Povežite se sa nama

INTERVJU

BRANKO DRAGAŠ, EKONOMISTA: Vučićeva Potemkinova sela

Objavljeno prije

na

MONITOR: Komentarisali ste izvještaj APR-a o bilansu poslovanju za 2014. u Srbiji koji prikazuje gubitak srpske privrede od 1,1 milijarde eura. Poredili ste taj izvještaj sa komentarima premijera Aleksandra Vučića koji su, izgleda, bili previše optimistični?
DRAGAŠ: Premijer Srbije je izgubio predstavu o realnosti. Čitava njegova politika se zasniva na obmanama i lažima. On gradi Potemkinova sela i sam se sebi divi podignutim istorijskim kulisama. Njegov JAPAJAJIZAM je postao nesnosan. On više ne može da se zaustavi u svom političkom ludilu. Tako se ponašaju izdajnici i konvertiti, jer ih pritiska strah pred teškom kaznom Pravednika. Podaci državne institucije APR-a da je privreda bila u minusu 2013. godine 300 miliona evra, dok je taj minus 2014. porastao na neverovatnih 1,1 milijardi evra, najbolji su dokaz promašenosti njegovih istorijskih reformi. Demagoškim parolama, pretnjama i političkim ucenama se ne može pokrenuti srpska privreda. Nastavio je još brže da zadužuje državu, tako da je za tri godine zadužio Srbiju 7,1 milijardu evra. Privredni rast nategnut na žalosnih 0 odsto je dokaz potpune nesposobnosti srpskog premijera, jer sa takvim rastom građani Srbije će se za 200 godina vratiti u 1989. godinu. Problem je u tome što on nikada nije radio na tržištu, nikada nije radio u privredi i ne zna da pokrene privredu. Srpska privreda treblalo bi da ima dvocifrene stope rasta. Na osnovu svih resursa koje imamo, BDP Srbije trebalo bi da bude 240 milijardi evra. Pitanje narcisoidnom srpskom premijeru: Možeš li to da ostvariš?

MONITOR: Fiskalni savjet je nedavno izašao sa prognozom o smanjenju fiskalnog deficita u odnosu na projektovani od 5,9 na 3,5 odsto, s tim što se upozorava da će, kada se isplate zaostale otpremnine i izdaci za javne investicije, on biti 4,5 odsto, ali opet ispod prognoze. Koliko je to velik razlog za optimistična predviđanja?
DRAGAŠ: Preplaćeni članovi Fiskalnog saveta su nekako morali da objave da nije dugoročno održiva ovakva finansijska konsolidacija, jer nema privrednog razvoja i siromaštvo se širi u društvu. Sve uštede na smanjivanju plata i penzija su otišle na povećane rashode na kamate, koje će sledeće godine da nam odnesu čitavih 1,4 milijarde evra. Fiskalni savet prikriva podatke o konsolidovanom finansijskom deficitu koji iznosi skoro 7 milijardi evra. Država nije privredi vratila PDV u iznosu od 2,1 milijardu evra. Uvećani prihodi su posledica šetanja para od javnih preduzeća, koja se zadužuju i u budžet uplaćuju dividende iz uzetih kredita. Ne možemo više da izdržimo 800.000 ljudi na državnim jaslama, dok novu vrednost u privredi stvara samo 287.000 proizvodnih radnika. Broj penzionera je narastao na 1.735.517, dok je broj zaposlenih pao na 1.630.000. Takvo stanje je neodrživo.

Premijer se hvali kako je smanjio plate i penzije, ali životni standard raste! Hvali se da raste i zaposlenost i nezaposlenost! Imamo milion ljudi koji ne rade i nema nikakvog izgleda da će dobiti posao. Investicija u državi nema, jer su privredni uslovi za biznis katastrofalno loši, a spektakl Beograd na vodi služi za zamajavanje povodljivih birača i suludo trošenje državnih para. Svi projekti od FIAT-a do ETIHAD-a su doneli državi ogromne gubitke, dok strani partneri uzimaju velike zarade. Finansijska situacija je nekoliko puta gora nego što mi danas imamo podatke, pa će, neka nova vlast, morati da napravi tačan presek stanja naše propasti, kako bismo znali sa kog istorijskog dna počinjemo preobražaj.

MONITOR: Saopšteno je da je zaduženost oko 72 odsto BDP, što je smanjenje za oko dva procenta u odnosu na podatke sa početka ove godine. To je ogroman procenat za zemlju koja nema velike kapacitete da savlada taj dug. Kakva je sudbina Srbije?
DRAGAŠ: Godinama govorim da je to prikazivanje BDP prevara. Vidite, obračunavaju BDP u nominalnim cenama i prikazuju da zaduženost iznosi 72 odsto BDP-a, dok BDP treba preračunavati u realnim cenama, jer se dinar namerno drži precenjeno da bi uvoznici profitirali, umesto 120 dinara za evro njegova prava vrednost je 300 dinara za evro,tako da realni BDP iznosi jedva 15 milijardi evra. Kada to stavite u odnos prema javnom dugu od 24,6 milijardi evra, onda dobijate da je naša zaduženost 164 odsto BDP. Tim podacima treba dodati da su građani zaduženi 5,5 milijardi evra i da taj dug ne mogu da vrate, da su preduzeća zadužena 21,5 milijardi evra i da je konsolidovani budžetski deficit narstao na 7 milijardi evra. To znači da privreda i građani treba da stvore 59,6 milijardi evra i da krenu od nule i bez dugova.

Premijer nema nikakva rešenja. Od 2001. do oktobra 2015. na spoljnotrgovinskom deficitu je otišlo iz zemlje 76 milijardi evra. Na vlasti su diletanti, koji rade za interese stranih kompanija, tajkune i oni uzimaju provizije za sebe, tako da nisu vršili supstituciju uvoza domaćom proizvodnjom.

Ako pretpostavimo da smo mogli da zamenimo 50 odsto voza domaćom proizvodnjom, zadržalo bi se u zemlji 38 milijardi evra i sa tim novcem moglo se da zaposli i prekvalifikuje 3,5 miliona građana, da se uloži u poljoprivredu i podigne izvoz na 100 milijardi evra, da oživi industriju i prerađivački sektor, da se napravi zarada na zdravstvu i zdravstvenom turizmu, da budemo veliki proizvođači i izvoznici energije i da tako za deset godina dođemo do BDP od 240 milijardi evra. To praktično znači, da mogu svi da me razumeju, da bi prosečna plata bila 1.900 evra i prosečna penzija 1.100 evra. Na tom stepenu razvoja, Srbija bi uzela zamajac i krenula da godišnje pravi 480 milijardi evra, što bi bilo na nivou Austrije.

MONITOR: Kako ocjenjujete situaciju u kojoj su se našli penzioneri i zaposleni u javnom sektoru, posebno u prosveti i zdravstvu kojima je više puta obećano povećanje penzija i plata. Vučić izlazi, prije razgovora sa MMF-om, sa izjavom da on neće slušati ni MMF koji mu je navodno nagovijestio preporuku o većem procentu povećanja, već će dio tog novca uložiti u investicije i zapošljavanje mladih, kako je rekao?
DRAGAŠ: Spski premijer u monolozima pre podne smanjuje plate i penzije, a posle podne povećava plate i penzije. Jedan dan se svađa sa MMF-om, drugi priča da će biti stroži od MMF-a. Srpska demokratija je potonula u ličnoj tiraniji konvertita, koji državu shvata kao svoju ličnu imovinu i koji teroriše uplašenu srpsku javnost. Meni je neshvatljivo da posle tri decenije borbe za demokratiju danas trpimo zulum nekadašnjeg radikalnog šoviniste, koji je pretio da će za jednog ubijenog Srbina da ubije sto muslimana, da bi danas postao eurofanatik, koji sanja granicu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica-Brisel-Abu Dabi.

Najgore tek stiže. Razoreno zdravstvo i razvaljena prosveta umesto da budu osnove našeg društvenog preobražaja i privrednog razvoja postali su teret sve siromašnijem društvu. Svake godine 35.000 ljudi više umre nego što se rodi i oko 4.000 ljudi oboli od teških bolesti. Ako 73 odsto mladih hoće da ode iz zemlje, onda je jasno u kojoj mi danas političkoj laži odnarođenog režima živimo. Prognoziram da će brzo doći do sukoba između demagoških floskula i realnosti, koju građani više ne mogu da izdrže.

MONITOR: Ustavni sud je nedavno presudio da je mjera Vlade o smanjenju penzija u skladu sa Ustavom Srbije, sa obrazloženjem da se vodilo računa o najnižim penzijama i da niko od uživalaca nije ostao bez prava na penziju tom odlukom. Imaju li penzioneri pravo da postave pitanje šta je bilo sa njihovim penzionim fondom i zašto niko nije odgovoran za to?
DRAGAŠ: Penzioni fond je uništen. Moja generacija i generacije koje stižu iza mene neće imati penzije. Ustavni sud i njegova sramna odluka je dokaz o izdaji intelektualaca i struke. Penzije nisu smele da se smanjuju, jer su to stečena prava penzionera i nema pravo niko da ih dira. To je zarađeno, nije poklonjeno. Srbiji ne treba Skupština sa 250 parazita, dovoljno je samo 72 poslanika iz 24 regije, po tri direktna predstavnika naroda. Srbiji treba vlada od 9 ministarstava i premijer koji zna da pravi pare za državu. Srbiji ne treba 136 agencija koje godišnje pojedu 830 miliona eura. Izračunao sam da bi se racionalizacijama uštedelo preko 1,6 milijardi evra i sa tim novcem bi se zaposlilo 400.000 ljudi, koji bi radili i punili penzioni fond.

Telekom se ne smije prodati

MONITOR: Kako ocjenjujete razvoj događaja oko privatizacije Telekoma gdje glavni ponuđač, američki investicioni fond Apolo, otvoreno govori da će Telekom nakon kupovine srediti i preprodati Dojče Telekomu. Zašto to ne uradi država ?
DRAGAŠ: Moji stavovi su ostali nepromenjeni dve decenije: Telekom ne sme da se proda! Većinski paket akcija trebalo bi da ostane u rukama države. Telekom je strateški važna kompanija za državu, jer je telekomunikaciona mreža nacionalni resurs koji se ne sme strancima pokloniti. Telekom može da pravi godišnji profit, umesto 160 miliona evra, čitavih 500 miliona evra. Treba država da izabere na javnom konkursu menadžere koji će da rade za jedan evro godišnje i koji će imati bonus od ostvarenog profita. Na isti način treba platu da prima i premijer. Neka zarađuje na rastu BDP i rastu blagostanja u društvu. Građani imaju u bankama u Srbiji 8,6 milijardi eura. To je dovoljno novca da građani otkupe manjinske pakete akcija Telekoma, EPS-a, Aerodroma, PKB i drugih profitabilnih kompanija. Ako naši ljudi u rasejanju imaju 100 milijardi evra, pa eto investicija koje će doneti dvocifrene stope rasta u Srbiji.

 

Spremajte se za kolaps

MONITOR: Prošli put smo razgovarali dok je još buktala svjetska finansijska kriza. Šta se do danas bitno promijenilo, koliko je situacija u Grčkoj uticala na poziciju eura i stabilnost ekonomije i političko jedinstvo EU?
DRAGAŠ: Posle osam godina krize, mogu da kažem da su svi recepti bili pogrešni, jer su se zasnivali na štampanju dolara i evra bez pokrića. Nastavljana je narkomanska politika štampanja lažnih novčanica i tako se kriza samo rasplamsala. Grčka je pokazala svu promašenost EU politike. SIRIZA ništa ne može da reši, jer bolesnika leči na pogrešan način. Savetujem građanima Crne Gore da se oslobađaju navika i da prihvataju izazove. Nemojte da čekate posao, morate sami da nađete posao na tržištu. Štedite i ne rasipajte. Naučite timski da radite. Učite i stvarajte. Obnavljajte kuće na selu, trebaće vam. Naučite da sadite, kopate, proizvodite i pravite sami hranu. Isključite televizore i pričajte sa ljudima. Čitajte. Informišite se preko interneta. Kupujte investiciono zlato i srebro. To su moji saveti običnim ljudima kako da prežive kolaps koji stiže.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

RATKA JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ, NOVINARKA: Potpis dajem, uspjehu se ne nadam

Objavljeno prije

na

Objavio:

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

 

 

MONITOR:  Kako vidite predlog građanskog pokreta URA o formiranju manjinske vlade bez DPS-a i DF-a?

 JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ: Jasno je da manjinska vlada nije optimalno nego iznuđeno rješenje, pokušaj da se izborom – uslovno rečeno – manjeg zla zaustavi nepodnošljivo mrcvarenje Crne Gore i svih nas u njoj.

Premijer Zdravko Krivokapić ili nije htio ili nije umio da ispuni obaveze preuzete Sporazumom lidera tri pobjedničke koalicije. Jedino što mu je pošlo za rukom jeste da održi obećanje dato njegovoj crkvi i njenim vjernicima, i to po cijenu raspirivanja podjela koje je izazvao bivši režim.

Evrope  i većih plata premijer se sjetio tek kad je izgubio podršku poslanika i povjerenje birača, nakon višemjesečne uzajamne blokade izvršne i zakonodavne vlasti.

Alternativa predlogu URA-e mogu biti samo novi izbori. Pošto je sasvim izvjesno da će oni donijeti stare rezultate, jedini izlaz i tada će biti – manjinska vlada…

MONITOR: A je li taj prijedlog realan? Demokrate su se već izjasnile da neće dati podršku manjinskoj vladi.

JOVANOVIĆ -VUKOTIĆ:   Demokrate neće dati podršku ni ulasku FK Zeta u Premijer ligu ako taj projekat predloži Dritan Abazović. Njihov animozitet prema lideru URA-e više je za medicinsku nego za političku analizu. Žali bože partije koja je do ulaska u vlast bila vjesnik moderne Crne Gore…

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

Činjenica da URA nikad nije igrala na kartu podjela, da je nacionalne strasti stišavala čak i na svoju štetu, da građanska Crna Gora jeste svrha njenog postojanja, preporučuje tu partiju kao okosnicu projekta manjinske vlade.

To što podrška URA-i ne prelazi desetak posto ne znači da njen kurs nije ispravan. Nijesu devedesetih ni ideje liberala, monitorovaca i esdepeovaca imale više pristalica, a danas najmanje dvije trećine Crne Gore podržavaju njen demokratski evropski put…

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr TVRTKO JAKOVINA, ISTORIČAR, FILOZOFSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA ZAGREB: Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kada bismo znali kako graditi vlastitu sigurnosnu, razvojnu, obrazovnu politiku unutar EU, kako mi možemo pomoći EU da ojača europske vrijednosti, bili bismo korisni svima

 

MONITOR: Kao istoričar koji se posebno bavi 20. vijekom, koje biste momentume izdvojili kao one na koje bi građanke i građani Hrvatske trebalo danas da se oslanjaju kada razmišljaju o boljoj budućnosti?

JAKOVINA: Ja bih birao istinu ili barem najviše što dobra historiografija može učiniti. Svaki istraživač treba biti pošten i navesti koje su njegove vrijednosti kada piše, a ne praviti se da klerikalizam ili nacionalizam nisu ideologije ili da su prihvatljive, kako bi se u Hrvatskoj reklo, „državotvorne“. Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva. Hrvatska je jedan od školskih primjera kako se to ne bi trebalo raditi, kada govorite o prošlosti, onda birate samo negativno, namjerno se forsiraju samo loša, jalova zbivanja iz prošlosti. Ne znači to da se treba zaboravljati ili prešutjeti ono što je bilo loše. Takvi su događaji obično zanimljiviji za istraživanje, ali ako namjerno stvarate samo negativan niz, onda nemate volju niti želju da se stvari ikada pomaknu. Primjerice, ja bih volio da se barem jednako onoliko puta koliko su spomenuta ratna epizoda Crnogoraca kod Dubrovnika, navede i da je arhitekt iz Trogira Slade gradio brojne reprezentativne zgrade na Cetinju, da je Baltazar Bogišić stvarao zakonodavstvo Kneževine, da je biskup Strossmayer bio u dobrim odnosima s knjazom Nikolom, da je Veljko Bulajić crnogorski, koliko i hrvatski, da je isto s Dimitrijem Popovićem, da je u Zagrebu desetljećima profesor bio Dragan Lalović… Pa to su valjda primjeri koje treba naglasiti, ako cilj nije novi rat.

Ako će instrukcije za politiku i suživot dolaziti iz Ostroga ili ćete inzistirati da je Miro Barešić, koji je bio razlogom zašto je Švedska donijela svoj prvi antiteroristički zakon, točka slavlja, onda želite sukob.

MONITOR: Prema najnovijem popisu iz 2021, Hrvatska je manja za 400.000 stanovnika. To je premijer Andrej Plenković protumačio kao rezultat negativnog prirodnog priraštaja. Postoji li korelacija između politike restriktivnog nacionalizma zatvorenih društava, relativnog siromaštva i gubljenja stanovništva?

JAKOVINA: Premijer Plenković rezultate popisa komentirao je poput birokrata, bez političke i povijesne odgovornosti, bez traga državništva. Čudi to, jer su pripreme na „loše“ vijesti s popisom krenule davno. Pojavio se najprije niz paničnih tekstova novinara navezanih na Katoličku crkvu, kako tobože unuci namjerno popisuju svoje djedove i bake kao ateiste, pa tako smanjuju broj katolika. Kako su Crkvi bliski novinari to saznali, ostalo je nejasno, jer sve do danas tih podataka nema. Iz onoga što se do sada pojavilo, pad broja stanovnika za 9.25 posto u 10 godina. Kolega iz Zadra Sven Marcelić pokazao je da je tamo gdje je najveći pad broja stanovnika, najviše glasača najdesnijih opcija. Najmanji je pad uz obalu i oko Zagreba. Postavlja to jedno drugo pitanje: izborne jedinice trebale bi se korigirati, jer već i do sada su Slavonci birali s manje glasova saborske zastupnike. To bi moglo djelovati i na političku scenu, no kako je ipak riječ o hrvatskim sudovima i HDZ-u, ne očekujem korekciju.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MARKO VIDOJKOVIĆ, PISAC: Ljudi nisu svjesni kakav je život nas koji smo u prvom rovu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Knjiga će nadživjeti i svoje junake, i nas, i ova vremena. Ostaće zauvijek kao spomenik dobu u kom smo bili gori čak nego i u vrijeme Slobodana Miloševića

 

MONITOR: Direktan ste očevidac događaja i jedna od najaktivnijih javnih ličnosti u Srbiji… Kakva je bila 2021. u Srbiji što se tiče politike i kulture?

VIDOJKOVIĆ: Da počnemo od kulture, pošto je nepostojeća. Zadnja rupa na bilo čijoj svirali, a kamoli ove vlasti. Sam kraj godine je obeležio kulturni skandal u kome je Jelena Trivan poništila konkurs Kulturnog centra Srbije koji je odobrio sredstva za filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Konačno se desio pravi staljinistički cenzorski potez. Autori koji ne štede ovu vlast bivaju uskraćivani za novčana sredstva za filmove samo zato što su to ti autori. Dragojević sa istim filmom godinama pokušava da dobije novac i ne ide mu. Markovićev film Doktor D je priča o čoveku optuženom za ratne zločine koji uzima novi identitet i bavi se nadrilekarstvom. Poznata priča. Poznavajući Gorana ne bi me čudilo da je konkurisao sa ciljem da ne dobije pare. Da dokaže sa kakvim staljinistima imamo posla. Žilnik bi možda i vratio pare kada bi ih dobio.

Mislim da režim baš zabole za film o Radovanu Karadžiću. Nisu oni ideološki ostrašćeni. Oni su poslovno i partijski angažovani. Da je neko drugi došao sa idejom da snimi film o doktoru D možda bi dobio pare, ali Goran Marković je pokazao zavidan autoritet kakav nisam video u ovoj zemlji. Ima stvarno puno poznatih ljudi koji laju protiv režima, ali jedini on može policajcu u civilu koji ga legitimiše da kaže – ‘Ne dam ličnu kartu, vodite me u zatvor’ i da se policija povuče. Eto, umjetnost je živa, ali kroz javno izražavanje umjetnika, pre svega. Goran Marković je pokazao da mu ne treba nikakva zaštita. Nikakvi „mi“ mu ne trebamo da pričamo: „Ne damo Gorana“. Čovek je umetnik. A to se ne vidi samo po filmovima već i po tom autoritetu koji poseduje da mu oni ništa ne mogu.

MONITOR: Nedavno ste za naš list komentarisali posljednja dešavanja i ekološke proteste. Izvojevane su neke zanimljive pobjede. Da li su to taktike vladajućih struktura pred izbore ili su se ipak za neka pitanja preračunali?

VIDOJKOVIĆ: Ekološki ustanak sam na početku potcenio. Najviše se bavim organizovanim kriminalom u vrhu države, telima kojima upravlja lično Vučić i njemu najbliži ljudi, pa mi je ekološki ustanak delovao smešno. Međutim, onaj ko je cenio situaciju u Srbiji, ispravno je ocenio da veliki broj naroda ne želi da izlazi na ulice zbog mafije koja seče ruke i noge, valja gudru, ubija, radi najgore stvari… nego da je ekologija koja je naš hronični problem odlična tema za novu političku opciju. To smo na kraju i dobili. Oni sada prema istraživanjima imaju preko 10 odsto. To je fantastičan uspeh srpske opozicije. U Beogradu sigurno, a za Srbiju videćemo. Ono što je još bitno je to da mi ne znamo koliko SPS ima. Prema tome situacija na biralištima će da bude daleko zanimljivija nego što smo mislili. Glavni razlog za to je, po meni, politički događaj godine – američke sankcije.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo