Povežite se sa nama

INTERVJU

DR VESNA PEŠIĆ, SOCIOLOŠKINJA: Vućić bi da vlada vječno

Objavljeno prije

na

MONITOR: Ovih dana bi i formalno trebalo da budu raspisani izbori, i redovni i vanredni. Uobičajen je komentar kritičara Aleksandra Vučića da je njegova odluka da se ide i na vanredne parlamentarne izbore, neka vrsta kupovine vremena… Ima li još nekih „skrivenih” razloga?
PEŠIĆ: Kupovina vremena je suviše uopšteno rečeno. Govori se da on na ovih četiri godine vlasti još jednim vanrednim izborima dodaje još četiri godine. Kako je zaređao vanredne izbore, ne bi me začudilo da stalno imamo vanredne izbore kako bi on doveka vladao. Dakle, kupovina vlasti vanrednim izborima, a ne pukog vremena. Pa i to, da hoće sebi da obezbedi vlast, i to na svim nivoima, je već jedan od „skrivenih razloga”. S obzirom da imamo od vlasti organizovane demonstracije i viku po ulici protiv EU i NATO, skriveni razlog može biti i taj što Vučić hoće da uvede u Skupštinu antievropsku opoziciju, na čelu sa Šešeljem, inače optuženim za ratne zločine, što je samo po sebi blamaža za Srbiju. Cilj je da se Vučić i Šešelj obračunaju sa građanskom i proevropskim strankama, i izbace ih iz političkog života. Da nije tako, što bi on najviše napadao proevropsku DS.

MONITOR: SPS je želio da sa SNS pregovara o sigurnijem kaolicionom partnerstvu, ali naprednjaci odbijaju predizborne dogovore sa socijalistima. Kako vidite Vučićev i Dačićev odnos?
PEŠIĆ: Na prošlim vanrednim izborima Vučić je sa svojom grupom dobio skupštinsku većinu i nije mu bio potreban Dačić. Ušao je u Vladu na zahtev Moskve, a možda je bilo i drugih razloga. Šta će biti posle ovih izbora, teško je reći. Mislim da Vučić neće dobiti većinu, trebaće mu koalicioni partner, pa to opet može biti SPS. Razlog zašto Vučić maltretira Dačića je čist mobing koji je njegov način komunikacije. Dačić je servilan jer smatra da ne može da održi stranku u opoziciji i po svaku cenu želi da ostane na vlasti. Sve su to samo isprazne intrige, ti njihovi odnosi, od kojih građani nemaju ništa. Sem novinari koji ne znaju šta će sa sobom, eto, time se zabavljaju. To je stanje koje ovde traje već četiri godine.

MONITOR: Posvađana i slaba opozicija u Srbiji kao da pokušava da napravi front prema vlasti. Sklopljeni su i donekle neobični savezi, kao onaj između Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića i Nenada Čanka. Govorilo se o jednoj, a sada češće o dvije opozicione kolone. Šta biste im vi savjetovali, kao iskusna opozicionarka iz 90-ih?
PEŠIĆ: Opozicija ne može biti jedinstvena, jer se deli na dva pogleda na svet. Jedno je opozicija koja je proevropska i građanska, a drugo je proruska, pravoslavno-nacionalistička. Vi govorite o onoj prvoj. Ta opozicija je uvek bila slaba, nacionalisti su uvek bili jači i oni su sada i na vlasti pod proevropskom firmom. Sada je još slabija iz dva razloga. Prvi je strahovit pritisak, nasilje i neviđena netolerantnost koju Vučić gaji prema demokratskoj opoziciji, valjda zato što gradi sopstvenu autokratsku vlast, on bukvalno o svemu odlučuje, stavio je pod kontrolu i privredu i sud, i policiju, tužilaštvo, oglašivače – ama sve je njegovo. Okomio se na opoziciju, i od početka vodi kampanju da je za sve kriva „prethodna vlast”.

Drugi razlog je to što je Srbija zaostala zemlja pa još ima vlast koja posle izbora nosi sve, društvo i državu, sve insitutucije. Ona zapošljava ogroman broj svojih ljudi po javnim preduzećima, lokalnim samoupravama, administraciji, gde god stigne. U ovakvoj bedi i nezaposlenosti, mnogi čekaju da im se nešto udeli. Kad takve stranke izgube vlast, one se stropoštaju, napuštaju ih članovi i birači, odlaze kod novog gazde od kojih dobijaju posao i privilegije. Mi još imamo vlast koja nosi sve – ko u pokeru kad vikneš pot!

Jeste se opozicija dogovarala da sarađuje i da izađu svi zajedno, mada nema tu više mnogo stranaka. S obzirom na traumatične odnose Tadića i DS-a, bolje je da Tadić izađe sa svojom koalicijom, a DS sa svojom. Da ne gube vreme na dogovaranja oko zajedničke liste, ko će da vodi listu itd. Ima još dve stranke koje će ići same: Dosta je bilo i Levica Srbije. Ne znam da li će te stranke preći cenzus.

MONITOR: Šta bi alternativa trebalo da bude. Neki smatraju da je to Borislav Stefanović koji osniva, poslije odlaska iz DS-a, pokret Levica Srbije, a neki Saša Radulović, bivši ministar, sa „Dosta je bilo”? Desničarski pokret Dveri takođe se već nudio kao alternativa i vidjeli smo da ima dosta pristalica?
PEŠIĆ: Kako Dveri, ta najcrnja pravoslavno-nacionalistička stranka, može da bude alternativa u 21. veku? Ja ne kažem da ona zajedno sa DSS i sličnim rusofilskim antievropskim stranaka neće preći cenzus, nažalost hoće. Ali alternativa nije. Već sam rekla da je osnovana Levica Srbije, nju vodi bivši potpredsednik DS, Bosislav Stafanović, al ta stranka je tek osnovana, i ne verujem da će preći cenzus. Ovde su ljudi željni da čuju kako je neko „nov”, kako grdi ostale stranke, pa da dobije neku podršku. „Dosta je bilo” Saše Radulovića je pokret koji je razvio pozamašan program koji mnogima izgleda spasilački, zasnovan je na lečenju „parazitske” partijske države, sa mnogo obećanja i blic rešenja… Možda će neka od tih stranaka napraviti iznenađenje, pod uslovom da izbori budu minimalno korektni (što nije izvesno), ali i to „iznenađenje” će ići do prelaska cenzusa u najboljem slučaju. Obradovalo bi me, i zašto ću izaći da glasam, da Vučić ne dobije većinu i da započne „početak kraja”.

MONITOR: Predviđanja izbornih rezultata idu u korist Vučića. Njegovu vladu i poslaničku većinu, međutim, prate ozbiljne afere. Izgleda, na pomolu je još jedna, u vezi sa tragičnom smrću dvoje članova osoblja srpske ambasade u Libiji… Hoće li to imati uticaja na izbore ili je na djelu novi veliki populistički talas koji hoće od Vučića da napravi „novog Miloša”?
PEŠIĆ: Sve te afere su tačne iako nema posledica po osumnjičene, jer ih štiti Vučić. Stanje je kao nekada s Miloševićem. Svi koji su malo obrazovaniji neće glasati sa Vučića, ja ne poznajem nikoga ko bi za njega glasao. On ne može da se osloni ni na građansku ni na onu drugu, čisto „kosovsku” elitu, ali može na običan narod kome se svakodnevno obraća i svakodnevno obećava brda i doline. To je fenomen siromašnog društva, kad znaš da te vođa laže, ali mu veruješ zato što je moćan i zato što će ti nešto udeliti, makar tri litre ulja. U tom smislu, on ima prilično široku bazu. Uostalom i radikali, koji su bili pojedinačno najjača stranka, držali su niže društvene slojeve uz sebe, koji su sada uz Vučića.

Mislim da su brojne afere i belodanost visoke korupcije Vučićevog okruženja, tajni i štetni ugovori, doprineli da mu opadne podrška. A šta će izbori pokazati, to je drugo pitanje, jer se ne zna koliko će sami izbori biti pošteni. Medijski sigurno neće.

MONITOR: SNS funkcioneri svoje politički borbene nastupe i dalje baziraju na kritikama DS kada je ona bila na vlasti. Gdje se izgubila obećana „borba protiv korupcije i organizovanog kriminala”?
PEŠIĆ: Borba protiv korupcije i hašenje Miškovića bio je marketinški trik da se zadobije poverenje građana. Korupcija je ogromna, nema borbe protiv ,,pokvarene države”, a stvar nije samo u nastavku stare prakse. Ima i inovacija, koje dosada nismo videli. To da predsednik Vlade neprekidno priča samo o sebi, proziva novinare i pojedince poimence, grdi poslanike u Skupštini, govori stalno kako mnogo radi i nije ništa ukrao (!), da se neprekidno samohvališe, svaki dan drži konferencije za štampu, ne skida se sa svih TV ekrana, organizuje sam protiv sebe državni udar, botove i narod koji aplaudira… E, to ranije nije viđeno.

Vučić vlada tako što demonstrira svoju ličnost, odbacivši formalnu ulogu, i baš kao takav hoće da bude prihvaćen, ali zbog toga je izazvao netrpeljivost prema sebi. Njegov način komunkacije i marketinga je iritantan i zato ga mnogi ne podnose. A hoće i da bije, što smo videli na ponovljenim lokalnim izborima i maltretiranjem kritičara. I on i njegovi iz SNS gotovo neprekidno napadaju DS i viču ,,držite lopova”. To ostavlja prilično mučan utisak i pravi lošu atmosferu u društvu.

Što smo propaliji, alternativa je manje

MONITOR: Zašto je toliko teško da se u Srbiji okupe ljudi koji bi minimalnim, ali sprovodivim programom, okrenuli točak prosperiteta? Da li je politički populizam naša „sudbina”?
PEŠIĆ: Kad imate uništeno društvo u ratovima, društvo koje je i inače imalo slabu privredu i nizak nivo razvijenosti, a i to što ima slupa u ratovima, imate razorenu i nesređenu državu, sa neprekidno otvorenim nacionalnim i teritorijalnim pitanjem i neodlučnošću kome „carstvu” da se privoli – Zapadu ili Istoku, sa promašenom i korumpiranom tranzicijom – ne znam kako tu da se očekuje cvetanje nekakvih alternativa i prosperiteta. Što smo propaliji, alternativa je sve manje. Možda nije dobro javno pokazivati pesimizam, ali meni se čini da ćemo možda malo pomeriti ponešto, ali ništa bitno. Uzmite samo to da moramo da čuvamo Kosovo i neprekidno brinemo o Srbima van Srbije, a o Srbiji najmanje, sem da se tu gradi autoritarna vlast koja suštinski ne podnosi evropske vrednosti, vladavinu prava i građanske slobode, a to sve pravda „državnim i nacionalnim pitanjem”, šta se zapravo može očekivati? Ništa naročito, taljiganje. Na delu je stari vlastodržački i nacionalistički populizam i tapkanje u mestu.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

RATKA JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ, NOVINARKA: Potpis dajem, uspjehu se ne nadam

Objavljeno prije

na

Objavio:

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

 

 

MONITOR:  Kako vidite predlog građanskog pokreta URA o formiranju manjinske vlade bez DPS-a i DF-a?

 JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ: Jasno je da manjinska vlada nije optimalno nego iznuđeno rješenje, pokušaj da se izborom – uslovno rečeno – manjeg zla zaustavi nepodnošljivo mrcvarenje Crne Gore i svih nas u njoj.

Premijer Zdravko Krivokapić ili nije htio ili nije umio da ispuni obaveze preuzete Sporazumom lidera tri pobjedničke koalicije. Jedino što mu je pošlo za rukom jeste da održi obećanje dato njegovoj crkvi i njenim vjernicima, i to po cijenu raspirivanja podjela koje je izazvao bivši režim.

Evrope  i većih plata premijer se sjetio tek kad je izgubio podršku poslanika i povjerenje birača, nakon višemjesečne uzajamne blokade izvršne i zakonodavne vlasti.

Alternativa predlogu URA-e mogu biti samo novi izbori. Pošto je sasvim izvjesno da će oni donijeti stare rezultate, jedini izlaz i tada će biti – manjinska vlada…

MONITOR: A je li taj prijedlog realan? Demokrate su se već izjasnile da neće dati podršku manjinskoj vladi.

JOVANOVIĆ -VUKOTIĆ:   Demokrate neće dati podršku ni ulasku FK Zeta u Premijer ligu ako taj projekat predloži Dritan Abazović. Njihov animozitet prema lideru URA-e više je za medicinsku nego za političku analizu. Žali bože partije koja je do ulaska u vlast bila vjesnik moderne Crne Gore…

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

Činjenica da URA nikad nije igrala na kartu podjela, da je nacionalne strasti stišavala čak i na svoju štetu, da građanska Crna Gora jeste svrha njenog postojanja, preporučuje tu partiju kao okosnicu projekta manjinske vlade.

To što podrška URA-i ne prelazi desetak posto ne znači da njen kurs nije ispravan. Nijesu devedesetih ni ideje liberala, monitorovaca i esdepeovaca imale više pristalica, a danas najmanje dvije trećine Crne Gore podržavaju njen demokratski evropski put…

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr TVRTKO JAKOVINA, ISTORIČAR, FILOZOFSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA ZAGREB: Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kada bismo znali kako graditi vlastitu sigurnosnu, razvojnu, obrazovnu politiku unutar EU, kako mi možemo pomoći EU da ojača europske vrijednosti, bili bismo korisni svima

 

MONITOR: Kao istoričar koji se posebno bavi 20. vijekom, koje biste momentume izdvojili kao one na koje bi građanke i građani Hrvatske trebalo danas da se oslanjaju kada razmišljaju o boljoj budućnosti?

JAKOVINA: Ja bih birao istinu ili barem najviše što dobra historiografija može učiniti. Svaki istraživač treba biti pošten i navesti koje su njegove vrijednosti kada piše, a ne praviti se da klerikalizam ili nacionalizam nisu ideologije ili da su prihvatljive, kako bi se u Hrvatskoj reklo, „državotvorne“. Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva. Hrvatska je jedan od školskih primjera kako se to ne bi trebalo raditi, kada govorite o prošlosti, onda birate samo negativno, namjerno se forsiraju samo loša, jalova zbivanja iz prošlosti. Ne znači to da se treba zaboravljati ili prešutjeti ono što je bilo loše. Takvi su događaji obično zanimljiviji za istraživanje, ali ako namjerno stvarate samo negativan niz, onda nemate volju niti želju da se stvari ikada pomaknu. Primjerice, ja bih volio da se barem jednako onoliko puta koliko su spomenuta ratna epizoda Crnogoraca kod Dubrovnika, navede i da je arhitekt iz Trogira Slade gradio brojne reprezentativne zgrade na Cetinju, da je Baltazar Bogišić stvarao zakonodavstvo Kneževine, da je biskup Strossmayer bio u dobrim odnosima s knjazom Nikolom, da je Veljko Bulajić crnogorski, koliko i hrvatski, da je isto s Dimitrijem Popovićem, da je u Zagrebu desetljećima profesor bio Dragan Lalović… Pa to su valjda primjeri koje treba naglasiti, ako cilj nije novi rat.

Ako će instrukcije za politiku i suživot dolaziti iz Ostroga ili ćete inzistirati da je Miro Barešić, koji je bio razlogom zašto je Švedska donijela svoj prvi antiteroristički zakon, točka slavlja, onda želite sukob.

MONITOR: Prema najnovijem popisu iz 2021, Hrvatska je manja za 400.000 stanovnika. To je premijer Andrej Plenković protumačio kao rezultat negativnog prirodnog priraštaja. Postoji li korelacija između politike restriktivnog nacionalizma zatvorenih društava, relativnog siromaštva i gubljenja stanovništva?

JAKOVINA: Premijer Plenković rezultate popisa komentirao je poput birokrata, bez političke i povijesne odgovornosti, bez traga državništva. Čudi to, jer su pripreme na „loše“ vijesti s popisom krenule davno. Pojavio se najprije niz paničnih tekstova novinara navezanih na Katoličku crkvu, kako tobože unuci namjerno popisuju svoje djedove i bake kao ateiste, pa tako smanjuju broj katolika. Kako su Crkvi bliski novinari to saznali, ostalo je nejasno, jer sve do danas tih podataka nema. Iz onoga što se do sada pojavilo, pad broja stanovnika za 9.25 posto u 10 godina. Kolega iz Zadra Sven Marcelić pokazao je da je tamo gdje je najveći pad broja stanovnika, najviše glasača najdesnijih opcija. Najmanji je pad uz obalu i oko Zagreba. Postavlja to jedno drugo pitanje: izborne jedinice trebale bi se korigirati, jer već i do sada su Slavonci birali s manje glasova saborske zastupnike. To bi moglo djelovati i na političku scenu, no kako je ipak riječ o hrvatskim sudovima i HDZ-u, ne očekujem korekciju.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MARKO VIDOJKOVIĆ, PISAC: Ljudi nisu svjesni kakav je život nas koji smo u prvom rovu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Knjiga će nadživjeti i svoje junake, i nas, i ova vremena. Ostaće zauvijek kao spomenik dobu u kom smo bili gori čak nego i u vrijeme Slobodana Miloševića

 

MONITOR: Direktan ste očevidac događaja i jedna od najaktivnijih javnih ličnosti u Srbiji… Kakva je bila 2021. u Srbiji što se tiče politike i kulture?

VIDOJKOVIĆ: Da počnemo od kulture, pošto je nepostojeća. Zadnja rupa na bilo čijoj svirali, a kamoli ove vlasti. Sam kraj godine je obeležio kulturni skandal u kome je Jelena Trivan poništila konkurs Kulturnog centra Srbije koji je odobrio sredstva za filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Konačno se desio pravi staljinistički cenzorski potez. Autori koji ne štede ovu vlast bivaju uskraćivani za novčana sredstva za filmove samo zato što su to ti autori. Dragojević sa istim filmom godinama pokušava da dobije novac i ne ide mu. Markovićev film Doktor D je priča o čoveku optuženom za ratne zločine koji uzima novi identitet i bavi se nadrilekarstvom. Poznata priča. Poznavajući Gorana ne bi me čudilo da je konkurisao sa ciljem da ne dobije pare. Da dokaže sa kakvim staljinistima imamo posla. Žilnik bi možda i vratio pare kada bi ih dobio.

Mislim da režim baš zabole za film o Radovanu Karadžiću. Nisu oni ideološki ostrašćeni. Oni su poslovno i partijski angažovani. Da je neko drugi došao sa idejom da snimi film o doktoru D možda bi dobio pare, ali Goran Marković je pokazao zavidan autoritet kakav nisam video u ovoj zemlji. Ima stvarno puno poznatih ljudi koji laju protiv režima, ali jedini on može policajcu u civilu koji ga legitimiše da kaže – ‘Ne dam ličnu kartu, vodite me u zatvor’ i da se policija povuče. Eto, umjetnost je živa, ali kroz javno izražavanje umjetnika, pre svega. Goran Marković je pokazao da mu ne treba nikakva zaštita. Nikakvi „mi“ mu ne trebamo da pričamo: „Ne damo Gorana“. Čovek je umetnik. A to se ne vidi samo po filmovima već i po tom autoritetu koji poseduje da mu oni ništa ne mogu.

MONITOR: Nedavno ste za naš list komentarisali posljednja dešavanja i ekološke proteste. Izvojevane su neke zanimljive pobjede. Da li su to taktike vladajućih struktura pred izbore ili su se ipak za neka pitanja preračunali?

VIDOJKOVIĆ: Ekološki ustanak sam na početku potcenio. Najviše se bavim organizovanim kriminalom u vrhu države, telima kojima upravlja lično Vučić i njemu najbliži ljudi, pa mi je ekološki ustanak delovao smešno. Međutim, onaj ko je cenio situaciju u Srbiji, ispravno je ocenio da veliki broj naroda ne želi da izlazi na ulice zbog mafije koja seče ruke i noge, valja gudru, ubija, radi najgore stvari… nego da je ekologija koja je naš hronični problem odlična tema za novu političku opciju. To smo na kraju i dobili. Oni sada prema istraživanjima imaju preko 10 odsto. To je fantastičan uspeh srpske opozicije. U Beogradu sigurno, a za Srbiju videćemo. Ono što je još bitno je to da mi ne znamo koliko SPS ima. Prema tome situacija na biralištima će da bude daleko zanimljivija nego što smo mislili. Glavni razlog za to je, po meni, politički događaj godine – američke sankcije.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo