Povežite se sa nama

INTERVJU

Dr primarijus Ljiljana Žižić, specijalista higijene: Bez teške i brze hrane

Objavljeno prije

na

MONITOR: Šta građanima predlažete kada je u pitanju ishrana u ovim vrelim ljetnjim danima?
ŽIŽIĆ: Preporučuje se lagana ishrana bez teških jela, kakva obično uzimamo u zimskom periodu, poput sarme, pasulja, pečenog mesa… Obroci treba da imaju dosta povrća, naročito svežeg, znači u obliku salata, takođe i svežeg voća, mlečnih proizvoda, kao što su kiselo mleko i mladi sir, zatim lagana jela od mesa, kao što su pileće, ćureće, riba…. Takođe treba voditi računa i o načinu pripremanja jela tako da ne treba kuvati teška jela sa zaprškama.

MONITOR: A kada je riječ o tečnosti?
ŽIŽIĆ: U ovim mjesecima preporučuje se dosta tečnosti. Potrebne količine se kreću od dva do dva i po litra , a može i značajno više. Voda je svakako na prvom mestu. I ona je nezamenjiva. Naravno, tu su razne čorbe od povrća i jogurt. Ne preporučuju se u većim količinama ni gazirani sokovi. Oni samo trenutno deluju osvežavajuće i za kratko utole žeđ. Treba izbegavati alkoholna pića, jer ona ne daju željeno osveženje, a osim toga alkohol nije poželjan ni iz zdravstvenih razloga.

MONITOR: Nutricionisti kažu da posebno treba biti oprezan kada su u pitanju proizvodi od mesa…
ŽIŽIĆ: U sastavu obroka preporučuju se laganije vrste mesa poput ribe, pilećeg, ćurećeg i telećeg mesa, ali ne i svinjsko i ovčije, koje je mnogo kaloričnije. Kada su u pitanju proizvodi od mesa neophodna je dobra termička obrada da bi se sprečila kontaminacija mesa i eventualna različita trovanja. Vrlo često se dešava da domaćice spreme jelo u jutarnjim časovima kada je malo svežije, a onda ga, kako bismo rekli, ostavi na kraj šporeta da čeka ručak. To je dugo vreme tako da lako može da dođe do kvarenja tog jela i trovanja. Zato se preporučuje da jelo bude dobro termički obrađeno i da provri pre nego se servira i tek onda može bezbedno da se konzurima. Kada govorimo o jelima od mesa posebnu pažnju treba obratiti na jela od ustinjenog mesa kao što su ćevapi, pljeskavice i sve ono što je popularno u letnjem periodu. Sve to može da bude rizično ukoliko nisu poštovani svi principi dobre higijenske prakse. Zato nije preporučljivo uzimati jela od usitnjenog mesa na otvorenim privremenim objektima, jer često nisu dobro termički obrađena i može doći do trovanja koja u letnjem periodu nisu baš retka.

MONITOR: Da li je preopručljivo nositi sendviče na plažu?
ŽIŽIĆ: Preporučljivo je da se na plaži napravi pauza tokom dana između 11 i 17 sati, ali ko celi dan provodi na plaži preporučljivo je da ne koristi sendviče u kojima su kajmak, majonez i slični polutrajni i lako kvarljivi sastojci, jer lako može doći do trovanja. Zato je bolje izbegavati sendviče i poći u objekat gde su jela pripremljena u odgovarajućim higijenskim uslovima.

MONITOR: Koje vrste povrća preporučujete?
ŽIŽIĆ: Za letinji period preporučuje se uglavnom sveže i sezonsko povrće. Sada je moda da se koristi voće i povrće koje nije svojstveno našim prostorima i koje se ovde ne uzgaja nego se uvozi iz nekih dalekih područja. Preporučuje se da se koristi ono što se proizvodi kod nas i ono što mu je sezona. Kada je u pitanju povrće preporučljivo je jesti laganije vrste povrća, koje sadrži dosta vode i mineralnih materija, a uz to su niskokalorična. To su paradajiz, paprika, kupus, blitva, brokula… Kada je u pitanju krompir, koji predstavlja jednu od osnovnih namirnica na ovim prostorima, treba naglasiti da je najlošija varijanta pripreme prženi krompir. Češće ga treba koristiti kao kuvan ili pečen.

MONITOR: Je li tokom ljetnjih dana rizično jesti slatkiše?
ŽIŽIĆ: Prema principima pravilne ishrane slatkiši predstavljaju deo svakodnevnog obroka, ali u malim količinama – da se zasladimo. U ukupnim dnevnim energetskim potrebama organizma ne treba da prelaze više od pet odsto. Prema tome slatkiše možemo koristiti kao zamenu nekad za užinu, ali ne kao zamenu za glavni obrok. Zašto? Zato što se vrlo često dešava da deca ujutru umesto doručka pojedu čokoladu. Oni će se time zasititi i neće biti gladni, ali time neće u svoj organizam uneti potrebne energetske i gradivne materije da bi organizam normalno funkcionisao.

Znači, doručak ne može biti zamenjen nekim slatkišima ili čipsom, smokijem i nekim drugim proizvodom iz te grupe.

MONITOR: Poznato je da sladoled spada u epidemiološki rizičnu grupu namirnica, a ipak masovno se koristi, posebno djeca…
ŽIŽIĆ: Ranije se govorilo o sladoledu kao jednoj od rizičnih namirnica zbog toga što su sladoledi tada pripremani u malim poslastičarnicama gde higijenski uslovi nisu bili baš zadovljavajući. Danas se u većini ugostiteljskih objekata nabavljaju sladoledi pripremljeni uz poštovanje tehnoloških principa proizvodnje i dobre higijenske prakse, tako da je rizik od kontaminacije sveden na minimum. Međutim, ono gde sladoled može da bude izvor bakteriološkog zagađenja je prodaja, odnosno distribucija, jer tu često nisu ispoštovani principi dobre higijnske prakse. To znači da oni koji prodaju sladoled ne vode baš dovoljno računa o čistoći ruku, kašika kojima zahvata sladoled i posuda u koje se sipa sladoled. Tu lako može da dođe do bakteriološkog zagađenja. Inače, sladoled u letnjem periodu predstavlja finu osvežavajuću namirnicu koja sadrži mleko, jaja i niz drugih kvalitenih komponenti, tako da je to u energetskom pogledu dosta jaka i dobra namirnica.

MONITOR: Kakav je po Vašem mišljenju pravilan ritam uzimanja hrane tokom dana?
ŽIŽIĆ: Kada se govori o tome šta treba jesti u letnjem periodu vrlo je bitan, pored sastava namirnica, ritam uzimanja obroka tokom dana. Ne možemo naše energetske dnevne potrebe zadovoljiti sa jednim ili dva obroka. To nije dobro. Mnogo je korisnije za organizam da se taj dnevni unos rasporedi u tri, a poželjno bi bilo čak i u pet obroka. To znači da doručak treba da bude obavezan, takođe ručak kao glavni obrok koji treba da sadrži neko kuvano jelo, i večera koja treba da bude lagana i nikako u kasnim večernjim satima. Treba da budu zastupljene i užine, koje u letnjem periodu uglavnom treba da budu voćne. S tim u vezi želim da kažem da deca često preskaču obroke i da istraživanja pokazuju da trideset odsto dece ne doručkuje. To je vrlo pogrešna navika. Doručak je osnovni obrok i stara narodna izreka kaže doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru možeš dati neprijatelju.

MONITOR: U Engleskoj je odnedavno ograničeno reklamiranje brze hrane, prodaja gaziranih pića maloljetnicima i zabranjeno je smještanje slatkiša kod kase u marketima. Zašto?
ŽIŽIĆ: To je dobra aktivnost. U Engleskoj su pravilno procenili da to treba uraditi i mislim da o tome treba da povedu računa i kod nas oni koji brinu o javnom zdravstvu.

MONITOR: Može li se to uvesti i kod nas?
ŽIŽIĆ: Nisam baš sigurna da li se to može uraditi i kod nas, ali svi smo svedoci da su pored naših škola brojni objekti u kojima učenici kupuju bureke, palačinke i drugu brzu hranu. To su sve proizvodi koji ne odgovaraju potrebama dece. Zato bih pozdravila aktivnost Ministarstva prosvjete da se učenicima obezbedi dopunski obrok. Namerno kažem dopunski obrok, jer podrazumevam da deca doručkuju kod kuće, i taj obrok treba da bude pripremljen prema pravilima pravilne ishrane i u higijenskim uslovima.

Dijetu treba da prepiše ljekar

MONITOR: Dijeta je uvijek aktuelna tema. Kako pravilno držati redukcionu dijetu?
ŽIŽIĆ: Dijete su danas vrlo popularne, naročito kod ženske populacije. Osnovna pravila su da dijeta treba da sadrži sve one komponente koje sadrži i normalna ishrana, da bude raznovrsna ali da bude prilagođena zdravstvenom stanju osobe koja tu dijetu provodi. Zbog toga je neophodno da se dijeta ne provodi na svoju ruku. Dijetu mora da prepiše stručnjak. Znači, bez konsultacije sa lekarom ne treba provoditi drastične dijete, jer one obično podrazumevaju uklanjanje ili redukciju značajnih bioloških komponenti – da se ne unose ugljeni hidrati i belančevine, ili da se unose samo neke vrste povrća. U takvoj situaciji sigurno će osoba koja to bude provodila izgubiti nekoliko kilograma, ali vrlo brzo čim prestane sa takvom drastičnom dijetom ona će ih nadoknaditi, pa čak i dodati kilograme. Zato svi oni koji imaju potrebu da redukuju svoju telesnu težinu, ne samo iz estetskih nego i iz zdravstenih razloga, treba da se posavetuju sa lekarima koji se tim bave, a to su u prvom redu endokrinolozi i druge specijalističke grupe. Oni treba da im prepišu pravila za dijetu prilagođenu njihovim potrebama i njihovom zdravstvenom stanju.

Gojaznost djece kao epidemija

MONITOR: Vi ste nedavno upozorili da u Crnoj Gori gojaznost djece poprima epidemijski karakter. Šta je uzrok tome?
ŽIŽIĆ: Zabrinjava zvanični statistički podatak da je u Crnoj Gori sve više gojazne dece. Uzroci su brojni. To su i neredovan ritam uzimanja hrane, ali i nedovoljna fizička aktivnost. Svedoci smo da se danas deca malo igraju, više su za kompjuterom, sa telefonima i raznim igricama, statična su i uz to često grickaju namirnice koje ja zovem prazne kalorije, kao što su čips, smoki, keks… Deca često izbegavaju i fizičke aktivnosti u školama. Zato treba da se uradi ozbiljna strategija koja bi dovela do smanjenja procenta gojazne dece, jer gojaznost dovodi do kardiovaskularnih i drugih oboljenja dece koja su isključivo karakteristična za starije osobe. Uz sve to dominira uzimanje visokokaloričnih namirnica, pa zato treba posvetiti više pažnje edukaciji našeg stanovništva kada je riječ o pravilnoj ishrani.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

DINA BAJRAMSPAHIĆ, GRAĐANSKA AKTIVISTKINJA, ČLANICA RADNE GRUPE ZA POGLAVLJE 23: Vlast je zaslužna što DPS nije propao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Vladajuća većina je preuzela prethodni sistem i eksploatisala sve što je pogrešno u njemu. Svjesno je izbjegla da ograniči svemoć i da u kompletan proces odlučivanja ugradi principe koji treba da smanje hirovitost osoba u foteljama

 

MONITOR: Kako komentarišete najnovije istraživanje DAMAR-a i CGO, koje kaže da pola ispitanika smatra da Crna Gora ide pogrešnim putem?

BAJRAMSPAHIĆ: Ovo istraživanje, ali i nekoliko ranijih, pokazuje da su naši građani i građanke razboritiji i racionalniji nego što politička elita misli. Pored intenzivne propagande sa svih strana, građani uspijevaju da razlikuju utemeljene od neutemeljenih narativa i izražavaju otpor prema nazadnim tendencijama. Mislim da bi svi iole ozbiljni političari morali da ih temeljno pročitaju i da prestanu da se potcjenjivački odnose prema javnosti jer takvi pristupi očigledno nemaju prolaz. Mene veoma raduje što građani šalju poruku političarima da im je muka od nacionalizma i da hoće ozbiljnije javne politike.

MONITOR: Slažete li se sa ocjenom da je ovo Vlada „iznevjerenih očekivanja“?

BAJRAMSPAHIĆ: Da. Ako ostavimo po strani ideološke razlike i sporni klerikalni karakter ove vlasti,  propuštena je velika šansa. Šteta je što prva Vlada, koja je mogla stvarno biti ekspertska i postaviti javnu upravu na zdrave osnove, nije to bila. Odluke joj većinom nisu bile zasnovane na visokim stručnim standardima. Vlada se nije postavila kao brana nezakonitim i nedemokratskim praksama. Ona je punom parom nastavila sve sporne tehnike prethodne vlade, čak je i prevazišla zaprepašćujućom kadrovskom politikom, netransparentnošću (posebno u vezi sa dnevnim redom vlade i budžetskom potrošnjom), nedostatkom dijaloga i javne rasprave, samovoljom u vođenju resora i javnih politika, kršenju zakona kad god im zakon smeta da urade šta hoće, opsjednutošću identitetskim i vjerskim pitanjima. Uspijevaju da unište i rijetka do sada uspješna javna preduzeća koja su monopolisti na tržištu i naprave od njih gubitaše! Kada pogledate honorare savjetnika ministra finansija i spiskove na kojima su partije podijelile škole, vidite da se i nova vlast iznenađujuće brzo osilila.

Vladajuća većina je preuzela prethodni sistem i eksploatisala sve što je pogrešno u njemu. Svjesno je izbjegla da ograniči svemoć i da u kompletan proces odlučivanja ugradi principe koji treba da smanje hirovitost osoba u foteljama i haotično donošenje odluka, bez utemeljenja, strategije, analize, dugoročnog pristupa. Konačno, najveće razočarenje je što ekspertskoj vladi evropska integracija Crne Gore uopšte nije bila prioritet. Naprotiv, nova vlast se toliko oglušivala o jasne standarde EU da je uspjela da izgubi saveznika koji joj je u početku bio najveća podrška.

MONITOR: Kako vidite aktuelnu inicijativu opozicije za izglasavanje nepovjerenja Vladi, kuda ona može odvesti?

BAJRAMSPAHIĆ: Opozicija javno izražava optimizam i mislim da mora da postoji neki razlog za to. Ali čak i ako postoji neki scenario, čini mi se da će biti neizvjesno sve do trenutka glasanja jer vidimo da sve strane „tvrde pazar“ i učestvuju u psihološkom ratu ne bi li izvukli maksimalno za svoju partiju iz ove krize. Mislim da u svakoj varijanti neko nešto gubi i da nema lakog rješenja. Postojeća Vlada je već preživjela mnogo afera, ne bi me začudilo da preživi opet, ali to rješenje je takođe neodrživo i štetno za društvo. Vlada bez podrške Skupštine ne može da funkcioniše, još manje da vodi reforme, tako da je to gubljenje vremena. Ako Vlada preživi, nastaviće se konflikti unutar vladajuće većine koji na kraju jačaju opoziciju. Vladajuća većina je sama najviše zaslužna što DPS nije propao nakon izbora nego se revitalizovao. Mislim da još uvijek okreću glavu od te činjenice.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 3. decembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR JELICA KURJAK, POLITIKOLOŠKINJA  I DIPLOMATKINJA: Promjene u Rusiji su uvijek dolazile iznutra

Objavljeno prije

na

Objavio:

Rusija kao zatvoreno društvo nikada nije bila spremna da otvori prolaze za ideje spolja ma koliko one bile, u perspektivi gledano, dobre za budućnost zemlje

 

MONITOR: Sredinom 1980-ih je izgledalo da će perestrojka i njena „glasnost“ donijeti velike promjene u SSSR-u. Kako 30 godina od odlaska Mihaila Gorbačova i kraja sovjetske države, izgleda taj proces?

KURJAK: Perestrojka je otvorila mnoga pitanja vezana za istoriju nastanka, funkcionisanja i stanja sovjetske države. Jeretička pitanja poput nade u promene tokom kratkog perioda NEP-a, uzroka njegovog kraha, dolaska Staljina na vlast, neuspelih ekonomskih reformi posle perioda „otopljenja“ (XX kongres KPSS), bila su veoma značajna za mlade naraštaje ali i za otvaranje sličnih i mnogih drugih pitanja u drugim zemljama Varšavskog ugovora, što će umnogome uticati i na događaje u pojedinim zemljama, pre svega u Poljskoj. Sve se to reflektovalo i na kasniju demontažu komunističkih sistema i vojno-političkog i ekonomskog lagera socijalističkih zemalja.

Očekivanja u Sovjetskom Savezu, i u Rusiji, bila su velika kod značajnog procenta humanističke inteligencije. Zbog čega? Ni jedna ekonomska reforma – kojih je bilo nekoliko tokom XX veka u sovjetskog državi, nije otvarala politička pitanja, pitanja prošlosti i odnosa sadašnjosti prema prođenom periodu. Iako u skromnim kategorijama, perestrojka je ipak načela baš takva pitanja. Kažem načela, jer, veoma brzo, za nekih desetak godina, sve je počelo da se vraća na staro. Tvorci perestrojke nisu mogli, imali snage, smeli, nisu umeli itd. itd. da postave ključno pitanje mogućih promena: reformisanje sistema, odnosno, partije, države i odnosa partije i države. Sistem nije dovođen u pitanje i sve se svelo na neophodna prilagođavanja imajući u vidu da su se promene događale unutar zemalja lagera, u Evropi, svetu, u međunarodnim odnosima. Suština sistema jednopartijske vladavine, podržavljene partije, centralizovane privrede, zatvorenog društva nije bila dovođena u pitanje. Sa nekim korekcijama ta suština je i danas dominantna.

MONITOR: Kakva je i kolika međuzavisnost kada se radi o podršci u biračkom tijelu, između Vladimira Putina i njegove stranke Jedinstvena Rusija?

KURJAK: S obzirom na to da je Rusija definisana kao višepartijska parlamentarna demokratija, sa izrazitom dominacijom jedne grane izvršne vlasti – predsedničke, postojanje jake partije koja pobeđuje i koja podržava predsednika je suština takvog sistema. Popularnost partije je značajna, ali je popularnost predsednika iznad svega i iznad partije. U tom odnosu uzajamnosti nema mesta za neka pitanja nesporazuma, pada popularnosti itd. Celokupni administrativni potencijal je u funkciji pobede partije i predsednika na izborima.

MONITOR: Koliko je uticajna i ko je opozicija u Putinovoj Rusiji?

KURJAK: Nominalno postojanje višepartijskog sistema daje mogućnost da se Rusija deklariše kao parlamentarna demokratija. To podrazumeva da postoje opozicione partije u Dumi. Trenutno ih je četiri, plus vladajuća partija, Jedinstvena Rusija. Druga je realnost: te partije učestvuju na izborima, dobijaju uvek dovoljan procenat glasova kako bi zadržale svoje mesto u Dumi, ali, istovremeno, ne skrivaju da su lojalne i da iz sve snage podržavaju rukovodeću partiju i predsednika.

Postoji i druga opozicija, to je vanparlamentarna, kojoj pripada i Aleksej Navaljni i drugi manje popularni opozicionari. Takva opozicija nema mogućnosti da dođe do cenzusa na izborima koji bi je doveo u parlament. Oni su kao političke organizacije na margini državnih događanja, van svake institucije vlasti.

Iako vlast takvu opoziciju optužuje da je prozapadna, neprijateljska u odnosu na sopstvenu zemlju, treba reći da su i ta opozicija, a i sam A. Navaljni, i te kako proruski. Druga je stvar što opozicija u Rusiji traži modernizaciju zemlje na svim nivoima. A to se svakako ne poklapa sa stabilnim stanjem koje je kreirala vlast i ona održava takav sistem.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 3. decembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MIROSLAV ŠUKOVIĆ, SLIKAR: Umjetnost nije tu zbog aplauza

Objavljeno prije

na

Objavio:

Nemam tendenciju da mijenjam svijet. Možda  da ga prepoznam. Da suočim sebe i publiku sa nekom istinom.  Iako tokom stvaranja o publici uopšte ne razmišljam, raduje me ako i ona prepozna to nešto. Neku univerzalnost, neku istinu, možda i ličnu

 

Izložba Umjesto molitve Miroslava Mira Šukovića nedavno je otvorena u Beogradu, u Kući Đure Jakšića. Šuković je rođen 1977. godine u Bihaću, a živi i radi u Kolašinu i Podgorici. Imao je više od 20 samostalnih izložbi širom Crne Gore, regiona i u inostranstvu, a učesnik je i brojnih kolektivnih izložbi. Dobitnik je nagrade Cetinjskog likovnog salona Trinaesti novembar 2015. godine.

MONITOR: Nedavno ste se predstavili beogradskoj publici, a većina slika su nastale ove godine. Da li je ova izložba svojevrstan presjek dosadašnjeg stvaralaštva, na kojoj na neki način prikazujete način na koji ste dolazili do određenih slikarskih rješenja ili radovi predstavljaju nešto sasvim novo u Vašem stvaralaštvu?

ŠUKOVIĆ: Izložba u Beogradu, iako je na njoj predstavljen  jedan dio radova iz starijeg perioda, nije presjek mog dosadašnjeg stvaralaštva. Najveći dio radova predstavljenih u Beogradu je novijeg datuma i predstavlja na neki način novi ciklus u mom stvaralaštvu. Ono što je, svakako, zajedničko svim mojim radovima, je sadržano negdje u nazivu same izložbe Umjesto molitve.  I ranije sam govorio da su slike i stvaranje za mene neki vid molitve.

Kao dječak, urezivao sam crtice na kaišu, čekajući da majka, koja je bila lošeg zdravlja, izađe iz bolnice. Crtice su predstavljale dane koje sam provodio moleći se da ona bude dobro. One su bile moja molitva. Čini se da sam nastavio da se kroz linije, odnosno crteže, platna i boje, molim.

Tekst teoretičara umjetnosti Vladimira Kolarića, kojim se osvrnuo na izložbu u Beogradu, na dobar način to primjećuje: ,,Onaj ko vjeruje u mogućnost umjetnosti da bude oblik molitve (pa makar i uz ogradu koja sadrži riječ umjesto), mora vjerovati da se kroz tu čulnost i stvarnost može ne samo izraziti nevidljivo i neopisivo, nego da se može i opštiti sa njim, i da se ono na neki način može oprisutniti i (po)javiti”. Ja u to vjerujem.

MONITOR: Vaše radove bismo mogli svrstati u figurativni egzistencijalizam. Bilo koji motiv da dominira slikom, u centru interesovanja je uvijek čovjek, njegova unutrašnja stanja i težnja da se dostigne to nešto uzvišeno, koje je teško definisati.

ŠUKOVIĆ: Da, čovjek je centralna tema kojom se bavim u svojim radovima. Ranije su to bila uglavnom neka psihološka stanja i unutrašnji nemiri čovjeka, dok je u ,,novoj” fazi to potraga za nečim uzvišenijim, vanvremenskim.

Valjda je to i neki lični put koji svaki čovjek prolazi.  Pokušaj da razumije sebe,  svijet u kojem  živi, i na kraju,  onoga uzvišenijeg, što se ne vidi. Traženje smisla.

MONITOR: Kako prilazite radu jedne slike, kako se ona ,,rađa”? Kažite mi o tom stvaralačkom procesu – šta Vas tjera da radite?

ŠUKOVIĆ: Upravo u načinu na koji ste postavili pitanje, upotrijebivši riječ – rađa, nalazi se dio odgovora. Nije li sam život, i sve oko nas jedan misterij. Ne pokušavam da umanjim mjesto stvaraoca u tom procesu. Njegove emocije, želje, ono što pokušava da podijeli sa svijetom, ili sa sobom na kraju.  Ipak, a to pokazuje i sam proces stvaranja, najuspješniji radovi, oni kraj kojih ćete zastati, koji će vas pomjeriti, imaju dodir nečeg što je onostrano, što je van. Kako god se to zvalo. Otuda je proces stvaranja za mene jedna velika  – tajna.

Šta me tjera da radim? Čovjek je, u konačnici, biće koje komunicira i stvara.  U slikanju se dešava oboje: i kreacija i razgovor. Čudesno je vidjeti kako iz bjeline papira nastaje djelo. Iz ničega, nešto što će nastaviti da živi i komunicira.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 3. decembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo