Povežite se sa nama

INTERVJU

ILIR DEDA, DIREKTOR KOSOVSKOG INSTITUTA ZA POLITIČKA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJ (KIPRED): Brisel bez vizije

Objavljeno prije

na

Nakon promjene vlasti u Srbiji, bilo je dosta uzbuđenja i, uglavnom, negativnih reakcija u regionu. Kako se ne te stvari može gledati iz perspektive Kosova, ako se pokuša razmišljati analitički i politički konstruktivno, razgovarali smo s Ilirom Dedom, izvršnim direktorom Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj. Deda je bio savjetnik i šef kabineta kosovske predsjednice Atifete Jahjaga do januara 2012. Prema pisanju medija, kritikovan je zbog izjava da je rješenje za odnose Kosova i Srbije po modelu „dvije Njemačke”, dobro rješenje. MONITOR: U Srbiji se promijenila vlast na republičkom nivou. Koliko bi to i kako moglo uticati na proces pregovaranja, koji je počeo za vrijeme prethodne Vlade i predsjedničkog mandata Borisa Tadića?
DEDA: Promena vlasti u Srbiji neće uticati na proces dijaloga, koji će od jeseni biti podignut na politički nivo. Kad je Kosovo u pitanju, sve političke stranke u Srbiji imaju isti stav, tako da je potpuno nebitno ko je na vlasti u Beogradu. Već se naziru stari-novi okviri pozicije Srbije prema Kosovu u budućem periodu, a to su da će Srbija ponovo probati da progura podelu Kosova, a pošto se to ne može obistiniti, onda će Srbija želeti da sever Kosova – iako nominalno u okviru Kosova – bude imao stepen autonomije sličan Republici Srpskoj. Minimum Beograda biće autonomni ,,Region Severno Kosovo”, koji potiče od plana bivšeg predsednika Tadića. Istovremeno, nova vlast je obećala da će ispuniti sve dogovore iz Brisela tokom tehničkog dijaloga s Prištinom, što je pozitivno.

MONITOR: Na Kosovu bi u septembru trebalo da bude završen period nadgledane nezavisnosti. Kako vi procjenjujete, koje će biti prednosti a koje mane te nove situacije?
DEDA: Međunarodna Upravljačka grupa je donela ishitrenu odluku o kraju nadgledane nezavnisnosti Kosova. Ahtisarijev plan nije primenjen na severu, a takođe taj plan podrazumeva i demokratsko funkcionisanje institucija na Kosovu. Pošto nijedno nije potpuno ispunjeno, kraj nadgledane nezavisnosti ostavlja Kosovo unutrašnje podeljeno i bez pune međunarodne legitimnosti, pošto zemlja nije član Ujedinjenih nacija i ostalih važnih međunarodnih organizacija. Tako da ćemo se mi suočiti s dosta izazova u bliskoj budućnosti, za šta ne verujem da smo spremni – naročito ako imamo u vidu da je Kosovo jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja nije deo procesa evropskih integracija zbog podeljenosti Evropske unije oko statusa Kosova, odnosno nepriznavanja kosovske nezavisnosti od pet zemalja. A taj proces je veoma važan za unutrašnje reforme.

MONITOR: Ima li razloga za strepnju od socijalnih nemira na Kosovu jer je, kako se pretpostavlja, većina radno sposobnih ljudi nezaposlena ili funkcioniše preko crnog tržišta?
DEDA: Bez obzira na nezadovoljstvo ekonomskom situacijom, nema razloga za zabrinutost od socijalnih nemira. Mi u biti još ne znamo tačan broj nezaposlenih, a ljudi će ponovo najviše da protestuju zbog političke situacije.

MONITOR: Tvrdi se da na Kosovu cvjeta mafija, naročito narko mafija, i da kada se o njenim poslovima radi, nema nacionalističkih animoziteta. Kakvi su, po vama, rezultati rada EULEKS misije, kada se radi o organizovanom kriminalu i korupciji?
DEDA: Na Zapadnom Balkanu mafija sarađuje veoma dobro, tako da ja ne bih izdvojio Kosovo kao jedinu zemlju s problemom organizovanog kriminala. Međutim, nesposobnost i nedostatak političke volje EULEKSA da primeni u potpunosti svoj mandat u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala je poražavajući. Znate, u Italiji koja ima šezdesetak miliona stanovnika njihovo veće protiv organizovanog kriminala ima isti budžet kao EULEKS i dosta rezultata, a evropska misija na Kosovu od manje od dva miliona stanovnika, nema rezultata. A u Briselu, paradoksalno, kažu da je EULEKS jedna od najuspešnijih misija EU. Tako da će nama na Kosovu ostati da se sami uhvatimo u koštac s tim problemima kada EULEKS ode odavde 2014. godine.

MONITOR: S promjenom vlasti u Srbiji, američka diplomatija je pokazala posebnu osjetljivost nizom kontakata i posjeta regionu, koje su tumačene kao zabrinutost SAD za sudbinu Kosova. S druge strane, Brisel je pozdravio inicijativu o stvaranju balkanskog Beneluksa, u kojem je i Crna Gora. Šta bi, zaista, moglo donijeti trajniju bezbjednost i mir našem regionu?
DEDA: Mislim da je region ušao u jednu fazu kritičke tačke, jer nijedna zemlja Zapadnog Balkana – osim Crne Gore – nije stabilna. To je rezultat i politike Brisela, kojoj nedostaje strateška vizija i, umesto da počnu pristupne pregovore sa svim zemljama – pa neka ti pregovori traju i nekoliko decenija ako treba – oni su sveli region na tehnički nivo. Takođe, magnet Brisela je dosta oslabio u poslednjih nekoliko godina, a jedino proces pridruživanja Evropskoj uniji i stvarna demokratizacija zemalja na Balkanu mogu dovesti do trajne bezbednosti i stabilnosti u regionu.

MONITOR: Šta mislite o starom-novom prijedlogu, pominjanom još 2008. u Londonu, koji je ovih dana obnovio Džerald Galuči, bivši predstavnik UN na Kosovu, da se odnosi Srbije i Kosova odvijaju po modelu „Sjeverna Irska”?
DEDA: Ne bih komentarisao Galučija. Jasno je da EU i SAD insistiraju da se normalizuju odnosi između Kosova i Srbije i da ti odnosi budu funkcionalni. Oni naravno ne traže da Srbija sada prizna Kosovo, i spremni su da ponude Beogradu dodatnu autonomiju za sever Kosova u razmenu za normalizaciju odnosa.

MONITOR: Ali ima i domaćih novotarija: Bedžet Pacoli predlaže srpskim vlastima intenziviranje trgovinskih odnosa, kroz slobodnu trgovinsku zonu na sjeveru Kosova. Da li je to bolji predlog od „četiri tačke za Kosovo” Borisa Tadića?
DEDA: Na severu Kosova mora doći do primene Ahtisarijevog plana u okviru sveobuhvatnog procesa vladavine prava, demokratizacije i ekonomskog oporavka i najvažnije izgradnje poverenja s lokalnim Srbima. Slobodna trgovinska zona jedno je od mogućih rešenja, a u svakom slučaju bolja je od plana od četiri tačke. KIPRED je februara 2012. izneo predlog o severu koji je predviđao desetak substancijalnih koraka o promeni stanja. Na primer, bilo je predloženo formiranje prelaznih opštinskih veća za četiri opštine (POV) na severu, koja bi bila tela u kojima bi bili zastupljeni šefovi vodećih partija iz zajednica koje žive na severu Kosova, bez obzira na njihovu institucionalnu poziciju a koja bi bila odgovorna za komunikaciju s vladom Kosova o uspostavljanju vladavine prava na severu; za formiranje opštine severna Mitrovica; za koordinaciju s Kancelarijom EU na Kosovu, EULEX-om, OEBS-om i Centralnom izbornom komisijom Kosova za organizovanje izbora u četiri opštine na severu; za koordinaciju sredstava za infrastrukturne projekte u opštinama na severu. Posle, predložili smo osnivanje „specijalnog razvojnog fonda” od strane vlade Kosova za opštine južna Mitrovica, severna Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan i Leposavić koji bi se koristio za, između ostalog, poboljšanje i razvoj infrastrukture u pet opština (npr. vodosnabdevanje, električna energija, putevi, tehničko i tehnološko unapređenje obrazovanja, zdravstvena zaštita, poljoprivreda, javni transport); stimulisanje i podrška investicijama za mala i srednja preduzeća. Takođe, posle organizovanje slobodnih i demokratskih izbora u severnim opštinama, predložili smo formiranje specijalne zone za investiranje koja bi obuhvatala teritorije pet opština – južna Mitrovica, severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, a sa svrhom da se ponudi sredstvo za održiv ekonomski oporavak za oblast u kojoj industrija ne funkcioniše i uvođenje privlačnih podsticaja za direktna domaća i strana ulaganja i brzo zapošljavanje svih zajednica.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo