Povežite se sa nama

INTERVJU

MIHAJLO MIŠA NEDELJKOVIĆ, REŽIJA: Poslije Živka nema ništa

Objavljeno prije

na

Mihajlo Nedeljković je studirao na FDU u Beogradu pozorišnu režiju, na TV Beograd radio kao režiser, dvije godine radio u američkom Movie archives. Put ga dalje vodi u Tokio, na tamošnji univerzitet gdje radi doktorsku tezu „Japansko istraživanje i razvoj u oblasti novih komunikacijskih tehnologija”. Od 1992 godine je profesor na Oklahoma university, gdje i danas radi. MONITOR: Šta aktuelna američka kinematografija ima da ponudi u odnosu na 40-te,50-te,60-te i Noar perioda koji je post-klasična era američkog filma?
NEDELJKOVIĆ: Nekada je film bio samo produkcija zabave, dok nisu došli Evropljani koji su i stvorili Holivud. Ti ljudi su bežali od Hitlera i doneli sa sobom tugu i depresiju, tako je nastao Noir film – Crni film. Pored toga je cvetao mjuzikl, hepi end, zabava, ali se Holivud menjao. Ako bi publiku u Americi moram da uporedim sa restoranom, to bilo kao McDolads u koji dodjete i znate tačno šta hoćete, ne previše ljuto, slano, znači nećete da eksperimentišete. Drugi aspekt su finansije. Besmisleni skupi filmovi gde samo eksplodiraju kola i gde se ljudi ubijaju… recimo na primeru filma Spiderman koji je zaradio 350.000.000 dolara, toliki budžet nema država Crna Gora. Ali se pojavio niz nezavisnih autora kao recimo Jim Jarmush, koji je povukao za sobom akademsku publiku, i koja je gledala drugačije teme. Jim Jarmush je postao brend, kad vam kažu njegovo ime, znate o čemu se radi i šta očekujete. On je postao sam Holivud, nezavisan od samog Holivuda. Zatim su se pojavili reditelji između tog autorskog i holivudskog kao braća Koen sa svojim filmovima, u kojim je objedinjeno nezavisno autorsko i „blokbastersko”. Tako da Holivud danas nudi i jedno i drugo.

MONITOR: Šta prepoznajete kao kvalitet evropskog filma? U ranijim periodima dosta ljudi iz Evrope išlo je u Ameriku da stvara filmove, mahom iz istočne Evrope – Česke, Slovačke 60-tih … Šta je danas karakteristično za evropski film?
NEDELJKOVIĆ: Evropski film za razliku od Holivuda je slabiji iz više razloga. Jedna od njih je jezička barijera, moraju da se titluju i u samoj Evropi – to je tehnički problem. Sledeći problem je taj što evropski film ne može da se isplati. On može da parira u smislu nezavisnog, nikako u smislu blokbastera. Zatim se pojave talentovani ljudi koje Holivud odmah uzme (mogu vam dati primjer holandskog filma, koji je u Americi snimljen pod nazivom Wanishing i postao je blokbuster, ne u top smislu već srednje zarade.). Zatim, Holivud ima jaku distributersku vezu po celom svetu i zato se ti filmovi jako isplate. U poslednje vreme nacionalne kinematografije su počele da se bune. Recimo iranski film koji je imao primat o temama koje se tiču zemalja „Trećeg sveta”. Taj primat su poslednjih godina preuzeli Turci. U svakoj kinematografili su potrebni sledbenici koji će da se ugledaju jedan na drugoga i da prave jedan tok.

MONITOR: Zanimljivo je da je i u Južnoj Americi osjetan veliki pomak u stvaranju filmova, jedan od uspješnijih je Alejadro Amenabar i njegov ,,Mar Adentro” – Oskar za najbolji strani film 2004. Čini se kao da u moru filmske produkcije sa svih meridijana dolazi kvalitet i nadjačava konzumentska polja „gledanja” filmova kakav je Holivud.
NEDELJKOVIĆ: Ta produkcija je sporadična i onakva je kakvo je i stanje u toj zemlji. Naiđe neki talenat i njega opet Holivud „pojede”. To što je film osvojio Oskara ne znači ništa, on nema distribuciju, sve se to stavlja na papir i proračunava, te filmove ljudi neće da gledaju, osim recimo u Njujorku, tako da taj film teško može doći do zarade od 100.000.000 dolara i samim tim je neprihvatljiv za distributere. Ti ljudi zaista rade mukotrpan i veoma težak proces stvaranja filma, ali na žalost on je jednostavno neisplativ. Moram se dotaći i „Bolivuda” protiv kojeg sam izričito, jer smatram da film mora biti socijalno odgovoran. Čovek treba da ode u Indiju i vidi taj život, verujte mi, biće mu teško da se oporavi od emotivnog šoka. Publika ne želi da vidi patnju. „Gde narod pljuje tu reka teče”. I ti filmovi dobro zarađuju, a sve što ćete u njima videti je igra i veselje.

MONITOR: Angažovani ste kao profesor u Crnoj Gori. Reklo bi se da ovdje stvari idu naopako – u vremenima Živka Nikolića kada je Crna Gora postala značajan izvor kvaliteta na Balkanu do vremena kad nastaju gotovo neprimjetni filmovi , ako uopšte i nastane po jedan u pet godina. Šta Vi vidite kao suštinski problem nemogućnosti stvaranja medija kakav je film danas u Crnoj Gori?
NEDELJKOVIĆ: Problem je napraviti film koji će da se isplati, kako naći novac za film? Kao prvo. Možete napraviti dobar film za male pare, kao što rekosmo u primeru Irana, ali je drugi problem što u Crnoj Gori nemate kulturu odlaska u bioskop. Film nije pravljen za mali ekran, već za platno. Mora da se vrati kultura gledanja filmova koju narušavaju televizija i internet. Moraju da se vrate ljudi u sale, a to je težak proces. Treba više manjih bioskopa gde će ljudi gledati filmove koji su dobri tematski i koji su ranije prihvaćeni od strane kritike. Mnogi talenti su propali, jer jednostavno nisu imali šta da vide. Sledeće, da bi nešto uradili, morate na nešto i da se ugledate, Živko Nikolić je to mogao, posle njega nemate ništa. To je isto kao da vam neko odjednom ukine svu literaturu, onda naravno neće biti više ni pisaca. FDU je nedavno otvoren, i vama ne treba 4-5 režisera godišnje kada nema para za film. Potencijala svakako ima, ali ovo su neke od stvari koje treba da se promene da bi počelo stvaranje, što svi mi zajedno i radimo ovde. Kada sam prikazivao filmove o Jim Jarmush – sala KIC-a je bila puna, i rado sam sa studentima diskutovao o filmovima, znači fali podstreka.

MONITOR: Tehnologija sve više ima upliva u kreativnost, pa velikim dijelom postaje mjerilo nekog kvaliteta. Koliko je uopšte moguće odstupiti od tih normi i progurati film koji ispunjava neke druge norme – alternativni film, crno-bijeli, stop-motion…
NEDELJKOVIĆ: Petar Petrović II je rekao „boj ne bije svijetlo oružje…” Tehnologija je nebitna, a „…srce u junaka…” je tema koju vi kao autor razvijate. Često kažem mojim studentima ne pravite filmove od tri sata, napravite film od dva minuta koji će da me pomeri iz mesta. Morate da ste duhovno nadahnuti da bi se bavili filmom, i naravno da završite neku školu, da se obrazujete. Sve ostalo dolazi kasnije.

Đorđije NJUNJIĆ

Komentari

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo