle u brak sa biznis elitama (iz zemlje i izvan nje), država je postala poluprotektorat s polukolonijalnim statusom, sa institucijama koje su korumpirane i u službi raznih klijentela, a ne građana. Jedna od specifičnosti je i tzv. konsocijacijski model vladanja dve pobedničke stranke iz dva etnička tabora, izvan prava i nasuprot opštem dobru, a uz koketiranje sa etno-nacionalizmom.

Takozvana međunarodna zajednica je imala odvezane ruke u pogledu tzv. stejtbildinga, ali stavljajući akcenat na stabilnost i mir ispred demokratije, ona je imala direktni uticaj na stvaranje današnjeg stanja u kome je opozicija postala slaba i očajna dok je autoritarizam makedonsko-albanske koalicije na vlasti bio smatran za prihvatljivo zlo. Evo, da ipak rezimiram: prošlo je više od godinu dana otkako je opozicija počela da objavljuje tzv. političke bombe (telefonske razgovore između najviših nosilaca vlasti), a koji indiciraju sve ono što je javnost već znala ali je sada dobila audio-potvrdu (korupciju, izborne prevare i trikove, međuetničko trgovanje, obračun sa političkim neprijateljima itd.)…

MONITOR: I dokle je Makedonija stigla danas, godinu od tada?
VANKOVSKA: Godinu kasnije Makedonija nije ni blizu izlaska iz krize, samo je još slabija država nego ranije. Kao što su se međuetnički sukob rešavali nametnutim sporazumom (Ohridski sporazum), tako su sada stranci nametnuli još jedan Pržinski sporazum, pa se stranke nadmeću koja će ga više sabotirati da bi zauzela bolji položaj ispred očekivanih prevremenih izbora. Ustav kao da više i ne postoji, sve je postalo ,,specijalno”, a najviše se očekuje od Specijalnog tužilaštva koje bi trebalo da dovede pred lice pravde sve funkcionere koji su već odavno partizirali svaku poru društva, uključujući i sudstvo. Mission impossible!

MONITOR: Evropski komesar Johanes Han je, nakon višečasovnih neuspješnih razgovora sa četvoricom najuticajnijih političkih lidera u januaru u Skoplju upozorio da je Makedonija u teškoj situaciji i da je ugrožena njena evropska budućnost. Vaš komentar?
VANKOVSKA: Komesar Han je, u stvari, ponovio deo starog repertoara, ali je dodao nešto veoma važno: ukazao je da stranke ne vide da se zemlja nalazi u veoma delikatnoj geostrateškoj poziciji, usred izbegličke krize i da je zbog toga bolje da požure da reše unutrašnju krizu, jer preti spoljašnja opasnost po stabilnost zemlje. Opozicija ga sumnjiči da je pristrasan i da štiti vladajuću stranku (VMRO-DPMNE), pa čak i da je korumpiran, jer kao dobri eurofili sada se osećaju kao napuštena ljubavnica. Jednostavno, mnogi ne vide da EU ne treba demokratija u Makedoniji, nego stabilnost, red i poredak – a da je demokratizacija domaći zadatak domaćih snaga. Nažalost, za sada, u ovakvim okolnostima mnogo se bolje snalazi Gruevski, nego lider opozicije Zaev koji očekuje otvorenu pomoć od međunarodnih faktora, a u isto vreme ih i grdi.

MONITOR: Šef opozicionog SDSM-a Zoran Zaev je nakon razgovora sa Hanom decidirano rekao da bez fer izbora, sređivanja medija i prečišćenih izbornih spiskova, ta stranka neće izaći na izbore i da će nastaviti da se bore za fer, regularne i demokratske uslove za održavanje izbora. Kakve su šanse da se stvore uslovi za fer i demokratske izbore?
VANKOVSKA: Ono što traži Zaev je deo Pržinskog sporazuma. Ali to što su stranke dogovarale i potpisale u junu prošle godine je demokratski deficit kome su kumovale sve stranke koje su do sada vladale. Dakle, još u startu je bilo jasno da sve propuste iz poslednjih desetak i više godina treba eliminisati, t.j. sistem napraviti funkcionalnim i demokratskim u roku od nekoliko meseci. Naravno, vladajuće stranke su opstruirale proces koliko su mogle (one i dalje imaju većinu u parlamentu, uključujući i moć da donesu odluku o raspuštanju parlamenta i raspisivanju prevremenih izbora – što su u stvari i učinili). Opozicija je počela da igra na kartu odgađanja onoga što je prihvatila, pa čak i trampu – smanjivanje važnosti pročišćavanja izbornih spiskova da bi se dobile veće medijske slobode. Ponekad je teško i znati čime sve trguju, jer se čitav proces odvija netransparetno izvan institucija posredstvom stranih eksperata. Sistem koji je partiziran do metastaza ne može se izlečiti u kratkom roku, to je jasno, ali nažalost opozicija je izgubila i svoj momentum – ovakav se režim ne može srušiti bez mobilizacije građana na svojoj strani. To se, nažalost, ne dešava. Ljudi su ojađeni i već zamoreni dugotrajnom krizom bez izlaza. Umesto prevremenih izbora izgleda da smo dobili bezvremene izbore.

MONITOR: U prvoj akciji Specijalnog javnog tužilaštva Makedonije pokrenuta je prošle sedmice opsežna istraga protiv bivše ministarke unutrašnjih poslova Gordane Jankulovske i doskorašnjeg ministra transporta i veza Mileta Janakievskog, koji su, uz još šest osoba osumnjičenih za zločinačko udruživanje zloupotrebama učestvovali u lažiranju izbora 2012. godine. Šta se očekuje od te istrage?
VANKOVSKA: Oko operacije Titanik se stvorila prava euforija, mada se radi o veoma ranoj fazi postupka (predistražna faza – dakle i istraga je daleko od završetka i skupljanja jakih dokaza). To pokazuje da bi neki više voleli da istraga ima efekat na javno mnjenje nego da da pravno-sudske rezultate. Veoma je rano reći da li će se Titanik utopiti, ali razočarenje već počinje da vlada otkako je sud odbio zahteve za pritvor osumnjičenih funkcionera. Interesantno je da su dosadašnji kritičari pritvora kao mere koja je bila ekstenzivno korišćena i više kao kazna nego kao mera za obezbeđenje prisustva osumnjičenih, sada razočarani – jer izgleda da veliki deo javnosti traži revanš i nije ih briga o prezumpciji nevinosti i drugim proceduralnim aspektima fer suđenja. Makedonija sve više nalikuje na gladijatorsku arenu.

MONITOR: Prošle nedjelje ispred zgrade Vlade u Skoplju održan je protest građana pod sloganom ,,Koliko je cipela ostalo neiznošeno?”. Iz građanske platforme Zaslužujemo bolje, koji su organizovali protest, rekli su da je Makedoniju napustilo više od 600 hiljada građana, od kojih je sto hiljada mladih ljudi. Na koji se period odnosi to masovno iseljavanje?
VANKOVSKA: Svetska banka je iznela podatak da se u periodu od deset godina iselilo oko 450.000 ljudi. Kao i u svim drugim zemljama u regionu, ovo je tendencija koja traje decenijama i to bez obzira na to ko je na vlasti. Odlaze najbolji, najsposobniji, najborbeniji – možete misliti šta ostaje! Mladi ljudi odlaze iz zemlje u kojoj vlada totalni i neprekidni „rat”, koja nema šanse da uđe u EU (mada je sada i EU u velikoj krizi, pa se i od nje ne može očekivati mnogo) zbog problema sa imenom i zbog nesposobnosti političkih elita. Ipak, ne mislim da se radi o nekakvoj pojavi vezanoj isključivo za vladanje Gruevskog ili da će stati ako se vlast promeni na izborima.

MONITOR: Obuća koju su učesnici protesta donijeli biće donirana izbjeglicama koje su u tranzitu kroz Makedoniju na putu u Zapadnu Evropu. Kako se na situaciju u Makedoniji reflektuje izbjeglička kriza?
VANKOVSKA: Ovo je samo simboličan gest. Makedonija je toliko zaokupljena svojom političkom sapunskom operom da izbeglice jedva i da vidi. Humanitarne organizacije ulažu velike napore da pomognu, mali broj građanskih organizacija se angažuje u podizanju javne svesti o stradanju izbeglica, dok opozicija čak i ne reaguje što se oko granice postavlja dupla bodljikava žica i što se nedužni ljudi smrzavaju. Generalno, vlada strah od izbeglica, vraćaju se sećanja na kosovsku krizu (kada je Makedonija primila 360.000 izbeglica), a raste i islamofobija i ksenofobija, čak i u medijma. Za sada, ovo su dva paralelna procesa, a građani nisu ni svesni šta se dešava na širem planu, kako se EU menja, kako NATO dobija drugu misiju (čuvanja mora od izbeglica), itd. Rekla bih, žalosni autizam, okrenutost sebi i svojim problemima, bez ikakve solidaronosti sa ostalima.

Gruevski je autokrata

MONITOR: Šta se očekuje od ostavke premijera Nikole Gruevskog?
VANKOVSKA: Situacija je tragikomična, jer datum ostavke premijera, kao i datum održavanja izbora su deo ne samo sporazuma iz Pržina, nego su unešene u zakon kao norme. Prvo je bilo negodovanja u opoziciji što Gruevski ne daje ostavku (čekao je do poslednjeg trena), a onda je bilo tvrdnji da je on svojom ostavkom izvršio državni udar, nasilni čin protiv opozicije, koja sada traži odgađanje izbora zbog toga što nisu ispunjeni ostali delovi Pržinskog sporazuma. Moć Gruevskog ne leži u njegovoj premijerskoj poziciji – on je i dalje prvi čovek u državi, autokrata koji drži uspešno sve konce u ruci, dok je opozicija sada i deo vlade (sa svojim ministrima) i politički faktor koji više nema snage da pozove narod da izađe na ulice kao što je to bio slučaj prošle godine. Gruevski je i dalje glavni i u partiji i u državi, sadašnji premijer je nevidljiv, tako da stanje ostaje status quo.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

SONJA DRAGOVIĆ, ISTRAŽIVAČICA IZ OBLASTI URBANIZMA NA UNIVERZITETSKOM INSTITUTU LISABON I ČLANICA GRUPE KANA: Temeljno nerazumijevanje planiranja prostora

Objavljeno prije

na

Objavio:

Mi – čitavo društvo – godinama pokušavamo da se snađemo u sistemu planiranja prostora određenom kombinacijom starih planova koji su i dalje na snazi, i novih propisa koji su neproduktivni, ako ne i sasvim beskorisni

 

MONITOR: Vidite li naznake da nova vlast ima volju da poboljša prostorno planiranje i da spriječi dalji urbanistički i graditeljski haos u Podgorici i na Primorju?

DRAGOVIĆ: Nosimo se sa temeljnim nerazumijevanjem problema u prostornom planiranju od strane nadležnih za ovu oblast. Uzmimo za primjer to što se dešava, ili bolje rečeno ne dešava, sa zakonskim okvirom. Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. je i dalje na snazi, iako je poguban za održiv i ujednačen prostorni razvoj Crne Gore;  o predlogu za izmjene opet treba da raspravljamo usred ljeta – kažem opet, jer je tako bilo i prošle godine, kada je ovaj Zakon posljednji put izmijenjen. Evidentan je nedostatak shvatanja važnosti zakonskog okvira i hitnosti temeljnog preispitivanja modela koji je do sada bio na snazi, a to je nužno za bilo kakav napredak u ovoj oblasti.

MONITOR: Koliko povjerenje uliva ministar Mitrović?

DRAGOVIĆ: Ministar Mitrović ne uliva povjerenje, nego  pruža razloge za zabrinutost. Njegove izjave pokazuju nerazumijevanje povezanosti prostornog planiranja, ekonomske situacije i održivog razvoja, što je veliki hendikep za nekog ko vodi ovako važan resor. Primjera je mnogo, ali navešću jedan iz emisije Načisto, kada je Mitrović rekao da je jedan od razloga za sadašnje stanje prostornog razvoja to što prije 15 godina ekološka svijest nije bila razvijena i da bi bilo dobro da se ekolozi uključe u procese planiranja. Niko ne poriče da smo danas svjesniji ekoloških problema nego što smo bili ranije – i u Crnoj Gori, i globalno – i da je neophodno veće učešće stručnjaka za ovu oblast u svim procesima koji se tiču budućeg razvoja. No od suštinske je važnosti da ministar koji se bavi ovom oblašću razumije da korijen problema leži u nečemu drugom: u ekonomskom modelu zasnovanom na stalnoj ekspanziji gradnje, u permisivnosti zakonskog okvira, i u nemoći vlasti da artikuliše i sprovede viziju razvoja zasnovanu na opštem, zajedničkom dobru, umjesto na privatnoj dobiti. Ministar je pokazao da ovo ne razumije i sopstvenim postupcima, kada je odlučio da mu to što posjeduje zemlju na kojoj može da gradi i novac za izgradnju daje pravo da gradi kuću mimo planova – kada je, dakle, odlučio da mu to što je u privilegovanoj imovinskoj poziciji daje pravo da ne poštuje plan. Zabrinjavajuće je da neko sa takvim razumijevanjem sistema planiranja sada vodi resor koji bi trebalo da donese i sprovede progresivne promjene, i ne znam da li se tome možemo nadati.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESNA PEŠIĆ, SOCIOLOŠKINJA: Srbija da okrene drugi list

Objavljeno prije

na

Objavio:

Za mene je pitanje zašto je veliki dio srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosjećanje prema preko osam hiljada pobijenih dječaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa

 

MONITOR: Valentin Incko je na samom kraju mandata nametnuo dopunu Krivičnog zakona BiH, propisujući kazne za poricanje zločina genocida. Kako komentarišete tu odluku?

PEŠIĆ: Ne mogu da se upuštam u poteze Incka da li su dobri i koliko će biti uspešni da se u BiH kažnjava poricanje genocida u Srebrenici (reakcije Dodika su već poznate). Za mene je to pitanje zašto je veliki deo srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosećanje prema preko osam hiljada pobijenih dečaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa. Zar ne osećamo ljudsku tugu prema tolikim ljudskih žrtvama koje su iskasapljene od ruke srpskog vođstva u RS. Kao da nam na pamet ne pada da se izvinimo za tolike pokolje, zatražimo  opraštaj i većno sećanje na te žrtve i sopstvenu bruku. Kakvo je to preganjanje da li je u Srebrenici bio genocid ili „strašni zločin“, kao da nije bilo suda i presuda. Srbija je jedina koja ne priznaje genocid u Srebrenici. Čestitam Crnoj Gori koja je uspela da donese Rezuluciju o genocidu u Srebrenici.

MONITOR: Jedan od mojih skorašnjih sagovornika iz BiH postavio je pitanje: Šta ćemo sa prošlošću? Svakodnevno svjedočimo prepucavanju političkih elita u tzv. regionu. REKOM proces se, izgleda, pokazao neizvodljivim. Šta je izvodljivo?

PEŠIĆ: Istoričar Markovina iz Hrvatske je konstatovao da je suočavanje sa prošlošću na tlu bivše Jugoslavije propalo, ili jednostavno nije uspelo. REKOM je postavio visoke zahteve u tom pogledu, a da ih je postavio i manje ambiciozno, opet i najskromnije zamišljeno suočavanje sa prošloću kao uslov pomirenja – ne bi uspelo. Time smo pokazali da nismo važni ni sebi ni drugima. Nema ovde kapaciteta za razumevanje događaja  i tragedije iz devedestih. Podgreva se balkanska „večna mržnja“, održava se ta vatra, bilo da je reč o vlastima ili opoziciji. Šta može umesto toga?  Markovina predlaže „miroljubivu koegzistenciju“, pa se i meni učinilo da bi to već bio veliki skok, ako zaista ne možemo da skočimo više od toga. Da bi to bio skromniji vid pomirenja, ali za nas značajan, da živimo u miru i koegzistenciji, i možda usmereni u istom pravcu, vrednostima i  saradnji.

MONITOR: Većinu zemalja Zapadnog Balkana opterećuju teški oblici organizovanog kriminala. Najčešće se u vezu dovode Srbija i Crna Gora. Kako ćemo izaći iz takvog „bratskog zagrljaja“?

PEŠIĆ: Pa tako što ćemo uvesti pravnu državu i ustavnu demokratiju, drugačiji sistem vrednosti, transparentnost vlade, umesto korupcije i ličnih odnosa – „ja tebi ti meni“ koji vladaju u našim plemenskim društvima u kojima su lični odnosi na prvom mestu, pa šta onda ostane za zakone koji se po pravilu olako krše. Samo u državama uređenim na vladavini prava možemo stići do normalne države, a mafija i kriminal ne mogu biti sistemski njen deo, nego se moraju  uredno goniti i kažnjavati. Kad država ne može da izađe na kraj sa klanovima, to je samo izgovor. To govori da su klanovi povezani sa državom ili su te države totalno nefukcionalne. Imam utisak da su neke bivše jugoslovenske republike to uspele, to da mafija nije u državi nego van nje – protiv koje se država bori i eliminiše je legitimnim i zakonskim sredstvima. I Hrvatska je jedno vreme bila mafijaška država, ali je uspela da mafiju izbaci iz države, što ne značći da mafije nema, nego je nema u državi. Srbija i Crna Gora u tome nisu uspešne države, a nisu ni na putu da do toga stignu, jer vidimo da se vlast održava i funkcioniše korišćenjem i uvlačenjem mafije u državu. Bez mafije ne uspevaju da se održe na vlasti, nego od mafije traže usluge koje moraju da se vrate. Eto to sada gledamo sa uhapšenim Belivukom, Miljkovićem i drugima koji u svojim iskazima  svedoče koliko i na koji način su bili angažovani od vrhova vlasti. To je tek početak i nisu sve rekli. Da bi se to sakrilo, Vučić danima prikazuje leševe, iskasapljene ljude, čisto smo zaplivali u nekrofiliju da bi se nekako skrenula pažnja sa toga šta ta družina radi na vlasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Nema obećanih reformi u prosvjeti. Čak ni o tome kako će tretirati užasna stanja u kojima se pojedine škole u Crnoj Gori nalaze – ministarka ne govori.

Mr Olivera Leković, v.d. direktorica nevladinog udruženja (NVU) Prosvjetna zajednica Crne Gore (PZCG), kazala je za Monitor da od resornog ministarstva zahtijevaju da se posveti gradnji nepartitokratskog sistema. „Imamo odgovornost da budemo kritičari svih koji pokušavaju da umjesto reforme koja će cijeniti stručnost i voditi kvalitetnijem obrazovanju svakog djeteta, nastave sa sprovođenjem sistema u kojem je najbitna partijska knjižica”.

Iz PZCG-a su nedavno, u saradnji sa NVO Udruženje Roditelji, pokrenuli kampanju pod nazivom Za društvo znanja, čiji je cilj da navede odgovorne u Vladi i Skupštini da prekinu tradiciju postavljanja partijskih vojnika za direktore škola i vrtića. Tražiće, navodi mr Leković, i izmjene Opšteg Zakona o obrazovanju kojim će se izbor direktora ubuduće urediti na način koji će garantovati transparentnost, profesionalizaciju i depolitizaciju, a na osnovu predloga prosvjetnih radnika, stručne zajednice i nevladinih organizacija. „Hoćemo da se sistem obrazovanja decentralizuje, kao i da resorno ministarstvo bude otvoreno za saradnju. Želimo da se budžet namijenjen za prosvjetu transparentno rasporedi i da se odrede prioriteti. Interesuje nas i kad će nastavnicima biti plaćen svaki čas preko norme, kad će se zaposliti kolege i asistenti (neki su i po deceniju na birou), kad ćemo imati plaćen prevoz, kad će se sistemski rješavati stambena pitanja prosvjetara i provjeriti rad Zadruge Solidarno, kao i do kad ćemo imati najmanju platu u regionu, pa i u Evropi. Nećemo stati sa zahtjevima. Godinama smo degradirani i na rubu egzistencije. Želimo društvo znanja”, navodi v.d. direktorica PZCG-a.

Nedavno je više članova radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju pobunilo protiv MPNKS-a, tvrdeći da su iz Ministarstva utvrdili nacrt tog propisa, bez konsultacije sa njima. Toliko o najavljivanom poboljšanju saradnje sa prosvjetarima.

Iz opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) pokrenuli su postupak za interpelaciju u kojoj će tražiti smjenu ministarke.

Mnogo je znakova koji ukazuju na očigledan nedostatak kompetencija u resoru Vesne Bratić. Kadrovska politika tek je jedan od njih.

Andrea JELIĆ

 

DETEKTOR: Svega, kao na vašaru

U Ministarstvu prosvjete nauke kulture i sporta – veselo. Smjenu direktora osnovnih i srednjih škola, upotpunile su i promjene u kadrovskoj strukturi Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Na mjesto bivšeg direktora Božidara Božovića bila je   postavljena Milena Martinović, konzervatorka za papir, iz čuvene svešteničke porodice. Nakon 5 dana efektivnog rada ona je dala neopozivu ostavku. Nije se, kako se čuje, snašla u nesređenoj dokumentaciji svojih prethodnika.

Nije to ni lako. Evo ilustracija. U Upravi za zaštitu kulturnih dobara ne postoji registar popisa valorizovanih kulturnih pokretnih i nepokretnih dobara. Između ostalog ne postoji ni dokument iz 1945. godine kojim se potvrđuje preuzimanje Ikone presvetle Bogorodice Filermose. Od 1929. godine Ikona se nalazila kod kralja Aleksandra Karađorđevića ali je kralj Petar II Karađorđević prije napuštanja zemlje, predao na čuvanje Manastiru Ostrog. Takođe, ne postoji ni rješenje iz 1978. godine kojim se potvrđuje vlasništvo drzave nad Ikonom. Držalac ikone je Narodni muzej Crne Gore, koji je to postao aktom Vlade Crne Gore, odnosno Republičke komisije za vjerska pitanja od 20. januara 1978. Papiri se negdje zaturili…  Takođe, ne postoji dokument da li Ikona treba da se čuva u muzeju. Ili u nekom od crkvenih objekata za što se zalaže ministrica Vesna Bratić.

Za vrijeme petodnevne „vladavine” mr Milene Martinović krenulo se sa rekonstrukcijom cetinjskog manastira. Za nju su trebali posebni konzervatorski uslovi i prije svega saglasnost Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Detektor saznaje – Mitropolija je zaboravila proceduru. Ili je  smatrala da joj saglasnost i ne treba.  Kao slučaju sanacije prilaznog stepeništa  Cetinjskog manastira kada je samo obavijestila Upravu da su radovi toga i toga datuma završeni.

Uglavnom, ode Milena Martinović. Njen prethodnik, bivši direktor Božidar Božović, DPS kadar, bio se prešaltao u nove vladajuće redove. Skrasio se kao  pomoćnik direktora za UNESCO.  No, preplivavanje nije uspjelo. Vlada ga je nedavno smijenila.

Bez direktora se ne može. Ministrica je na elektronskoj sjednici Vlade postavila Mladena Zagarčanina, arheologa iz Bara, na mjesto najnovijeg v. d. direktora Uprave za zastitu kulturnih dobara. Među ostalim kriterijuma za postvaljenje, jedan, po novome, veoma važan je ispunio: njegove fotografije sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem i ostalim svještencima iz Mitropolije krase društvene mreže. Uoči stupanja na funkciju najavio je jedan od prioriteta: “ Pronalaženje zajedničkog jezika s crkvom kojoj pripada veliki broj nepokretnih kulturnih dobara”. Prioritet će biti ispoštovan. Već prvog radnog dana u četvrtak ujutro direktor je zakazao sastanak sa Mitropolijom.

Da li će sa novim direktorom osvježiti u Upravi, čuće se. Pošto dolazi iz Bara sljeduju mu auto i vozač, njihove dnevnice i benzin. I, naravno, varijabila. Sve kao što je imala i njegova sugrađanka Anastazija Miranović kad je, u ime DPS-a, bila direktorica Uprave.

Koliko je nova valast ljuti protivnik nepotizma i partijskog zapošljavanja kazuje i opjevani podatak da je Vesna Bratić za  v.d. direktoricu podgoričke Gimnazije Slobodan Škerović postavila Biljanu Vučurović, suprugu poslanika i odbornika Jovana Jola Vučurovića, poznatog po vatrenom negiranju genocida. Za v.d. direktoricu OŠ Narodni heroj Savo Ilić u Kotoru  postavila je profesoricu Smiljanu Lazović, odbornicu  Demokratskog fronta. U Budvi je za v.d. direktoricu Srednje mješovite škole Danilo Kiš imenovana profesorica Nada Purić, bivša potpredsjednica Socijalističke narodne partije (SNP) koja je u januaru napustila tu stranku i dala podršku predsjedniku Opštine i lideru koalicije ,,Za budućnost Budve“ Marku Batu Careviću. Svega još tu ima.

U Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima, postoje 162 državne osnovne škole, 50 srednjih škola i 21 predškolska ustanova, 13 muzičkih škola, dva obrazovna centra, tri resursna centra, deset učeničkih i studentskih domova i četiri internata. Na smijenjena mjesta direktora do sad je postavljeno svega 7 ljudi koji ne pripadaju „pravoslavnoj većini”. Eto tako.

Stela O. KOVAČ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo