Povežite se sa nama

INTERVJU

BILJANA VANKOVSKA, PROFESORICA FILOZOFSKOG FAKULTETA U SKOPLJU: Makedonija kao gladijatorska arena

Objavljeno prije

na

Biljana Vankovska je profesorica Filozofskog fakulteta u Skoplju, a van Makedonije poznata je i kao politička analitičarka i kolumnistkinja. Rado se odazvala molbi da za Monitor prokomentariše aktuelna zbivanja u Makedoniji. Na pitanje kako bi ukratko opisala današnju Makedoniju onima koji nisu u toku šta se dešava u njenoj zemlji odgovorila je ovako:
VANKOVSKA: Teško je ukratko opisati veoma složenu situaciju, najgoru političku i društvenu krizu kroz koju prolazi Makedonija od nezavisnosti, ali ako već treba da dam dijagnozu to je: neuspela tranzicija, kraj hipokrizije i narativa da tranzicija nužno vodi ka konsolidaciji demokratije! Ako uđem u detalje današnje krize, to bi bila veoma duga priča i verovatno sasvim nova za vaše čitaoce (jer mi, u stvari, više ništa ne znamo jedni o drugima), a radi se o priči koja ima velike sličnosti sa svim zemljama u regionu, pa čak i izvan njega (Mađarska, na primer). No, ovo što se dešava danas nije uopšte iznenađujuće, jer sve je ukazivalo na ovakav rasplet: od početka ,,demokratije” zavladao je polufeudalni, poluneoliberalni društveni i ekonomski poredak, političke elite su ušle u brak sa biznis elitama (iz zemlje i izvan nje), država je postala poluprotektorat s polukolonijalnim statusom, sa institucijama koje su korumpirane i u službi raznih klijentela, a ne građana. Jedna od specifičnosti je i tzv. konsocijacijski model vladanja dve pobedničke stranke iz dva etnička tabora, izvan prava i nasuprot opštem dobru, a uz koketiranje sa etno-nacionalizmom.

Takozvana međunarodna zajednica je imala odvezane ruke u pogledu tzv. stejtbildinga, ali stavljajući akcenat na stabilnost i mir ispred demokratije, ona je imala direktni uticaj na stvaranje današnjeg stanja u kome je opozicija postala slaba i očajna dok je autoritarizam makedonsko-albanske koalicije na vlasti bio smatran za prihvatljivo zlo. Evo, da ipak rezimiram: prošlo je više od godinu dana otkako je opozicija počela da objavljuje tzv. političke bombe (telefonske razgovore između najviših nosilaca vlasti), a koji indiciraju sve ono što je javnost već znala ali je sada dobila audio-potvrdu (korupciju, izborne prevare i trikove, međuetničko trgovanje, obračun sa političkim neprijateljima itd.)…

MONITOR: I dokle je Makedonija stigla danas, godinu od tada?
VANKOVSKA: Godinu kasnije Makedonija nije ni blizu izlaska iz krize, samo je još slabija država nego ranije. Kao što su se međuetnički sukob rešavali nametnutim sporazumom (Ohridski sporazum), tako su sada stranci nametnuli još jedan Pržinski sporazum, pa se stranke nadmeću koja će ga više sabotirati da bi zauzela bolji položaj ispred očekivanih prevremenih izbora. Ustav kao da više i ne postoji, sve je postalo ,,specijalno”, a najviše se očekuje od Specijalnog tužilaštva koje bi trebalo da dovede pred lice pravde sve funkcionere koji su već odavno partizirali svaku poru društva, uključujući i sudstvo. Mission impossible!

MONITOR: Evropski komesar Johanes Han je, nakon višečasovnih neuspješnih razgovora sa četvoricom najuticajnijih političkih lidera u januaru u Skoplju upozorio da je Makedonija u teškoj situaciji i da je ugrožena njena evropska budućnost. Vaš komentar?
VANKOVSKA: Komesar Han je, u stvari, ponovio deo starog repertoara, ali je dodao nešto veoma važno: ukazao je da stranke ne vide da se zemlja nalazi u veoma delikatnoj geostrateškoj poziciji, usred izbegličke krize i da je zbog toga bolje da požure da reše unutrašnju krizu, jer preti spoljašnja opasnost po stabilnost zemlje. Opozicija ga sumnjiči da je pristrasan i da štiti vladajuću stranku (VMRO-DPMNE), pa čak i da je korumpiran, jer kao dobri eurofili sada se osećaju kao napuštena ljubavnica. Jednostavno, mnogi ne vide da EU ne treba demokratija u Makedoniji, nego stabilnost, red i poredak – a da je demokratizacija domaći zadatak domaćih snaga. Nažalost, za sada, u ovakvim okolnostima mnogo se bolje snalazi Gruevski, nego lider opozicije Zaev koji očekuje otvorenu pomoć od međunarodnih faktora, a u isto vreme ih i grdi.

MONITOR: Šef opozicionog SDSM-a Zoran Zaev je nakon razgovora sa Hanom decidirano rekao da bez fer izbora, sređivanja medija i prečišćenih izbornih spiskova, ta stranka neće izaći na izbore i da će nastaviti da se bore za fer, regularne i demokratske uslove za održavanje izbora. Kakve su šanse da se stvore uslovi za fer i demokratske izbore?
VANKOVSKA: Ono što traži Zaev je deo Pržinskog sporazuma. Ali to što su stranke dogovarale i potpisale u junu prošle godine je demokratski deficit kome su kumovale sve stranke koje su do sada vladale. Dakle, još u startu je bilo jasno da sve propuste iz poslednjih desetak i više godina treba eliminisati, t.j. sistem napraviti funkcionalnim i demokratskim u roku od nekoliko meseci. Naravno, vladajuće stranke su opstruirale proces koliko su mogle (one i dalje imaju većinu u parlamentu, uključujući i moć da donesu odluku o raspuštanju parlamenta i raspisivanju prevremenih izbora – što su u stvari i učinili). Opozicija je počela da igra na kartu odgađanja onoga što je prihvatila, pa čak i trampu – smanjivanje važnosti pročišćavanja izbornih spiskova da bi se dobile veće medijske slobode. Ponekad je teško i znati čime sve trguju, jer se čitav proces odvija netransparetno izvan institucija posredstvom stranih eksperata. Sistem koji je partiziran do metastaza ne može se izlečiti u kratkom roku, to je jasno, ali nažalost opozicija je izgubila i svoj momentum – ovakav se režim ne može srušiti bez mobilizacije građana na svojoj strani. To se, nažalost, ne dešava. Ljudi su ojađeni i već zamoreni dugotrajnom krizom bez izlaza. Umesto prevremenih izbora izgleda da smo dobili bezvremene izbore.

MONITOR: U prvoj akciji Specijalnog javnog tužilaštva Makedonije pokrenuta je prošle sedmice opsežna istraga protiv bivše ministarke unutrašnjih poslova Gordane Jankulovske i doskorašnjeg ministra transporta i veza Mileta Janakievskog, koji su, uz još šest osoba osumnjičenih za zločinačko udruživanje zloupotrebama učestvovali u lažiranju izbora 2012. godine. Šta se očekuje od te istrage?
VANKOVSKA: Oko operacije Titanik se stvorila prava euforija, mada se radi o veoma ranoj fazi postupka (predistražna faza – dakle i istraga je daleko od završetka i skupljanja jakih dokaza). To pokazuje da bi neki više voleli da istraga ima efekat na javno mnjenje nego da da pravno-sudske rezultate. Veoma je rano reći da li će se Titanik utopiti, ali razočarenje već počinje da vlada otkako je sud odbio zahteve za pritvor osumnjičenih funkcionera. Interesantno je da su dosadašnji kritičari pritvora kao mere koja je bila ekstenzivno korišćena i više kao kazna nego kao mera za obezbeđenje prisustva osumnjičenih, sada razočarani – jer izgleda da veliki deo javnosti traži revanš i nije ih briga o prezumpciji nevinosti i drugim proceduralnim aspektima fer suđenja. Makedonija sve više nalikuje na gladijatorsku arenu.

MONITOR: Prošle nedjelje ispred zgrade Vlade u Skoplju održan je protest građana pod sloganom ,,Koliko je cipela ostalo neiznošeno?”. Iz građanske platforme Zaslužujemo bolje, koji su organizovali protest, rekli su da je Makedoniju napustilo više od 600 hiljada građana, od kojih je sto hiljada mladih ljudi. Na koji se period odnosi to masovno iseljavanje?
VANKOVSKA: Svetska banka je iznela podatak da se u periodu od deset godina iselilo oko 450.000 ljudi. Kao i u svim drugim zemljama u regionu, ovo je tendencija koja traje decenijama i to bez obzira na to ko je na vlasti. Odlaze najbolji, najsposobniji, najborbeniji – možete misliti šta ostaje! Mladi ljudi odlaze iz zemlje u kojoj vlada totalni i neprekidni „rat”, koja nema šanse da uđe u EU (mada je sada i EU u velikoj krizi, pa se i od nje ne može očekivati mnogo) zbog problema sa imenom i zbog nesposobnosti političkih elita. Ipak, ne mislim da se radi o nekakvoj pojavi vezanoj isključivo za vladanje Gruevskog ili da će stati ako se vlast promeni na izborima.

MONITOR: Obuća koju su učesnici protesta donijeli biće donirana izbjeglicama koje su u tranzitu kroz Makedoniju na putu u Zapadnu Evropu. Kako se na situaciju u Makedoniji reflektuje izbjeglička kriza?
VANKOVSKA: Ovo je samo simboličan gest. Makedonija je toliko zaokupljena svojom političkom sapunskom operom da izbeglice jedva i da vidi. Humanitarne organizacije ulažu velike napore da pomognu, mali broj građanskih organizacija se angažuje u podizanju javne svesti o stradanju izbeglica, dok opozicija čak i ne reaguje što se oko granice postavlja dupla bodljikava žica i što se nedužni ljudi smrzavaju. Generalno, vlada strah od izbeglica, vraćaju se sećanja na kosovsku krizu (kada je Makedonija primila 360.000 izbeglica), a raste i islamofobija i ksenofobija, čak i u medijma. Za sada, ovo su dva paralelna procesa, a građani nisu ni svesni šta se dešava na širem planu, kako se EU menja, kako NATO dobija drugu misiju (čuvanja mora od izbeglica), itd. Rekla bih, žalosni autizam, okrenutost sebi i svojim problemima, bez ikakve solidaronosti sa ostalima.

Gruevski je autokrata

MONITOR: Šta se očekuje od ostavke premijera Nikole Gruevskog?
VANKOVSKA: Situacija je tragikomična, jer datum ostavke premijera, kao i datum održavanja izbora su deo ne samo sporazuma iz Pržina, nego su unešene u zakon kao norme. Prvo je bilo negodovanja u opoziciji što Gruevski ne daje ostavku (čekao je do poslednjeg trena), a onda je bilo tvrdnji da je on svojom ostavkom izvršio državni udar, nasilni čin protiv opozicije, koja sada traži odgađanje izbora zbog toga što nisu ispunjeni ostali delovi Pržinskog sporazuma. Moć Gruevskog ne leži u njegovoj premijerskoj poziciji – on je i dalje prvi čovek u državi, autokrata koji drži uspešno sve konce u ruci, dok je opozicija sada i deo vlade (sa svojim ministrima) i politički faktor koji više nema snage da pozove narod da izađe na ulice kao što je to bio slučaj prošle godine. Gruevski je i dalje glavni i u partiji i u državi, sadašnji premijer je nevidljiv, tako da stanje ostaje status quo.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

SRĐA PERIĆ, ORGANIZACIJA KOD: Netaknut sistem vladanja

Objavljeno prije

na

Objavio:

Vlast nije učinila ono što je mogla, a što je ne košta ama baš ništa – decentralizovati sistem i postati mnogo transparentnija. Jasno je da ona neće ići tim putem, a razlog je jasan: želite zadržati poluge moći uz kozmetičke izmjene kojim bi zapravo zamaskirali činjenicu da je sistem vladanja ostao netaknut 

 

MONITOR: Šta je poruka rezultata hercegnovskih izbora? Smatrate li da je to još jedna poruka prethodnom režimu?

PERIĆ: Herceg-Novi je atipičan iz više razloga, kako sa demografske tako i sa političke tačke gledišta, pa je dosta teško izvlačiti dosljedne paralele sa političkom scenom na državnom nivou. Posebnost ovim izborima je dala lokalna Novska lista koja je pokazala i vitalnost i snagu, čime je u praksi dokazala da postoje i drugačije platforme političkog okupljanja u odnosu na stranačke. Ne ulazeću u ideološku profilaciju ove liste, govoreno na ravni principa, kada god je demokratija bliža građaninu, ona je životnija.

MONITOR: Šta je sa novom vlašću? Jasno je da se nijesu mogle očekivati brze promjene i jednostavno demontiranje Đukanovićevog režima, ali da li se ide u dobrom pravcu?

PERIĆ: Nova vlast na samom početku pokazuje zabrinjavajuću tendenciju neuvažavanja i nipodaštavanja onih koji joj ne aplaudiraju. Oni kao da žele da im jedina opozicija bude DPS, koji je veoma lako kritikovati sa stanovišta koruptivnih praksi u prošlosti, a sada je već izvjesno da će biti nemilosrdni ne samo prema partijama, već i prema pojedincima koji ne pripadaju ni ovoj ni prošloj vlasti. Strategija je vrlo prosta: ako želite dugoročno trajanje na vlasti idealno je da imate „počišćen” teren od bilo kakve ozbiljne alternative. Pristup etiketiranja onih koji nisu sa novom vlašću može da dovede do toga da ljude koji bi bili korisni za javni život gurne u apatiju, jer niko ozbiljan ne žudi za tim da ga provlači kroz blato neki zadihani partijski aparatčik koji je u odbrani novostečenih privilegija spreman da ide jako daleko.

MONITOR: Kako vidite prošlonedjeljnu izjavu premijera Zdravka Krivokapića da ne postoji samo ovozemaljski život i da njegova vlada neće kažnjavati sveštenike, pa ni kad krše zdravstvene mjere?

PERIĆ: Premijer se pokazao dosljedan u jednoj stvari: sopstvenoj nedosljednosti. To da li je on vjernik, gnostik, agnostik, ateista, ne bi trebalo da određuje njegov javni diskurs. Kod aktuelnog premijera to nije slučaj. On ima prenaglašenu potrebu da govori o temi vjere, o svojoj etičkoj superiornosti, o tome da je Vlada koju predvodi narodna i slične stvari. Živimo u vremenu profanisanja svega i svačega, pa premijer daje svoj doprinos opštem trendu. Ipak, njegova pozicija je veoma vezana za, njegovim rječnikom rečeno, „zemaljske“ teme i treba insistirati na tome, a svako skretanje sa toga kolosjeka valja tumačiti kao dio političke strategije. Možda i prođe kod određenog broja ljudi, ali dugoročno to ne doprinosi progresu zajednice, a čini mi se da ne kristališe ni duboke teološke misli.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 14. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

JELICA MINIĆ, PREDSJEDNICA EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI: Ne možemo pobjeći od Evropske unije

Objavljeno prije

na

Objavio:

Napetosti u regionu rastu, a zaštitni mehanizmi su prilično paralisani. Neko mora da pokaže put i da povede. Da li će EU opet ostaviti region na cjedilu, vidjećemo. Učiniti to dva puta u kratkom periodu bilo bi možda i za nju fatalno

 

MONITOR: Pored opasnosti od novog prekrajanja granica i stava da raspad Jugoslavije još nije završen, postoji i očigledno nezadovoljstvo stanjem u BiH i međunarodne zajednice i građana, ali i zamor, usljed dosadašnjih očiglednih neuspjeha u pregovorima oko Kosova. Kako izaći iz tog ćorsokaka?

MINIĆ: BiH i Kosovo su svojevrsni međunarodni protektorati. Kako stvoriti uslove da protektorati postanu funkcionalne i napredne države? O tome ima puno teorija. Pandemija je usporila mnoge dinamične regionalne mehanizme koji su doprinosili artikulaciji zajedničkih interesa u regionu, stvarali zdrave međuljudske kontakte i obećavali normalizaciju života i rada institucija. Ipak, proces pomirenja kako u regionu, tako i unutar ova dva protektorata ide vrlo sporo. Napetosti u regionu rastu, a pomenuti zaštitni mehanizmi su prilično paralisani. Evropska perspektiva je i dalje maglovita, lovci iz daleka stvaraju svoj politički kapital. Neko mora da pokaže put i da povede. Da li će EU opet ostaviti region na cedilu, videćemo. Učiniti to dva puta u kratkom periodu bilo bi možda i za nju fatalno.

MONITOR: Nova metodologija podrazumijeva i neku vrstu usklađivanja politika sa EU, a ne samo „prepisivanja“ zakonodavstva. Veoma se insistira i na djelotvornosti pravosuđa i odgovarajućoj pravosudnoj praksi… Da li se tu očekuje neki „slučaj Sanader“ kao zalog da pravna država postoji?

MINIĆ: Pa, ako ljudi od najvećeg poverenja, kao Belivuk i njegova banda, čuveni Jutka iz Brusa kome jedna afera smenjuje drugu, verovatno i nezamenjivi Palma iz Jagodine i njima slični budu zaista žrtvovani na oltaru pravde i pravosuđa, ako su učinjeni makar i mali ustupci ljudima koji brane reke, šume, vazduh i zemlju od štetnih projekata bezočnih pojedinaca – znači da su argumenti Brisela bili ubedljivi, pa ćemo i mi građani malo odahnuti. Ako se to ne desi, onda je poruka da smo svi njihove potencijalne žrtve, a onda je to za vlast opasno.

MONITOR: Predsjednik Srbije je povodom Dana pobjede i Dana Evrope izrekao, poslije dužeg vremena, neku vrstu pohvale odnosa EU prema Srbiji i zaključio da je članstvo u EU cilj Srbije koji se može ostvariti uz „kompromis oko Kosova“. Zašto se, međutim, daleko srdačnije obraća predstavnicima i narodima drugih zemalja?

MINIĆ: Pa, evropska integracija dođe kao „nužno zlo“ za obe strane, pa se i jedni i drugi prema njoj tako ophode – bez entuzijazma. Od nje, ipak, ne možemo pobeći. Srbija ekonomski, kulturno, istorijski gravitira ka Centralnoj Evropi.To je znao još Knjaz Miloš. Jednom će oživeti najveće bogatstvo Srbije – Dunav, pa će se to mnogo bolje videti. Može nam se sviđati, biti korisna, možemo je voleti kao mitsku „majku Rusiju“, njenu naftu i gas i vojnu industriju, možemo dobro sarađivati sa Turskom koja nam nije nepoznati partner, možemo koristiti kineske interese u Evropi da od toga i sami profitiramo, ali baš svi ključni parametri ekonomskog, socijalnog, tehnološkog i kulturnog razvoja zavise nam od evropskih zemalja i institucija i tamo živi najveći broj naših građana. Uz to, prognozira se dramatičan uspon Poljske i Turske u ovom veku, a mi smo tačno između.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 14. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MIHAILO JOVOVIĆ, NOVINAR: Novinare biju jer govore istinu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Uvijek me nervira kada političari, pa  i strane diplomate, nakon osude nasilja u sljedećoj rečenici dodaju da novinari moraju poštovati profesionalne i etičke standarde. Treba da znaju da ovdje novinare po pravilu ne biju zato što lažu, već zato što govore i pišu istinu

 

MONITOR: Vlada je osnovala četvrtu po redu Komisiju za praćenje postupanja nadležnih organa u istragama napada na novinare, a Vi ste izabrani za predsjednika. Prethodne tri, konstatovala je i Akcija za ljudska prava, nijesu bile naročito uspješne. Mislite li da ova može biti uspješnija? Šta je to što je remetilo uspješnost prethodnih komisija, i da li je još prisutno?

JOVOVIĆ: Desetak sati nakon što je Đukanovićeva Vlada formirala Komisiju na sjednici u četvrtak 26. decembra 2013, poslije velikog pritiska domaće javnosti i međunarodne zajednice, eksplodiralo je blizu pola kila TNT ispod prozora redakcije Vijesti . Mafija je time pokazala šta misli i o Vladi i o Komisiji. Naravno da počinioci tog napada, a kamoli  nalogodavci, nisu pronađeni. Kao ni najvećeg broja drugih slučajeva teškog nasilja nad novinarima i imovinom medija.

Sramota je ove države i društva da će uskoro biti 17 godina od ubistva Duška Jovanovića,  14 od prebijanja Tufika Softića, tri godine od ranjavanja Olivere Lakić, da nabrojim samo neke slučajeve, a da nema ni uspješnih istraga, ni optužnica, a kamoli presuda.

Nije Komisija u ova tri mandata kriva za to. Ona ne saslušava, ne hapsi osumnjičene, podiže optužnice, ne sudi. Njena nadležnost svodi se na istragu istraga, da pokuša da utvrdi da li je u istragama bilo propusta, namjernih ili iz neznanja, zašto  toliko traju a rezultata nema, kao i da preporuči Vladi, policiji, tužilaštvu i drugima organima šta bi trebalo da urade da istrage krenu sa mrtve tačke.

Komisija je u svojim javnim izvještajima i onima označenim stepenom tajnosti dala veliki broj preporuka za konkretne slučajeve u kojima smo našli propuste u istrazi, ali nijedna nije ispunjena, da ja znam. Tužilaštvo nikad nije ni odgovorilo šta je sa preporukama koje smo im slali. Policija je u odgovorima Komisiji sve prebacila na unutrašnju kontrolu, a unutrašnja kontrola je ćutala.

Niko još nije odgovarao za vođenje nedjelotvornih istraga ili za „istrage“ čiji je cilj bio da se, opravdano sumnjam, nikad ne završe, iako u našim izvještajima postoje i imena ljudi koji su učestvovali u takvim istragama. Većina takvih policajaca, tužilaca i sudija je napredovala u karijeri.
Komisija je sabotirana na razne načine. Godinama smo od policije dobijali  cenzurisane dokumente, čak i bez imena policajaca koji su ih potpisivali, Agencija za nacionalnu bezbjednost je dostavljala dokumentaciju samo prve godine, na dozvole članovima Komisije za pristup tajnim podacima, bez kojih nema pristupa u sobu gdje se oni čuvaju, čekalo se i po pola godine.  Kod prethodne vlasti nije bilo političke volje za rješavanje ovih napada, posebno onih za koje s pravom sumnjam da su povezani sa moćnicima i kriminalcima bliskim vrhu DPS-a, da je bilo te volje ne bi im trebala ni Komisija,  našli bi i napadače i nalogodavce. Odnosno, politička volja je bila da se ti slučajevi ne rješavaju. Dokaz je i to što su lokalne siledžije, koje su bile akteri nekih napada, vrlo brzo otkrivane i hapšene,  dok napadi koji su očigledno bili organizovani čame godinama u tužilačkim i policijskim fiokama.

Sadašnja vlast je iskazala političku volju, naročito imenovanjem državnog sekretara MUP-a za člana Komisije, ministar je došao na dvije sjednice i pružio podršku. Tu volju moraju dokazati i brzim konkretnim pomacima u istragama svih nezavršenih slučajeva.  Oni su sada vlast, ne može biti izgovora, makar za postupanje policije. Dobro bi bilo za početak da nadležni u Vladi i ,,po dubini” pažljivo pročitaju naše dosadašnje izvještaje i postupe po preporukama koje smo dali. Da pokrenu postupke protiv odgovornih za propuste u istragama, ili ako je kasno za to, da ih barem uklone sa svih pozicija sa kojih mogu uticati na buduće istrage.

MONITOR: Od početka godine, u kratko vrijeme,  desilo se više napada na novinare.  Dosadašnji napadi uvijek su bili u vezi sa određenom društveno političkom situacijom, i svjedočenjem o njoj.  Zašto je ovo trenutak pojačanog nasilja nad novinarima?

JOVOVIĆ: Mi smo stalno u čudnim ,,društveno-političkim situacijama“, a sadašnja je tenzičnija nego obično. Atmosfera nekažnjivosti za dosadašnje napade doprinosi da ti ljudi misle da je dopušteno frustracije iskaliti na novinarima, koji su „neprijatelji“ jer im se ne sviđa to što pišu. Nije isključeno ni da su i neki od nedavnih napada organizovani sa ciljem da se napadnuti novinari i njihove kolege zastraše. Jedno je sigurno, ko god da je na vlasti, većinom napadaju nas iz „medijske mafije“. I do sada je najveći broj slučajeva nasilja bio nad novinarima profesionalcima, koji rade važne stvari u javnom interesu, dok one koji nisu takvi gotovo niko i ne dira. Uvijek me nervira kada političari pa čak i strane diplomate, nakon osude nasilja u sljedećoj rečenici dodaju da novinari moraju poštovati profesionalne i etičke standarde. Treba da znaju da ovdje novinare po pravilu ne biju zato što lažu, već zato što govore i pišu istinu, a ta istina nekome nanosi štetu. To ne znači da one koji lažu treba tući.

MONITOR: Kako vidite reakciju nadležnih organa na te napade?

JOVOVIĆ: Prvi utisak je da je to bilo uglavnom korektno, ali rano je za  zaključak.

MONITOR: Ima li se šta proslaviti na ovaj Svjetski dan slobode medija?

JOVOVIĆ: Neriješeni napadi na novinare su glavni razlog  što smo i dalje na začelju regiona. Daleko smo od dobre situacije, ali je dobro što građani u Crnoj Gori i dalje mogu u medijima naći najrazličitija mišljenja, iz gotovo svih segmenata društva. Problem je što je mnogo građana koji ne umiju da razluče činjenice od spina, ili to ne žele, nego vole da čitaju i gledaju samo ono što se poklapa sa onim što  misle. I samo tome vjeruju.

Drago mi je što su novinari iz Đukanovićevih propagandističkih medija, ne svojom zaslugom i željom, dobili priliku da osjete kako je to kad kritikuješ vlast, odnosno ponašaš se kao normalan medij u demokratskom društvu. Oni to sada rade manje ili više uspješno, manje ili više profesionalno, ali se nadam da će im bar nešto od tog osjećaja ostati i ako se DPS vrati na vlast. DF-ovi mediji se nijesu promijenili. Profesionalni mediji i novinari su to uglavnom i ostali, iako je utisak da nekima na početku nije bilo lako da se naviknu da su poslije 30 godina neki drugi ljudi sada najodgovorniji za sve što nam se dešava. Porazno je što mnogi novinari i dalje loše žive.

MONITOR:  Dugo svjedočite o  crnogorskoj zbilji. Jesu li se desile promjene?

JOVOVIĆ: Tek treba da se dese. Crna Gora je 2006. dobila šansu da se promijeni, ali do suštinskih promjena nije došlo i ta šansa je propuštena. Naprotiv, siromaštvo i socijalno raslojavanje su povećani. Novu šansu je društvo dobilo 30. avgusta prošle godine. Nova vlast je obećala korjenite promjene, ali se Vlada u tome još ne snalazi dobro, mislim da je to zbog  političkog neiskustva i ideoloških prepreka u nekim glavama, uključujući i premijerovu. Pored toga, problem joj je ne samo agilni DPS koji sada žestoko kritikuje ono što je sam godinama radio, nego i najmanje pola parlamentarne većine, koja uz zdušnu Vučićevu podršku marljivo priprema teren i  čeka priliku da Vladu obori ili da izdejstvuje njenu rekonstrukciju a sebi fotelje, a da ne bude optužena da daje šansu DPS-u za povratak. Mnoge stvari bitne za život građana tapkaju u mjestu jer se loši zakoni ne mijenjaju a novi ne donose „dok se ne smijeni Katnić“.

Nova šansa za napredak polako  curi i nestaće kada nestane nada velikog broja ljudi da su konačno dočekali bolje dane. Ono malo političara i funkcionera kojima je, vjerujem, preči javni od privatnog interesa, pod najvećim je pritiskom a od toga koliko će još izdržati zavisi i brzina napretka društva. Ali, i da se karte ponovo promiješaju, nestao je istorijski teret nesmjenjivosti vlasti na izborima, pa će napretka od toga sigurno biti.

MONITOR: I dalje su na sceni podjele, identitetska pitanja, tenzije. Koliku odgovornost za to snosi prethodna, a koliku nova vlast?

JOVOVIĆ: Prethodna vlast snosi 30-godišnju odgovornost. Isto toliku i njihovi partneri iz dijela bivše opozicije a sadašnje vlasti koji su taj tango sa DPS-om igrali kad god im je to zatrebalo, i jednima i drugima. Jedni tvrde da brane navodno ugroženu državu i crnogorski identitet, drugi navodno ugroženo srpstvo i da se bore za srpski i ruski svet. DPS mi je jasan, vrh te partije je na razne načine pljačkao Crnu Goru krijući se iza zastave i podstičući podjele uvijek kada im je to trebalo da zadrže vlast i nastave sa pljačkom. Sada to rade da bi se vratili na vlast. Ovi drugi su navodno ginuli u borbi protiv ovdašnjeg diktatora, a istovremeno su podržavali,  i  podržavaju, iste takve ili gore diktature u Srbiji i Rusiji.  I oni sve vrijeme žive bolje od većine građana.

Nije mi jasno zašto toliko glasača ne vidi licemjerstvo i jednih i drugih „patriota“, dok sami jedva spajaju kraj s krajem.  Glasači  DF-a i DPS-a treba da znaju da se nezavisnost NATO članice Crne Gore, njen građanski karakter, državni simboli i gotovo sve drugo oko čega se ove stranke i njihovi mediji glože mogu promijeniti samo izmjenama Ustava kvalifikovanom većinom u parlamentu, koja nije na vidiku, jer većine za to nema ni među građanima. Osim ako se DPS ne predomisli, ne bi im bio prvi put.

MONITOR: Nasleđe prethodnog režima je skoro netaknuto. Institucije zarobljene, kapital  u rukama privilegovanih. Šta to znači za budućnost zemlje?

JOVOVIĆ: Još se nadam da će se to nasljeđe razobličiti, da će se pokradeno vratiti građanima, na ključna mjesta doći pošteni i stručni, da institucije neće zavisiti od toga ko je na vlasti,  iako to i dalje zvuči kao bajka. Nema ništa lakše od toga, mada sam svjestan da neće doći brzo.

MONITOR: Do kad će Crna Gora biti zemlja iz koje se odlazi?

JOVOVIĆ: Dok ne nađemo naftu. Šalim se. Kad većina građana shvati da im plate, penzije, bolnice, škole, auto-puteve itd, ne poklanjaju ni premijer ni predsjednik, već da je to od para koje su zaradili. Kada budu glasali za one za koje misle da će im uz manje poreze omogućiti da zarade veće plate i penzije, naprave nove škole i bolnice, obezbije čistiju vodu i vazduh, da neće krasti, a ne da im bude najbitnije koji su kandidati za premijera ili predsjednika nacije ili vjere. I tako nekoliko puta. Bolje bi nam bilo da do toga dođemo prije nego što Crna Gora uđe u EU, jer ako nas čudom ovakve prime, tek će onda da nastane bježanija.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo