Povežite se sa nama

INTERVJU

CVIJETIN MILIVOJEVIĆ, DIREKTOR AGENCIJE PRAGMA, BEOGRAD: Mnogo buke, bez jasne ponude

Objavljeno prije

na

MONITOR: Da li su ovi izbori u Srbiji, 24.aprila, po nečemu specifični ili se može očekivati inercija biračkog tijela započeta na izborima 2014?
MILIVOJEVIĆ: Parlamentarne izbore pre dve godine obeležio je trijumf koalicije Aleksandra Vučića, ali ni tada pobeda nije bila apsolutna: sa nešto više od 48 odsto glasova onih koji su izašli na izbore (izlaznost je bila najniža od 1999. godine – ispod 54 odsto), po D’ Ontovom sistemu raspodele mandata, dobili su čak 65 odsto poslaničkih mesta! Nekoliko opozicionih listi koje su ostale ispod cenzusa, su poklonile naprednjacima skoro 15 procenata glasova. Ovoga puta, očekujem da će više listi ući u parlament, tako da će biti i manje rasipanja glasova. Druga specifičnost je da su se, u odnosu na prošle izbore, delimično konsolidovale i tzv. demokratske, građanske i nacionalne opozicione stranke. Treća osobenost je očigledno povećanje intenziteta medijskog, pravnog i političkog nasilja koje, na sreću, nije eskaliralo i u fizičko nasilje.

MONITOR: Ima novih stranaka i koalicija na ovim izborima. Šta nudi, Levica Srbije Borislava Stefanovića i koliko može biti uspješna saradnja DSS i Dveri?
MILIVOJEVIĆ: Da su izbori bili prošle godine, kada je Siriza, koju je Stefanović pokušao da prekopira, bila u ekspanziji, Levica Srbije je mogla da dosegne i cenzus. Ovako neki procenat rasutih glasova otići će na Vučićev konto, pa će Levica ostati kolateralna korist za naprednjake. DSS i Dveri su, i na prošlim izborima, kada su ostali ispod crte, zajedno skupili osam odsto glasova. Velike su šanse da ovaj put ,,prebace” cenzus i za srpski parlament će biti korisno da se u njemu čuje i evroskeptični i rusofilski glas ovog, značajnog dela biračkog tela u Srbiji.

MONITOR: Šta Vi mislite o prognozama o navodnom kritičnom pragu za prelaženje cenzusa za pet stranaka i koalicija koje je, ređajući istraživanja, objavio Blic?
MILIVOJEVIĆ: Vučićeva koalicijaSrbija pobeđuje će sigurno biti u novom parlamentu, skoro da ne mora da brinu ni Dačićevi socijalisti. Gotovo da je izvestan ulazak radikala. Ozbiljne šanse da postanu parlamentarni imaju i koalicija DSS-Dveri, Demokratska stranka (pre svega, zbog dobrog rejtinga u Vojvodini i u Beogradu), ali i matematička koalicija Čeda-Boris-Čanak, jer Čanak u ,,miraz” unosi sigurnih 2-3 odsto glasova iz Vojvodine. Za mene bi, recimo, bilo iznenađenje da cenzus preskoči Radulovićev pokret Dosta je bilo, što ne znači da takva ,,ekonomistička” opcija nije potrebna Skupštini Srbije. Parlamentarne bi trebalo da postanu i neke manjinske liste, poput Pastorovog SVM, Ugljaninove SDA (možda i stranka ,,zaleđenog” muftije Zukorlića), albanska PDD. Sve ovo mora da se uzme uslovno, jer su, na izborima 2014, šok doživele stranke Čedomira Jovanovića, Mlađana Dinkića, Vojislava Koštunice i Dveri koji su, iako zamalo, ostali ispod crte. Prognoze istraživača se obelodanjuju sa ogradom tipa ,,plus-minus dva do tri odsto”, a pošto je cenzus pet odsto, to su klimave računice.

MONITOR: SPS iako više nije sa penzionerima, već samo sa Draganom Markovićem Palmom, ima izgleda sigurno biračko tijelo. U čemu je ,,tajna” SPS-a?
MILIVOJEVIĆ: Očekujem, ipak, izvestan pad podrške toj koaliciji na narednim izborima, iako mislim da ih ,,preudaja” PUPS za naprednjake nije suviše oštetila. PUPS je izgubio i program i politiku i ideologiju kada je brutalno ponizio penzionere tvrdnjom da ,,penzije nisu smanjene, nego su, eto, oni penzioneri, dali dobrovoljni solidarni samodoprinos za boljitak svoje države”.

Tajna SPS je u tome što je to partija vlasti. Tako je krojena, tako komponovana, da se, kao mačka, uvek dočeka na noge. To je daleko od partije levice, to nije čak ni kvazinacionalna stranka, već tehnomenadžerska organizacija projektovana da bude vlast. Odlazak penzionera i ,,kratak spoj” sa Vučićem, Dačić će sada pokušati da kompenzuje iznenadnim “vraćanjem pamćenja” da je i Slobodan Milošević nekada bio predsednik te partije. To, verovatno, prija starijem biračkom telu, baš kao i stavljanje Titovog unuka Josipa Broza na listu, dovođenje maloletnog Miloševićevog unuka na predizborne skupove i slično.

MONITOR: Vučić se javno žali kako gubi glasače, to ide i do izjava da gubi izbore. U čemu je ,,Vučićev vic”?
MILIVOJEVIĆ: Ima tu namere da se motiviše biračko telo, da izađe u što većem broju ili da izađu samo sigurni glasači SNP. Tu je i strah od ,,sindroma Tadić”, između dva kruga predsedničkih izbora 2012, kada je DS svoje glasačko telo uspavljivala pregrejanim optimizmom bez pokrića. Postoje i računice da je Vučiću u interesu da izlaznost bude što veća, tako da prag za ulazak u parlament, meren brojem glasova, bude viši, što bi, verovatno, neke od ,,sigurnih”, ostavilo u statusu vanparlamentarnih partija. Vučić je svoju koaliciju Srbija pobeđuje strukturirao da zahvati biračko telo i s leva i sdesna, po horizontali i po vertikali. Tu je i igranka sa pojavljivanjem bespredmetnih izbornih lista (samo tzv. ruskih ima pet) koje su, pod čudnim okolnostima, skupljale po čak 10.000 potpisa za predaju liste, a jasno je da to nije bilo moguće bez ozbiljne podrške najjače vladajuće stranke. Sve to, na neki način, obesmišljava i izborni sistem i demokratska dostignuća.

MONITOR: Šta se uopšte nudi građanima na ovim izborima?
MILIVOJEVIĆ: Iskreno, iako sam ,,duboko u tematici”, pojma nemam šta najjači igrači, zapravo, nude, osim što načujem šta oni deklarativno tvrde da je njihov prvi cilj. No, nešto im ne verujem. Ne znam, recimo, jesu li za ulazak u EU ili su za jačanje saradnje sa Evroazijskom unijom? Jesu li za ulazak Srbije u EU ako je uslov za to (a jeste!) potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma sa državom Kosovo? Da li će biti ili neće biti referenduma o potencijalnom članstvu Srbije u NATO? Da li smo za jačanje veza sa organizacijom za kolektivnu bezbednost koja se formira oko Rusije?

Oni koji kritikuju konkretnije vlast su ili evroljubi, na jednoj, ili rusoljubi, na drugoj strani. Ta vlast na svojoj listi ima – i evrofile i rusofile! Kako onda da se građanin snađe?

I prošla naprednjačka kampanja nije davala nijedan konkretan odgovor na konkretno pitanje. Jedino čega se dobro sećam od njihovih obećanja jeste da ćemo krenuti u ,,bolne reforme” i da će “penzioneri biti poslednji od kojih će država zahvatiti”. Ispalo je da su bili prvi i jedini koji podnose ,,teret reformi”. To ne da nije urušilo rejting naprednjacima nego ga je i osnažilo.

Vučić ima 60 metara fore, i ne trči sa preponama

MONITOR: Opozicija stavlja velike primjedbe na medijsku zastupljenost. Sem poštovanja pravila o medijskom predstavljanju kandidata, da li je uopšte moguće spriječiti dominaciju Vučića, ali i drugih državnih funkcionera, kada je riječ o prikrivenoj kampanji kroz izvještavanje o njihovom državnom poslu?
MILIVOJEVIĆ: ,,Količina” te kampanje je abnormalna po kvadratnom metru novinskog prostora i po satu preskupog televizijskog vremena. Sadržinski – ta kampanja je izvan vremena i prostora, izvan života, ona opisuje neku Srbiju u kojoj prethodne četiri godine nisu živeli niti danas žive građani Srbije.

Prosto, Vučić koristi ono što nije izmislio on sam niti je prvi politički lider u Srbiji koji brutalno eksploatiše svoju državnu funkciju ,,u tehničkom mandatu”. Toj vrsti zloupotrebe može da se stane na kraj samo na jedan način – ujedinjenim pragmatskim frontom svih opozicionih snaga, frontom koji bi imao samo jedan cilj, pod pretnjom bojkota izbora: obezbeđivanje ravnopravnih uslova za sve učesnike izborne trke.

Za početak, toga pravila bi morali (na to ih i zakon obavezuje) da se pridržavaju i javni radio-televizijski servis i sve televizije koje koriste javno prirodno dobro – nacionalnu frekvenciju. Ali, pošto je barem trećina izbornih listi ,,teledirigovana” i smišljena kao ,,kukavičje jaje” radi zbunjivanja i sluđivanja birača s namerom da se građanima sugeriše kako su ,,normalni” samo ovi Vučićevi, a svi ostali vašarski cirkuzanti – ova kampanje će proteći kako će proteći. Tako što u trci na 110 metara sa preponama, Vučić ima 60 metara ,,fore”, a nema ni prepone.

Šešelj kao strašilo za Brisel

MONITOR: Istraživanja pokazuju da će radikali ponovo biti u parlamentu. Da li se Šešelju vraćaju stari glasači koji su otišli za Vučićem ili će dobijati i od glasačkog tijela drugih desnih partija, a možda i od apstinenata?
MILIVOJEVIĆ: Od Šešeljevog povratka iz Haga, pa evo do prvostepene oslobađajuće presude, lider SRS i njegov bivši generalni sekretar, današnji premijer, imali su prećutan ,,pakt o nenapadanju” koji je odgovarao obojici. Haška presuda je Šešelju vetar u leđa, njegova stranka, u ovom momentu, ne brine za cenzus. Pred njim je i mogućnost da, jačom retorikom koja bi bila usmerena ka Vučiću, povrati još neki procenat bivših glasača koji sada inkliniraju naprednjacima. To nosi i veliku dozu rizika, jer bi Vučić, ako bi upregao ogromnu medijsku armiju koju kontroliše, mogao žestoko da uzvrati. Šešelj teško može da zahvati iz glasačkog tela drugih stranaka desnice, ali može da motiviše još neki procenat apstinenata da izađu i glasaju za njega, a glasače može da potraži i među biračima partije Ivice Dačića. Naprednjacima odgovara radikalsko prisustvo u parlamentu kao tiha opomena Briselu po principu ,,ovo vas čeka ako biste nam vi uskratili podršku”. Ne isključujem mogućnost da, u slučaju preke potrebe, Vučić i Šešelj sklope ,,istorijsko pomirenje”.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

SONJA DRAGOVIĆ, ISTRAŽIVAČICA IZ OBLASTI URBANIZMA NA UNIVERZITETSKOM INSTITUTU LISABON I ČLANICA GRUPE KANA: Temeljno nerazumijevanje planiranja prostora

Objavljeno prije

na

Objavio:

Mi – čitavo društvo – godinama pokušavamo da se snađemo u sistemu planiranja prostora određenom kombinacijom starih planova koji su i dalje na snazi, i novih propisa koji su neproduktivni, ako ne i sasvim beskorisni

 

MONITOR: Vidite li naznake da nova vlast ima volju da poboljša prostorno planiranje i da spriječi dalji urbanistički i graditeljski haos u Podgorici i na Primorju?

DRAGOVIĆ: Nosimo se sa temeljnim nerazumijevanjem problema u prostornom planiranju od strane nadležnih za ovu oblast. Uzmimo za primjer to što se dešava, ili bolje rečeno ne dešava, sa zakonskim okvirom. Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. je i dalje na snazi, iako je poguban za održiv i ujednačen prostorni razvoj Crne Gore;  o predlogu za izmjene opet treba da raspravljamo usred ljeta – kažem opet, jer je tako bilo i prošle godine, kada je ovaj Zakon posljednji put izmijenjen. Evidentan je nedostatak shvatanja važnosti zakonskog okvira i hitnosti temeljnog preispitivanja modela koji je do sada bio na snazi, a to je nužno za bilo kakav napredak u ovoj oblasti.

MONITOR: Koliko povjerenje uliva ministar Mitrović?

DRAGOVIĆ: Ministar Mitrović ne uliva povjerenje, nego  pruža razloge za zabrinutost. Njegove izjave pokazuju nerazumijevanje povezanosti prostornog planiranja, ekonomske situacije i održivog razvoja, što je veliki hendikep za nekog ko vodi ovako važan resor. Primjera je mnogo, ali navešću jedan iz emisije Načisto, kada je Mitrović rekao da je jedan od razloga za sadašnje stanje prostornog razvoja to što prije 15 godina ekološka svijest nije bila razvijena i da bi bilo dobro da se ekolozi uključe u procese planiranja. Niko ne poriče da smo danas svjesniji ekoloških problema nego što smo bili ranije – i u Crnoj Gori, i globalno – i da je neophodno veće učešće stručnjaka za ovu oblast u svim procesima koji se tiču budućeg razvoja. No od suštinske je važnosti da ministar koji se bavi ovom oblašću razumije da korijen problema leži u nečemu drugom: u ekonomskom modelu zasnovanom na stalnoj ekspanziji gradnje, u permisivnosti zakonskog okvira, i u nemoći vlasti da artikuliše i sprovede viziju razvoja zasnovanu na opštem, zajedničkom dobru, umjesto na privatnoj dobiti. Ministar je pokazao da ovo ne razumije i sopstvenim postupcima, kada je odlučio da mu to što posjeduje zemlju na kojoj može da gradi i novac za izgradnju daje pravo da gradi kuću mimo planova – kada je, dakle, odlučio da mu to što je u privilegovanoj imovinskoj poziciji daje pravo da ne poštuje plan. Zabrinjavajuće je da neko sa takvim razumijevanjem sistema planiranja sada vodi resor koji bi trebalo da donese i sprovede progresivne promjene, i ne znam da li se tome možemo nadati.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESNA PEŠIĆ, SOCIOLOŠKINJA: Srbija da okrene drugi list

Objavljeno prije

na

Objavio:

Za mene je pitanje zašto je veliki dio srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosjećanje prema preko osam hiljada pobijenih dječaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa

 

MONITOR: Valentin Incko je na samom kraju mandata nametnuo dopunu Krivičnog zakona BiH, propisujući kazne za poricanje zločina genocida. Kako komentarišete tu odluku?

PEŠIĆ: Ne mogu da se upuštam u poteze Incka da li su dobri i koliko će biti uspešni da se u BiH kažnjava poricanje genocida u Srebrenici (reakcije Dodika su već poznate). Za mene je to pitanje zašto je veliki deo srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosećanje prema preko osam hiljada pobijenih dečaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa. Zar ne osećamo ljudsku tugu prema tolikim ljudskih žrtvama koje su iskasapljene od ruke srpskog vođstva u RS. Kao da nam na pamet ne pada da se izvinimo za tolike pokolje, zatražimo  opraštaj i većno sećanje na te žrtve i sopstvenu bruku. Kakvo je to preganjanje da li je u Srebrenici bio genocid ili „strašni zločin“, kao da nije bilo suda i presuda. Srbija je jedina koja ne priznaje genocid u Srebrenici. Čestitam Crnoj Gori koja je uspela da donese Rezuluciju o genocidu u Srebrenici.

MONITOR: Jedan od mojih skorašnjih sagovornika iz BiH postavio je pitanje: Šta ćemo sa prošlošću? Svakodnevno svjedočimo prepucavanju političkih elita u tzv. regionu. REKOM proces se, izgleda, pokazao neizvodljivim. Šta je izvodljivo?

PEŠIĆ: Istoričar Markovina iz Hrvatske je konstatovao da je suočavanje sa prošlošću na tlu bivše Jugoslavije propalo, ili jednostavno nije uspelo. REKOM je postavio visoke zahteve u tom pogledu, a da ih je postavio i manje ambiciozno, opet i najskromnije zamišljeno suočavanje sa prošloću kao uslov pomirenja – ne bi uspelo. Time smo pokazali da nismo važni ni sebi ni drugima. Nema ovde kapaciteta za razumevanje događaja  i tragedije iz devedestih. Podgreva se balkanska „večna mržnja“, održava se ta vatra, bilo da je reč o vlastima ili opoziciji. Šta može umesto toga?  Markovina predlaže „miroljubivu koegzistenciju“, pa se i meni učinilo da bi to već bio veliki skok, ako zaista ne možemo da skočimo više od toga. Da bi to bio skromniji vid pomirenja, ali za nas značajan, da živimo u miru i koegzistenciji, i možda usmereni u istom pravcu, vrednostima i  saradnji.

MONITOR: Većinu zemalja Zapadnog Balkana opterećuju teški oblici organizovanog kriminala. Najčešće se u vezu dovode Srbija i Crna Gora. Kako ćemo izaći iz takvog „bratskog zagrljaja“?

PEŠIĆ: Pa tako što ćemo uvesti pravnu državu i ustavnu demokratiju, drugačiji sistem vrednosti, transparentnost vlade, umesto korupcije i ličnih odnosa – „ja tebi ti meni“ koji vladaju u našim plemenskim društvima u kojima su lični odnosi na prvom mestu, pa šta onda ostane za zakone koji se po pravilu olako krše. Samo u državama uređenim na vladavini prava možemo stići do normalne države, a mafija i kriminal ne mogu biti sistemski njen deo, nego se moraju  uredno goniti i kažnjavati. Kad država ne može da izađe na kraj sa klanovima, to je samo izgovor. To govori da su klanovi povezani sa državom ili su te države totalno nefukcionalne. Imam utisak da su neke bivše jugoslovenske republike to uspele, to da mafija nije u državi nego van nje – protiv koje se država bori i eliminiše je legitimnim i zakonskim sredstvima. I Hrvatska je jedno vreme bila mafijaška država, ali je uspela da mafiju izbaci iz države, što ne značći da mafije nema, nego je nema u državi. Srbija i Crna Gora u tome nisu uspešne države, a nisu ni na putu da do toga stignu, jer vidimo da se vlast održava i funkcioniše korišćenjem i uvlačenjem mafije u državu. Bez mafije ne uspevaju da se održe na vlasti, nego od mafije traže usluge koje moraju da se vrate. Eto to sada gledamo sa uhapšenim Belivukom, Miljkovićem i drugima koji u svojim iskazima  svedoče koliko i na koji način su bili angažovani od vrhova vlasti. To je tek početak i nisu sve rekli. Da bi se to sakrilo, Vučić danima prikazuje leševe, iskasapljene ljude, čisto smo zaplivali u nekrofiliju da bi se nekako skrenula pažnja sa toga šta ta družina radi na vlasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Nema obećanih reformi u prosvjeti. Čak ni o tome kako će tretirati užasna stanja u kojima se pojedine škole u Crnoj Gori nalaze – ministarka ne govori.

Mr Olivera Leković, v.d. direktorica nevladinog udruženja (NVU) Prosvjetna zajednica Crne Gore (PZCG), kazala je za Monitor da od resornog ministarstva zahtijevaju da se posveti gradnji nepartitokratskog sistema. „Imamo odgovornost da budemo kritičari svih koji pokušavaju da umjesto reforme koja će cijeniti stručnost i voditi kvalitetnijem obrazovanju svakog djeteta, nastave sa sprovođenjem sistema u kojem je najbitna partijska knjižica”.

Iz PZCG-a su nedavno, u saradnji sa NVO Udruženje Roditelji, pokrenuli kampanju pod nazivom Za društvo znanja, čiji je cilj da navede odgovorne u Vladi i Skupštini da prekinu tradiciju postavljanja partijskih vojnika za direktore škola i vrtića. Tražiće, navodi mr Leković, i izmjene Opšteg Zakona o obrazovanju kojim će se izbor direktora ubuduće urediti na način koji će garantovati transparentnost, profesionalizaciju i depolitizaciju, a na osnovu predloga prosvjetnih radnika, stručne zajednice i nevladinih organizacija. „Hoćemo da se sistem obrazovanja decentralizuje, kao i da resorno ministarstvo bude otvoreno za saradnju. Želimo da se budžet namijenjen za prosvjetu transparentno rasporedi i da se odrede prioriteti. Interesuje nas i kad će nastavnicima biti plaćen svaki čas preko norme, kad će se zaposliti kolege i asistenti (neki su i po deceniju na birou), kad ćemo imati plaćen prevoz, kad će se sistemski rješavati stambena pitanja prosvjetara i provjeriti rad Zadruge Solidarno, kao i do kad ćemo imati najmanju platu u regionu, pa i u Evropi. Nećemo stati sa zahtjevima. Godinama smo degradirani i na rubu egzistencije. Želimo društvo znanja”, navodi v.d. direktorica PZCG-a.

Nedavno je više članova radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju pobunilo protiv MPNKS-a, tvrdeći da su iz Ministarstva utvrdili nacrt tog propisa, bez konsultacije sa njima. Toliko o najavljivanom poboljšanju saradnje sa prosvjetarima.

Iz opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) pokrenuli su postupak za interpelaciju u kojoj će tražiti smjenu ministarke.

Mnogo je znakova koji ukazuju na očigledan nedostatak kompetencija u resoru Vesne Bratić. Kadrovska politika tek je jedan od njih.

Andrea JELIĆ

 

DETEKTOR: Svega, kao na vašaru

U Ministarstvu prosvjete nauke kulture i sporta – veselo. Smjenu direktora osnovnih i srednjih škola, upotpunile su i promjene u kadrovskoj strukturi Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Na mjesto bivšeg direktora Božidara Božovića bila je   postavljena Milena Martinović, konzervatorka za papir, iz čuvene svešteničke porodice. Nakon 5 dana efektivnog rada ona je dala neopozivu ostavku. Nije se, kako se čuje, snašla u nesređenoj dokumentaciji svojih prethodnika.

Nije to ni lako. Evo ilustracija. U Upravi za zaštitu kulturnih dobara ne postoji registar popisa valorizovanih kulturnih pokretnih i nepokretnih dobara. Između ostalog ne postoji ni dokument iz 1945. godine kojim se potvrđuje preuzimanje Ikone presvetle Bogorodice Filermose. Od 1929. godine Ikona se nalazila kod kralja Aleksandra Karađorđevića ali je kralj Petar II Karađorđević prije napuštanja zemlje, predao na čuvanje Manastiru Ostrog. Takođe, ne postoji ni rješenje iz 1978. godine kojim se potvrđuje vlasništvo drzave nad Ikonom. Držalac ikone je Narodni muzej Crne Gore, koji je to postao aktom Vlade Crne Gore, odnosno Republičke komisije za vjerska pitanja od 20. januara 1978. Papiri se negdje zaturili…  Takođe, ne postoji dokument da li Ikona treba da se čuva u muzeju. Ili u nekom od crkvenih objekata za što se zalaže ministrica Vesna Bratić.

Za vrijeme petodnevne „vladavine” mr Milene Martinović krenulo se sa rekonstrukcijom cetinjskog manastira. Za nju su trebali posebni konzervatorski uslovi i prije svega saglasnost Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Detektor saznaje – Mitropolija je zaboravila proceduru. Ili je  smatrala da joj saglasnost i ne treba.  Kao slučaju sanacije prilaznog stepeništa  Cetinjskog manastira kada je samo obavijestila Upravu da su radovi toga i toga datuma završeni.

Uglavnom, ode Milena Martinović. Njen prethodnik, bivši direktor Božidar Božović, DPS kadar, bio se prešaltao u nove vladajuće redove. Skrasio se kao  pomoćnik direktora za UNESCO.  No, preplivavanje nije uspjelo. Vlada ga je nedavno smijenila.

Bez direktora se ne može. Ministrica je na elektronskoj sjednici Vlade postavila Mladena Zagarčanina, arheologa iz Bara, na mjesto najnovijeg v. d. direktora Uprave za zastitu kulturnih dobara. Među ostalim kriterijuma za postvaljenje, jedan, po novome, veoma važan je ispunio: njegove fotografije sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem i ostalim svještencima iz Mitropolije krase društvene mreže. Uoči stupanja na funkciju najavio je jedan od prioriteta: “ Pronalaženje zajedničkog jezika s crkvom kojoj pripada veliki broj nepokretnih kulturnih dobara”. Prioritet će biti ispoštovan. Već prvog radnog dana u četvrtak ujutro direktor je zakazao sastanak sa Mitropolijom.

Da li će sa novim direktorom osvježiti u Upravi, čuće se. Pošto dolazi iz Bara sljeduju mu auto i vozač, njihove dnevnice i benzin. I, naravno, varijabila. Sve kao što je imala i njegova sugrađanka Anastazija Miranović kad je, u ime DPS-a, bila direktorica Uprave.

Koliko je nova valast ljuti protivnik nepotizma i partijskog zapošljavanja kazuje i opjevani podatak da je Vesna Bratić za  v.d. direktoricu podgoričke Gimnazije Slobodan Škerović postavila Biljanu Vučurović, suprugu poslanika i odbornika Jovana Jola Vučurovića, poznatog po vatrenom negiranju genocida. Za v.d. direktoricu OŠ Narodni heroj Savo Ilić u Kotoru  postavila je profesoricu Smiljanu Lazović, odbornicu  Demokratskog fronta. U Budvi je za v.d. direktoricu Srednje mješovite škole Danilo Kiš imenovana profesorica Nada Purić, bivša potpredsjednica Socijalističke narodne partije (SNP) koja je u januaru napustila tu stranku i dala podršku predsjedniku Opštine i lideru koalicije ,,Za budućnost Budve“ Marku Batu Careviću. Svega još tu ima.

U Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima, postoje 162 državne osnovne škole, 50 srednjih škola i 21 predškolska ustanova, 13 muzičkih škola, dva obrazovna centra, tri resursna centra, deset učeničkih i studentskih domova i četiri internata. Na smijenjena mjesta direktora do sad je postavljeno svega 7 ljudi koji ne pripadaju „pravoslavnoj većini”. Eto tako.

Stela O. KOVAČ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo