Povežite se sa nama

INTERVJU

FILIP ĐURETIĆ, GLUMAC: Moramo se probuditi i biti svoji

Objavljeno prije

na

Glumca Filipa Đuretića publika je upoznala kao jednog od glavnih likova filma Nikole Vukčevića Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa. Tada je bio student prve godine glume cetinjskog Fakulteta dramskih umjetnosti. Nedavno je bila premijera predstave Crnogorskog narodnog pozorišta Otvoreni kraj u režiji Petra Pejakovića, u kojoj Filip Đuretić tumači jednu od glavnih uloga. Takođe, publika ga može vidjeti u autorskom projektu Obrada Nenezića Sveti i prokleti, kao i u predstavama U plamenu i Ljubaf, Čarobnjak iz Oza, Lukrecija iliti Ždero, Bura, Učene žene…

MONITOR: Tumačite jednu od glavnih uloga u predstavi ,,Otvoreni kraj”. Komad se bavi današnjom porodicom i problematizuje mnoge važne teme koje se tiču savremenog čovjeka, naročito mladih ljudi. Volio bih za početak da nam kažete Vaše utiske o ovoj drami i liku koji tumačite.
ĐURETIĆ: Kada sam prvi put pročitao dramu, pomislio sam kako je zaista nepohodno da dobije scenski život. Otvoren kraj se tiče i roditelja nas mladih pa i njihovih roditelja… Pogrešno usmeravanje dece, da ne kažem vaspitanje, jer bi bilo pregrubo, dok su mala može kasnije dovesti do velikih posledica, pogotovo ako su odrasla na ovim prostorima u kojima uslovi za život pa i sam sistem života je potpuno lažan. Proizvod lošeg usmeravanja roditelja i nesvesnost mladih zbog unutrašnjeg bića dovodi do ove situacije u kojoj se danas nalazimo, a to je da se sve završava preko veze, da nije bitno šta i da li nešto voliš, da i ne znaš šta voliš, da i ne znaš kako se voli, zanemaruješ sebe zbog nametnutih stvari od medija, a pogotovo interneta koje su osim postojećeg zla, novo i neophodno zlo. Tako mladi danas, vode jedan isprogramirani život. Neko je imao sreću pa živi lagodnije, oni koji nisu isto žive, samo teže dolaze do onog što misle da im je neophodno. Ponašanje robota, a ne čoveka, a to je ono što želimo da probudimo u gledaočevom oku, da jednostavno moramo da se probudimo i da budemo svoji i da izdržimo u tome koliko god to se činilo teško u startu. Naravno, da bi bili svoji, prvo moramo da otkrijemo ko smo i šta želimo, šta to nama stvara inspiraciju a šta nas guši. Otvoren kraj je rezultat priče u kojoj dve generacije žive zatvoreno ceo život.

Andrej, lik kojeg tumačim, je pravi ovdašnji tatin sin, arhitekta, kojeg je tata zaposlio, koji u životu nije nikakve odluke donosio, nego su mu donosili drugi, uglavnom tata. Lik koji se ugledao na starijeg brata samo zato što se on odmetnuo i stavio do znanja da želi da pokuša onako kako on oseća. Ali nedostatak veštine, samostalnosti i hrabrosti navele su ga da jednostavno uživa u onom sigurnom što ima i ne samo to, nego i da uđe u vezu sa bratovom bivšom, jer jednostavno bila je tu… Nezadovoljstvo sobom i ponašanjem oca stvarao je neki pritisak sa kojim nije umeo da se nosi do te mere da se razboleo i dobio rak. Tek tada kreće njegovo ,,otvaranje”.

MONITOR: Likovi koje vi i kolege tumačite vape za slobodom, pokušavaju da se pobune protiv tradicije, društvenih normi, svakodnevice, svega što ometa njihovo funkcionisanje. Kako mladi reaguju na predstavu, da li je uopšte moguća ta pobuna kod mladih ljudi?
ĐURETIĆ: Reaguju burnim aplauzom, a šta im je u glavi to ne znam. Pobuna je moguća, samo se treba očistiti i biti iskren sa samim sobom. Tako očišćeni možemo i moramo napred, jer ovo sada što se događa je samo tapkanje u mestu.

MONITOR: ,,Otvoreni kraj” je nagrađena drama na Konkursu Crnogorskog narodnog pozorišta za savremeni domaći tekst neafirmisanih autora pod temom ,,Junaci našeg doba”. Ko je za Vas junak našeg doba?
ĐURETIĆ: Junak našeg doba je svaka osoba koja brine o ljudima kojima je okružena, koja radi na sebi, koja veruje svom instinktu i koja nije sluga ovog sistema u kojem živimo. Jovani svaka čast na ovako divnoj drami, nadam se da će još da nas hrani ovako bitnim temama koje se (ne)namerno zapostostavljaju.

MONITOR: Na sceni Studio nacionalnog teatra igraju se predstave ,,U plamenu” i ,,Ljubav”, nastale kao studentske vježbe – ispiti. Koliko Vam je važno što predstave i dalje može da vidi publika?
ĐURETIĆ: Za sve nas, koji smo nedavno završili i koji završavamo studije je jako važno da igramo, da ostanemo u formi, a pogotovo ako igramo predstave kojima se ponosimo, a takve svakako jesu Ljubaf i U plamenu.. Predstave se igraju zahvaljujući mom mentoru i umetničkom direktoru Crnogorskog narodnog pozorišta Branimiru Popoviću. U plamenu ima jedan turbulentan život kao što je i sama predstava koja je lišena scenografije, muzike, svetla i svih pomagala i u kojoj mi, glumci, našom veštinom vodimo publiku u 1908. i 2012. godinu. Porodična drama koju bi svaki ljubitelj pozorišta trebalo da pogleda, a pogotovo zato što je to bio ispit karaktera, tako da je tu akcenat na našim kreacijama likova. Ljubaf je ispit iz scenskog pokreta u režiji profesora Ferida Karajice. Nas troje uigranih nindži za publiku letimo po sceni i komičnim rešenjima predstavljamo tragičan život troje mladih ljudi. Svako mora da gleda ovu predstavu.

MONITOR: Publika Vas je upoznala zahvaljujući ulozi u filmu ,,Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa”, a tada ste bili na prvoj godini glume. Kako danas posmatrate na tu ulogu i šta Vas je najviše fasciniralo kod ovog filma?
ĐURETIĆ: Kao i svaka osoba koja planira da se bavi glumom do kraja života, posmatram samo greške i šta sam mogao bolje, dok za stvari koje mi se dopadaju kako sam uradio, mislim da ni sad ne bih mogao bolje. Jedno veliko iskustvo za mene. Reditelj filma Nikola Vukčević je bio tu za mene i davao mi slobodu i mnogo sam zahvalan što je prvi film koji sam radio bio sa nekim ko je toliko predan umetnosti i radu. Najviše me je fascinirala skromnost i čestitost sa kojom smo radili, velika ekipa koja je radila kao jedno biće. Mislim da je to retkost danas.

MONITOR: Koliko je mladim glumcima teško da pronađu angažman nakon završetka fakulteta, a onda i da postanu uspješni? Od čega to uopšte zavisi?
ĐURETIĆ: Pa, pre svega potrebno je strpljenje, ovo vam govorim iz iskustva. Treba se skoncentrisati na ono šta želiš od glume, na ciljeve tvog glumačkog bića koje je tek naučilo da hoda. Kada rešite to, onda je lakše jer znate kome želite da se obratite, na kakve kastinge želite da odete. Sve ostalo vezano za dobijanje uloga u ovoj sredini je kao i u svakom drugom poslu, razumete? Ja sam izabrao svoj put – a on je moj, a ne nečiji drugi i to je već jedna ,,mala” stvar koja me čini ispunjenijim.

Miroslav MINIĆ

Komentari

INTERVJU

TAMARA MILAŠ, KOORDINATORKA PROGRAMA LJUDSKOG PRAVA CGO: Sistemska posvećenost uspostavljanju zaborava

Objavljeno prije

na

Objavio:

Usljed očigledne odgovornosti određenih osoba koje  su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete

 

MONITOR:  Prvi put su ministar unutrašnjih poslova, direktor Uprave policije, ministar pravde i ministar rada prisustvovali  obilježavanju deportacije. Što to govori o odnosu vlasti prema ovom zločinu?

MILAŠ: Predstavnici ranijih vlasti su decenijama organizovano ćutali o ovom zločinu koji i danas snažno opterećuje crnogorsko društvo. Međutim, uporno su godinama unazad nevladine organizacije – CGO, HRA i ANIMA – podnosile inicijativu da se ustanovi dan sjećanja, da se podigne spomen- obilježje i da se crnogorska policija izvini zbog svog nezakonitog djelovanja, i organizovali memorijalno okupljanje. Proces je spor, dugo smo bili ignorisani, i to ne samo oko slučaja Deportacija, nego sa svim pojedinačnim slučajevima ratnih zločina počinjenih u Crnoj Gori…

Ovogodišnji dolazak nekoliko članova Vlade, uključujući i ministra unutrašnjih poslova i direktora Uprave policije, na memorijalni skup ispred Centra bezbjednosti Herceg Novi, predstavlja veliki  iskorak i ohrabrenje da zvanična Crna Gora napokon okreće novi list u odnosu prema ratnim zločinima, a posebno prema žrtvama. Nadam se da konačno ulazimo u period u kojem neće biti zaštićenih i u kojem najteži ratni zločini neće biti zataškavani i pretvarani u monetu za političku demagogiju.

U tom kontekstu, važnim ističem pijetet prema žrtvama i iskreno izvinjenje koje je uputio direktor Uprave policije, Zoran Brđanin, napravivši jasan javni otklon od tadašnjeg postupanja policije. Time je jedan od naših zahtjeva iz inicijative ispunjen, a dobili smo i obećanje od ministra unutrašnjih poslova, Filipa Adžića, da će raditi na podizanju spomenika.

Nadam se da će se ovim stvari ubrzati, da ćemo doći do ispunjenja i ostalih zahtjeva, ali i novog pravosudnog razmatranja ovog slučaja, jer Crna Gora ne smije dozvoliti da pravda i dostojanstveno sjećanje na ove žrtve čekaju još 30 godina.

MONITOR: Tri decenije nakon deportacija da li smo se kao društvo suočili sa tim i drugim zločinima?

MILAŠ: Deportacija predstavlja najstrašniji zločin u više od pola vijeka crnogorske istorije, i dok puna istina ne bude razjašnjena i pravda zadovoljena, ovaj, ali  ostali ratni zločini, će opterećivati i crnogorsko društvo, sadašnje i buduće generacije na mnogo nivoa. Ovakav odnos nesuočavanja sa ratnim zločinima narušava i međunarodni ugled države.

Uslijed očigledne odgovornosti određenih osoba koje su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete. Bili smo svjedoci progona, političkih  i društvenih, svjedoka koji su  govorili o ovom zločinu, a svaki pokušaj obilježavanja mjesta zločina je opstruiran od vlasti. Za razliku od slučaja Kaluđerski laz u kojem su, takođe, stradale izbjeglice koje su potražile utočište u Crnoj Gori, ovdje postoje jasne indicije o učešću tadašnjeg državnog vrha u naređivanju i/ili sprovođenju ovog zločina, i tim je naglašenija potreba da se ovo temeljno ispita i da dobijemo zvanično određenje države.

Sumirajući dosadašnje aktivnosti u slučajevima ratnih zločina, možemo konstatovati da su crnogorske vlasti pokazale sistemsku posvećenost u uspostavljanju zaborava. Činjenice o tim zločinima ne postoje u udžbenicima savremene istorije ni na jednom obrazovnom nivou, nema podrške za projekte nevladinih organizacija u ovoj oblasti, izbjegava se javni dijalog na tu temu, itd. Konačno, o ovom gotovo da ne bi bilo pomena u javnom diskursu da nema napora malog broja NVO i nezavisnih medija da uporno apeluju na adekvatno rješavanje ovih zločina.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DEJAN MILOVAC, MANS: Licemjerje nove vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović

 

MONITOR:  Alternativa Crna Gora je objavila dokumenta o tome kako je porodica Đukanović navodno nakon pada DPS-a, a neposredno pred formiranje avgustovske Vlade, prebacila preko 100 miliona eura  na inostrane račune. To je Prva banka braće Đukanović demantovala. Kako Vi vidite činjenicu da se od pada DPS-a do danas ne vodi nijedna istraga vezana za porodicu Đukanović?

MILOVAC: Podsjetiću vas da su Đukanovići u oktobru prošle godine, nakon što je MANS objelodanio priču u okviru Pandora papiri istrage, priznali da su formalni vlasnici kompleksne strukture offshore kompanija i porodičnih trastova, da su stvarno vlasništvo krili iza armije advokata i fiktivnih direktora i agenata. Nakon toga smo imali predstavu za javnost u izvođenju bivšeg glavnog specijalnog tužioca (GST), Milivoja Katnića koji je „formirao predmet“ i formalno započeo prikupljanje podataka, za sada bez vidljivih rezultata. Nije poznato ko je preuzeo taj predmet nakon odlaska Katnića iz Specijalnog tužilaštva, niti se novi GST oglašavao tim povodom. To je u potpunosti na liniji sa onim što smo mogli da vidimo, a to je odsustvo i naznaka političke volje ili namjere da se bilo ko u novoj vlasti ozbiljnije pozabavi onim političkim i kriminalnim strukturama koje su u predizbornim kampanjama označavali kao glavne krivce za sveopštu propast crnogorske države, odnosno njene društvene i ekonomske supstance.

Ni iz redova vladajuće URA- e i njenog predsjednika nemamo priliku da čujemo kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu – da će ključni krivci biti procesuirani. Prethodne dvije godine Vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je upravo Dritan Abazović bio koordinator službi bezbjednosti i pokušavao da sebe plasira kao „ruku pravde“ u potpunosti su izgubljene zbog toga što je iza formalno javno iskazane političke volje za borbu protiv korupcije, stojao politički marketing Abazovića i njegove partije. Zbog toga danas, dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović. Svi znamo kako se to završilo.

MONITOR: Kako vidite činjenicu da se u podacima Europola, koji stižu u Crnu Goru i razotkrivaju učešće visokih pravosudnih funkcionera u kriminalu, nema inkriminišućih podataka za one koji su u to vrjeme bili na vrhu piramide moći u Crnoj Gori?

MILOVAC: Ono što se dešava u vezi sa podacima Europola je sasvim očekivano na početku procesa koji želimo da vidimo kao demontažu ključnih poluga jednog totalitarnog režima. Do sada prezentovani podaci upućuju na konkretne i veoma bliske veze između organizovanog kriminala i onih institucija koje bi trebalo da predstavljaju prvu liniju odbrane od kriminala i korupcije. Važno je podsjetiti da je u javnosti prezentovan tek dio podataka Europola i da do kraja ne možemo biti sigurni da li oni ne uključuju i neke pojedince bivše vlasti, uključujući i one koji sada podržavaju manjinsku Vladu Dritana Abazovića.  Vidjeli smo da je GST Katnić saopštio da je SDT razmotrilo podatke Europola još u februaru ove godine i zaključilo da tu nema ništa sporno. Pitanje je da li i u strukturama nove vlasti i novog tužilaštva postoje oni koji za dio podataka Europola smatraju da „nema ništa sporno“. Nakon dvije godine od smjene DPS-a, zahvaljujući političkom avanturizmu prije svega Pokreta URA, otvara se ogroman prostor za sumnju da se neki reformski procesi u Crnoj Gori neće pokrenuti sve dok vlast bude uslovljena političkom podrškom DPS-a u parlamentu. Biće zanimljivo vidjeti šta novo donose presretnuti razgovori preko SKY aplikacije.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SONJA BISERKO, HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA BEOGRAD: Rađa se  multipolaran i višekonceptualan svjetski poredak

Objavljeno prije

na

Objavio:

U kom pravcu će se razvijati odnosi SAD-a i Kine u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je u zametku

 

MONITOR: U geopolitičkom kontekstu, kako vidite agresiju Rusije na Ukrajinu?

BISERKO: Agresija na Ukrajinu je dugo pripremena sa ciljem da se obnovi ruska globalna uloga. Imperijalne ambicije Rusije postale su prioritet Putinove politike. Međutim, agresija na Ukrajinu imaće dalekosežne posledice na geopolitičke promene, uz ekonomske i finasijske posledice za koje tek treba da se nađu rešenja.  Džordž Soros je na privrednom forumu u Davosu izjavio, da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla biti ,,početak trećeg svjetskog rata” koji bi mogao značiti kraj civilizacije. Bez obzira na krajnji ishod, rat u Ukrajini će temeljno promeniti bezbednosni okvir Evrope i odnose između Istoka i Zapada. Dakle, ukrajinski rat samo ubrzava promenu geopolitičkog pejzaža koji već duže vremena prolazi  kroz duboku transformaciju. Rađa se novi svetski poredak koji će biti i multipolaran i višekonceptualan. Promena globalne moći dovela je do ogromnih razlika u normama i vrednostima i najednostavnije rečeno svet se deli na liberalni i iliberalni svet. Nakon Drugog svetskog rata imali smo bipolarnost, zatim unipolarnost američke hegemonije i sada je nastupila faza multipolarnosti u nastajanju.  Dva glavna aktera su Kina i Amerika. Menjaju se i bezbednosne strategije. NATO je nakon ruske agresije na Ukrajinu dobio novi smisao. Tradicionlno neutralne zemlje, Švedska i Finska, zatražile su pristup NATO-u. Došlo je do produbljene saradnje  između Rusije i Kine.

Agresija na Ukrajinu već je promenila odnose u Evropi. Unutar EU došlo je do ubrzanja usaglašavanja zajedničkih ciljeva, kao i do svesti o neophodnosti produbljavanja evropske integracije, jer su mnoge barijere bezbednosnoj integraciji otpale zbog ruske agresije. Unutar EU promenjen je i narativ: Postalo je jasno da EU, ukoliko želi da postane relevantni geostrateški faktor, mora da krene putem dublje integracije. Nedavno završena Konferencija o budućnosti Evrope je najnoviji pokušaj da se „produbi“ Unija, sa mnoštvom preporuka za unutrašnje reforme.

MONITOR: Od početka ukrajinske krize, Džozef Bajden nije želeo da govori oštrije o ponašanju Kine u ovoj krizi, ali je ovih dana izjavio da bi SAD intervenisale u slučaju da Kina pokuša da prisajedini Tajvan. Kako i objašnavate iznenadnu Bajdenovu otvorenost?

BISERKO: EU i SAD veoma se paze da ne uđu u sukob sa Rusijom ali na sve moguće načine pomažu Ukrajinu da se suprotstavi ruskoj agresiji. Svesni su slabosti Rusije ali i njene nepredvidivosti. Stalna pretnja nuklearnim oružjem, zatim pribegavanje raznim drugim sredstvima i ucenama  dodatno generišku krizu u svetu zbog blokiranja izvoza ukrajinskog žita kao jednog od najvećih proizvodjača u svetu.  Zapadne sankcije koštaju Rusiju i ona na svaki način raznim ucenama želi da izdejstvuje njihovo ukidanje. Međutim,  pritisak na Putina se pojačava. A  njegov govor za Dan pobede je pokazao da je svestan svih nedostataka ruske vojske ali i javnog mnjenja u zemlji koje će sigurno u neko dogledno vreme iznedriti neke promene i reforme, odnosno vraćanje Rusije u svetsku zajednicu. Teško je predvideti kada će to tačno biti ali ova situacija nije održiva na dugi rok. Diskreditacija Rusije ovim ratom je ogromna.

Amerika je prihvatila politiku „jednu Kine“. Rekla bih da se radi o nespretenoj izjavi u  uzburkanim svetskim odnosima. Odnosi Kine i SAD-a su duboko isprepleteni i sadašnju politiku Bajdenove administracije prema Kini karakteriše kombinacija partnerstva i rivalstva. U kom pravcu će se razvijati u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je sada u zametku. Bajdenova poseta Aziji je inače bila  u funkciji oživljavanja regionalnog trgovinskog pakta koji je predsednik Tramp torpedovao.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo