Povežite se sa nama

INTERVJU

MILOŠ MITROVIĆ, KOLUMNISTA BEOGRADSKOG DNEVNIKA DANAS: Početak boljeg ako bude pameti

Objavljeno prije

na

MONITOR: Kako ocjenjujete posjetu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu. Koji je njen najznačajniji rezultat?
MITROVIĆ: Izgleda da je najznačajniji rezultat posete činjenica da je do nje došlo, s obzirom na njeno ranije odgađanje i neprestani ,,verbalni rat”, kako je stanje odnosa Srbije i Hrvatske u poslednjih nekoliko meseci tokom posete opisala hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović. Poseta bi mogla da se tumači kao nagoveštaj rešavanja konkretnih problema između dve države, ali se u tom smislu, u najboljem slučaju, može biti, što bi političari rekli, tek ,,oprezni optimista”. Hrvatski premijer Andrej Plenković je, na primer, rekao da je s Vučićem dogovorio razgovore o ratnoj odšteti. Ali šta to konkretno znači? Da će Srbija naprasno prihvatiti hrvatski zvaničan stav o ratu kao o ,,velikosrpskoj agresiji” i pristati da plaća reparacije? Ili da će Hrvatska odstupiti od svojih državotvornih mitova i od reparacija odustati? Ako pogledamo naslovne strane vodećih hrvatskih i srpskih novina tokom i posle posete, a te novine u velikoj meri kreiraju javno mnjenje i donekle su glas dominantne politike u obe zemlje, njihove poruke svode se na, otprilike, ,,četnik došao i otišao bez izvinjenja” i ,,hrabri predsednik Vučić pobedio razularene ustaše”. Ali ako ostavimo po strani površinske slojeve politike, oličene u stalnim prepucavanjima, poseta bi mogla da bude početak nečeg boljeg – ako bude pameti. Naravno, na obe strane.

MONITOR: Da li će uskoro doći do značajnijeg poboljšanja odnosa između Srbije i Hrvatske s obzirom na to da predsjednica Hrvatske ne predstavlja politiku hrvatske vlade na način kako to radi Vučić u Srbiji, ali i zbog toga što su i u jednoj i u drugoj državi jake snage koje nisu naklonjene normalizaciji tih odnosa?
MITROVIĆ: Mislim da i hrvatska predsednica i hrvatska vlada stalno moraju računati sa snagama koje pominjete, jer one, u najvećoj meri, glasaju za njih, odnosno za HDZ i njene predstavnike. Ratni veterani su tipičan primer. Na neki način su i oni sami deo tih snaga. Ne treba smetnuti s uma i da je Hrvatska članica EU i NATO, što joj daje bolju poziciju u svim pregovorima sa Srbijom. Pregovaračkoj poziciji Srbije bi možda moglo da doprinese to što Srbija, kako se to zvanično ističe, neguje dobre odnose i sa EU i sa Rusijom. To Zapadu stvara veliku nelagodu, ali ga istovremeno nagoni da se bori za naklonost Srbije i za stabilnost u regionu, gde mešanje Rusije nije poželjno. Posetu Vučića Zagrebu vidim kao rezultat napora EU. Koliko se sama EU bude izvlačila iz sopstvenih problema, i koliko se ona bude angažovala na Balkanu, toliko će brže svoje uzajamne probleme rešavati Srbija i Hrvatska. Što se tiče snaga u Srbiji nenaklonjenih normalizaciji odnosa sa Hrvatskom, mislim da Vučić može da ih zauzda – samo ako hoće. To je njegovo jato.

MONITOR: Vučić je obećao tokom posjete Zagrebu da će će već narednih dana pokušati da promijeni atmosferu u Srbiji kako bi se smirile tenzije između dvije zemlje. Može li u tome uspjeti?
MITROVIĆ: Može, ako naredi ,,ministru za Hrvatsku” Aleksandru Vulinu da se smiri, da obustavi verbalnu paljbu prema susednoj zemlji, i ako isto to naredi njegovim medijima koji Hrvate kao narod izjednačavaju sa ustašama. Oličenje takvih medija je tabloid Informer, Vučićeva omiljena štampana stvar, koji je uoči, tokom i posle njegove posete Hrvatskoj sa svojih naslovnih strana ,,izveštavao” kako se Vučić, odlazeći u Zagreb, izlagao smrtnoj opasnosti. Kako ide tamo gde se horde ustaša spremaju da ga zakolju. To je samo jedna u nizu priča o sada već bezbrojnim pokušajima atentata na Vučića koje plasiraju Vučićevi mediji. Moguće je da će Vučić, radi normalizacije s Hrvatskom, privremeno narediti prekidanje paljbe. Međutim, polarizacija, stvaranje neprijatelja i širenje paranoje su gradivni elementi Vučićevog opstajanja na vlasti, tako da ne verujem da će na duži rok od toga odustati. Ne zna čovek drugačije.

MONITOR: Kakvi su dominantni komentari u Srbiji o Vučićevoj posjeti?
MITROVIĆ: S obzirom na to da je većina medija naklonjena Vučiću, dominantan komentar glasi da je poseta predstavljala izraz njegove državničke mudrosti i njegove želje da region bude stabilan, uz njegovu navodno nedvosmisleno izraženu nameru da štiti prava Srba u Hrvatskoj. Proevropska opozicija ne može reći da je poseta sama po sebi loša, jer i sama, sledeći pored ostalog prioritete EU, ističe stabilnost u regionu i kao sopstveni cilj. Proevropska opozicija je ,,oprezno optimistična”, kao i analitičari, ne računajući krajnje desne.

MONITOR: Da li se sada može pretpostaviti kako će biti dočekana Kolinda Grabar Kitarović ukoliko dođe u posjetu Beogradu?
MITROVIĆ: Biće dočekana bez problema. Iznenadio bih se ako bi bilo nekih incidenata. Za razliku od hrvatske vlasti, srpska je u stanju da kontroliše ekstremističke grupe. To ne znači da je srpska država ,,pravnija” od hrvatske, nego da su te grupe ovdašnjoj vlasti veoma bliske pa mogu to da reše po sistemu ,,ljudi smo, dogovorićemo se”. Ima i mišljenja da su te grupe marionete vlasti što nije nerealno. Spontane demonstracije većeg obima takođe ne očekujem. Razliku između pogleda hrvatske i srpske javnosti na rat 1991-1995. sjajno je opisao jedan tviteraš, izvinjavam mu se jer sam mu zaboravio ime: ,,Hrvatska se ponaša kao da rat još traje, a Srbija kao da rata nije ni bilo”. Zato ovde nema ,,histerije”, sem kad se diriguje.

MONITOR: Komesar EU za susjedsku politiku i proširenje Johanes Han izjavio je prije nekoliko dana da Beograd i Priština sada imaju veliku šansu „da jednom za svagda” pronađu rješenje za kosovsko pitanje. Šta mislite o tome?
MITROVIĆ: S tim u vezi šalju se kontradiktorne poruke. To liči i na ovo ,,jednom za svagda” rešavanje problema imena Makedonije. Vučić je takođe najavio organizovanje referenduma – da građani Srbije donesu odluku o dogovoru s Prištinom. Referendum, naravno, uopšte ne mora da se dogodi, ali ako se dogodi verujem da će ishod biti još jedno istorijsko ,,ne”, što bi vodilo daljem stanju zamrznutog konflikta kao u slučaju Kipra, ali uz bitnu razliku – ništa od ulaska Srbije u EU. Srbija verovatno očekuje neku kompenzaciju za ,,priznavanje realnosti” o Kosovu. Navodno obećanje EU da će Srbija ući u EU 2025. teško da može biti prihvatljiva kompenzacija.

MONITOR: Saša Janković, lider Pokreta slobodnih građana, tvrdi da je slijepa podrška Brisela aktuelnom režimu u Srbiji olakšala da svesrdno ruši evropske vrijednosti u Srbiji. Vaš komentar?
MITROVIĆ: Ne može opozicija u Srbiji samo da se vadi na podršku Evropske unije Vučiću. Činjenica je da EU podržava Vučića – pre svega zbog očekivanja da će on rešiti pitanje Kosova na način na koji se to od njega očekuje – ali ne bih rekao da je ta podrška slepa. Srbija je u neprestanoj izbornoj kampanji otkako je Vučić 2012. zavladao, a opozicija još nije uspela da dođe do zajedničke strategije, zajedničkog jezika, da bar na nekim izborima pobedi. Sećam se kako smo kukali krajem devedesetih kako je opozicija Miloševiću bila razjedinjena – a imali smo, zapravo, samo s jedne strane DS i grupe oko nje, i s druge SPO. A sada u Srbiji cveta hiljadu opozicionih cvetova. Možda nije ključ u nekakvoj sabornosti i jedinstvu, ali tolika diverzifikacija svakako nije od koristi. Vučić, naravno, urušava evropske vrednosti. Ali imate i opozicione lidere, na primer, koji ratuju protiv ono malo preostalih medija koji su za njih otvoreni. Valjda zato što ih ne podržavaju dovoljno. To je mentalitet po kojem se ne razlikuju od Vučića.

MONITOR: Nedavno su u Beogradu ekstremne desničarske organizacije održale miting podrške saradniku nacističke Njemačke Milanu Nediću, čiji je proces rehabilitacije u toku. Ima li u Srbji snaga da spriječe jačanje desnice i rehabilitovanje ratnih zločinaca?
MITROVIĆ: Izgleda da su te snage sve tanje. Nažalost, takav trend se širi Evropom. Sećam se da se Ivica Dačić, kad je bio premijer, bunio protiv Nedićeve rehabilitacije. Sad se, kao šef diplomatije i verni Vučićev saradnik, nešto ućutao. Zato se proslavio nedavnom izložbom o Jasenovcu u UN. Izložba je legitimna stvar, ali biće da je na delu opet želja da se čiste tuđa dvorišta, dok se sopstveno zapušta.

Staljingradska bitka za Beograd

MONITOR: Kako teče izborna kampanja u Beogradu i ko će pobijediti?
MITROVIĆ: Jedna opoziciona liderka nije mnogo pogrešila kad je kampanju za Beograd uporedila sa Staljingradskom bitkom. U tome je sve rečeno – teče brutalno. Hvala Bogu, za razliku od onog pravog Staljingrada, bez ljudskih žrtava. Za demokratiju u Srbiji bilo bi dobro da Srpska napredna stranka ode u opoziciju. Inače, nastaviće se jačanje partijske države. Ili će se još čekati da opozicija ojača, da dođu neki treći, što je veoma depresivna vizija. Nadam se da će SNS u opoziciju, ali nisam optimista.

Mirino obraćanje Srbiji

MONITOR: Na 15. godišnjicu bjekstva u Rusiju Srbiji sde obratila Mira Marković. Ima li to veze sa ponavljanjem suđenja Miloradu Ulemeku Legiji za ubistvo bivšeg predsjednika Predsjedništva Srbije Ivana Stambolića?
MITROVIĆ: Pustili su je da se obrati. Moguće je da ima veze sa ponavljanjem suđenja. S Mirom Marković i Legijom već zalazimo u apokaliptične slutnje povratka Srbije u najcrnju prošlost, što bi se moglo dogoditi ako na pomenutom mogućem referendumu ili nekom drugom prilikom kažemo opet neko istorijsko ,,ne”.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DINA BAJRAMSPAHIĆ, GRAĐANSKA AKTIVISTKINJA, ČLANICA RADNE GRUPE ZA POGLAVLJE 23: Vlast je zaslužna što DPS nije propao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Vladajuća većina je preuzela prethodni sistem i eksploatisala sve što je pogrešno u njemu. Svjesno je izbjegla da ograniči svemoć i da u kompletan proces odlučivanja ugradi principe koji treba da smanje hirovitost osoba u foteljama

 

MONITOR: Kako komentarišete najnovije istraživanje DAMAR-a i CGO, koje kaže da pola ispitanika smatra da Crna Gora ide pogrešnim putem?

BAJRAMSPAHIĆ: Ovo istraživanje, ali i nekoliko ranijih, pokazuje da su naši građani i građanke razboritiji i racionalniji nego što politička elita misli. Pored intenzivne propagande sa svih strana, građani uspijevaju da razlikuju utemeljene od neutemeljenih narativa i izražavaju otpor prema nazadnim tendencijama. Mislim da bi svi iole ozbiljni političari morali da ih temeljno pročitaju i da prestanu da se potcjenjivački odnose prema javnosti jer takvi pristupi očigledno nemaju prolaz. Mene veoma raduje što građani šalju poruku političarima da im je muka od nacionalizma i da hoće ozbiljnije javne politike.

MONITOR: Slažete li se sa ocjenom da je ovo Vlada „iznevjerenih očekivanja“?

BAJRAMSPAHIĆ: Da. Ako ostavimo po strani ideološke razlike i sporni klerikalni karakter ove vlasti,  propuštena je velika šansa. Šteta je što prva Vlada, koja je mogla stvarno biti ekspertska i postaviti javnu upravu na zdrave osnove, nije to bila. Odluke joj većinom nisu bile zasnovane na visokim stručnim standardima. Vlada se nije postavila kao brana nezakonitim i nedemokratskim praksama. Ona je punom parom nastavila sve sporne tehnike prethodne vlade, čak je i prevazišla zaprepašćujućom kadrovskom politikom, netransparentnošću (posebno u vezi sa dnevnim redom vlade i budžetskom potrošnjom), nedostatkom dijaloga i javne rasprave, samovoljom u vođenju resora i javnih politika, kršenju zakona kad god im zakon smeta da urade šta hoće, opsjednutošću identitetskim i vjerskim pitanjima. Uspijevaju da unište i rijetka do sada uspješna javna preduzeća koja su monopolisti na tržištu i naprave od njih gubitaše! Kada pogledate honorare savjetnika ministra finansija i spiskove na kojima su partije podijelile škole, vidite da se i nova vlast iznenađujuće brzo osilila.

Vladajuća većina je preuzela prethodni sistem i eksploatisala sve što je pogrešno u njemu. Svjesno je izbjegla da ograniči svemoć i da u kompletan proces odlučivanja ugradi principe koji treba da smanje hirovitost osoba u foteljama i haotično donošenje odluka, bez utemeljenja, strategije, analize, dugoročnog pristupa. Konačno, najveće razočarenje je što ekspertskoj vladi evropska integracija Crne Gore uopšte nije bila prioritet. Naprotiv, nova vlast se toliko oglušivala o jasne standarde EU da je uspjela da izgubi saveznika koji joj je u početku bio najveća podrška.

MONITOR: Kako vidite aktuelnu inicijativu opozicije za izglasavanje nepovjerenja Vladi, kuda ona može odvesti?

BAJRAMSPAHIĆ: Opozicija javno izražava optimizam i mislim da mora da postoji neki razlog za to. Ali čak i ako postoji neki scenario, čini mi se da će biti neizvjesno sve do trenutka glasanja jer vidimo da sve strane „tvrde pazar“ i učestvuju u psihološkom ratu ne bi li izvukli maksimalno za svoju partiju iz ove krize. Mislim da u svakoj varijanti neko nešto gubi i da nema lakog rješenja. Postojeća Vlada je već preživjela mnogo afera, ne bi me začudilo da preživi opet, ali to rješenje je takođe neodrživo i štetno za društvo. Vlada bez podrške Skupštine ne može da funkcioniše, još manje da vodi reforme, tako da je to gubljenje vremena. Ako Vlada preživi, nastaviće se konflikti unutar vladajuće većine koji na kraju jačaju opoziciju. Vladajuća većina je sama najviše zaslužna što DPS nije propao nakon izbora nego se revitalizovao. Mislim da još uvijek okreću glavu od te činjenice.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 3. decembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR JELICA KURJAK, POLITIKOLOŠKINJA  I DIPLOMATKINJA: Promjene u Rusiji su uvijek dolazile iznutra

Objavljeno prije

na

Objavio:

Rusija kao zatvoreno društvo nikada nije bila spremna da otvori prolaze za ideje spolja ma koliko one bile, u perspektivi gledano, dobre za budućnost zemlje

 

MONITOR: Sredinom 1980-ih je izgledalo da će perestrojka i njena „glasnost“ donijeti velike promjene u SSSR-u. Kako 30 godina od odlaska Mihaila Gorbačova i kraja sovjetske države, izgleda taj proces?

KURJAK: Perestrojka je otvorila mnoga pitanja vezana za istoriju nastanka, funkcionisanja i stanja sovjetske države. Jeretička pitanja poput nade u promene tokom kratkog perioda NEP-a, uzroka njegovog kraha, dolaska Staljina na vlast, neuspelih ekonomskih reformi posle perioda „otopljenja“ (XX kongres KPSS), bila su veoma značajna za mlade naraštaje ali i za otvaranje sličnih i mnogih drugih pitanja u drugim zemljama Varšavskog ugovora, što će umnogome uticati i na događaje u pojedinim zemljama, pre svega u Poljskoj. Sve se to reflektovalo i na kasniju demontažu komunističkih sistema i vojno-političkog i ekonomskog lagera socijalističkih zemalja.

Očekivanja u Sovjetskom Savezu, i u Rusiji, bila su velika kod značajnog procenta humanističke inteligencije. Zbog čega? Ni jedna ekonomska reforma – kojih je bilo nekoliko tokom XX veka u sovjetskog državi, nije otvarala politička pitanja, pitanja prošlosti i odnosa sadašnjosti prema prođenom periodu. Iako u skromnim kategorijama, perestrojka je ipak načela baš takva pitanja. Kažem načela, jer, veoma brzo, za nekih desetak godina, sve je počelo da se vraća na staro. Tvorci perestrojke nisu mogli, imali snage, smeli, nisu umeli itd. itd. da postave ključno pitanje mogućih promena: reformisanje sistema, odnosno, partije, države i odnosa partije i države. Sistem nije dovođen u pitanje i sve se svelo na neophodna prilagođavanja imajući u vidu da su se promene događale unutar zemalja lagera, u Evropi, svetu, u međunarodnim odnosima. Suština sistema jednopartijske vladavine, podržavljene partije, centralizovane privrede, zatvorenog društva nije bila dovođena u pitanje. Sa nekim korekcijama ta suština je i danas dominantna.

MONITOR: Kakva je i kolika međuzavisnost kada se radi o podršci u biračkom tijelu, između Vladimira Putina i njegove stranke Jedinstvena Rusija?

KURJAK: S obzirom na to da je Rusija definisana kao višepartijska parlamentarna demokratija, sa izrazitom dominacijom jedne grane izvršne vlasti – predsedničke, postojanje jake partije koja pobeđuje i koja podržava predsednika je suština takvog sistema. Popularnost partije je značajna, ali je popularnost predsednika iznad svega i iznad partije. U tom odnosu uzajamnosti nema mesta za neka pitanja nesporazuma, pada popularnosti itd. Celokupni administrativni potencijal je u funkciji pobede partije i predsednika na izborima.

MONITOR: Koliko je uticajna i ko je opozicija u Putinovoj Rusiji?

KURJAK: Nominalno postojanje višepartijskog sistema daje mogućnost da se Rusija deklariše kao parlamentarna demokratija. To podrazumeva da postoje opozicione partije u Dumi. Trenutno ih je četiri, plus vladajuća partija, Jedinstvena Rusija. Druga je realnost: te partije učestvuju na izborima, dobijaju uvek dovoljan procenat glasova kako bi zadržale svoje mesto u Dumi, ali, istovremeno, ne skrivaju da su lojalne i da iz sve snage podržavaju rukovodeću partiju i predsednika.

Postoji i druga opozicija, to je vanparlamentarna, kojoj pripada i Aleksej Navaljni i drugi manje popularni opozicionari. Takva opozicija nema mogućnosti da dođe do cenzusa na izborima koji bi je doveo u parlament. Oni su kao političke organizacije na margini državnih događanja, van svake institucije vlasti.

Iako vlast takvu opoziciju optužuje da je prozapadna, neprijateljska u odnosu na sopstvenu zemlju, treba reći da su i ta opozicija, a i sam A. Navaljni, i te kako proruski. Druga je stvar što opozicija u Rusiji traži modernizaciju zemlje na svim nivoima. A to se svakako ne poklapa sa stabilnim stanjem koje je kreirala vlast i ona održava takav sistem.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 3. decembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MIROSLAV ŠUKOVIĆ, SLIKAR: Umjetnost nije tu zbog aplauza

Objavljeno prije

na

Objavio:

Nemam tendenciju da mijenjam svijet. Možda  da ga prepoznam. Da suočim sebe i publiku sa nekom istinom.  Iako tokom stvaranja o publici uopšte ne razmišljam, raduje me ako i ona prepozna to nešto. Neku univerzalnost, neku istinu, možda i ličnu

 

Izložba Umjesto molitve Miroslava Mira Šukovića nedavno je otvorena u Beogradu, u Kući Đure Jakšića. Šuković je rođen 1977. godine u Bihaću, a živi i radi u Kolašinu i Podgorici. Imao je više od 20 samostalnih izložbi širom Crne Gore, regiona i u inostranstvu, a učesnik je i brojnih kolektivnih izložbi. Dobitnik je nagrade Cetinjskog likovnog salona Trinaesti novembar 2015. godine.

MONITOR: Nedavno ste se predstavili beogradskoj publici, a većina slika su nastale ove godine. Da li je ova izložba svojevrstan presjek dosadašnjeg stvaralaštva, na kojoj na neki način prikazujete način na koji ste dolazili do određenih slikarskih rješenja ili radovi predstavljaju nešto sasvim novo u Vašem stvaralaštvu?

ŠUKOVIĆ: Izložba u Beogradu, iako je na njoj predstavljen  jedan dio radova iz starijeg perioda, nije presjek mog dosadašnjeg stvaralaštva. Najveći dio radova predstavljenih u Beogradu je novijeg datuma i predstavlja na neki način novi ciklus u mom stvaralaštvu. Ono što je, svakako, zajedničko svim mojim radovima, je sadržano negdje u nazivu same izložbe Umjesto molitve.  I ranije sam govorio da su slike i stvaranje za mene neki vid molitve.

Kao dječak, urezivao sam crtice na kaišu, čekajući da majka, koja je bila lošeg zdravlja, izađe iz bolnice. Crtice su predstavljale dane koje sam provodio moleći se da ona bude dobro. One su bile moja molitva. Čini se da sam nastavio da se kroz linije, odnosno crteže, platna i boje, molim.

Tekst teoretičara umjetnosti Vladimira Kolarića, kojim se osvrnuo na izložbu u Beogradu, na dobar način to primjećuje: ,,Onaj ko vjeruje u mogućnost umjetnosti da bude oblik molitve (pa makar i uz ogradu koja sadrži riječ umjesto), mora vjerovati da se kroz tu čulnost i stvarnost može ne samo izraziti nevidljivo i neopisivo, nego da se može i opštiti sa njim, i da se ono na neki način može oprisutniti i (po)javiti”. Ja u to vjerujem.

MONITOR: Vaše radove bismo mogli svrstati u figurativni egzistencijalizam. Bilo koji motiv da dominira slikom, u centru interesovanja je uvijek čovjek, njegova unutrašnja stanja i težnja da se dostigne to nešto uzvišeno, koje je teško definisati.

ŠUKOVIĆ: Da, čovjek je centralna tema kojom se bavim u svojim radovima. Ranije su to bila uglavnom neka psihološka stanja i unutrašnji nemiri čovjeka, dok je u ,,novoj” fazi to potraga za nečim uzvišenijim, vanvremenskim.

Valjda je to i neki lični put koji svaki čovjek prolazi.  Pokušaj da razumije sebe,  svijet u kojem  živi, i na kraju,  onoga uzvišenijeg, što se ne vidi. Traženje smisla.

MONITOR: Kako prilazite radu jedne slike, kako se ona ,,rađa”? Kažite mi o tom stvaralačkom procesu – šta Vas tjera da radite?

ŠUKOVIĆ: Upravo u načinu na koji ste postavili pitanje, upotrijebivši riječ – rađa, nalazi se dio odgovora. Nije li sam život, i sve oko nas jedan misterij. Ne pokušavam da umanjim mjesto stvaraoca u tom procesu. Njegove emocije, želje, ono što pokušava da podijeli sa svijetom, ili sa sobom na kraju.  Ipak, a to pokazuje i sam proces stvaranja, najuspješniji radovi, oni kraj kojih ćete zastati, koji će vas pomjeriti, imaju dodir nečeg što je onostrano, što je van. Kako god se to zvalo. Otuda je proces stvaranja za mene jedna velika  – tajna.

Šta me tjera da radim? Čovjek je, u konačnici, biće koje komunicira i stvara.  U slikanju se dešava oboje: i kreacija i razgovor. Čudesno je vidjeti kako iz bjeline papira nastaje djelo. Iz ničega, nešto što će nastaviti da živi i komunicira.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 3. decembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo