Povežite se sa nama

INTERVJU

BRANKO DRAGAŠ, EKONOMISTA: Vučićeva Potemkinova sela

Objavljeno prije

na

MONITOR: Komentarisali ste izvještaj APR-a o bilansu poslovanju za 2014. u Srbiji koji prikazuje gubitak srpske privrede od 1,1 milijarde eura. Poredili ste taj izvještaj sa komentarima premijera Aleksandra Vučića koji su, izgleda, bili previše optimistični?
DRAGAŠ: Premijer Srbije je izgubio predstavu o realnosti. Čitava njegova politika se zasniva na obmanama i lažima. On gradi Potemkinova sela i sam se sebi divi podignutim istorijskim kulisama. Njegov JAPAJAJIZAM je postao nesnosan. On više ne može da se zaustavi u svom političkom ludilu. Tako se ponašaju izdajnici i konvertiti, jer ih pritiska strah pred teškom kaznom Pravednika. Podaci državne institucije APR-a da je privreda bila u minusu 2013. godine 300 miliona evra, dok je taj minus 2014. porastao na neverovatnih 1,1 milijardi evra, najbolji su dokaz promašenosti njegovih istorijskih reformi. Demagoškim parolama, pretnjama i političkim ucenama se ne može pokrenuti srpska privreda. Nastavio je još brže da zadužuje državu, tako da je za tri godine zadužio Srbiju 7,1 milijardu evra. Privredni rast nategnut na žalosnih 0 odsto je dokaz potpune nesposobnosti srpskog premijera, jer sa takvim rastom građani Srbije će se za 200 godina vratiti u 1989. godinu. Problem je u tome što on nikada nije radio na tržištu, nikada nije radio u privredi i ne zna da pokrene privredu. Srpska privreda treblalo bi da ima dvocifrene stope rasta. Na osnovu svih resursa koje imamo, BDP Srbije trebalo bi da bude 240 milijardi evra. Pitanje narcisoidnom srpskom premijeru: Možeš li to da ostvariš?

MONITOR: Fiskalni savjet je nedavno izašao sa prognozom o smanjenju fiskalnog deficita u odnosu na projektovani od 5,9 na 3,5 odsto, s tim što se upozorava da će, kada se isplate zaostale otpremnine i izdaci za javne investicije, on biti 4,5 odsto, ali opet ispod prognoze. Koliko je to velik razlog za optimistična predviđanja?
DRAGAŠ: Preplaćeni članovi Fiskalnog saveta su nekako morali da objave da nije dugoročno održiva ovakva finansijska konsolidacija, jer nema privrednog razvoja i siromaštvo se širi u društvu. Sve uštede na smanjivanju plata i penzija su otišle na povećane rashode na kamate, koje će sledeće godine da nam odnesu čitavih 1,4 milijarde evra. Fiskalni savet prikriva podatke o konsolidovanom finansijskom deficitu koji iznosi skoro 7 milijardi evra. Država nije privredi vratila PDV u iznosu od 2,1 milijardu evra. Uvećani prihodi su posledica šetanja para od javnih preduzeća, koja se zadužuju i u budžet uplaćuju dividende iz uzetih kredita. Ne možemo više da izdržimo 800.000 ljudi na državnim jaslama, dok novu vrednost u privredi stvara samo 287.000 proizvodnih radnika. Broj penzionera je narastao na 1.735.517, dok je broj zaposlenih pao na 1.630.000. Takvo stanje je neodrživo.

Premijer se hvali kako je smanjio plate i penzije, ali životni standard raste! Hvali se da raste i zaposlenost i nezaposlenost! Imamo milion ljudi koji ne rade i nema nikakvog izgleda da će dobiti posao. Investicija u državi nema, jer su privredni uslovi za biznis katastrofalno loši, a spektakl Beograd na vodi služi za zamajavanje povodljivih birača i suludo trošenje državnih para. Svi projekti od FIAT-a do ETIHAD-a su doneli državi ogromne gubitke, dok strani partneri uzimaju velike zarade. Finansijska situacija je nekoliko puta gora nego što mi danas imamo podatke, pa će, neka nova vlast, morati da napravi tačan presek stanja naše propasti, kako bismo znali sa kog istorijskog dna počinjemo preobražaj.

MONITOR: Saopšteno je da je zaduženost oko 72 odsto BDP, što je smanjenje za oko dva procenta u odnosu na podatke sa početka ove godine. To je ogroman procenat za zemlju koja nema velike kapacitete da savlada taj dug. Kakva je sudbina Srbije?
DRAGAŠ: Godinama govorim da je to prikazivanje BDP prevara. Vidite, obračunavaju BDP u nominalnim cenama i prikazuju da zaduženost iznosi 72 odsto BDP-a, dok BDP treba preračunavati u realnim cenama, jer se dinar namerno drži precenjeno da bi uvoznici profitirali, umesto 120 dinara za evro njegova prava vrednost je 300 dinara za evro,tako da realni BDP iznosi jedva 15 milijardi evra. Kada to stavite u odnos prema javnom dugu od 24,6 milijardi evra, onda dobijate da je naša zaduženost 164 odsto BDP. Tim podacima treba dodati da su građani zaduženi 5,5 milijardi evra i da taj dug ne mogu da vrate, da su preduzeća zadužena 21,5 milijardi evra i da je konsolidovani budžetski deficit narstao na 7 milijardi evra. To znači da privreda i građani treba da stvore 59,6 milijardi evra i da krenu od nule i bez dugova.

Premijer nema nikakva rešenja. Od 2001. do oktobra 2015. na spoljnotrgovinskom deficitu je otišlo iz zemlje 76 milijardi evra. Na vlasti su diletanti, koji rade za interese stranih kompanija, tajkune i oni uzimaju provizije za sebe, tako da nisu vršili supstituciju uvoza domaćom proizvodnjom.

Ako pretpostavimo da smo mogli da zamenimo 50 odsto voza domaćom proizvodnjom, zadržalo bi se u zemlji 38 milijardi evra i sa tim novcem moglo se da zaposli i prekvalifikuje 3,5 miliona građana, da se uloži u poljoprivredu i podigne izvoz na 100 milijardi evra, da oživi industriju i prerađivački sektor, da se napravi zarada na zdravstvu i zdravstvenom turizmu, da budemo veliki proizvođači i izvoznici energije i da tako za deset godina dođemo do BDP od 240 milijardi evra. To praktično znači, da mogu svi da me razumeju, da bi prosečna plata bila 1.900 evra i prosečna penzija 1.100 evra. Na tom stepenu razvoja, Srbija bi uzela zamajac i krenula da godišnje pravi 480 milijardi evra, što bi bilo na nivou Austrije.

MONITOR: Kako ocjenjujete situaciju u kojoj su se našli penzioneri i zaposleni u javnom sektoru, posebno u prosveti i zdravstvu kojima je više puta obećano povećanje penzija i plata. Vučić izlazi, prije razgovora sa MMF-om, sa izjavom da on neće slušati ni MMF koji mu je navodno nagovijestio preporuku o većem procentu povećanja, već će dio tog novca uložiti u investicije i zapošljavanje mladih, kako je rekao?
DRAGAŠ: Spski premijer u monolozima pre podne smanjuje plate i penzije, a posle podne povećava plate i penzije. Jedan dan se svađa sa MMF-om, drugi priča da će biti stroži od MMF-a. Srpska demokratija je potonula u ličnoj tiraniji konvertita, koji državu shvata kao svoju ličnu imovinu i koji teroriše uplašenu srpsku javnost. Meni je neshvatljivo da posle tri decenije borbe za demokratiju danas trpimo zulum nekadašnjeg radikalnog šoviniste, koji je pretio da će za jednog ubijenog Srbina da ubije sto muslimana, da bi danas postao eurofanatik, koji sanja granicu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica-Brisel-Abu Dabi.

Najgore tek stiže. Razoreno zdravstvo i razvaljena prosveta umesto da budu osnove našeg društvenog preobražaja i privrednog razvoja postali su teret sve siromašnijem društvu. Svake godine 35.000 ljudi više umre nego što se rodi i oko 4.000 ljudi oboli od teških bolesti. Ako 73 odsto mladih hoće da ode iz zemlje, onda je jasno u kojoj mi danas političkoj laži odnarođenog režima živimo. Prognoziram da će brzo doći do sukoba između demagoških floskula i realnosti, koju građani više ne mogu da izdrže.

MONITOR: Ustavni sud je nedavno presudio da je mjera Vlade o smanjenju penzija u skladu sa Ustavom Srbije, sa obrazloženjem da se vodilo računa o najnižim penzijama i da niko od uživalaca nije ostao bez prava na penziju tom odlukom. Imaju li penzioneri pravo da postave pitanje šta je bilo sa njihovim penzionim fondom i zašto niko nije odgovoran za to?
DRAGAŠ: Penzioni fond je uništen. Moja generacija i generacije koje stižu iza mene neće imati penzije. Ustavni sud i njegova sramna odluka je dokaz o izdaji intelektualaca i struke. Penzije nisu smele da se smanjuju, jer su to stečena prava penzionera i nema pravo niko da ih dira. To je zarađeno, nije poklonjeno. Srbiji ne treba Skupština sa 250 parazita, dovoljno je samo 72 poslanika iz 24 regije, po tri direktna predstavnika naroda. Srbiji treba vlada od 9 ministarstava i premijer koji zna da pravi pare za državu. Srbiji ne treba 136 agencija koje godišnje pojedu 830 miliona eura. Izračunao sam da bi se racionalizacijama uštedelo preko 1,6 milijardi evra i sa tim novcem bi se zaposlilo 400.000 ljudi, koji bi radili i punili penzioni fond.

Telekom se ne smije prodati

MONITOR: Kako ocjenjujete razvoj događaja oko privatizacije Telekoma gdje glavni ponuđač, američki investicioni fond Apolo, otvoreno govori da će Telekom nakon kupovine srediti i preprodati Dojče Telekomu. Zašto to ne uradi država ?
DRAGAŠ: Moji stavovi su ostali nepromenjeni dve decenije: Telekom ne sme da se proda! Većinski paket akcija trebalo bi da ostane u rukama države. Telekom je strateški važna kompanija za državu, jer je telekomunikaciona mreža nacionalni resurs koji se ne sme strancima pokloniti. Telekom može da pravi godišnji profit, umesto 160 miliona evra, čitavih 500 miliona evra. Treba država da izabere na javnom konkursu menadžere koji će da rade za jedan evro godišnje i koji će imati bonus od ostvarenog profita. Na isti način treba platu da prima i premijer. Neka zarađuje na rastu BDP i rastu blagostanja u društvu. Građani imaju u bankama u Srbiji 8,6 milijardi eura. To je dovoljno novca da građani otkupe manjinske pakete akcija Telekoma, EPS-a, Aerodroma, PKB i drugih profitabilnih kompanija. Ako naši ljudi u rasejanju imaju 100 milijardi evra, pa eto investicija koje će doneti dvocifrene stope rasta u Srbiji.

 

Spremajte se za kolaps

MONITOR: Prošli put smo razgovarali dok je još buktala svjetska finansijska kriza. Šta se do danas bitno promijenilo, koliko je situacija u Grčkoj uticala na poziciju eura i stabilnost ekonomije i političko jedinstvo EU?
DRAGAŠ: Posle osam godina krize, mogu da kažem da su svi recepti bili pogrešni, jer su se zasnivali na štampanju dolara i evra bez pokrića. Nastavljana je narkomanska politika štampanja lažnih novčanica i tako se kriza samo rasplamsala. Grčka je pokazala svu promašenost EU politike. SIRIZA ništa ne može da reši, jer bolesnika leči na pogrešan način. Savetujem građanima Crne Gore da se oslobađaju navika i da prihvataju izazove. Nemojte da čekate posao, morate sami da nađete posao na tržištu. Štedite i ne rasipajte. Naučite timski da radite. Učite i stvarajte. Obnavljajte kuće na selu, trebaće vam. Naučite da sadite, kopate, proizvodite i pravite sami hranu. Isključite televizore i pričajte sa ljudima. Čitajte. Informišite se preko interneta. Kupujte investiciono zlato i srebro. To su moji saveti običnim ljudima kako da prežive kolaps koji stiže.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BLAGOJE GRAHOVAC, GENERAL U PENZIJI I ANALITIČAR GEOPOLITIKE: Udaljiti DPS i DF od vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Crnoj Gori je sve ogoljeno, pa nije teško zaključiti da ovakvu DPS i ovakav DF treba što više udaljiti od bilo kojeg oblika vlasti u Crnoj Gori. To mogu uraditi samo građani, i samo olovkom

 

„Događaji a Cetinju pokazuju da više decenija nismo detektovali pravi uzrok i društvenih, i političkih frustracija crnogorskog društva“, kaže u razgovoru za Monitor Blagoje Grahovac, odgovarajući na pitanje o uzrocima aktuelnih sporenja u Prijestonici.

GRAHOVAC: Uzrok je duboka i vrlo smišljena fašizacija crnogorskog društva. S jedne strane, egzistira agresivna ofanziva srpskog klerofašizma, čiji pokrovitelj je SPC, a politički eksponent je DF. Najnovija klerofašistika politička doktrina o „srpskom svetu“ je sredstvo za ostvarenje hegemonističkih velikodržavnih ciljeva.

S druge strane, višedecenijska vladavina DPS je generisala i formalno (ali i interesno) uobličila vrlo opak pokret, koji ne prikriva crnogorski neofašizam zasnovan na kriminalu, ne manje opasan od onog prvog. Na ravnoteži međusobnog straha, vlast se održavala kako u prethodnom periodu, tako i danas. Eksponirani predstavnici CPC nisu uspjeli da se distanciraju od crnogorskih neofašista. Naprotiv!

MONITOR: Ko su pobjednici, a ko gubitnici u „operaciji ustoličenja“?

GRAHOVAC: Nosioci oba ona fašizma umišljaju da su pobjednici. Oni i dalje istrajavaju na zavađama – da bi vladali! Dugoročni gubitinici su i država Crna Gora, i njeni građani.

Kroz istoriju se svaki oblik fašizma ponašao upravo tako. Crna Gora ima nesreću da ima dvije suprotstavljene frakcije, skoro pa jedinstvenog fašizma. Održavaju se na ravnoteži straha, u koji su uveli i većinu građana.

MONITOR: Dio vlasti zamjera policiji navodno  suviše mek  odnos prema demonstrantima na  Cetinju. Kako to komentarišete?

GRAHOVAC: Normalan vojnik i normalan policajac među prvima prepoznaju nemoral, nekompetentnost i bahatost bilo koje vlasti. Jednostavno, iz razloga što se to najbolje uočava u hijerarhijski ustrojenim državnim institucijama. Nije teško ustvrditi da su u cetinjskim događajima većina učesnika bezbjednosnog sistema postupali i umnije, i odgovornije nego što bi se moglo reći kako za nosioce vlasti, tako i za mnoge predstavnike opozicije. Normalni policajci i normalni vojnici su svjesni da su upravo ti politički predstavnici najveća ugroza Crne Gore.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

HRVOJE JURIĆ, PROFESOR FILOZOFSKOG FAKULTETA U ZAGREBU: Odgovornost se zamjenjuje disciplinom, a solidarnost strahom

Objavljeno prije

na

Objavio:

Jedinu šansu, dugoročno, vidim u prepoznavanju problema u lokalnim zajednicama, u lokalnim inicijativama koje su usmjerene na bitna pitanja

 

MONITOR: Nikada se kao posljednjih  decenija nije govorilo o važnosti odnosa čovjeka i prirode. Nikle su mnogobrojne „zelene“ partije, a i druge u svom programu imaju i svoju „zelenu politiku“. Koliko je to postao „trend“ i neka vrsta političkog pomodarstva, bez obzira na to što neki od njih djeluju iz dubokih uvjerenja da bez realizacije zelenih agendi nema opstanka?

JURIĆ: Više ne treba posebno dokazivati da je ljudski faktor ključan u nastanku ekološke krize koja prijeti Planeti, a prije svega opstanku ljudskog roda. Na to nam sve češće ukazuju ekstremne vremenske pojave, kao što su neobično visoke temperature i požari te neobično velike oborine i poplave, a na to nam je ukazala i pandemija koronavirusa, jer mnogi znanstvenici tvrde i podacima potkrepljuju da su uzroci nastanka i razvoja suvremenih epidemija zapravo ekološki, primjerice, krčenje šuma i prašuma, industrijska poljoprivreda i uzgoj životinja, organizacija i način života u gradovima, mobilnost stanovništva…

Na sve to upozoravaju nas „zelene politike“, pa i „zelene“ ili „ozelenjene“ partije, ali moram biti iskren, ne vidim spasa u tom partitokratsko-političkom „zelenilu“, kao ni u „zelenilu“ korporacija, jer sve zeleno tu je većinom samo sredstvo za postizanje nekih drugih ciljeva. Općenitije gledajući, mislim da je cijela paradigma „održivog razvoja“ nešto što treba kritizirati, jer taj „održivi razvoj“ uglavnom se koristi kao smokvin list za održavanje i razvijanje postojećeg ekonomsko-političkog sistema koji je i doveo čovječanstvo i Planetu do ruba propasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

IVAN VUJAČIĆ, predsjednik Foruma za međunarodne odnose: Zapadni Balkan se jedva primjećuje među krupnim globalnim potresima

Objavljeno prije

na

Objavio:

Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga

 

MONITOR: Kako ocjenjujete geopolitički i ekonomski položaj zemalja Zapadnog Balkana poslije skorašnjih značajnih promjena na globalnom planu: dolaska nove američke administracije, pandemije, promjena u EU, kineskog daljeg osnaživanja?

VUJAČIĆ: Desile su se bitne promene posle finansijske krize 2008. godine, koja je ozbiljno uzdrmala svet. U te promene spada izlazak Velike Britanije iz Evropske unije – takozvani Bregzit koji još uvek u pojedinim aspektima traje, a zatim izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Na to se nadovezala pandemija koja je pokazala koliko je svet istovremeno jako povezan i jako ranjiv. Sve najveće nacije sveta (uključujući tu i Kinu) pokazale su i nespremnost i nekompetentost, iako se već duže vreme  upozorava na mogućnost upravo ovakve pandemije.

Izbor Bajdena i njegova najava „povratka SAD u svet” očigledno je više retorička nego stvarna jer su Bajdenovi očigledni prioriteti ekonomska i socijalna politika na unutrašnjem političkom planu, što je na izvestan (ali bitno drugačiji) način, nastavak Trampove politike sadržane u sloganu „Amerika na prvom mestu”. Izlazak iz Avganistana je, u stvari, potvrda Trampovog sporazuma sa talibanima i uklapa se u stavljanje fokusa na unutrašnju transformaciju SAD. Od Trampa Bajden je nasledio i viđenje Kine kao strateškog konkurenta, pa i tu postoji više kontinuitet nego diskontinuitet. U narednom periodu videćemo u kom pravcu će se ova konkurencija odvijati.

EU sa svojom velikom ekonomskom snagom ima sopstvene probleme. Posle prvobitne katastrofalne reakcije na pandemiju, ona se nekako sabrala i dostigla značajan nivo vakcinisanosti. No, EU ima značajne probleme na unutrašnjem planu od kojih je najveći izazov održavanja ključnih vrednosti EU u svetlu „iliberalnih demokratija“, kako ih je nazvao Orban, u Poljskoj i Mađarskoj, čije vlade svojim otvorenim delovanjem dovode u pitanje samu suštinu EU.

Zapadni Balkan se jedva primećuje na fonu ovih krupnih potresa. On je mnogo manje važan nego što se nama čini. Države Zapadnog Balkana su ekonomski, demografski i geografski male i još uvek uronjene u prošlost i međusobne razmirice. Ako se tome doda neizgrađenost institucija, nivo korupcije i kriminala, te ozbiljno nazadovanje sa aspekta onih karakteristika koje čine društva demokratskim (po oceni bitnih međunarodnih instituta), postavlja se pitanje da li uopšte imaju stvarnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji, bez obzira na formalno zaklinjanje da im je to cilj.  Dovoljno je podsetiti da se pre dve godine u opisu stanja u izveštaju Evropske komisije o Zapadnom Balkanu pojavila kategorija zarobljena država.

Bojim se da već dugo vremena političke elite na ovim prostorima svojim delovanjem čine sve da stvore predstavu o ovim prostorima kao mračnom mestu koje je jedino interesantno po mogućnosti stvaranja potencijalnih konflikata. Dobro je jedino što su nam i na tom planu mogućnosti iscrpljene tokom ratova 1990-ih. Ako nam je istinski cilj članstvo u EU, moramo se truditi da se pokažemo kao uzorne zemlje u svakom pogledu i uz to i dobre komšije jedni drugima. Jedino se u tom slučaju možemo, uz podršku i EU i SAD, vratiti na stvarni, a ne fingirani, put ka članstvu u Evropskoj uniji.

MONITOR: Kako kao profesor ekonomije i diplomata sa radnim iskustvom u Vašingtonu, vidite uticaj Kine? Predviđa se da će ona uskoro biti najjača svjetska ekonomija? Na osnovu kojih parametara bi to moglo biti i kako da ih čitamo?

VUJAČIĆ: Kineski dugogodišnji rast je impresivan. Normalno je da Kina kao zemlja sa ubedljivo najvećim stanovništvom i takvim rastom, u narednoj dekadi postane najveća svetska ekonomija merena nominalnim ukupnim BDP-om. Ona je to već sada, ako BDP računamo po kupovnoj moći. Kina nije toliko atipična kako se misli, jer se uklapa u Azijski model strategije rasta koji je već viđen. No, po nominalnom BDP-u po glavi stanovnika ona je još uvek tek na 73. mestu u svetu. Usput budi rečeno, po ovom parametru Kina je pretekla i Srbiju i Crnu Goru. Projekcije ukazuju da će Kina 2050. još uvek biti na polovini BDP-a po glavi stanovnika u SAD.

Ne bi trebalo zanemariti ni ozbiljne probleme sa kojima se Kina susreće. Na prvom mestu je to nejednkost koja je najveća u svetu. Paradokslano je da se to javlja pod vlašću komunističke partije. Drugo, Kina će se sudariti sa starenjem stanovništva, pa i njegovim ozbiljnim smanjenjem do kraja veka. Ovo je rezultat dugogodišnje „politike jednog deteta“. Takvi fenomeni nisu pogodni za ekonomski rast. Navedeno ne umanjuje dosadašnji ekonomski napredak Kine, ali ukazuje da se pred njom nalaze ozbiljni izazovi.

MONITOR: EU nije oduševljena kineskim prisustvom i uticajem na privrede zemalja Balkana, među kojima se ističe i Crna Gora, a još više Srbija. Novi kineski „Put svile“ nazvan Inicijativa „Pojas i put“, obuhvata i značajan broj zemalja članica EU. Neki to zovu „kineskim Maršalovim planom“, a drugi „dužničkom diplomatijom“… Koliko je velika razlika u stepenu i načinu kineskog prisustva ovdje i u zemljama EU? Kakva je budućnost te saradnje?

VUJAČIĆ: Kristijan Lagard koja je sada predsednica Evropske centralne banke, dok je još bila direktor MMF-a, pre par godina je upozoravala zemlje da vode računa o isplativosti projekata infrastrukture u okviru programa „Pojas i put“, te da su neke u ospasnosti da uđu u probleme otplate duga. Tada je nabrojala šest zemalja među kojima je bila i Crna Gora. Nisam sklon da zbog toga optužujem Kinu. Naši političari nose odgovornost za zaduživanje. Izgradnja infrastrukture se predstavlja kao vid ubrzanog razvoja.  Kad bi samo zidanje puteva vodilo brzom razvoju, sve bi zemlje bile razvijene, jer je u današnje vreme gradnja puteva prilično jednostavna.

Ono na čemu bi trebalo da insistiraju vlasti sa ovih prostora  je da prisustvo ekonomskih subjekata iz bilo koje zemje sveta, pa i Kine, bude u skladu sa dobrom praksom EU u svakom pogledu, od tendera do ekoloških kriterija. Očigledno je da oni to ne rade, a to je dugoročno kontraproduktivno.

MONITOR: Hoće li povratak talibana u Avganistanu promijeniti ili potvrditi odnose globalnih sila?

VUJAČIĆ: Avganistan neće promeniti globalne odnose sem ukoliko ponovo postane baza za terorizam, u šta sumnjam. Nije lako obezbediti elementarne uslove za život posle tako dugotrajnog rata. To znači da će talibani morati da se mnogo više prilagode svetu ukoliko žele da uspostave dugoročnu vlast. To znači oslanjnaje na pomoć, kredite, devizne rezerve i još mnogo toga.

 

U krizi na Cetinju su učestvovale sve strane

MONITOR: U Srbiji se pojavila sintagma „srpski svijet“, kao novo-stara „etno-spoljnopolitička“ inicijativa. Bilo je dosta straha u vezi sa ovim događajima na Cetinju. Da li je moguće da posljedice sukoba na Cetinju dovedu do radikalnijih unutarpolitičkih, pravosudnih i diplomatskih izazova?

VUJAČIĆ: Ne znam šta znači „srpski svet“. Vidim da je jedna takva, po mišljenju mnogih, nesrećna, a po mom mišljenju i pretenciozna, floskula dovela do oštrih polemika i u Srbiji. Jedni u njoj vide nacionalizam i srpski hegemonizam, a drugi legitimnu zainteresovanost za položaj, prava i kulturni identitet pripadnika srpske nacionalnosti van Srbije,  koja ne bi trebalo da bude upitna.

Svakako nije dobro što se tom floskulom najglasnije oglašava Aleksandar Vulin poznat po svom konfrontirajućem i agresivnom maniru u raspravama o etnicitetu i tumačenju istorije koje često sam inicira. To što to ne bi trebalo da bude njegov posao u vladi Republike Srbije i što ga niko ne koriguje,  čini da se njegove izjave tumače kao stvarne Vučićeve poruke koje on ne želi da izgovori. To ne može da doprinese ničemu dobrom, a pogotovu ne Vučiću jer je njegova radikalska nacionalistička prošlost i učešće u politici 1990-ih godina naširoko poznata. Mislim da se cela javna polemika oko ove floskule ne vodi o njenom značenju, već se značenje izvlači iz biografije ličnosti koja je propoveda i objašnjava. Vulin je naknadno svojim izjavama dodatno doprineo negativnom tumačenju „srpskog sveta”.

Cela polemika oko ove floskule nam, međutim, govori nešto drugo. Govori nam o stanju u zemljama ovih prostora koje su, kao što sam rekao, uronjene u prošlost i međusobne razmirice, a i u okviru samih sebe jako polarizovane.  Sve će se iskoristiti za produbljivanje podela i raspaljivanje strasti jer na tome opstaju veći delovi političkih i drugih elita.

Slično se i desilo sa ustoličenjem na Cetinju, koje se srećom završilo bez tragičnih posledica. Ono što se dešavalo kroz vekove, da se laički  izrazim, ritual unapređenja jednog sveštenog lica na funkciju, pretvorilo se u krizu na ivici žestokog nasilja koje je moglo da dovede do veoma ozbiljnih posledica. U tome su učestvovale sve strane. Posebno je loše izgledalo organizovano dovođenja protivnika tog ustoličenja koji su se nasilnički ponašali. Još gore, stvorena je percepcija da predsednik Crne Gore podstiče nasilje. To urušava kredibilitet Crne Gore kao države.

 

SAD će na Balkanu podržavati napore EU iz drugog plana

MONITOR: Još se očekuje jasnija politika administracije Džozefa Bajdena prema zemljama Zapadnog Balkana, posebno prema nekim režimima i moćnim pojedincima, prije svega iz političke sfere. Šta bi moglo da se očekuje?

VUJAČIĆ: Očekujem povratak na ranije utvrđenu politiku podrške rukovodećoj ulozi Evropske unije na prostoru na kome se nalaze zemlje  koje imaju aspiracije ka članstvu u EU. Cilj Bajdenove administracije je ponovno uspostavljanje čvrstih veza sa EU koje su u vreme Trampa bile narušene. SAD će podržavati napore EU iz drugog plana, a njihovu nešto veću ulogu očekujem u pregovorima između Beograda i Prištine, iz razloga što imaju daleko veći uticaj na albansku stranu. Predviđam da će se to manifestovati vrlo brzo u nagovaranju Kurtija da zauzme konstruktivniji stav prema ovim pregovorima.

 

Crkve su na našim prostorima previše prisutne u politici

MONITOR: Da li dugo oslanjanje političkih partija i lidera u našem regionu  na dominantne crkve ili namjere da se stvore nove državne crkve (u etno-filetističkoj tradiciji Pravoslavlja), govore i o nemoći politike koja ne može bez „saveza trona i oltara“?

VUJAČIĆ: Mislim da su crkve na ovim prostorima isuviše prisutne u politici, a kad to kažem ne mislim samo na SPC i ne mislim samo na Crnu Goru, već i na sve prostore bivše Jugoslavije. Trebalo bi da su naše državnosti i nacije zasnovane na nečemu drugom, a ne na pripadnosti konfesijama. Politika indentiteta u ektremnom obliku je i dovela do krvavog raspada Jugoslavije. Trebalo je da iz toga nešto naučimo. Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo