Povežite se sa nama

INTERVJU

Gitara za sva vremena

Objavljeno prije

na

Za nastup Zlatka Manojlovića i prijatelja karte su rasprodate još prije nekoliko dana. Na Kanli kuli predstavio se hercegnovskoj festivalskoj publici, uz pratnju prijatelja Dragoljuba Đuričića (bubnjevi), Mladena Stojanovića (klavijature) i Aleksandra Trajkovskog (bas).

MONITOR: Vaša muzička karijera počinje još 1970. godine s grupom ,,Džentlmeni”. Šta je slijedilo nakon toga? MANOJLOVIĆ: Tada sam po prvi put svirao s ljudima koji su bili puno iskusniji od mene. Pošto nisam bio super gitarista već dobar pevač, gitarom sam se služio samo da bih sebe pratio dok pevam. Posle godinu-dve, kad sam uvideo da bez rada nema ništa, seo sam i vežbao i po dvanaest sati svaki dan. Ubrzo su me kolege proglasile za jednog od prvih pet gitarista u Jugoslaviji. Nakon angažovanja u svom prvom profesionalnom bendu – Džentlmeni, počeo sam da komponujem i pišem muziku za sebe. Tada sam osnovao još par grupa, od kojih je najpoznatija Land, stvorena u Luksemburgu, gde sam snimio svoj prvi singl Šošana za Polydor, koji je bio čuveni evropski hit.

MONITOR: Nakon 1984. radili ste kao studijski muzičar na snimanju oko pedeset ploča. Izdvojite neka poznata imena s kojima ste sarađivali i koji su po vama baš posebni?
MANOJLOVIĆ: Kao studijski muzičar, radio sam od 1988. do 1994. u Arco studiju u Minhenu. U to vreme sarađivao sam s Erosom Ramacotijem na njegovom albumu Musica E, koji je prodat u pet miliona primeraka. On je zahvaljujući mojoj gitari, izmenio stil, pa se slobodno može reći da Eros od tada počinje svirati pop-rok.
Najpoznatiji umetnici s kojima sam radio su Santana, Joe Cocker, Motrers Finest, Roger Chapman, Focus, Ian Giland, Natali Coll i mnogi drugi. S Minhenskim simfonijskim orkestarom snimio sam mnoge poznate numere. Radio sam i s poznatim nemačkim pevačima pop-rok muzike, Klausom Lagerom, Nenom i drugima. Zahvaljujući producentu Arco studija, nastupao sam na hit paradama, postao popularan i jako cenjen gitarista.

MONITOR: Napisali ste numeru ,,Jednoj ženi” koja je već 33 godine špica ponoćnog programa Radio Beograda. Danas, kad u produžetku ove pjesme na internetskim portalima piše ,,jedan od boljih ex-yu instrumentala”, kako se osjećate?
MANOJLOVIĆ: Tu pesmu sam u trenutku inspiracije napravio za svoju majku u nekih desetak minuta. Tolike godine ta se stvar vrti kao špica ponoćnog programa, da je zaslužila mesto u Ginisovoj knjizi rekorda. Lično meni, to je dobra kompozicija, koja uvek izaziva osećaj zadovoljstva. Nipošto mi nije dosadila i nikad o njoj ne bih rekao: eto, to sam stvorio kad sam bio mali…

MONITOR: Šta vas je odvelo u Njemačku i šta tamo radite?
MANOJLOVIĆ: U Nemačku su me, na moju veliku sreću, oterali narodnjaci. Pošto sam čitav svoj život investirao u nešto što se zove kvalitetna muzika, mislio sam da to treba da radim tamo gde živim. Nisam taj koji može promeniti sistem, stavove i kulturu ljudi. Veliki sam optimista, ali ovde postoje stvari koje jednostavno ne mogu da se promene, pa kad shvatite da je to nepromenljiva konstanta, onda rešite da promenite sredinu. Žao mi je, imam hiljade obožavalaca na ex-yu prostorima, koji će uvek rado doći na moj koncert. U svojoj zemlji, ne mogu da postignem da sviram pet-šest puta mesečno već samo nekoliko godišnjih koncerata. Takođe iz tih razloga otišao sam u Nemačku. Tamo je strašno velika konkurencija. U njoj žive svi najveći muzičari Evrope, njena najzvučnija imena. Važno mi je bilo da tamo napravim ime, što sam i uspeo. Međutim, to me ne zadovoljava, pa se moji budući planovi okreću Americi.

MONITOR: Zanimljiva je i vaša saradnja s Minhenskim simfonijskim orkestrom. O kakvoj je saradnji riječ?
MANOJLOVIĆ: Napravio sam jedan samostalni projekat, koji sam želio da snimim s njima, ali su oni u poslednji čas promenili koncepciju, misleći da su moje kompozicije nepoznate. Naravno, hteli su prodati mnogo diskova, pa su iz tih razloga snimili CD po svojoj želji. Od svih tih numera, moj song je uspeo i bio popularan na svim hit paradama. Kasnije su žalili, priznavajući grešku, ali je bilo kasno. Ipak, rad s njima bilo je jedno sjajno iskustvo samim tim što sam radio nešto što do tada nisam iskusio. Ta saradnja se desila upravo pred kraj mog studijskog rada u Minhenu. Na kraju je sve ispalo fantastično. ,,Izašao” sam u velikom tiražu i zaista postigao veliki uspeh.

MONITOR: Prije tri godine snimili ste CD ,,Pure Life” i započeli rad na ,,Magic of springs”, kojeg planirate promovisati na Gitar Art Festivalu u Beogradu. Recite nam nešto o tim projektima i kakva vrsta inovacije je sada u pitanju?
MANOJLOVIĆ: Imam dva ozbiljna projekta na kojima radim. Jedan s mojim bendom, a u pitanju je bluz-rok. Drugi projekat radim sa suprugom Izoldom Barudžijom (ex Aska) Magic of springs. To je već nešto drugo, sviramo instumentalnu muziku sa simfonijskim orkestrom. Taj program ću predstaviti 11. februara u Beogradu na Gitar Art Festivalu. Da pojasnim, springs su u prevodu glasne žice, a pošto je puno instrumenata koji su springs, tu će biti zastupljeni osim gitare, violina, čelo… To je, u stvari, pop muzika s klasičnim instrumentima i zvukom simfonijskog orkestra u pratnji. Upravo je to ovo što radim poslednjih godina. Jako dobro prolazi u svetu, pa smatram da nema nikakvog razloga da ne prođe i ovde.

MONITOR: Jedan od gostiju na hercegnovskom koncertu Zlatko Manojlović i prijatelji je i vaš sin Todor Manojlović. Kažu da je uspješan student gitare i veliki poznavalac pop-rok repertoara, kojeg izvodite.
MANOJLOVIĆ: On ima famozan osećaj za muziku. Sa dvanaest godina postao je najmlađi student u Nemačkoj na Muzičkoj akademiji u Dizeldorfu. Sad kad ima petnaest godina, na petom je semestaru, a u Herceg Novi je (između ostalog) došao zbog polaganja Master kurseva. Učestvovao je na raznim evropskim takmičenjima i procenjuju ga kao veoma talentovanog muzičara.

Marija ČOLPA

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

TAMARA MILAŠ, KOORDINATORKA PROGRAMA LJUDSKOG PRAVA CGO: Sistemska posvećenost uspostavljanju zaborava

Objavljeno prije

na

Objavio:

Usljed očigledne odgovornosti određenih osoba koje  su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete

 

MONITOR:  Prvi put su ministar unutrašnjih poslova, direktor Uprave policije, ministar pravde i ministar rada prisustvovali  obilježavanju deportacije. Što to govori o odnosu vlasti prema ovom zločinu?

MILAŠ: Predstavnici ranijih vlasti su decenijama organizovano ćutali o ovom zločinu koji i danas snažno opterećuje crnogorsko društvo. Međutim, uporno su godinama unazad nevladine organizacije – CGO, HRA i ANIMA – podnosile inicijativu da se ustanovi dan sjećanja, da se podigne spomen- obilježje i da se crnogorska policija izvini zbog svog nezakonitog djelovanja, i organizovali memorijalno okupljanje. Proces je spor, dugo smo bili ignorisani, i to ne samo oko slučaja Deportacija, nego sa svim pojedinačnim slučajevima ratnih zločina počinjenih u Crnoj Gori…

Ovogodišnji dolazak nekoliko članova Vlade, uključujući i ministra unutrašnjih poslova i direktora Uprave policije, na memorijalni skup ispred Centra bezbjednosti Herceg Novi, predstavlja veliki  iskorak i ohrabrenje da zvanična Crna Gora napokon okreće novi list u odnosu prema ratnim zločinima, a posebno prema žrtvama. Nadam se da konačno ulazimo u period u kojem neće biti zaštićenih i u kojem najteži ratni zločini neće biti zataškavani i pretvarani u monetu za političku demagogiju.

U tom kontekstu, važnim ističem pijetet prema žrtvama i iskreno izvinjenje koje je uputio direktor Uprave policije, Zoran Brđanin, napravivši jasan javni otklon od tadašnjeg postupanja policije. Time je jedan od naših zahtjeva iz inicijative ispunjen, a dobili smo i obećanje od ministra unutrašnjih poslova, Filipa Adžića, da će raditi na podizanju spomenika.

Nadam se da će se ovim stvari ubrzati, da ćemo doći do ispunjenja i ostalih zahtjeva, ali i novog pravosudnog razmatranja ovog slučaja, jer Crna Gora ne smije dozvoliti da pravda i dostojanstveno sjećanje na ove žrtve čekaju još 30 godina.

MONITOR: Tri decenije nakon deportacija da li smo se kao društvo suočili sa tim i drugim zločinima?

MILAŠ: Deportacija predstavlja najstrašniji zločin u više od pola vijeka crnogorske istorije, i dok puna istina ne bude razjašnjena i pravda zadovoljena, ovaj, ali  ostali ratni zločini, će opterećivati i crnogorsko društvo, sadašnje i buduće generacije na mnogo nivoa. Ovakav odnos nesuočavanja sa ratnim zločinima narušava i međunarodni ugled države.

Uslijed očigledne odgovornosti određenih osoba koje su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete. Bili smo svjedoci progona, političkih  i društvenih, svjedoka koji su  govorili o ovom zločinu, a svaki pokušaj obilježavanja mjesta zločina je opstruiran od vlasti. Za razliku od slučaja Kaluđerski laz u kojem su, takođe, stradale izbjeglice koje su potražile utočište u Crnoj Gori, ovdje postoje jasne indicije o učešću tadašnjeg državnog vrha u naređivanju i/ili sprovođenju ovog zločina, i tim je naglašenija potreba da se ovo temeljno ispita i da dobijemo zvanično određenje države.

Sumirajući dosadašnje aktivnosti u slučajevima ratnih zločina, možemo konstatovati da su crnogorske vlasti pokazale sistemsku posvećenost u uspostavljanju zaborava. Činjenice o tim zločinima ne postoje u udžbenicima savremene istorije ni na jednom obrazovnom nivou, nema podrške za projekte nevladinih organizacija u ovoj oblasti, izbjegava se javni dijalog na tu temu, itd. Konačno, o ovom gotovo da ne bi bilo pomena u javnom diskursu da nema napora malog broja NVO i nezavisnih medija da uporno apeluju na adekvatno rješavanje ovih zločina.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DEJAN MILOVAC, MANS: Licemjerje nove vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović

 

MONITOR:  Alternativa Crna Gora je objavila dokumenta o tome kako je porodica Đukanović navodno nakon pada DPS-a, a neposredno pred formiranje avgustovske Vlade, prebacila preko 100 miliona eura  na inostrane račune. To je Prva banka braće Đukanović demantovala. Kako Vi vidite činjenicu da se od pada DPS-a do danas ne vodi nijedna istraga vezana za porodicu Đukanović?

MILOVAC: Podsjetiću vas da su Đukanovići u oktobru prošle godine, nakon što je MANS objelodanio priču u okviru Pandora papiri istrage, priznali da su formalni vlasnici kompleksne strukture offshore kompanija i porodičnih trastova, da su stvarno vlasništvo krili iza armije advokata i fiktivnih direktora i agenata. Nakon toga smo imali predstavu za javnost u izvođenju bivšeg glavnog specijalnog tužioca (GST), Milivoja Katnića koji je „formirao predmet“ i formalno započeo prikupljanje podataka, za sada bez vidljivih rezultata. Nije poznato ko je preuzeo taj predmet nakon odlaska Katnića iz Specijalnog tužilaštva, niti se novi GST oglašavao tim povodom. To je u potpunosti na liniji sa onim što smo mogli da vidimo, a to je odsustvo i naznaka političke volje ili namjere da se bilo ko u novoj vlasti ozbiljnije pozabavi onim političkim i kriminalnim strukturama koje su u predizbornim kampanjama označavali kao glavne krivce za sveopštu propast crnogorske države, odnosno njene društvene i ekonomske supstance.

Ni iz redova vladajuće URA- e i njenog predsjednika nemamo priliku da čujemo kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu – da će ključni krivci biti procesuirani. Prethodne dvije godine Vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je upravo Dritan Abazović bio koordinator službi bezbjednosti i pokušavao da sebe plasira kao „ruku pravde“ u potpunosti su izgubljene zbog toga što je iza formalno javno iskazane političke volje za borbu protiv korupcije, stojao politički marketing Abazovića i njegove partije. Zbog toga danas, dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović. Svi znamo kako se to završilo.

MONITOR: Kako vidite činjenicu da se u podacima Europola, koji stižu u Crnu Goru i razotkrivaju učešće visokih pravosudnih funkcionera u kriminalu, nema inkriminišućih podataka za one koji su u to vrjeme bili na vrhu piramide moći u Crnoj Gori?

MILOVAC: Ono što se dešava u vezi sa podacima Europola je sasvim očekivano na početku procesa koji želimo da vidimo kao demontažu ključnih poluga jednog totalitarnog režima. Do sada prezentovani podaci upućuju na konkretne i veoma bliske veze između organizovanog kriminala i onih institucija koje bi trebalo da predstavljaju prvu liniju odbrane od kriminala i korupcije. Važno je podsjetiti da je u javnosti prezentovan tek dio podataka Europola i da do kraja ne možemo biti sigurni da li oni ne uključuju i neke pojedince bivše vlasti, uključujući i one koji sada podržavaju manjinsku Vladu Dritana Abazovića.  Vidjeli smo da je GST Katnić saopštio da je SDT razmotrilo podatke Europola još u februaru ove godine i zaključilo da tu nema ništa sporno. Pitanje je da li i u strukturama nove vlasti i novog tužilaštva postoje oni koji za dio podataka Europola smatraju da „nema ništa sporno“. Nakon dvije godine od smjene DPS-a, zahvaljujući političkom avanturizmu prije svega Pokreta URA, otvara se ogroman prostor za sumnju da se neki reformski procesi u Crnoj Gori neće pokrenuti sve dok vlast bude uslovljena političkom podrškom DPS-a u parlamentu. Biće zanimljivo vidjeti šta novo donose presretnuti razgovori preko SKY aplikacije.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SONJA BISERKO, HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA BEOGRAD: Rađa se  multipolaran i višekonceptualan svjetski poredak

Objavljeno prije

na

Objavio:

U kom pravcu će se razvijati odnosi SAD-a i Kine u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je u zametku

 

MONITOR: U geopolitičkom kontekstu, kako vidite agresiju Rusije na Ukrajinu?

BISERKO: Agresija na Ukrajinu je dugo pripremena sa ciljem da se obnovi ruska globalna uloga. Imperijalne ambicije Rusije postale su prioritet Putinove politike. Međutim, agresija na Ukrajinu imaće dalekosežne posledice na geopolitičke promene, uz ekonomske i finasijske posledice za koje tek treba da se nađu rešenja.  Džordž Soros je na privrednom forumu u Davosu izjavio, da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla biti ,,početak trećeg svjetskog rata” koji bi mogao značiti kraj civilizacije. Bez obzira na krajnji ishod, rat u Ukrajini će temeljno promeniti bezbednosni okvir Evrope i odnose između Istoka i Zapada. Dakle, ukrajinski rat samo ubrzava promenu geopolitičkog pejzaža koji već duže vremena prolazi  kroz duboku transformaciju. Rađa se novi svetski poredak koji će biti i multipolaran i višekonceptualan. Promena globalne moći dovela je do ogromnih razlika u normama i vrednostima i najednostavnije rečeno svet se deli na liberalni i iliberalni svet. Nakon Drugog svetskog rata imali smo bipolarnost, zatim unipolarnost američke hegemonije i sada je nastupila faza multipolarnosti u nastajanju.  Dva glavna aktera su Kina i Amerika. Menjaju se i bezbednosne strategije. NATO je nakon ruske agresije na Ukrajinu dobio novi smisao. Tradicionlno neutralne zemlje, Švedska i Finska, zatražile su pristup NATO-u. Došlo je do produbljene saradnje  između Rusije i Kine.

Agresija na Ukrajinu već je promenila odnose u Evropi. Unutar EU došlo je do ubrzanja usaglašavanja zajedničkih ciljeva, kao i do svesti o neophodnosti produbljavanja evropske integracije, jer su mnoge barijere bezbednosnoj integraciji otpale zbog ruske agresije. Unutar EU promenjen je i narativ: Postalo je jasno da EU, ukoliko želi da postane relevantni geostrateški faktor, mora da krene putem dublje integracije. Nedavno završena Konferencija o budućnosti Evrope je najnoviji pokušaj da se „produbi“ Unija, sa mnoštvom preporuka za unutrašnje reforme.

MONITOR: Od početka ukrajinske krize, Džozef Bajden nije želeo da govori oštrije o ponašanju Kine u ovoj krizi, ali je ovih dana izjavio da bi SAD intervenisale u slučaju da Kina pokuša da prisajedini Tajvan. Kako i objašnavate iznenadnu Bajdenovu otvorenost?

BISERKO: EU i SAD veoma se paze da ne uđu u sukob sa Rusijom ali na sve moguće načine pomažu Ukrajinu da se suprotstavi ruskoj agresiji. Svesni su slabosti Rusije ali i njene nepredvidivosti. Stalna pretnja nuklearnim oružjem, zatim pribegavanje raznim drugim sredstvima i ucenama  dodatno generišku krizu u svetu zbog blokiranja izvoza ukrajinskog žita kao jednog od najvećih proizvodjača u svetu.  Zapadne sankcije koštaju Rusiju i ona na svaki način raznim ucenama želi da izdejstvuje njihovo ukidanje. Međutim,  pritisak na Putina se pojačava. A  njegov govor za Dan pobede je pokazao da je svestan svih nedostataka ruske vojske ali i javnog mnjenja u zemlji koje će sigurno u neko dogledno vreme iznedriti neke promene i reforme, odnosno vraćanje Rusije u svetsku zajednicu. Teško je predvideti kada će to tačno biti ali ova situacija nije održiva na dugi rok. Diskreditacija Rusije ovim ratom je ogromna.

Amerika je prihvatila politiku „jednu Kine“. Rekla bih da se radi o nespretenoj izjavi u  uzburkanim svetskim odnosima. Odnosi Kine i SAD-a su duboko isprepleteni i sadašnju politiku Bajdenove administracije prema Kini karakteriše kombinacija partnerstva i rivalstva. U kom pravcu će se razvijati u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je sada u zametku. Bajdenova poseta Aziji je inače bila  u funkciji oživljavanja regionalnog trgovinskog pakta koji je predsednik Tramp torpedovao.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo