Povežite se sa nama

INTERVJU

DR RINA KULAA, PROFESORKA NA FINSKOM JIVASKILA UNIVERZITETU: Dobar susjed EU

Objavljeno prije

12 godina

na

lena

Razvijanje dobrosusjedskih odnosa jedan je od glavnih pristupnih imperativa EU za Zapadni Balkan. Koliko je to bilo važno u nekim ranijim procesima EU integracija, kao u slučaju nordijskih zemalja, razgovarali smo sa dr Rinom Kulaa, profesorkom moderne evropske istorije i međunarodnih odnosa, inače odličnim poznavaocem naše istorije. Jedan od svojih radova posvetila je izučavanju sukoba Tito-Staljin. MONITOR: Skandinavske zemlje imale su specifično iskustvo regionalnog usklađivanja istovremeno s pristupanjem EU. Zašto vam se čini da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da se koriste vašim iskustvom?
KULAA: Htela sam da postavim pitanje šta bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da nauče iz nordijske regionalne saradnje i na tu temu sam nedavno održala predavanje u Evropskom pokretu u Beogradu. Iako se tom temom nisam u okviru svojih istraživanja bavila na taj način. Još u mojoj knjizi “Nesvrstani i njihovi koreni u Hladnom ratu u Evropi: Jugoslavija, Finska i sovjetski izazov”, razmatrala sam jednu epizodu iz Hladnog rata gde je regionalna mreža bila važna za finsku spoljnu politiku 1950-ih.

Posle Drugog svetskog rata i sovjetsko-finskog primirja 1944, traženo je da Finska plati SSSR-u trista miliona dolara u vrednosti roba, za šest godina. Finska je primorana da prihvati da ustupi na korišćenje teritoriju i vode oko Porkala ostrva na 50 godina za sovjetsku pomorsku bazu u Finskom zalivu. Bilo je i dodatnih uslova primirja koji su bili veoma teški.

Predsednici Juho Kusti Paasikivi i Urho Kekonen zaključili su da je Finskoj potrebna nova strategija da bi zadržala svoju nezavisnost i upravljala odnosima sa SSSR-om pošto je Hladni rat već počeo. Za Finsku, neutralnost je značila smanjenje veza s evroatlantskim institucijama oko ekonomskih ugovora, uzdržavanje od bezbednosnih saveza, smanjenje saradnje sa zapadnim obaveštajnim agencijama i dopuštenje domaćoj Komunističkoj partiji da postoji i bude aktivna.

Finska politika Paasikivi-Kekonen linije bila je relativno uspešna. Posle Staljinovog odlaska Hruščov je napravio nekoliko ključnih izmena u finsko-sovjetskim odnosima. Hruščov je ukinuo sovjetsko protivljenje članstvu Finske u Nordijskom savetu, izjasnivši se da je to unutrašnja stvar Finske u koju se SSSR neće mešati. Od zasnivanja finske neutralnosti, Paasikivi je planirao da se usredsredi na bilateralnu trgovinu sa drugim skandinavskim zemljama i prihvaćenoj parlamentarnoj saradnji kroz formiranje Nordijskog saveta 1952. koji ju je promovisao. Finska je priznata u novembru 1955, a članica OUN je postala u decembru 1955.

Hruščovljeva nova spoljna politika takođe je dopustila Finskoj i Švedskoj da se angažuju u promociji skandinavskog regionalizma koji je već bio prihvaćen u Norveškoj, Danskoj i na Islandu. To što je Hruščov prihvatio skandinavski regionalizam na severu, učvrstilo je nordijske zemlje kao partnersku prolaznu mrežu za zapadne proizvode koji su tako mogli da budu primani u SSSR bez značajnijeg političkog kompromisa. Ovo je usklađeno s Paaskivi-Kekonen političkom linijom, koja je želela da izbegne komunisitičko zastrašivanje u Finskoj, a da osnaži trgovinu sa SSSR-om kao i sa drugim nordijskim zemljama kao primer benefita od regionalne politike.

MONITOR: Norveška je na referendumu odustala od članstva u EU. Ipak, njeno zakonodavstvo je u velikoj mjeri usklađeno s acquis communitaire. Da li je ona tako spojila „lijepo i korisno”?
KULAA: Dinamika EU pridruživanja za državu, bila ona velika ili mala, često zavisi od grupe za pridruživanje u kojoj se nalazi. Finska, Švedska, Norveška i Austrija aplicirale su u isto vreme za članstvo u EU i završile pregovore 1994. Kroz grupu je bilo više prostora da se sledi dogovoreno sa drugim zemljama koje su aplicirale. EU strana se u trenutku zainteresovala za norveško naftno bogatstvo a Španija i Potrugal za bogato ribarstvo. Ovo je Norvešku od starta učinilo važnom zemljom u toj grupi država koje su aplicirale.

Neke od tih država bile su demokratije u dužem vremenskom periodu i suočile su se na EU referendumima s gotovo podjedanakim brojem glasova za ,,da” i ,,ne” odgovore. Ključna je bila 1994. kada su ovde raspisani referendumi. Austrija je glasala prva u junu sa 66,6 odsto za ,,da”, Finska je glasala druga u oktobru sa 56,9 za ,,da”, Švedska treća u novembru sa 52,8 odsto za ,,da” i Norveška četvrta u novembru sa 52,2 za ,,ne”. Da je Norveška prva održala referendum njeno glasanje je moglo uticati na glasače u Finskoj i Švedskoj i rezultati su i tamo takođe mogli biti negativni.

Danas je Norveška deo EEA i u velikoj meri ima pristup jednistvenom tržištu i kao članica Šengenskog sporazuma bliska je saradnica EU, kao što ste zaključili. Mislim da su norveški zakonodavci i glasači saglasni sa najvećim delom acquis communataire i Norveška je vrlo dobar sused i saradnik EU. Smatram da je norveško usvajanje acquis-ja verodostojno.

MONITOR: Dosta ste se bavili Jugoslavijom. Da li je njen raspad, po vama, bio ugrađen u njene temelje ili je on posljedica ne samo unutrašnjih problema već i spoljašnjih okolnosti, opšte propasti komunizma krajem osamdesetih?
KULAA: To je veliko pitanje da bi se odgovor mogao dati u jednom intervjuu. Studirala sam istoriju Jugoslavije kao doktorant i u jednom dužem vremenu sam istraživala u jugoslovenskim arhivama u Beogradu i hrvatskim u Zagrebu. Moj rad se odnosio na jugoslovensku spoljnu politiku.

Ono što mogu da kažem je da nas je istorija Jugoslavije tokom Hladnog rata ubedila u njenu posebnost. Ona je bila drugačija u mnogim stvarima. Jugoslavija je bila multikulturalna, višejezična, jednopartijska država ali je imala unutrašnju i spoljnu politiku različitu od SSSR-a. Nakon raskida Tito-Staljin, jugoslovensko ministarstvo spoljnih poslova napravilo je posebne izvore i veštine diplomatskog izveštavanja i diplomatske analize koji su bili napredniji od mnogih u zemljama evropskih kolega. Jugoslovensko ministarstvo bilo je nezavisnija institucija nego što se moglo pretpostaviti za jednu jednopartijsku zemlju. To ministarstvo je bilo usredsređeno na spoljnu politiku na međunarodnoj sceni a ne na onu koja je bila vodeća u Varšavskom paktu.

Iz moje perspektive kraj Jugoslavije nije se dogodio samo zbog propasti komunizma, ali se ne može posmatrati ni odvojeno od toga. Ako podignemo pogled s ove posebne jugoslovenske spoljne politike, mislim da bi sledeće pitanje za istoričare Evrope bilo da pitaju šta se i koliko menja nakon Hladnog rata? Po mom mišljenju to bi sada bio i put da se ispita i kraj Jugoslavije.

Važno bi bilo i da se ovom pitanju pristupi takođe i iz jedne šire perspektive Evrope, jer je i Jugoslavija bila njen deo u 20. veku. Kao i da se zapitamo šta se promenilo od tog vremena do danas u jugoslovensko-britanskim, jugoslovensko-francuskim i jugoslovensko-američkim spoljnopolitičkim odnosima.

MONITOR: Zašto je to važno?
KULAA: To je važno da bi se jugoslovenska istorija povezala sa njenim širim okruženjem. Izgleda mi da često imamo naviku u istraživanjima specifičnosti jugoslovenske države da ne vidimo njenu istoriju i značaj za Evropu i čitav Mediteran. Za mene su neki od ovih odgovora povezani s pitanjima kao što je važnost prve i druge naftne krize za Jugoslaviju i Evropu i povezanost tih kriza s događajima u Jugoslaviji i u Evropi.Ovde mi nalazimo jedan novi ugao gledanja u odgovoru na vaše pitanje.

Nema recepta

MONITOR: Finska je početkom devedesetih bila u velikoj ekonomskoj krizi. I uspjela je da se izvuče u velikoj mjeri sopstvenim snagama. Kakav je, u stvari, vaš recept za ekonomski razvoj?
KULAA: Nisam sigurna da je to baš nešto kao recept, ali mi se čini da je nordijsko promišljanje još uvek veoma važan zadatak za fiskalnu politiku da bi se zemlji omogućila stabilnost. Smatra se važnim da se obezbede zdrave budžetske osnove a to znači da država postiže godišnji suficit a da fiskalni dug ne postane suviše velik. Zdrav budžet je važan za ekonomski razvoj. Zato su nordijske zemlje zadržale prilično opreznu fiskalnu politiku gde budžet ostaje u suficitu a fiskalni dug ne prelazi određenu granicu. Finska politika pokušava da ograniči zavisnost od pozajmljenog novca i takođe je činila sve što je bilo moguće da zaustavi porast nezaposlenosti.

Finska se pridružila euro zoni, odričući se nacionalne valute i onda se krenulo na smanjivanje inflacije i postizanje cenovne stabilnosti kao glavnih ciljeva finske fiskalne politike.

 

Bogatstvo

MONITOR: Finska se vjekovima borila za nacionalnu i državnu nezavisnost sve do 1917. Najduže je njome upravljala Švedska, a čitav vijek i Rusija. Kako se danas finsko društvo nosi s tom raznovrsnom baštinom?
KULAA: Finska ima dva zvanična jezika i svi administrativni servisi, obdaništa i osnovno obrazovanje bilingvalno je, moguće je i na finskom i na švedskom jeziku. Na državnoj televiziji jedan je kanal na švedskom. Svi saobraćajni znaci su na oba jezika. Izvan ovih formalnih i administrativnih pravila, veliki deo društva ovo švedsko nasleđe vidi kao obogaćivanje. To je prihvaćeno u svakodnevnom životu u Finskoj ali ne samo kroz administraciju već i u okviru kulturnih sadržaja, mode a čak i u spoljnoj politici Švedska i dalje ima primat.

Finska je mlada država koja postoji manje od sto godina. Meni izgleda da je švedsko nasleđe u Finskoj kroz jezik i kulturu olakšalo njihovo učešće u nordijskoj koopeaciji. Među ciljevima nordijskog saveza kojem se Finska pridružila 1955. bili su pasoš Unije i pravo nastanjivanja u drugim nordijskim zemljama. Vežbanje u švedskom jeziku nesumnjivo je pomoglo Finskoj da bude deo nordijskog saveza ali joj je kasnije pomoglo i u odnosu prema jezičkoj raznovrsnosti i u razumevanju različitih jezika, kultura i nasleđa u EU.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

POVEZANE VIJESTI:
nastavi čitati

INTERVJU

SERGEJ SEKULOVIĆ, POLITIČKI ANALITIČAR, BIVŠI MINISTAR UNUTRAŠNJIH POSLOVA: Istina kao preduslov za pravdu

Objavljeno prije

1 dan

na

19 Aprila, 2024

Objavio:

Ako ono što radi tužilaštvo  ne dobije pravosnažni sudski epilog, sve  pada u vodu. Postoji više razloga koji dovode do odugovlačenja postupaka, često i do obesmišljavanja.  U najkraćem, sudstvo je zrelo za ozbiljnu reformu

 

 

MONITOR: Kako komentarišete hapšenje Petra Lazovića i Milivoja Katnića?

SEKULOVIĆ:  Dozvolite mi da odgovorim na sljedeći način, poštujući pretpostavku nevinosti svakog lica i činjenicu da je konkretni predmet u početnoj fazi. Sve što nam se dešava, a što dobija i krivično pravni epilog, doživljavam kao neophodan korak suočavanja sa našom prošlošću (i sadašnjošću) koja treba da nas približi istini. Ma kako bolna bila, našem društvu je potrebna istina kao preduslov za pravdu. Dugo je civilizaciji trebalo da institucionalnizuje nagon za pravdom, mada i dalje u tome ne uspijeva. Institucionalna pravda je nekada spora i nerijetko se čini nedovoljnom, ali između nje i lične pravde ili nerijetko puke osvete, mora se njoj dati primat.

Glavni specijalni tužilac Novović i VDT Marković pokazuju odlučnost da grade tužilaštvo kao instituciju koja djeluje autonomno i u tom smislu zaslužuju puno poštovanje. Preuzeli su na sebe ogromno breme odgovornosti. Lično mislim da po prvi put u našoj istoriji imamo priliku da vidimo kako djeluje tužilaštvo koje ne zavisi od politike. Za budućnost ovog društva potrebno je da izdrže iako će izazovi biti brojni.

MONITOR: Osim bivšeg specijalnog tužioca i bivšeg visokog funkcionera bezbjednosnog sektora, uhapšeni su i brojni drugi nekadašnji visoki funkcioneri. Šta to govori o prethodnom režimu?

SEKULOVIČ:  Crnogorsko društvo je prošlo kroz fazu prvobitne akumulacije kapitala koja je u fazi neoliberalizma dobila formu zarobljene države. Kontrola nad društvom, institucijama, kombinacija politike XIX i XXI vijeka, stvorila je čudni amalgam, koji je razorno djelovao na moral crnogorskog društva. Došlo je do izopačenja i trebaće vremena da se to dovede u red.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 19. aprila ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SLAVO KUKIĆ, AKADEMIK AKADEMIJE BiH: RS s Dodikovim konceptom ne može ekonomski opstati

Objavljeno prije

1 dan

na

19 Aprila, 2024

Objavio:

Važno je da je Nermin Nikšić prvi čovjek SDP  umjesto sukoba izabrao potrebu za razgovorom, pa i o onome u čemu nema zajedničkih stavova. I beskrajno strpljenje kako bi se do nekog rješenja ipak došlo.  To, bar za sada, nerijetko daje rezultate

 

 

MONITOR: Nije jasno kako bi rezolucija UN  o Srebrenici mogla pogoditi  Republiku Srpsku, ako se razmatraju moguće pravne posljedice. No, u Beogradu je tim povodom, održan sastanak rukovodstava Srbije i RS. Željka Cvijanović smatra da su inicijativom ministra spoljnih poslova Elmedina Konakovića, prekršeni Ustav i zakoni, a Milorad Dodik „prijeti“ odvajanjem RS. Kako gledate na ovaj političko-institucionalni rašomon?  

KUKIĆ: U čitavoj ovoj priči najmanje se radi o RS i njezinoj budućnosti. Republika Srpska je po Ustavu BiH administrativni dio BiH i to će biti sve dok njezine ključne sastavnice-tri konstitutivna naroda, dakle i Srbi koji tobože trebaju biti žrtveno janje nekakvih antisrpskih planetarnih urota i planova. Da se politička klasa s Dodikom na čelu sukladno tome i ponašala danas bi i RS, kao i cijela BiH, bile prostor na koji bi hrlio kapital a mladi iz njih ne bi bježali kud ih noge nose.

Gdje je ključ rješenja? Koliko god upirali u ideologije -u one koje podupiru tobože temeljnu ideju vodilju trenutačnog predsjednika  RS, uvjeren sam da je bit problema u Dodiku samom. I u onom što je činio od povratka na vlast 2006..   U pitanju je, očito, kriminal neviđenih razmjera. U uvjetima funkcioniranja pravne države nemoguće je izmaći sudu pravde koji vas čeka. A siroti Dodik ni danas ne gubi nadu da bi u tome mogao uspjeti, dijelom bukom o BiH kao neprirodnoj-Srbima nametnutoj i nemogućoj državi, dijelom pričom o pravu Srba da žive u istoj državi i, sukladno tome, pravu na secesiju RS i njezinom pripajanju matici.

Podrazumijeva se, sve to bi značilo koliko i pucanj u prazno da za takvo djelovanje Dodika nisu zainteresirani i drugi – i Vučićev velikosrpski projekt i geopolitički interesi koje u ovom dijelu svijeta sve očitije pokazuje Moskva. No, sve ima rok trajanja. On se najnovijim udarima na bankarski sistem počinje sve očiglednije ukazivati. Izgleda da je  silni Mile stjeran među četiri zida. Osobno mu (iako u međuvremenu može napraviti još zla), baš i ne predviđam duži politički život na slobodi  (Osim pod pretpostavkom da postojeće helikoptere iskoristi za bijeg iz BIH). Prije ili kasnije će završiti tamo gdje kriminalci i inače završavaju.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 19. aprila ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DRAGAN KOPRIVICA, IZVRŠNI DIREKTOR CDT: Dobro došli u crnogorsku partitokratiju

Objavljeno prije

1 sedmica

na

12 Aprila, 2024

Objavio:

Imamo tipičan primjer obrasca: jako zagovarate progresivne i demokratske vrijednosti i aktivnosti a istovremeno radite sve kako ne bi došlo do promjene sadašnjeg stanja i postojeće političke kulture

 

 

 Anomalije koje su dovele do prijevremenih lokalnih izbora u Budvi, Andrijevici i, možda, Šavniku ukazuju na obrazac ponašanja i funkcionisanja političkih elita u Crnoj Gori, kaže nam Dragan Koprivica, izvršni direktor Centra za demokratsku tranziciju. “Funkcionisanje institucija kao da je svrha njihovog postojanja, omogućavanje i podsticanje partijskog preduzetništva, a ne javni interes, pravna država i razvoj zajednice zapravo jeste suština tog modela”.

MONITOR: Može li se to promijeniti nakon vanrednih lokalnih izbora?

KOPRIVICA: U Budvi i Andrijevici nema puno ni političkih ni ideoloških razloga za krizu vlasti i vanredne izbore. Radi se samo o dodatnoj fragmentaciji izborne scene, novoj prekompoziciji i potrebi da se blokira rad opštine u nadi da će im novi izbori omogućiti bolju poziciju prilikom isisavanja državnih (opštinskih) resursa i njihovo prebacivanje u ruke moćnika. To je dio naše političke kulture koja se, iako svaki dan slušamo drugačije priče, neće brzo promijeniti. Problem je što građanke i građani još uvijek ne umiju da ovakvo ponašanje kazne na izborima. Oni se, nažalost, ili okreću apstinenciji ili, ako su mlađeg doba, odlaze iz zemlje.

To je savršen scenario za partitokratiju. Kad pogledamo razvoj političkih odnosa, ne bi bilo iznenađenje da se ove anomalije nastave i u drugim opštinama ili se brzo pojave i na državnom nivou.

MONITOR: Situacija u Šavniku je i za naša poimanja politike neobična. Postoji li, vama poznat, sličan primjer u izbornoj praksi?

KOPRIVICA: U svojoj praksi, a bavim se izborima skoro 25 godina, nijesam vidio sličan slučaj. Gotovo je teorijski nemoguće da se u jednom izbornom ciklusu, za izbore koji imaju 1.600 upisanih birača, dogodi sve ono što smo imali prilike da gledamo u Šavniku. Da smo taj slijed događaja pokušali smisliti, i u šali, vjerujem da nam ne bi pošlo za rukom da budemo toliko kreativni. Slijed događaja, ponašanje političkih subjekata, različitih državnih organa i izborni proces koji traje 19 mjeseci zaista nije lako smisliti. To je, nažalost, ono što ni teorijski nije moguće zamisliti jeste naša politička realnost.

MONITOR: Da li je u pitanju bila neizbježna „elementarna nepogoda“ ili je moguće imenovati odgovorne za nastalu situaciju?

KOPRIVICA: Dio odgovornosti sigurno pripada nesavršenom zakonskom okviru. Međutim, ključna odgovornost stoji na političkim akterima i državnim institucijama. Kad je akterima važniji politički interes od javnog, onda ni savršen zakon ne može pomoći. Svoj dio odgovornosti u nastalom problemu snose političke partije koje više od deceniju opstruiraju izbornu reformu, liste koje su učestvovale u izbornom procesu u Šavniku, Opštinska izborna komisija, tužilaštvo, Vlada, odnosno Ministarstvo javne uprave i Ministarstvo unutrašnjih poslova, pa i predsjednik Crne Gore.

Njihovo djelovanje u ovih 19 mjeseci ličilo je na savršeno uigran tim, nažalost u negativnom smislu. Broj perfektno odigranih duplih pasova između ovih aktera prevazilazi i neke od najboljih fudbalskih timova koji su postojali u istoriji igre.

MONITOR: Ima li izlaza iz šavničke krize?

KOPRIVICA: Temeljna stvar za izlaz iz ovog lavirinta je pokretanje brzog političkog dijaloga, u okviru koga se treba makar pokušati pronalazak puta koji je pravno održiv i legalan, a koji će vratiti povjerenje među institucijama i neće napraviti presedane koji bi bili osnova za ponavljanje šavničkog scenarija.

Ono što je neophodan ishod jeste poništavanje nelegalnog, nelegitimnog izbornog procesa koji je u toku i koji je sproveden suprotno našem Ustavu, zakonima i međunarodnim standardima. Prihvatanje takvog izbornog rezultata bilo bi fatalno za buduće izborne procese i otvorilo nove “perspektive” u političkom životu o kojima ne želim ni da mislim, a kamoli da govorim.

Poništavanje izbora može se uraditi na dva načina – ukoliko postoji politički dogovor, koji mora biti transparentan i u pisanoj formi, moguće je završiti izbore na dva biračka mjesta, formirati parlament u Šavniku, onda mu odmah skratiti mandat i krenuti u novi izborni postupak. Ovu opciju ste, zapravo, Vi prvi put predložili javnosti.

Drugi, pravno komplikovaniji način, jeste da neko od izbornih aktera podnese prigovor na izborni proces DIK-u i traži poništenje izbora, da DIK odbije taj prigovor zbog nenadležnosti, a onda da se uputi žalba Ustavnom sudu.

Ustavni sud ima i zakonski osnov i dovoljnu snagu institucije da poništi taj proces i predoči nam naredne korake. Zato vjerujemo da je došlo vrijeme da ova institucija ne bude puki “čitač” zakona nego donosilac važnih odluka kojima se brane prava građana i građanki.

Međutim, na našoj javnoj sceni možete čuti različite pravne “analize” koje pokušavaju relativizovati ovaj predlog sa obrazloženjem da su rokovi za prigovore istekli i da oni nijesu mogući. Svako ko kaže da su rokovi istekli je neznalica ili zlonamjerna osoba. Jedan takav rok za prigovor traje upravo dok mi razgovaramo.

Takođe, gotovo je nevjerovatno da u Crnoj Gori postoje te vrste političkih nastupa koji imaju za ambiciju da nekog  ubijede da izborni proces koji traje 19 mjeseci može biti legalan. Ko god zna išta o izborima, mora znati da takvo šta ne postoji u svijetu.

MONITOR: Šta sa “izbornim turistima” koji su bili povod za sve ono što se događa od jeseni 2022.?

KOPRIVICA: Tu se radi o klasičnom pokušaju neetične promjene volje građana u toku izbornog procesa. A to su, u Šavniku, u manjoj ili većom mjeri, radili svi. Radi se o oko 25 odsto biračkog tijela koje je “migriralo” u ovu opštinu prije izbora. Neka je manji dio njih zaista i faktički imao potrebu da se preseli u Šavnik – ostaje ogroman procenat izbornih turista tj. varalica.

Tu smo situaciju imali prilike nedavno da gledamo na izborima u Beogradu koji su, nakon žestoke intevencije tamošnje javnosti i međunarodne zajednice,  ponovljeni i zakazani za 2. jun.

Dugoročno, to pitanje se rješava izbornom reformom: uvođenjem mnogo ozbiljnijeg načina kontrole prebivališta građana ali i sankcija za zloupotrebe i nedozvoljeno ponašanje, organizovanjem svih lokalnih izbora u jednom danu, davanjem ovlašćenja DIK-u da može preuzeti ingerencije OIK ukoliko ova ne obavlja svoj posao, te oštrijim sankcijama za nasilje na biračkim mjestima.

MONITOR: Dio opozicije prijeti napuštanjem parlamentarnog Odbora za izbornu reformu ukoliko ostane na snazi odluka o prinudnoj upravi u Šavniku. Šta bi to moglo donijeti?

KOPRIVICA: Takvi stavovi partija nijesu ništa neobično. U toku gotovo svakog ciklusa izborne reforme, ili njenog pokušaja, imali smo prilike da čujemo kako postoji nešto važnije. To je 2011. bio naziv jezika, 2019. Zakon o slobodi vjeroispovijesti, 2021. nezadovoljstvo radom Vlade ili verifikacija mandata poslanika, a sada čujemo da je to Šavnik – dakle sve je važnije od potrebe da jedno društvo popravi svoju demokratiju tamo gdje ona nastaje – na njenom izvoru, a to je izborni proces.

Najava stavljanja “na čekanje” odluke o uvođenju prinudne uprave u Šavniku i pokretanje političkog dijaloga daje nam makar malo nade da se ponovo neće krenuti krivim putem. Ali u partitokratijama, u kojima se najčešće trguje i na veliko i na malo, ni propast rada i ovog Odbora za izbornu reformune bi bilo izneneđenje.

MONITOR: Zašto dogovora o izbornoj reformi nema iako se o njoj priča godinama?

KOPRIVICA: Dobro došli u crnogorsku partitokratiju. Imamo tipičan primjer obrasca po kojima ona funkcioniše: jako zagovarate progresivne i demokratske vrijednosti i aktivnosti a istovremeno radite sve kako ne bi došlo do promjene sadašnjeg stanja i postojeće političke kulture.

MONITOR: Zašto partije  konstantno kritikuju ali ne žele da mijenjaju postojeće propise?

KOPRIVICA: Mala ispravka: partije kritikuju loš izborni ambijent dok ne postanu vlast. Tako imate pobjednike iz 2020. godine koji su značajan broj svojih birača mobilisali pričama o fantom biračima, biračkim spiskovima, kupovini glasova i raznim drugim opravdanim kritikama, ali samo do momenta kad su postali vlast. Tada su se njima dopali modeli koji omogućavaju različite vrste prednosti u izbornoj utakmici pa su izbornu reformu zagovarali verbalno, a suštinski sve uradili da se ona ne dogodi.

Jednako, gubitnici iz 2020., isti oni koji su nam pričali priče o najboljem biračkom spisku u Evropi, nepostojanju funkcionerskih kampanja, sjajnoj izbornoj administraciji… sada pričaju neku drugu priča koja će trajati dok se ponovo, eventualno, ne vrate na vlast. Nadam se da je taj obrazac stvar prošlosti i da ćemo konačno imati kvalitetnu promjenu širokog spektra izbornih pravila i da će ovaj saziv parlamenta pokazati da je moguće i drugačije raditi.

 

Slijedi nastavak popisne sage

MONITOR:? Imali ste ozbiljne primjedbe na završne dane procesa prikupljanja popisnih podataka. Da li su vas uvjerili da je sve bilo regularno i šta se dešava sa popisnim materijalom?

KOPRIVICA: Malo se priča o popisu, a još manje o poštovanju političkog sporazuma koji mu je prethodio.

Sada bi bilo jako važno razjasniti šta je sa softverom za kontrolu njegovih rezultata. Kako je moguće da gotovo pola godine nakon napravljenog dogovora nemamo instrument kontrole koji je bio uslov za taj sporazum. Takođe, treba da vidimo kako se konfuzija u popisivačkoj mreži i nepoštovanje metodologije popisa i zakonskog okvira koja je uslovila razliku od preko 40.000 popisanih u odnosu na ono što je dan prije kraja popisa saopštavao Monstat i onoga što su bili preliminarni rezultati, odrazila na tačnost rezultata.

Sve ovo i mnoge druge pojave zaista jesu razlog za zabrinutost. Vjerujem da će popisna saga biti nastavljena, prije svega onda kada se bude razumjelo da rezultati popisa o tri pitanja (nacija, vjera, jezik) koja javnost najviše očekuje, neće biti isporučeni u roku i na način kako je to bilo očekivano.

Zoran RADULOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo