Povežite se sa nama

INTERVJU

BISERKA RAJČIĆ, PREVODITELJICA I AUTORKA: Nema slovenske duše

Objavljeno prije

na

Upotreba kulture u političke svrhe, san je svakog inteligentnijeg političara, a njena zloupotreba nužnost je svakog ambicioznog diktatora. Kako, međutim, kultura pomaže emancipaciji građana, šireći društveni prostor kreativne slobode, razgovarali smo s Biserkom Rajčić, jednom od najvećih prevodilaca s naših zajedničkih jezičkih prostora, posebno značajnom za upoznavanje s poljskom i češkom književnošću, teorijom, publicistikom i umjetnošću. Dobitnica je najvećih poljskih državnih i priznanja institucija i fondacija za kulturu.

Gospođa Rajčić prevodila je i slovačke, ruske i bugarske autore i njen prevodilački opus broji više od sto knjiga. A sama je autorka nekoliko knjiga: Poljska civilizacija, Pisma iz Praga, Moj Krakov, kao i drame Šopen, Žorž Sand i njena deca. Autorka je i poznatih antologija: Đavo u istoriji, Poljsko pitanje, Češko pitanje, Nevolje s đavolom, Zbignjev Herbert: Gospodin Kogito i drugih. Bavi se i umjetnošću kolaža.

MONITOR: Kao prevodilac stotine knjiga različite tematike, od književno-poetske do političko-publicističke, možete li da govorite o razlikama u kulturnim tradicijama i umjetničkom izrazu kod slovenskih naroda i ima li tu nečeg od poslovične „slovenske duše”?
RAJČIĆ: Slovenska duša, po meni, ne postoji. Premda slovenski narodi imaju zajednički jezik, odnosno oko 1.500 zajedničkih korena reči, sličnu istorijsku, kulturnu i religijsku prošlost, u biti se veoma razlikuju. U zavisnosti od epohe u kojoj žive, od uticaja s Istoka ili Zapada. Prema drugim narodima ponašaju se isto kao i ostali narodi. Kada su jaki napadaju i osvajaju. Kada su slabi trpe ropstvo i spremaju se na ustanak, bunu, da bi se oslobodili. I u tome se ne razlikuju od drugih naroda.

Posebno mi je neprihvatljiv slogan „slovenska duša” za Ruse. Da li bi osvojili Sibir i zauzeli šestinu teritorije zemljine kugle da su se držali „duše”, humanog odnosa prema nizu naroda koje su pokorili, asimilovali, ukinuli njihovu kulturu i jezike ili u vreme staljinizma? I Poljaci su u trenucima moći osvajali teritorije svog glavnog neprijatelja, Rusije, što im se kasnije teško osvetilo. Česi, Slovaci i Srbi nisu nikada bili toliko moćni da osvoje svog suseda, što pokazuje i najnovija istorija. S tim što su Česi među njima kao narod najzreliji. Jer, ta zrelost ih je poštedela žrtava koje je podneo srpski narod, vodeći iracionalnu politiku.

MONITOR: Koliko su, po vama, istorijske okolnosti i vjerska tradicija a koliko kulturno-politička misija velikih stvaralaca uticali na ono što kolokvijalno zovemo narodnim mentalitetom i političkom racionalnošću kada pravimo razlike između „zapadnih” i „istočnih” Slovena?
RAJČIĆ: Katoličanstvo i pravoslavlje, naravno, uticali su na stvaranje narodnog mentaliteta i političke racionalnosti, jer je iza toga u prošlosti stajala moćna podrška Vatikana, Konstantinopolja ili Moskve, ali i uticaj „evropske kulture” koji je jači od vizantijskog i ruskog, mada su u izvesnim periodima i ovi bili veoma moćni, osobito na razvoj kulture i civilizacije Srbije. Ma koliko su njeni vladari u srednjem veku i pre turskih osvajanja pokušavali da se osamostale i stvore samostalnu kulturu i civilizaciju. Zbog nesloge, na žalost, nije im pošlo za rukom. Tako da je naša kultura i civilizacija još uvek slaba, „neprozirna”. Na šta ukazuje današnji nacionalizam koji je poguban po nas. Slogani: „Mi smo u Evropi”, „Uvek smo bili u Evropi” – samo su puste želje. Nikada nismo učinili dovoljno koraka da postignemo stepen evropskosti koji su postigli Poljaci i Česi.

MONITOR: Preveli ste i dvije antologije političko-publicističkih tekstova „Poljsko pitanje” i „Češko pitanje”, kao i tekstove angažovanih intelektualaca kao što je Adam Mihnjik. To su knjige koje su inspirisale i ljude odavde da više učine za svoju slobodu. Koliko su njihova iskustva danas primjenjiva kao odgovori na neka još nezatvorena naša, balkanska „pitanja”?
RAJČIĆ: Narodi s prostora bivše Jugoslavije u izvesnim trenucima svoje istorije pokušavali su da slede primere Češke i Poljske i oslobode se totalitarizma. Međutim, nikada nisu smogli snage da to učine do kraja. Mi nismo imali milionsku opoziciju, nismo imali disidente koji će se po cenu života boriti za slobodu svoga naroda, kao što su to činili Havel, Mihnjik i stotine drugih. Iako su postojale neke grupe intelektualaca, disidenata koje su želele da taj tip borbe sprovedu kod nas, nisu istrajale u tome. Naši intelektualci lako odustaju od borbe ili se uopšte ne bore na način koji zahteva žrtve i istrajnost. U vreme tranzicije odigrali su veoma lošu ulogu, posebno uključujući se u pojedine vladajuće partije, koje su im dodeljivale ministarske, diplomatske, direktorske fotelje, zaboravljajući da postoje viši ciljevi za koje se treba boriti na sasvim drugi način. Tako da ne vidim skoro rešavanje tzv. balkanskih pitanja.

MONITOR: Za Poljsku i Češku na tapetu su stalna preispitivanja koja se nerijetko pretvaraju u afere koje su dokačile ne samo Leha Valensu već i umjetnike i mislioce, poput Lešeka Kolakovskog, Milana Kundere, pa i Vaclava Havela. Kako tumačite to stalno traženje i najmanje odgovornosti i to kod ljudi koji su bili progonjeni ili koji su, u značajnoj mjeri, predvodili otpor?
RAJČIĆ: Činjenica je da u Češkoj i Poljskoj, koje su najdalje otišle u borbi s totalitarizmom, postoje afere, optužbe bivših disidenata koji su se nakon sloma komunizma uključili u novu vlast i kao svaka vlast pravili greške, kompromise. Kolakovski je 1990, kada mu je ponuđeno da umesto Valense postane predsednik Poljske rekao: „Kako možete predlagati takvu funkciju čoveku koji je u prethodnom periodu učinio tolike greške?” I, sam, pored nagovaranja sa svih strana, nije prihvatio da predvodi novooslobođenu Poljsku. Valensa je oberučke prihvatio. I, ubrzo se pokazalo da vlast menja ljude, navodi ih na greške, s teškim posledicama. Havel je bio bolji predsednik s obzirom na obrazovanje i demokratsku tradiciju Češke, međutim kad je prestao da se bavi politikom brzo je otišao u zaborav i zamereno mu je mnogo šta loše što je činio tokom svog predsednikovanja. Mada, to se ne može porediti s greškama naših lidera.

Svojatanje i samohvalisanje

MONITOR: Po vašem iskustvu ima li granice između „pravog” i „pogrešnog” korišćenja nacionalno-kulturne baštine u poltičke svrhe? Recimo, naše regionalne prepirke oko toga čiji su Njegoš, Ivo Andrić ili Meša Selimović? Da li je nečeg sličnog bilo i u kulturama kojima ste se vi bavili?
RAJČIĆ: Građanski otpor u Srbiji uvek je bio slab. Uglavnom mrtvo slovo na papiru. Razbio ga je nacionalizam svih naroda bivše Jugoslavije koji je dugotrajan i nepromenljiv. Svojatanje pojedinih pisaca naprosto je smešno. Samohvalisanje je tužna stvar. Ide u korist onih koji ništa ozbiljno ne rade za svoju zemlju. Jedina zemlja koja istrajava u stvaranju evropski orijentisane vlastite kulture već hiljadu godina je Poljska. Nije ni ona lišena nacionalizma, ali u njoj on je prolazan, dok je u našim zemljama trajna pojava, koju i katolička, i pravoslavna crkva, i islam neprekidno potpiruju.

 

Nesloga

MONITOR: Preveli ste i knjigu Jana Patočke, veoma provokativnog naslova „Evropa i postevropsko doba”. Kako razumijete sintagmu „evropska civilizacija” i koji su, po vama, njeni istorijski a koji savremeni stubovi? Da li smo već zakasnili s jedinstvenom Evropom, jer već u mnogim stvarima živimo u „postevropskom dobu”?
RAJČIĆ: Na žalost, već živimo u postevropskom dobu, jer postojanje Evropske unije pokazuje neslogu evropskih naroda – zbog pojedinačnih interesa i prevage – nosilaca tzv. evropske civilizacije koja je stvarana vekovima, nametana drugim narodima, čak na drugim kontinentima kao jedino vredna, iako se pokazuje da je puna mana, da je danas pod velikim uticajem američke masovne kulture. Ne vidim kada će u skoroj budućnosti nastupiti prelomni trenutak koji će doprineti da osetimo nov pravac kretanja evropske kulture, njen civilizacijski zaokret.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

ERVINA DABIŽINOVIĆ, PSIHOLOŠKINJA: Čerečenje leša javne uprave i institucija  

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna Vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem, a sadašnjoj se prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi,  ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo

 

MONITOR:  Imali smo i dvije vlade ekspertsku i manjinsku. Kako vidite jednu, kako drugu, njen sastav i mogućnosti?

DABIŽINOVIĆ: Svjedočimo velikim obećanjima nakon 30 avgusta koji su se pretvorili u svoju suprotnost. Promjena vlasti nije ispunila ni obećanja koje je dala niti očekivanja građanki/na Crne Gore. Vidjeli smo, a vidimo i sada, bjesomučno čerečenje leša javne uprave i institucija u koji se ubacuju partijski aktivisti po dubini i širini. U duhu takve politike imamo građane prvog, drugog i trećeg reda. U kontinuitetu se povećava jaz između sirotinje i bogatih. Nastavlja zloupotreba političke moći na rad institucije sistema što predstavlja nastavak prethodnika sa kojima se ne želi sarađivati, i tako gradi vlastita politička pozicija.  Često je to jedina tačka programa. Mislim da je o sastavima i jedne i druge vlade bilo dosta riječi. Svela bi sve na političku trgovinu i prevaru. Kako oni koji su u krvi do lakata iz devedesetih a njih je većina,  mogu biti pokretačka snaga državi koja je na aparatima. Zaključujem, prethodna vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem a sadašnjoj se, prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi, ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo.

MONITOR:  Da li je nova Vlada u stanju da deblokira evropski proces imajući u vidu da su u njoj mnogi stari politički akteri, a da joj je parlamentarna podrška DPS?

DABIŽINOVIĆ: Prema onom što stiže iz sadašnje Vlade poruke su zbunjujuće. Strateški cilj  ulaska Crne Gore u EU  sada u javnom govoru prvog ministra dobija pandam u Otvorenom Balkanu. Ne bi trošila bespotrebno vrijeme čitalaca baveći se objašnjenima ovog unakrsnog zbunjivanja građana. Ne polažem prevelike nade u sadašnju Vladu. Po mom ubjeđenju ova Vlada bi trebalo da pripremi teren za izbore koji ne bi bili kompromitovani. O raščišćavanju problema i propadanja Crne Gore trebalo bi da povedemo široki društveni konsenzus jer je trideset godina ogroman period za uništavanje a mali za „ozdravljenje“. Društveni procesi koji bi trebalo da donesu duh jednog drugog vremena moraju početi oduzimanjem imovine onima koji su je stekli nelegalno ali i suočavnjem sa prošlošću devedesetih i lustracijom. Za to nam trebaju sve društvene snage i znanje cijelog svijeta ukoliko hoćemo da se procesi pokrenu nabolje.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 20. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr Biljana Đorđević, docentkinja FPN-a, izabrana narodna poslanica Koalicije Moramo: Na vlasti u Srbiji je da donese odluku o sankcijama Rusiji

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ne samo što bi dobrosusjedski odnosi morali da budu stalno njegovani već to za naš region označava istovremeno i sentimentalno i racionalno. Osjećamo da smo nekad bili dio iste države i pogađaju nas slični problemi koji, moguće je da će se to pokazati kao racionalno, traže i zajednička regionalna riješenja

 

MONITOR: Prema rezultatima GIK-a, vlast u Beogradu bi trebalo da ostane ista. To je veliko razočarenje za veliki broj glasača opozicije. Potez Dragana Đilasa koji je odmah nakon izbora tražio od Aleksandra Vučića da se beogradski izbori ponove, naišao je na odijum opozicionih stranka, sem njegovog SSP-a, zbog toga što nije sačekao GIK i Upravni sud. Prema Vučiću, beogradski izbori će se ponoviti. Kako će se u ovoj situaciji ponašati „Moramo”?

ĐORĐEVIĆ: Sastanak Vučića i Đilasa bio je izuzetno štetan zbog načina na koji je do njega došlo i trenutka u kojem se desio – sastanak koji dogovara nove izbore u trenucima kada stari nisu završeni, mimo dokazane potrebe za nečim takvim i bez saglasnosti ostalih – što Đilasovih koalicionih partnera, što drugih opozicionih lista. U tom trenutku se čeka ponavljanje izbora na nekim mestima u Beogradu i taj sastanak je obeshrabrio i demotivisao Beograđane da ima smisla boriti se da se veći broj opozicionih glasova zaista i pretvori u više mandata, tako što bi se na ponovljenim izborima strateški podržala lista Ajmo, ljudi. To se u svetlu ovog sastanka nije dogodilo. Sada je jasno da režim ima tesnu većinu, mada videćemo koliko tesnu da formira vlast u Beogradu i koliko će takva vlast moći da opstane.

Mi nismo sigurni da će se izbori uopšte ponoviti u Beogradu. Čak i Vučić govori da će se to desiti ako opozicija to želi. Kada je to opozicija dobila nešto što je tražila? Ako se i ponove, to je zato što bi SNS-u, to iz nekog razloga odgovaralo, a ne zato što je neko iz opozicije to tražio. Međutim, ako izbora bude bilo, mi ćemo na te izbore izaći i sigurna sam imati još bolji rezultat nego što smo imali početkom aprila.

MONITOR: Vaša koalicija je dobila najviše podrške „sa strane“, od njemačkih Zelenih koji su relevantni činioci vlade Olafa Šolca, ali i od Evropske partije Zelenih koji su vam, kako se saznaje, postavili uslov formiranja političke partije, da biste mogli postati njihova članica. Sem tog članstva, šta će vam donijeti nova organizacija dosadašnje koalicije sastavljene od građanskih udruženja?

ĐORĐEVIĆ: Evropska partija Zelenih nije nama postаvila uslov da formiramo jednu političku partiju, već je njihovo pravilo da članice EGP moraju biti partije. Istovremeno, praksa EGP je da mogu imati i više članica iz iste zemlje. S tim u vezi bih da objasnim da se trenutno ne stvara politička organizacija koalicije Moramo već da dolazi do okupljanja oko stranke Zajedno za Srbiju, u kojem učestvuju Ekološki ustanak i deo organizacija iz platforme Akcija, ali ne i Ne davimo Beograd koji ima svoj proces evaluacije i planiranog restrukturiranja političke organizacije u novim okolnostima – o kojima ćemo raspravljati na Skupštini pokreta. Koalicija Moramo svakako nastavlja da postoji a njene konstitutivne organizacije se spremaju za naredne korake.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, NOVINAR I ANALITIČAR MEDIJA: Svjedočimo samo vrhu brijega

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast, koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora, blokirala evropski put

 

 

MONITOR: Mediji su zaslužni sto su otvoreni i procesuirani slučajevi zloupotreba bivše predsjednice Vrhovnog suda i policajaca povezanih sa organizovanim kriminalom. Šta vam to govori?

VUKOVIĆ: Polakote, što bi rekao bivši glavni specijalni tužilac Katnić. Prvo moramo odati zahvalnost Europolu, koji je prikupio informacije i proslijedio ih na adrese naših nadležnih. Odatle možemo govoriti o zasluzi medija, jer su obnarodovali kompromitujuće informacije i tako, pretpostavljam, ubrzali procesuiranje. Mi sada ne znamo šta bi se desilo da kompromitujući transkripti telefonskih razgovora nijesu došli do medija, ali je jasno da je njihovo objavljivanje ubrzalo policijsko-tužilačke akcije.

Jedna od funkcija medija je da kontrolišu one koji imaju formalnu i neformalnu moć, jer je istorijsko iskustvo pokazalo da su i najnezavisnije institucije i najpošteniji ljudi skloni zloupotrebama moći u određenim situacijama. Zato ih neko stalno mora držati na oku. No, dešavalo se i ranije da mediji u Crnoj Gori odigraju dobro ulogu kontrolora i galame dovoljno glasno, ali je bilo uzalud jer je konfiguracija moći u društvu bila takva da se ta galama zabadala u debelo uho nezainteresovanih. Sada imamo nešto drugačiju konfiguraciju moći i uši nekih institucija su se počele tanjiti.

MONITOR: Šta govori činjenica da su policajci, te čelni ljudi pravosuđa članovi organizovanih kriminalnih grupa?

VUKOVIĆ: Neke mlađe ljude sam nedavno edukovao o tome kako je aktuelni predsjednik države tokom svoga prvoga premijerskog mandata govorio opoziciji u parlamentu da neće nikada saznati istinu o sivom državnom novcu koji se nalazio na posebnim računima koji su otvarani na imena režimskih ljudi. Bilo je to u vrijeme međunarodnih sankcija kojima su kažnjavane Srbija i Crna Gora zbog uloge u krvavom raspadu Jugoslavije. Od toga vremena datiraju razne vrste nekažnjivih zloupotreba moći i njegovanje raznih vrsta simbioza kriminala i institucija koje su dužne da služe javnom interesu. Ta simbioza je trebala ljude posebnog kova, stvarala ih i uzgajala, a odricala ih se samo u trenucima kada su postojali remetilački faktori ili su bili podesni za žrtvovanje na oltar euroatlantskih integracija. Najilustrativniji primjer je bivši dugogodišnji broj 2 vladajuće partije i režima – Svetozar Marović.

Ovo čemu trenutno svjedočimo je samo vrh brijega i možemo samo slutiti šta će nam pući pred očima ako budemo u prilici da vidimo makar veći dio toga brijega.

MONITOR: Kako komentarišete izjavu bivšeg specijalnog tužioca da se „svoji agenti ne hapse”?

VUKOVIĆ: Milivoje Katnić je ovom izjavom upravo otkrio simbiozu policije i kriminalnih grupa, jer je jasno da policajci nijesu bili infiltrirani u kriminalni klan kako bi dolazili do važnih informacija. Transkripti pokazuju da su kriminalci znali s kim imaju posla i jedni se prema drugima odnose s drugarskom pažnjom i razumijevanjem. Možda je ova saradnja polučivala i nešto što je bilo od koristi za opšte dobro i to može biti olakšavajuća okolnost akterima kada dođe do poštenog suđenja. Bojim se, ipak, imajući u vidu prirodu režima i duh vremena, da ta korist nije bila velika, ako je uopše bilo. Ko je izvlačio veću koriste iz te simbioze, takođe bi trebalo da pokaže neko pošteno suđenje.

MONITOR: Vjerujete li da će novo tužilaštvo, uz nove vlasti, moći do kraja da rasvjetli sistem u kom je to bilo moguće?

VUKOVIĆ: Nemam osnova da vjerujem, imam pravo da se nadam. Kad kažem da nemam osnova da vjerujem, imam na umu to da tek treba izgraditi institucionalnu moć sposobnu da razgradi nakaradni sistem i da učvrsti novi koji je sušta suprotnost nakaradnom. Bez hrabrih pojedinaca i herojskog podvižništva tako nešto neće biti moguće, ali politička moć mora za to podvižništvo obezbijediti dobar kontekst i dati mu smisao. Nadam se da aktuelna politička paktiranja imaju i neku skrivenu agendu koja usmjerava procese u poželjnom pravcu.

MONITOR: Kako vidite novu vladu i njen sastav?

VUKOVIĆ: U jednom ranijem razgovoru za Monitor sam iznio negativno mišljenje o ideji tzv. manjinske vlade. U međuvremenu je takva vlada postala politička činjenica, a ja mišljenje nijesam promijenio. Ovakva kakva je opravdaće svoje postojanje jedino ako njen mandat bude iskorišćen za početak razgradnje nakaradnog sistema. Uskoro ćemo vidjeti da li je u ovu kontroverznu tvorevinu ugrađen neki lukavi politički um koji će nam se otkriti na kraju bajke i izmamiti usklik odobravanja.

MONITOR: A izbor novog šefa Agencije za nacionalnu bezbjednost?

VUKOVIĆ: Krajnje mi je neuvjerljivo obrazloženje premijera Abazovića da je izbor pao na Kenteru zato što je riječ o čovjeku koji formalno nije bio član nijedne partije. Formalno nečlanstvo u partiji ne znači i da je neko nezavisan u svome djelovanju i, pogotovo, da je nečije prethodno djelovanje bilo u službi javnog interesa. Ako želite da javnost povjeruje u vašu političku agendu, onda biste morali voditi računa o tome da važne poslove u realizaciji te agende ne povjeravate ljudima koje prate kontroverze.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da parlamentarna podrška DPS-a znači i kontrolu vlade, i povratak te partije na vlast?

VUKOVIĆ: Apsurdno je tvrditi za političku partiju koja tvori parlamentarnu većinu od koje zavisi izvršna vlast da je opozicija. Naravno da se DPS vratio na vlast, s tim da to nije u punom kapacitetu. Ostaje otvoreno pitanje hoće li on taj kapacitet koristiti za emancipaciju od vlastite prošlosti ili za njenu obnovu. Sada nijesu vidljivi ni nagovještaji za ovo prvo. Možda ih razvoj događaja natjera na to, ali želju im ne vidim.

MONITOR: Hoće li ovakva vlada moći da ispuni obećanja među kojima su oslobađanje institucija, vladavina prava, odblokiranje evropskog puta i ekonomski razvoj?

VUKOVIĆ: Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora blokirala evropski put. Ja bih radije govorio o tome da je porazom DPS-a i njegovih političkih klijenata razobličena šaren-laža njihovog evropejstva i odškrinuta vrata za neko utemeljenije i iskrenije putovanje u Evropu. Bojim se da ova i ovakva vlada nema kapaciteta ta vrata širom otvori. Biće dobro ako ih uspije održati i ovako odškrinuta.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo