Povežite se sa nama

INTERVJU

MIŠO FILIPOVAC, UMJETNIK: Akt kao veliki izazov

Objavljeno prije

na

Jedan od najinteresantnijih i najnagrađivanijih umjetnika mlađe generacije u Srbiji je Mišo Filipovac. Završio je Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu, odsjek zidno slikarstvo u klasi Zorana Ivanovića, kao i master studije u klasi Željka Đurovića. Trenutno je doktorant na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu kod mentora Vladimira Veličkovića. Asistent je u Kragujevcu na predmetu crtanje, crtanje i slikanje i akt. Član je ULUS-a. Učesnik je mnogih izložbi, projekata, likovnih kolonija. Dobitnik je nekoliko nagrada.

MONITOR: Nakon srednje škole i smjera konzervator kulturnih dobara, studirali ste zidno slikarstvo. Upisali ste i kostimografiju. Danas se prevashodno bavite crtežom i slikom, ali i ilustracijom, enterijerom i scenografijom. Kažite mi kad ste se zainteresovali za umjetnost i šta je sve uticalo na Vaš senzibilitet i umjetnički izraz?
FILIPOVAC: Ljubav prema svim vrstama umetnosti je neraskidiva za mene. Umetnik mora osećati po malo od svega. Vreme početka bavljenja ovim nisam planirao. Talenat je otkriven uporedo sa učenjem slova. Dakle pre polaska u školu. A bavljenje ličnim i usavršavanjem odmah posle toga. Jasno sam znao šta želim da postanem i čim da se bavim. Mogu sad već slobodno reći da je srednja Umetnička škola za mene bila neverovatno iskustvo. Takođe pripadam generacijama koje su se intenzivno spremale za prijemni na akademiji. Uzore nisam imao, ali sam dosta učio iz monografskih izdanja. Negovao sam ličnu stručnu biblioteku koja se dopunjuje i danas. Volim i pratim rad fantastičnog savremenika Dejvida Hoknija i Elizabet Pejton, a od učitelja zanata bih izdvojio Leonarda, Direra i Van Ajka.

MONITOR: Veliku pažnju skrenuli ste posljednjim ciklusom „Erotikon 1 – sanjari”, koji prema riječima kritičara, uvodi publiku na neposredan i provokativan način u jedan egzotični „vrt uživanja” koji egzistira na nejasnom, neuhvativom području između sna ili meditativnog stanja, i stvarnosti. Kažite nam nešto više o ovim radovima – šta oni predstavljaju, simbolišu?
FILIPOVAC: Ovo je najsvežije od mene do sada. Ciklus je relativno mali, ali ću ga proširivati. Imam nove ideje i planove kako dalje. Obuhvata šest crteža velikog formata. Smatram da je to moja najprofesionalnija izložba ove godine. Cela postavka je nastala u kratkom vremenskom roku, nešto više od mesec dana. Prvi put sam se usudio da pred publiku iznesem svež materijal. Za ovaj ciklus volim da kažem, da je na samoj granici između crteža i slike, ili crtež kao slika. Granice su neodredive. Tematika je opet bačena na čoveka. Ima novih elemenata koji su prisutni i to je vidljivo na prvo posmatranje. Akt kao veliki izazov u umetnosti, samouvereno korača nebesima, meditativna stanja između neba i zemlje, na granici opisivog i uhvatljivog, začinjeno mističnim. Reklo bi se da je umetnik kuvar savršenog ručka ili savršene kompozicije ovako analizirajući svoje delo.

MONITOR: U Vašem ciklusu crteža „Skupovi” glavni motivi su jeleni i srne, a lajtmotiv koji se provlači su međusobni odnosi, ali i sam opstanak vrste. Kako je nastao ovaj ciklus i šta vas je inspirisalo?
FILIPOVAC: Moje srne će još dugo opstati, jer mislim da tako treba. Taj ciklus traje. Ove godine sam imao uspeha sa tim crtežima na kolektivnim i samostalnim izložbama.Dobili su odlične kritike i pohvale kao i prostor u štampi. Moj bambi je proputovao Srbiju, Meksiko, Hrvatsku. Serija traje već dve godine i svakodnevno nastaje. Motiv je jasan, jedan običan mali predmet iz mog stana u Beogradu, od kog je sve počelo. Prvi put sam 2014. prvi put predstavio tu izložbu. Bilo je šokantno jer sam napustio portret i bavljenje figuracijom. Međutim za mene je ovo jedna nova figurativa. Zapravo sam ostao na istom, samo su simbolike promenjene. Kritički sam se bavio ulogom i mestom čoveka u modernom svetu, pasivno prikrivenog u telu životinje koja egzistira kao jedinka. Koristio sam najrazličitije artefakte kao inspiracije u nastajanju ovog ciklusa, koji produbljuju ideju i cine je antropološki značajnom.

MONITOR: Primjetno je da je u vašim radovima ipak glavna inspiracija čovjek. U ciklusu ,,La Gran Familia” portretisali ste bliske osobe, a uočava se ta nostalgična vanvremenost koja nas uvodi u svijet emocija. Šta je navažnije šta ste htjeli da prenesete – njihov izgled, emociju, taj trenutak dok poziraju?
FILIPOVAC: Dok stvaram te statične gotovo pozom ktitorske portrete, na umu mi nije doslednost karaktera, i ako mi to polazi za rukom. Veći mi je izazov proživljena strast nastajanja i ukroćivanja duhovnog koje ugrađujem u te portrete. Koliko god se umetnik trudio da prikaže ljušturu, posebnost delu daje ono ,,nešto,, kao neopisivi faktor, koji odvaja jednog portretistu ili figurativca od drugih. Smatram da je ova serija neuništivo jaka i izgrađena na najiskrenijim crtačkim temeljima. To je bio sam moj ulazak u sferu linije crteža i ličnih istraživanja.

MONITOR: Vašu poetiku ne možemo da vezujemo za neko aktuelno vrijeme, niti za određeni umjetnički pravac. Koliko je teško mladom umjetniku danas da ostane dosljedan sebi, da se ne povinujes trendovima ili diktatima tržišta?
FILIPOVAC: Ova konstatacija je luksuz danas, i ja Vam se zahvaljujem na istoj. Teško je opstati, a još teže učiniti svoje delo ponosnim i jedinstvenim. Poetika i estetika se moraju u skladu nadograđivati, što često ukazujem i studentima na akademiji sa kojima radim. Jedan moj dragi profesor je nekad rekao “centar umetnosti je tamo gde ste vi, a ne gde vam drugi kažu”. Svaki put kada izgovorim ovu rečenicu svestan sam koliko je umetnik sam sebi potreban i kao takav mora raditi na motivaciji i bitisati na sceni, a to je najteže. Biti produktivan, savremen u skladu sa tehnološkim i naučnim dostignućima u svetu i umetnosti i opstati. Konkurencija je velika, a tržište malo. Reklo bi se često da ga nema. Mediji takođe grubom selekcijom kolažiraju šta je trendovska umetnost namećuci lični stav. U svemu tome treba se izboriti i negovati.

MONITOR: Umjetnost često proizilazi iz arhetipske potrebe čovjeka za stvaranjem iluzije drugačijeg života. Da li je i za vas ona svojevrsni bijeg ili lijek od svakodnevice?
FILIPOVAC: Mislim da je svojevrsna meditativna potreba. Zavisnik sam o stvaranju. Trudim se da ovaj posao radim na najprofesionalniji mogući način i da budem zastupljen na sceni onoliko koliko je to moguće baveći se crtežom sada i ovde .

Miroslav MINIĆ
Foto: Dušan MILENKOVIĆ

Komentari

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo