MONITOR: Da li su ovi izbori u Srbiji, 24.aprila, po nečemu specifični ili se može očekivati inercija biračkog tijela započeta na izborima 2014?
MILIVOJEVIĆ: Parlamentarne izbore pre dve godine obeležio je trijumf koalicije Aleksandra Vučića, ali ni tada pobeda nije bila apsolutna: sa nešto više od 48 odsto glasova onih koji su izašli na izbore (izlaznost je bila najniža od 1999. godine – ispod 54 odsto), po D’ Ontovom sistemu raspodele mandata, dobili su čak 65 odsto poslaničkih mesta! Nekoliko opozicionih listi koje su ostale ispod cenzusa, su poklonile naprednjacima skoro 15 procenata glasova. Ovoga puta, očekujem da će više listi ući u parlament, tako da će biti i manje rasipanja glasova. Druga specifičnost je da su se, u odnosu na prošle izbore, delimično konsolidovale i tzv. demokratske, građanske i nacionalne opozicione stranke. Treća osobenost je očigledno povećanje intenziteta medijskog, pravnog i političkog nasilja koje, na sreću, nije eskaliralo i u fizičko nasilje.
MONITOR: Ima novih stranaka i koalicija na ovim izborima. Šta nudi, Levica Srbije Borislava Stefanovića i koliko može biti uspješna saradnja DSS i Dveri?
MILIVOJEVIĆ: Da su izbori bili prošle godine, kada je Siriza, koju je Stefanović pokušao da prekopira, bila u ekspanziji, Levica Srbije je mogla da dosegne i cenzus. Ovako neki procenat rasutih glasova otići će na Vučićev konto, pa će Levica ostati kolateralna korist za naprednjake. DSS i Dveri su, i na prošlim izborima, kada su ostali ispod crte, zajedno skupili osam odsto glasova. Velike su šanse da ovaj put ,,prebace” cenzus i za srpski parlament će biti korisno da se u njemu čuje i evroskeptični i rusofilski glas ovog, značajnog dela biračkog tela u Srbiji.
MONITOR: Šta Vi mislite o prognozama o navodnom kritičnom pragu za prelaženje cenzusa za pet stranaka i koalicija koje je, ređajući istraživanja, objavio Blic?
MILIVOJEVIĆ: Vučićeva koalicijaSrbija pobeđuje će sigurno biti u novom parlamentu, skoro da ne mora da brinu ni Dačićevi socijalisti. Gotovo da je izvestan ulazak radikala. Ozbiljne šanse da postanu parlamentarni imaju i koalicija DSS-Dveri, Demokratska stranka (pre svega, zbog dobrog rejtinga u Vojvodini i u Beogradu), ali i matematička koalicija Čeda-Boris-Čanak, jer Čanak u ,,miraz” unosi sigurnih 2-3 odsto glasova iz Vojvodine. Za mene bi, recimo, bilo iznenađenje da cenzus preskoči Radulovićev pokret Dosta je bilo, što ne znači da takva ,,ekonomistička” opcija nije potrebna Skupštini Srbije. Parlamentarne bi trebalo da postanu i neke manjinske liste, poput Pastorovog SVM, Ugljaninove SDA (možda i stranka ,,zaleđenog” muftije Zukorlića), albanska PDD. Sve ovo mora da se uzme uslovno, jer su, na izborima 2014, šok doživele stranke Čedomira Jovanovića, Mlađana Dinkića, Vojislava Koštunice i Dveri koji su, iako zamalo, ostali ispod crte. Prognoze istraživača se obelodanjuju sa ogradom tipa ,,plus-minus dva do tri odsto”, a pošto je cenzus pet odsto, to su klimave računice.
MONITOR: SPS iako više nije sa penzionerima, već samo sa Draganom Markovićem Palmom, ima izgleda sigurno biračko tijelo. U čemu je ,,tajna” SPS-a?
MILIVOJEVIĆ: Očekujem, ipak, izvestan pad podrške toj koaliciji na narednim izborima, iako mislim da ih ,,preudaja” PUPS za naprednjake nije suviše oštetila. PUPS je izgubio i program i politiku i ideologiju kada je brutalno ponizio penzionere tvrdnjom da ,,penzije nisu smanjene, nego su, eto, oni penzioneri, dali dobrovoljni solidarni samodoprinos za boljitak svoje države”.
Tajna SPS je u tome što je to partija vlasti. Tako je krojena, tako komponovana, da se, kao mačka, uvek dočeka na noge. To je daleko od partije levice, to nije čak ni kvazinacionalna stranka, već tehnomenadžerska organizacija projektovana da bude vlast. Odlazak penzionera i ,,kratak spoj” sa Vučićem, Dačić će sada pokušati da kompenzuje iznenadnim “vraćanjem pamćenja” da je i Slobodan Milošević nekada bio predsednik te partije. To, verovatno, prija starijem biračkom telu, baš kao i stavljanje Titovog unuka Josipa Broza na listu, dovođenje maloletnog Miloševićevog unuka na predizborne skupove i slično.
MONITOR: Vučić se javno žali kako gubi glasače, to ide i do izjava da gubi izbore. U čemu je ,,Vučićev vic”?
MILIVOJEVIĆ: Ima tu namere da se motiviše biračko telo, da izađe u što većem broju ili da izađu samo sigurni glasači SNP. Tu je i strah od ,,sindroma Tadić”, između dva kruga predsedničkih izbora 2012, kada je DS svoje glasačko telo uspavljivala pregrejanim optimizmom bez pokrića. Postoje i računice da je Vučiću u interesu da izlaznost bude što veća, tako da prag za ulazak u parlament, meren brojem glasova, bude viši, što bi, verovatno, neke od ,,sigurnih”, ostavilo u statusu vanparlamentarnih partija. Vučić je svoju koaliciju Srbija pobeđuje strukturirao da zahvati biračko telo i s leva i sdesna, po horizontali i po vertikali. Tu je i igranka sa pojavljivanjem bespredmetnih izbornih lista (samo tzv. ruskih ima pet) koje su, pod čudnim okolnostima, skupljale po čak 10.000 potpisa za predaju liste, a jasno je da to nije bilo moguće bez ozbiljne podrške najjače vladajuće stranke. Sve to, na neki način, obesmišljava i izborni sistem i demokratska dostignuća.
MONITOR: Šta se uopšte nudi građanima na ovim izborima?
MILIVOJEVIĆ: Iskreno, iako sam ,,duboko u tematici”, pojma nemam šta najjači igrači, zapravo, nude, osim što načujem šta oni deklarativno tvrde da je njihov prvi cilj. No, nešto im ne verujem. Ne znam, recimo, jesu li za ulazak u EU ili su za jačanje saradnje sa Evroazijskom unijom? Jesu li za ulazak Srbije u EU ako je uslov za to (a jeste!) potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma sa državom Kosovo? Da li će biti ili neće biti referenduma o potencijalnom članstvu Srbije u NATO? Da li smo za jačanje veza sa organizacijom za kolektivnu bezbednost koja se formira oko Rusije?
Oni koji kritikuju konkretnije vlast su ili evroljubi, na jednoj, ili rusoljubi, na drugoj strani. Ta vlast na svojoj listi ima – i evrofile i rusofile! Kako onda da se građanin snađe?
I prošla naprednjačka kampanja nije davala nijedan konkretan odgovor na konkretno pitanje. Jedino čega se dobro sećam od njihovih obećanja jeste da ćemo krenuti u ,,bolne reforme” i da će “penzioneri biti poslednji od kojih će država zahvatiti”. Ispalo je da su bili prvi i jedini koji podnose ,,teret reformi”. To ne da nije urušilo rejting naprednjacima nego ga je i osnažilo.
Vučić ima 60 metara fore, i ne trči sa preponama
MONITOR: Opozicija stavlja velike primjedbe na medijsku zastupljenost. Sem poštovanja pravila o medijskom predstavljanju kandidata, da li je uopšte moguće spriječiti dominaciju Vučića, ali i drugih državnih funkcionera, kada je riječ o prikrivenoj kampanji kroz izvještavanje o njihovom državnom poslu?
MILIVOJEVIĆ: ,,Količina” te kampanje je abnormalna po kvadratnom metru novinskog prostora i po satu preskupog televizijskog vremena. Sadržinski – ta kampanja je izvan vremena i prostora, izvan života, ona opisuje neku Srbiju u kojoj prethodne četiri godine nisu živeli niti danas žive građani Srbije.
Prosto, Vučić koristi ono što nije izmislio on sam niti je prvi politički lider u Srbiji koji brutalno eksploatiše svoju državnu funkciju ,,u tehničkom mandatu”. Toj vrsti zloupotrebe može da se stane na kraj samo na jedan način – ujedinjenim pragmatskim frontom svih opozicionih snaga, frontom koji bi imao samo jedan cilj, pod pretnjom bojkota izbora: obezbeđivanje ravnopravnih uslova za sve učesnike izborne trke.
Za početak, toga pravila bi morali (na to ih i zakon obavezuje) da se pridržavaju i javni radio-televizijski servis i sve televizije koje koriste javno prirodno dobro – nacionalnu frekvenciju. Ali, pošto je barem trećina izbornih listi ,,teledirigovana” i smišljena kao ,,kukavičje jaje” radi zbunjivanja i sluđivanja birača s namerom da se građanima sugeriše kako su ,,normalni” samo ovi Vučićevi, a svi ostali vašarski cirkuzanti – ova kampanje će proteći kako će proteći. Tako što u trci na 110 metara sa preponama, Vučić ima 60 metara ,,fore”, a nema ni prepone.
Šešelj kao strašilo za Brisel
MONITOR: Istraživanja pokazuju da će radikali ponovo biti u parlamentu. Da li se Šešelju vraćaju stari glasači koji su otišli za Vučićem ili će dobijati i od glasačkog tijela drugih desnih partija, a možda i od apstinenata?
MILIVOJEVIĆ: Od Šešeljevog povratka iz Haga, pa evo do prvostepene oslobađajuće presude, lider SRS i njegov bivši generalni sekretar, današnji premijer, imali su prećutan ,,pakt o nenapadanju” koji je odgovarao obojici. Haška presuda je Šešelju vetar u leđa, njegova stranka, u ovom momentu, ne brine za cenzus. Pred njim je i mogućnost da, jačom retorikom koja bi bila usmerena ka Vučiću, povrati još neki procenat bivših glasača koji sada inkliniraju naprednjacima. To nosi i veliku dozu rizika, jer bi Vučić, ako bi upregao ogromnu medijsku armiju koju kontroliše, mogao žestoko da uzvrati. Šešelj teško može da zahvati iz glasačkog tela drugih stranaka desnice, ali može da motiviše još neki procenat apstinenata da izađu i glasaju za njega, a glasače može da potraži i među biračima partije Ivice Dačića. Naprednjacima odgovara radikalsko prisustvo u parlamentu kao tiha opomena Briselu po principu ,,ovo vas čeka ako biste nam vi uskratili podršku”. Ne isključujem mogućnost da, u slučaju preke potrebe, Vučić i Šešelj sklope ,,istorijsko pomirenje”.
Nastasja RADOVIĆ
Stav1 sedmica
DUHANKESA4 sedmice
DANAS, SJUTRA3 sedmice
FELJTON4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
IN ENGLISH4 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
FOKUS2 sedmice