Povežite se sa nama

INTERVJU

MILJENKO DERETA: Srbija klizi u jednopartizam

Objavljeno prije

na

U Srbiji svaka vlada obećava zaokrete i reforme. Bitnih poboljšanja, međutim, nije bilo a inače tanki ili jedva malo obnovljeni resursi optimizma, nestajali su zajedno sa uvećavanjem deficita, inflacije i nezaposlenosti. Sadašnja vlast, naročito SNS, uživa međutim veliku popularnost, dok opozicija uopšte ne uspeva da dođe k sebi nakon gubitka vlasti demokrata. Kuda sve to vodi i hoće li građani koji povjerenje daju Aleksandru Vučiću i dobiti ono što od njega očekuju, razgovarali smo sa narodnim poslanikom i poznatim NGO aktivistom i liderom Građanskih inicijativa, ali i obrazovanim rediteljem, Miljenkom Deretom.

MONITOR: Kao narodni poslanik, kako procenjujete najnoviji ekonomski program vlade, kroz najave ministara finansija i ekonomije. Koliko su preduzete mjere štednje samo marketing i hitna pomoć a koliko mogu donijeti trajnije rezultate?
DERETA: Reč je o kratkoročnim interventnim merama, a nikako se ne može govoriti o ekonomskom programu vlade. One svojom površnošću i načinom na koji su donete i predstavljene javnosti pokazuju da ne postoji ekonomski program ili bar da ne postoji saglasnost unutar koalicije o reformama koje moramo sprovesti. Taj nedostatak ekonomskog programa, kratkoročnog kao pripreme dugoročnog, nas skupo košta. Pritom, neke od odluka kao što je recimo „amnestija” penzionera sa primanjima iznad 60.000 nedopustiva su diskriminacija zbog koje očekujem reakcije poverenice za ravnopravnost i zaštitnika građanina. Čak se ne može reći da je ovde reč o marketingu. Marketing je ozbiljna profesija. Ovde je reč o socijalnoj demagogiji koja treba kroz „osvetu bogatima” da umiri građane koji grcaju na ivici bede. Pritom se kod nas plata od 500 evra smatra velikom! Tužno.

MONITOR: Na Zapadu je, sa povratkom socijalista u Francuskoj na vlast, prihvaćeno da nije samo štednja već i povećana potrošnja osnov programa za izlazak iz krize. Uz sve mere, utisak je da je uzrok krize ostao gotovo netaknut?
DERETA: Živimo u sistemu globalne dominacije finansijskih institucija i one su nesumnjivo naj- odgovornije za krizu kroz koju svet prolazi. Pritom , države su intervenisale „spasavajući” banke pod izgovorm da na taj način zapravo spasavaju ekonomiju svojih zemalja. To je samo delimično tačno, jer svoju pomoć nisu uslovile obavezom investiranja u razvoj i bojim se da banke jesu spasene a ekonomija samo kratkoročno zakrpljena. Na moju žalost, Holandov pristup nije najbolje prihvaćen ni u Francuskoj. Pravi odgovor na krizu globalnog ekonomskog sistema se još traži. Sigurno je jedno – trenutna vlast u Srbiji nema ni u tragovima rešenje ni za našu malu, siromašnu zemlju.

MONITOR: Uz krizu, raste i moć naprednjaka. Približava se nekadašnjoj Miloševićevoj popularnosti. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi SNS danas mogao formirati vladu bez pomoći socijalista. Mogu li se prognozirati vanredni parlamentarni izbori na proljeće?
DERETA: Analogije sa vremenom Miloševića su višestruke. Ta vrtoglavo rastuća popularnost koja vodi ka svojevrsnom jednopartizmu je ozbiljna pretnja demokratiji. Ja je u velikoj meri razumem i kao rastući strah građana da bi glasanjem za one koji nisu na vlasti, posebno na lokalnom nivou gde se „sve zna”, mogli da ugroze sebe i svoje porodice. Mene su i „dvoglavi” posteri SNS-a na izborima u Vrbasu podsetili na vreme kada je Milošević stajao uz svakog svog kandidata. Da se zna za koga se zapravo glasa. Svojevremeno sam „posmatrao” izbore u Švedskoj gde su sve prognoze davale oko 40 odsto jednoj partiji. Prvi rezultati su pokazivali da dobijaju preko 50 odsto Na moje iznenađenje oni su se snuždili i zabrinuli. Na moje pitanje zašto ne slave veliki uspeh odgovorili su : Ne želimo svu odgovornost. Počeli su da slave tek kada su se finalni rezultati približili prognoziranom procentu što ih je obavezivalo na koaliciju,tj. podelu ne kolača nego podelu odgovornosti. Pogledajte samo kako se politički odgovono u sličnoj situaciji ponaša gospođa Merkel.

Svi očekuju vanredne izbore ali ja moram reći da nisam siguran šta bi Vučić zapravo dobio a što već nema u ovom trenutku. On očigledno kontroliše sve, pita se za sve a pritom ima „dežurnog krivca” . Jedini razlog može biti da mu se SPS čini kao isuviše jak i iskusan koalicioni partner pa potraži nekog slabijeg i poslušnijeg. Osim toga, svaki rezultat ispod 40 odsto može se tumačiti kao svojevrsni poraz a parlamentarne izbore ne možete uspešno kontrolisati zastrašivanjem kao lokalni nivo.

MONITOR: Opozicija se teško pokreće, izgubljen je Beograd, DS je na jedanaest odsto podrške.LDP na čijoj listi ste se vi kandidovali, predlaže novo okupljanje opozicije. Da li bi savez DS i LDP mogao značiti i njihovo ujedinjavanje na nekom ambicioznom programu?
DERETA: LDP je pokrenuo proces dijaloga o zajedničkom programu koji bi trebalo da izvuće Srbiju iz krize i ubrza ekonomski razvoj kao i reforme u penzionom fondu, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. Poziv je upućen svima a ne samo DS. Nije reč o bilo kakvom ujedinjenju. Između ostalog naš motiv je i reaktiviranje onog dela biračkog tela koji je glasao za DS a sada se povukao u apstinenciju. To isključivanje iz političkog života ovog dela biračkog tela jedan je od uzroka naizgled velikog procenta podrške SNS-u. Mislim da je ovaj poziv znak političke zrelosti jer je očigledno da je društvu potrebno ponuditi ne samo osmišljene programe nego i nove forme okupljanja onih koji žele da žive u Srbiji koja je u svakom pogledu prilagođena 21. veku.

MONITOR: Stara tema odnosa prema prošlosti ratnih 90-ih kao da je završena javnim pokajanjima ljudi koji danas vode Srbiju.,,Nema dela” ili „Zaborav briše sve”?
DERETA: Tema devedesetih ne samo da nije završena nego nije na pravi način još ni otvorena. Uostalom, nisam čuo da su se oni koji danas vode Srbiju na pravi način pokajali. Kada oni govore o problemima sa kojima se suočavamo, oni njihov početak lociraju u 2000. godinu. Ona decenija ratova se ne pominje. U istoriji koju oni pišu 5. oktobar je datum početka uništavanja Srbije. Devedesete jesu trauma srpskog društva ali se ona, recimo, jedva pominje u školskim programima. Suđenja, izvinjenja, iskrena ili ne, stvaraju samo privid ako nisu praćena otvorenim, kritičkim društvenim dijalogom i analizom tog perioda. Sva istraživanja pokazuju da je u ovom trenutku etnička distanca među mladim ljudima. Opasno je njihovo neznanje o istoriji, zajedničkoj istoriji sa susednim zemljama, ratovima koji su razbili Jugoslaviju i našoj regionalnoj budućnosti. Opasno, jer pothranjuje želju za osvetom za „vekovne nepravde”. Mi ne samo da ne učimo mlade generacije kako da ne ponove te katastrofalne greške koje su počinjene devedesetih nego ni sami nismo sposobni da učimo od drugih kako se odnositi prema istoriji svoje zemlje. U ovom trenutku zanimljiv je proces koji se odvija u Vijetnamu u odnosu na period i zločine Crvenih Kmera. Činjenica da se o tome kod nas skoro ništa ne zna govori o našoj suštinskoj nespremnosti da se temom ratova i zločina uopšte ne bavimo.

MONITOR: Ima li među političkom i intelektualnom elitom snage da se podvuče crta ispod velikih grešaka prema društvu?
DERETA: Politička elita nikada ili veoma retko priznaje svoje greške. Doduše, u našem društvu političke elite nikada nisu bile adekvatno kažnjene za greške koje čine. Aktuelna koalicija je najbolji primer za to, jer pokazuje da se građanke i građani sami ne osećaju odgovorni za greške koje trpimo. Intelektualna elita se pre svega pokazala politički potkupljivom i podržala politike suštinski suprotne vrednosnom sistemu koji u centar stavlja ravnopravnost i ljudska prava. Delovi intelektualne elite podsticali su ratove, u njima direktno učestvovali i potom formirali odbore za odbranu lika i dela optuženih za ratne zločine. Onaj deo intelektualne elite koja je delovala kao „Druga Srbija” se pokazala kao nedosledna i u poslednje vreme se raslojila do mere koja me iznenadila.

Mislim da ne bi trebalo podvlačiti crtu nego otvoriti neostrašćeni dijalog, uz poštovanje slobode mišljenja, pre svega sa onima sa kojima se ne slažemo. Samo tako možemo proveriti kad je potrebno i redefinisati svoje stavove.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

RATKA JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ, NOVINARKA: Potpis dajem, uspjehu se ne nadam

Objavljeno prije

na

Objavio:

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

 

 

MONITOR:  Kako vidite predlog građanskog pokreta URA o formiranju manjinske vlade bez DPS-a i DF-a?

 JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ: Jasno je da manjinska vlada nije optimalno nego iznuđeno rješenje, pokušaj da se izborom – uslovno rečeno – manjeg zla zaustavi nepodnošljivo mrcvarenje Crne Gore i svih nas u njoj.

Premijer Zdravko Krivokapić ili nije htio ili nije umio da ispuni obaveze preuzete Sporazumom lidera tri pobjedničke koalicije. Jedino što mu je pošlo za rukom jeste da održi obećanje dato njegovoj crkvi i njenim vjernicima, i to po cijenu raspirivanja podjela koje je izazvao bivši režim.

Evrope  i većih plata premijer se sjetio tek kad je izgubio podršku poslanika i povjerenje birača, nakon višemjesečne uzajamne blokade izvršne i zakonodavne vlasti.

Alternativa predlogu URA-e mogu biti samo novi izbori. Pošto je sasvim izvjesno da će oni donijeti stare rezultate, jedini izlaz i tada će biti – manjinska vlada…

MONITOR: A je li taj prijedlog realan? Demokrate su se već izjasnile da neće dati podršku manjinskoj vladi.

JOVANOVIĆ -VUKOTIĆ:   Demokrate neće dati podršku ni ulasku FK Zeta u Premijer ligu ako taj projekat predloži Dritan Abazović. Njihov animozitet prema lideru URA-e više je za medicinsku nego za političku analizu. Žali bože partije koja je do ulaska u vlast bila vjesnik moderne Crne Gore…

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

Činjenica da URA nikad nije igrala na kartu podjela, da je nacionalne strasti stišavala čak i na svoju štetu, da građanska Crna Gora jeste svrha njenog postojanja, preporučuje tu partiju kao okosnicu projekta manjinske vlade.

To što podrška URA-i ne prelazi desetak posto ne znači da njen kurs nije ispravan. Nijesu devedesetih ni ideje liberala, monitorovaca i esdepeovaca imale više pristalica, a danas najmanje dvije trećine Crne Gore podržavaju njen demokratski evropski put…

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr TVRTKO JAKOVINA, ISTORIČAR, FILOZOFSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA ZAGREB: Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kada bismo znali kako graditi vlastitu sigurnosnu, razvojnu, obrazovnu politiku unutar EU, kako mi možemo pomoći EU da ojača europske vrijednosti, bili bismo korisni svima

 

MONITOR: Kao istoričar koji se posebno bavi 20. vijekom, koje biste momentume izdvojili kao one na koje bi građanke i građani Hrvatske trebalo danas da se oslanjaju kada razmišljaju o boljoj budućnosti?

JAKOVINA: Ja bih birao istinu ili barem najviše što dobra historiografija može učiniti. Svaki istraživač treba biti pošten i navesti koje su njegove vrijednosti kada piše, a ne praviti se da klerikalizam ili nacionalizam nisu ideologije ili da su prihvatljive, kako bi se u Hrvatskoj reklo, „državotvorne“. Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva. Hrvatska je jedan od školskih primjera kako se to ne bi trebalo raditi, kada govorite o prošlosti, onda birate samo negativno, namjerno se forsiraju samo loša, jalova zbivanja iz prošlosti. Ne znači to da se treba zaboravljati ili prešutjeti ono što je bilo loše. Takvi su događaji obično zanimljiviji za istraživanje, ali ako namjerno stvarate samo negativan niz, onda nemate volju niti želju da se stvari ikada pomaknu. Primjerice, ja bih volio da se barem jednako onoliko puta koliko su spomenuta ratna epizoda Crnogoraca kod Dubrovnika, navede i da je arhitekt iz Trogira Slade gradio brojne reprezentativne zgrade na Cetinju, da je Baltazar Bogišić stvarao zakonodavstvo Kneževine, da je biskup Strossmayer bio u dobrim odnosima s knjazom Nikolom, da je Veljko Bulajić crnogorski, koliko i hrvatski, da je isto s Dimitrijem Popovićem, da je u Zagrebu desetljećima profesor bio Dragan Lalović… Pa to su valjda primjeri koje treba naglasiti, ako cilj nije novi rat.

Ako će instrukcije za politiku i suživot dolaziti iz Ostroga ili ćete inzistirati da je Miro Barešić, koji je bio razlogom zašto je Švedska donijela svoj prvi antiteroristički zakon, točka slavlja, onda želite sukob.

MONITOR: Prema najnovijem popisu iz 2021, Hrvatska je manja za 400.000 stanovnika. To je premijer Andrej Plenković protumačio kao rezultat negativnog prirodnog priraštaja. Postoji li korelacija između politike restriktivnog nacionalizma zatvorenih društava, relativnog siromaštva i gubljenja stanovništva?

JAKOVINA: Premijer Plenković rezultate popisa komentirao je poput birokrata, bez političke i povijesne odgovornosti, bez traga državništva. Čudi to, jer su pripreme na „loše“ vijesti s popisom krenule davno. Pojavio se najprije niz paničnih tekstova novinara navezanih na Katoličku crkvu, kako tobože unuci namjerno popisuju svoje djedove i bake kao ateiste, pa tako smanjuju broj katolika. Kako su Crkvi bliski novinari to saznali, ostalo je nejasno, jer sve do danas tih podataka nema. Iz onoga što se do sada pojavilo, pad broja stanovnika za 9.25 posto u 10 godina. Kolega iz Zadra Sven Marcelić pokazao je da je tamo gdje je najveći pad broja stanovnika, najviše glasača najdesnijih opcija. Najmanji je pad uz obalu i oko Zagreba. Postavlja to jedno drugo pitanje: izborne jedinice trebale bi se korigirati, jer već i do sada su Slavonci birali s manje glasova saborske zastupnike. To bi moglo djelovati i na političku scenu, no kako je ipak riječ o hrvatskim sudovima i HDZ-u, ne očekujem korekciju.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MARKO VIDOJKOVIĆ, PISAC: Ljudi nisu svjesni kakav je život nas koji smo u prvom rovu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Knjiga će nadživjeti i svoje junake, i nas, i ova vremena. Ostaće zauvijek kao spomenik dobu u kom smo bili gori čak nego i u vrijeme Slobodana Miloševića

 

MONITOR: Direktan ste očevidac događaja i jedna od najaktivnijih javnih ličnosti u Srbiji… Kakva je bila 2021. u Srbiji što se tiče politike i kulture?

VIDOJKOVIĆ: Da počnemo od kulture, pošto je nepostojeća. Zadnja rupa na bilo čijoj svirali, a kamoli ove vlasti. Sam kraj godine je obeležio kulturni skandal u kome je Jelena Trivan poništila konkurs Kulturnog centra Srbije koji je odobrio sredstva za filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Konačno se desio pravi staljinistički cenzorski potez. Autori koji ne štede ovu vlast bivaju uskraćivani za novčana sredstva za filmove samo zato što su to ti autori. Dragojević sa istim filmom godinama pokušava da dobije novac i ne ide mu. Markovićev film Doktor D je priča o čoveku optuženom za ratne zločine koji uzima novi identitet i bavi se nadrilekarstvom. Poznata priča. Poznavajući Gorana ne bi me čudilo da je konkurisao sa ciljem da ne dobije pare. Da dokaže sa kakvim staljinistima imamo posla. Žilnik bi možda i vratio pare kada bi ih dobio.

Mislim da režim baš zabole za film o Radovanu Karadžiću. Nisu oni ideološki ostrašćeni. Oni su poslovno i partijski angažovani. Da je neko drugi došao sa idejom da snimi film o doktoru D možda bi dobio pare, ali Goran Marković je pokazao zavidan autoritet kakav nisam video u ovoj zemlji. Ima stvarno puno poznatih ljudi koji laju protiv režima, ali jedini on može policajcu u civilu koji ga legitimiše da kaže – ‘Ne dam ličnu kartu, vodite me u zatvor’ i da se policija povuče. Eto, umjetnost je živa, ali kroz javno izražavanje umjetnika, pre svega. Goran Marković je pokazao da mu ne treba nikakva zaštita. Nikakvi „mi“ mu ne trebamo da pričamo: „Ne damo Gorana“. Čovek je umetnik. A to se ne vidi samo po filmovima već i po tom autoritetu koji poseduje da mu oni ništa ne mogu.

MONITOR: Nedavno ste za naš list komentarisali posljednja dešavanja i ekološke proteste. Izvojevane su neke zanimljive pobjede. Da li su to taktike vladajućih struktura pred izbore ili su se ipak za neka pitanja preračunali?

VIDOJKOVIĆ: Ekološki ustanak sam na početku potcenio. Najviše se bavim organizovanim kriminalom u vrhu države, telima kojima upravlja lično Vučić i njemu najbliži ljudi, pa mi je ekološki ustanak delovao smešno. Međutim, onaj ko je cenio situaciju u Srbiji, ispravno je ocenio da veliki broj naroda ne želi da izlazi na ulice zbog mafije koja seče ruke i noge, valja gudru, ubija, radi najgore stvari… nego da je ekologija koja je naš hronični problem odlična tema za novu političku opciju. To smo na kraju i dobili. Oni sada prema istraživanjima imaju preko 10 odsto. To je fantastičan uspeh srpske opozicije. U Beogradu sigurno, a za Srbiju videćemo. Ono što je još bitno je to da mi ne znamo koliko SPS ima. Prema tome situacija na biralištima će da bude daleko zanimljivija nego što smo mislili. Glavni razlog za to je, po meni, politički događaj godine – američke sankcije.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo