Povežite se sa nama

INTERVJU

MILENKO POPOVIĆ, PROFESOR UNIVERZITETA MEDITERAN Zaduživanjem produžavamo krizu

Objavljeno prije

na

Imajući u vidu da se nalazimo usred jedne velike krize, te znajući da aktivna industrijska politika daje pozitivne rezultate tek na dug rok, očito je da do daljeg poboljšanja životnog standarda može doći tek na dug rok, objašnjava u razgovoru za Monitor profesor Milenko Popović. ,,Čak i da nam se desi da, zbog sloma eura, uvedemo sopstvenu valutu i dođemo u situaciju da preko depresiranog realnog deviznog kursa utičemo na konkurentnost domaće ekonomije, to bi, zbog bremenitih monetarnih reformi, moglo dati pozitivne efekte, takođe, tek na dug rok. MONITOR: Globalna ekonomska kriza se nastavlja, a Evropa postaje glavni izvor problema. Zašto?
POPOVIĆ: Ovo je, zaista, samo prirodan nastavak jedne velike krize koja će, po svoj prilici, dugo trajati a čije će posledice biti dalekosežne. Kriza je u eurozoni snažno otvorila, inherentno prisutan, problem eura kao jednog „nedovršenog” projekta, što sada predstavlja, verovatno, još važniji izvor krize od onog početnog.

Najjednostavnije: pošto privredni subjektu u stanju krize imaju visoku sklonost ka likvidnosti, moralo se u jačoj meri pribeći merama ekspanzivne fiskalne politike (budžetski deficit i zaduživanje države) u cilju povećanja agregatne tražnje, stabilizovanja ekonomija i ponovnog vraćanja na putanju rasta. Neki mršavi i kratkoročni efekti su postignuti, ali je, zbog dubine krize, nivo fiskalnih zahvata bio takvih razmera da je to moralo voditi visokom zaduživanju država. Sada se doseglo do granica tog zaduživanja a već stvoreni dugovi pristižu za naplatu, pa to predstavlja uzrok nevolja: nije moguće dalje povećavati agregatnu tražnju na ovaj način što će verovatno voditi padu ili stagnaciji privredne aktivnosti u razvijenim ekonomijama.

Državni dugovi predstavljaju poseban problem u Evropi. Ovde se ne radi samo o visini duga već i o činjenici da su ovi dugovi nacionalno obojeni. Najviše su zadužene upravo manje razvijene zemlje eurozone, tj. one zemlje čiji je rast, u uslovima zajedničke valute, morao u većoj meri biti baziran na stranim izvorima. Pošto su ovi volatini na način da snažno padaju u periodu krize, to su ove zemlje morale jače posegnuti za budžetskim deficitom i zaduživanjem države kao antikriznoj meri. Činjenica da u eurozoni imamo jedinstvenu monetarnu vlast (Evropska centralna banka) i decentralizovane fiskalne vlasti predstavlja situaciju u kojoj je problem duga jako teško rešiti.

MONITOR: Može li euro doživjeti sudbinu nekadašnjeg SFRJ dinara?
POPOVIĆ: Ako mislite na onu strahovitu inflaciju, onda se to verovatno ne može desiti. Ali euro izvesno je može propasti. Dali će se to desiti ili će doći do nekog srednjeg ishoda, poput ispadanja nekih zemalja iz eurozone, stvaranja dve eurozone i sl., u ovom je času teško reći jer se o alternativama i ne razmišlja, već se svi evropski zvaničnici kunu da će sačuvati euro. To je, međutim, po mom mišljenju, zbog napred navedenih razloga, teško izvodljivo. Čak i da pod pritiskom nevolja dođe do stvaranja evropske ekonomske vlade ili nečeg sličnog, takva tvorevina bi bila politički neodrživa i ona bi kroz politički proces kad tad bila odbačena. Slutim da će se ipak ići sa nekim privremenim i netipičnim rešenjima koja bi trebala da ,,drže vodu dok kriza prođe” sa namerom da se nakon toga nastavi po starom. Pitanje je, međutim, hoće li te mere održati vodu do kraja jedne ovakve krize.

MONITOR: Šta su naše opcije u tom slučaju?
POPOVIĆ: To će zavisiti od toga na koji će način euro dalje evoluirati. Najgori scenario je onaj u kojem bi euro propao. Nastao bi čitav niz neverovatnih problema. Na primer, ne bi se znalo prema kojoj državi je fond eura koji koristimo naše potraživanje, odnosno, konkretno, u koju bi ga drugu valutu mogli zameniti. Svak bi prirodno nastojao da izbegne takva potraživanja, tj. da ih prebaci na druge. Zbog sličnih razloga ništa manje nije problematičan ni slučaj ispadaja nekih zemalja iz eurozone.

Imajući u vidu ozbiljnost krize sa eurom i brzinu sa kojom bi njegova evolucija mogla ići, već sada bi trebalo imati alternativno rešenje. Tu, kako ja vidim stvari, postoje samo dva rešenja, sopstvena valuta ili neka nova ,,dolarizacija”. Ako dođemo u situaciju da biramo, bilo bi dobro da se opredelimo za sopstvenu valutu. Kapacitet znanja u CBCG je sada daleko veći nego pre desetak godina, kada smo optirali za ,,dolarizaciju”. Kada bi još ta Centralna banka bila zaista nezavisna od izvršne vlasti, onda bi tako iznuđena opcija mogla biti i jako dobra.

MONITOR: Kako se Crna Gora nosi sa krizom?
POPOVIĆ: Na jedini mogući način na koji je to u ovako kreiranom ekonomskom sistemu moguće. Zaduživanjem. Naš javni dug je već sada dosegao nivo od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Bojim se da će strane direktne investicije, zbog novog udara krize, izostati, te da ćemo nastaviti da se dalje zadužujemo. Imajući u vidu dubinu i dužinu kriznog udara brzo ćemo, mašala, doseći i nivo duga od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, što se smatra granicom održivog javnog duga. Još nam samo fali 450 miliona ,,uspešno” emitovanih euro obveznica pa da dođemo do te granice. Podsećam, samo u prethodnih 12 meseci mi smo emitovali 520 miliona eura tih obveznica. Čak i da se dalje ne zadužujemo, već da se zadržimo na tom ,,održivom” nivou, bićemo u situaciji da za dugo nećemo moći pristupiti realizaciji ni jednog od mnoštva tako potrebnih infrastrukturnih projekata.

MONITOR: Kriza nije izmijenila vladajuću mantru ,,jedan posao mijenja sve”. I dalje izgleda kao da naša ekonomska budućnost zavisi od jednog investitora i jednog posla. Koliko je to ispravna strategija?
POPOVIĆ: Postoji u ekonomiji nešto što se zove nemoguće trojstvo – unholy trinity. Naime, ne možete istovremeno imati tri stvari: fiksiran devizni kurs, nezavisnu monetarnu politiku i liberalan tok stranog kapitala. Kada se opredelite za fiksiran devizni kurs, a ,,dolarizacija” koju smo mi izabrali je upravo to, i to sa stopostotnom posvećenošću, odričete se monetarne politike kao ključnog instrumenta makroekonomske stabilnosti. Po definiciji se lišavate i mogućnosti da preko depresiranog realnog deviznog kursa utičete na konkurentnost domaće ekonomije. Ili drugačije, lišavate se mogućnosti da utičete na odnos cena na način koji bi vodio razvoju domaćeg izvoznog sektora. Ovakva politika se obično naziva ,,drugo najbolje rešenje”, a ekonometrijska istraživanja Denija Rodrika su pokazala da se najveći broj uspešnih razvojnih priča zasniva upravo na ovom rešenju.

Umesto toga mi smo se opredelili za priliv stranih direktnih investicija kao jedinu mašinu rasta. One su nažalost krajnje volatilne, tj. vrlo snažno rastu u periodima uspona i isto tako snažno padaju u periodu kriza – upravo kada su vam najpotrebnije jer nemate monetarnu politiku kojom bi parirali krizi. Ironično ali istinito: dolarizacijom smo eliminisali rizik deviznog kursa ali smo zato uveli rizik vezan za nivo stranih investicija. Došlo je samo do premeštanja rizika sa jednog na drugo mesto. S tom razlikom što je ovim rizikom izgleda još teže upravljati.

E sad, kada imate jednu malu zemlju kakva je Crna Gora može se zaista desiti da i u periodu najveće krize jedna izdašna strana investicija preokrene tok stvari. No, tako nešto vam se može desiti i u kladionici, pa ipak većina ozbiljnih ljudi na tome ne zasniva svoja očekivanja i ponašanja.

MONITOR: Da li u toj situaciji postoji mogućnost uticaja vlade na razvoj. Šta Vlada Crne Gore radi na tom planu?
POPOVIĆ: U toj situaciji jedino što vam preostaje je da pristupite tzv. ,,prvom najboljem rešenju” tj. direktnom targetiranju tržišnih distorzija (strukturnih poremećaja), bilo da su one nastale usled tržišnih mana ili usled mana države.

Nažalost, problem sa ,,prvim najboljim rešenjem” je u tome što je ono jako skupo, daleko skuplje od ,,drugog” rešenja. Ovakva rešenja su uz to mnogo skuplja upravo kod manje razvijenih zemalja jer su kod njih distorzije na sektoru razmenljivih dobara daleko izraženije. A neke od distorzija je i nemoguće direktno eliminisati. Za nesreću, to su upravo one distorzije koje predstavljaju ključno razvojno ograničenje zemlje kakva je Crna Gora: generiranje poslovnih ideja i koordinacija komplementarnih delatnosti. Dalje, pošto je administrativni kapacitet ograničen, ne mogu se istovremeno targetirati sve distorzije, što je upravo moguće uraditi, i to vrlo jeftino, ,,drugim” rešenjem (depresijacijom realnog deviznog kursa).

U toj situaciji, mora se, dakle, napraviti lista prioriteta koja ne može biti prosto lista za ,,pranje rublje”, a što je, u stvari, bila famozna agenda reformi. Podsećam da se na toj listi nigde ne nalazi korupcija koja je, pošto je ograničenje svih ograničenja, najprioritetnija.

Zoran RADULOVIĆ

Komentari

INTERVJU

ERVINA DABIŽINOVIĆ, PSIHOLOŠKINJA: Čerečenje leša javne uprave i institucija  

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna Vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem, a sadašnjoj se prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi,  ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo

 

MONITOR:  Imali smo i dvije vlade ekspertsku i manjinsku. Kako vidite jednu, kako drugu, njen sastav i mogućnosti?

DABIŽINOVIĆ: Svjedočimo velikim obećanjima nakon 30 avgusta koji su se pretvorili u svoju suprotnost. Promjena vlasti nije ispunila ni obećanja koje je dala niti očekivanja građanki/na Crne Gore. Vidjeli smo, a vidimo i sada, bjesomučno čerečenje leša javne uprave i institucija u koji se ubacuju partijski aktivisti po dubini i širini. U duhu takve politike imamo građane prvog, drugog i trećeg reda. U kontinuitetu se povećava jaz između sirotinje i bogatih. Nastavlja zloupotreba političke moći na rad institucije sistema što predstavlja nastavak prethodnika sa kojima se ne želi sarađivati, i tako gradi vlastita politička pozicija.  Često je to jedina tačka programa. Mislim da je o sastavima i jedne i druge vlade bilo dosta riječi. Svela bi sve na političku trgovinu i prevaru. Kako oni koji su u krvi do lakata iz devedesetih a njih je većina,  mogu biti pokretačka snaga državi koja je na aparatima. Zaključujem, prethodna vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem a sadašnjoj se, prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi, ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo.

MONITOR:  Da li je nova Vlada u stanju da deblokira evropski proces imajući u vidu da su u njoj mnogi stari politički akteri, a da joj je parlamentarna podrška DPS?

DABIŽINOVIĆ: Prema onom što stiže iz sadašnje Vlade poruke su zbunjujuće. Strateški cilj  ulaska Crne Gore u EU  sada u javnom govoru prvog ministra dobija pandam u Otvorenom Balkanu. Ne bi trošila bespotrebno vrijeme čitalaca baveći se objašnjenima ovog unakrsnog zbunjivanja građana. Ne polažem prevelike nade u sadašnju Vladu. Po mom ubjeđenju ova Vlada bi trebalo da pripremi teren za izbore koji ne bi bili kompromitovani. O raščišćavanju problema i propadanja Crne Gore trebalo bi da povedemo široki društveni konsenzus jer je trideset godina ogroman period za uništavanje a mali za „ozdravljenje“. Društveni procesi koji bi trebalo da donesu duh jednog drugog vremena moraju početi oduzimanjem imovine onima koji su je stekli nelegalno ali i suočavnjem sa prošlošću devedesetih i lustracijom. Za to nam trebaju sve društvene snage i znanje cijelog svijeta ukoliko hoćemo da se procesi pokrenu nabolje.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 20. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr Biljana Đorđević, docentkinja FPN-a, izabrana narodna poslanica Koalicije Moramo: Na vlasti u Srbiji je da donese odluku o sankcijama Rusiji

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ne samo što bi dobrosusjedski odnosi morali da budu stalno njegovani već to za naš region označava istovremeno i sentimentalno i racionalno. Osjećamo da smo nekad bili dio iste države i pogađaju nas slični problemi koji, moguće je da će se to pokazati kao racionalno, traže i zajednička regionalna riješenja

 

MONITOR: Prema rezultatima GIK-a, vlast u Beogradu bi trebalo da ostane ista. To je veliko razočarenje za veliki broj glasača opozicije. Potez Dragana Đilasa koji je odmah nakon izbora tražio od Aleksandra Vučića da se beogradski izbori ponove, naišao je na odijum opozicionih stranka, sem njegovog SSP-a, zbog toga što nije sačekao GIK i Upravni sud. Prema Vučiću, beogradski izbori će se ponoviti. Kako će se u ovoj situaciji ponašati „Moramo”?

ĐORĐEVIĆ: Sastanak Vučića i Đilasa bio je izuzetno štetan zbog načina na koji je do njega došlo i trenutka u kojem se desio – sastanak koji dogovara nove izbore u trenucima kada stari nisu završeni, mimo dokazane potrebe za nečim takvim i bez saglasnosti ostalih – što Đilasovih koalicionih partnera, što drugih opozicionih lista. U tom trenutku se čeka ponavljanje izbora na nekim mestima u Beogradu i taj sastanak je obeshrabrio i demotivisao Beograđane da ima smisla boriti se da se veći broj opozicionih glasova zaista i pretvori u više mandata, tako što bi se na ponovljenim izborima strateški podržala lista Ajmo, ljudi. To se u svetlu ovog sastanka nije dogodilo. Sada je jasno da režim ima tesnu većinu, mada videćemo koliko tesnu da formira vlast u Beogradu i koliko će takva vlast moći da opstane.

Mi nismo sigurni da će se izbori uopšte ponoviti u Beogradu. Čak i Vučić govori da će se to desiti ako opozicija to želi. Kada je to opozicija dobila nešto što je tražila? Ako se i ponove, to je zato što bi SNS-u, to iz nekog razloga odgovaralo, a ne zato što je neko iz opozicije to tražio. Međutim, ako izbora bude bilo, mi ćemo na te izbore izaći i sigurna sam imati još bolji rezultat nego što smo imali početkom aprila.

MONITOR: Vaša koalicija je dobila najviše podrške „sa strane“, od njemačkih Zelenih koji su relevantni činioci vlade Olafa Šolca, ali i od Evropske partije Zelenih koji su vam, kako se saznaje, postavili uslov formiranja političke partije, da biste mogli postati njihova članica. Sem tog članstva, šta će vam donijeti nova organizacija dosadašnje koalicije sastavljene od građanskih udruženja?

ĐORĐEVIĆ: Evropska partija Zelenih nije nama postаvila uslov da formiramo jednu političku partiju, već je njihovo pravilo da članice EGP moraju biti partije. Istovremeno, praksa EGP je da mogu imati i više članica iz iste zemlje. S tim u vezi bih da objasnim da se trenutno ne stvara politička organizacija koalicije Moramo već da dolazi do okupljanja oko stranke Zajedno za Srbiju, u kojem učestvuju Ekološki ustanak i deo organizacija iz platforme Akcija, ali ne i Ne davimo Beograd koji ima svoj proces evaluacije i planiranog restrukturiranja političke organizacije u novim okolnostima – o kojima ćemo raspravljati na Skupštini pokreta. Koalicija Moramo svakako nastavlja da postoji a njene konstitutivne organizacije se spremaju za naredne korake.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, NOVINAR I ANALITIČAR MEDIJA: Svjedočimo samo vrhu brijega

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast, koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora, blokirala evropski put

 

 

MONITOR: Mediji su zaslužni sto su otvoreni i procesuirani slučajevi zloupotreba bivše predsjednice Vrhovnog suda i policajaca povezanih sa organizovanim kriminalom. Šta vam to govori?

VUKOVIĆ: Polakote, što bi rekao bivši glavni specijalni tužilac Katnić. Prvo moramo odati zahvalnost Europolu, koji je prikupio informacije i proslijedio ih na adrese naših nadležnih. Odatle možemo govoriti o zasluzi medija, jer su obnarodovali kompromitujuće informacije i tako, pretpostavljam, ubrzali procesuiranje. Mi sada ne znamo šta bi se desilo da kompromitujući transkripti telefonskih razgovora nijesu došli do medija, ali je jasno da je njihovo objavljivanje ubrzalo policijsko-tužilačke akcije.

Jedna od funkcija medija je da kontrolišu one koji imaju formalnu i neformalnu moć, jer je istorijsko iskustvo pokazalo da su i najnezavisnije institucije i najpošteniji ljudi skloni zloupotrebama moći u određenim situacijama. Zato ih neko stalno mora držati na oku. No, dešavalo se i ranije da mediji u Crnoj Gori odigraju dobro ulogu kontrolora i galame dovoljno glasno, ali je bilo uzalud jer je konfiguracija moći u društvu bila takva da se ta galama zabadala u debelo uho nezainteresovanih. Sada imamo nešto drugačiju konfiguraciju moći i uši nekih institucija su se počele tanjiti.

MONITOR: Šta govori činjenica da su policajci, te čelni ljudi pravosuđa članovi organizovanih kriminalnih grupa?

VUKOVIĆ: Neke mlađe ljude sam nedavno edukovao o tome kako je aktuelni predsjednik države tokom svoga prvoga premijerskog mandata govorio opoziciji u parlamentu da neće nikada saznati istinu o sivom državnom novcu koji se nalazio na posebnim računima koji su otvarani na imena režimskih ljudi. Bilo je to u vrijeme međunarodnih sankcija kojima su kažnjavane Srbija i Crna Gora zbog uloge u krvavom raspadu Jugoslavije. Od toga vremena datiraju razne vrste nekažnjivih zloupotreba moći i njegovanje raznih vrsta simbioza kriminala i institucija koje su dužne da služe javnom interesu. Ta simbioza je trebala ljude posebnog kova, stvarala ih i uzgajala, a odricala ih se samo u trenucima kada su postojali remetilački faktori ili su bili podesni za žrtvovanje na oltar euroatlantskih integracija. Najilustrativniji primjer je bivši dugogodišnji broj 2 vladajuće partije i režima – Svetozar Marović.

Ovo čemu trenutno svjedočimo je samo vrh brijega i možemo samo slutiti šta će nam pući pred očima ako budemo u prilici da vidimo makar veći dio toga brijega.

MONITOR: Kako komentarišete izjavu bivšeg specijalnog tužioca da se „svoji agenti ne hapse”?

VUKOVIĆ: Milivoje Katnić je ovom izjavom upravo otkrio simbiozu policije i kriminalnih grupa, jer je jasno da policajci nijesu bili infiltrirani u kriminalni klan kako bi dolazili do važnih informacija. Transkripti pokazuju da su kriminalci znali s kim imaju posla i jedni se prema drugima odnose s drugarskom pažnjom i razumijevanjem. Možda je ova saradnja polučivala i nešto što je bilo od koristi za opšte dobro i to može biti olakšavajuća okolnost akterima kada dođe do poštenog suđenja. Bojim se, ipak, imajući u vidu prirodu režima i duh vremena, da ta korist nije bila velika, ako je uopše bilo. Ko je izvlačio veću koriste iz te simbioze, takođe bi trebalo da pokaže neko pošteno suđenje.

MONITOR: Vjerujete li da će novo tužilaštvo, uz nove vlasti, moći do kraja da rasvjetli sistem u kom je to bilo moguće?

VUKOVIĆ: Nemam osnova da vjerujem, imam pravo da se nadam. Kad kažem da nemam osnova da vjerujem, imam na umu to da tek treba izgraditi institucionalnu moć sposobnu da razgradi nakaradni sistem i da učvrsti novi koji je sušta suprotnost nakaradnom. Bez hrabrih pojedinaca i herojskog podvižništva tako nešto neće biti moguće, ali politička moć mora za to podvižništvo obezbijediti dobar kontekst i dati mu smisao. Nadam se da aktuelna politička paktiranja imaju i neku skrivenu agendu koja usmjerava procese u poželjnom pravcu.

MONITOR: Kako vidite novu vladu i njen sastav?

VUKOVIĆ: U jednom ranijem razgovoru za Monitor sam iznio negativno mišljenje o ideji tzv. manjinske vlade. U međuvremenu je takva vlada postala politička činjenica, a ja mišljenje nijesam promijenio. Ovakva kakva je opravdaće svoje postojanje jedino ako njen mandat bude iskorišćen za početak razgradnje nakaradnog sistema. Uskoro ćemo vidjeti da li je u ovu kontroverznu tvorevinu ugrađen neki lukavi politički um koji će nam se otkriti na kraju bajke i izmamiti usklik odobravanja.

MONITOR: A izbor novog šefa Agencije za nacionalnu bezbjednost?

VUKOVIĆ: Krajnje mi je neuvjerljivo obrazloženje premijera Abazovića da je izbor pao na Kenteru zato što je riječ o čovjeku koji formalno nije bio član nijedne partije. Formalno nečlanstvo u partiji ne znači i da je neko nezavisan u svome djelovanju i, pogotovo, da je nečije prethodno djelovanje bilo u službi javnog interesa. Ako želite da javnost povjeruje u vašu političku agendu, onda biste morali voditi računa o tome da važne poslove u realizaciji te agende ne povjeravate ljudima koje prate kontroverze.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da parlamentarna podrška DPS-a znači i kontrolu vlade, i povratak te partije na vlast?

VUKOVIĆ: Apsurdno je tvrditi za političku partiju koja tvori parlamentarnu većinu od koje zavisi izvršna vlast da je opozicija. Naravno da se DPS vratio na vlast, s tim da to nije u punom kapacitetu. Ostaje otvoreno pitanje hoće li on taj kapacitet koristiti za emancipaciju od vlastite prošlosti ili za njenu obnovu. Sada nijesu vidljivi ni nagovještaji za ovo prvo. Možda ih razvoj događaja natjera na to, ali želju im ne vidim.

MONITOR: Hoće li ovakva vlada moći da ispuni obećanja među kojima su oslobađanje institucija, vladavina prava, odblokiranje evropskog puta i ekonomski razvoj?

VUKOVIĆ: Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora blokirala evropski put. Ja bih radije govorio o tome da je porazom DPS-a i njegovih političkih klijenata razobličena šaren-laža njihovog evropejstva i odškrinuta vrata za neko utemeljenije i iskrenije putovanje u Evropu. Bojim se da ova i ovakva vlada nema kapaciteta ta vrata širom otvori. Biće dobro ako ih uspije održati i ovako odškrinuta.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo