MONITOR: Evropska komisija u izvještaju o napretku Crne Gore za prošlu godinu ocijenila je da je uloga državnog tužilaštva u zaštiti ljudskih prava ograničena. Da li možete pojasniti šta to znači?

GORJANC-PRELEVIĆ: Ne mogu se istovremeno štititi i ljudska prava i državni službenici. Državno tužilaštvo se prečesto opredjeljivalo da ne uradi ništa ili da uradi nedovoljno i tako zaštiti službena lica, pogotovo višeg ranga, na uštrb ljudskih prava njihovih žrtava. To je tako počev od procesuiranja odgovornih za ratne zločine, preko pretnji smrću koje je državni službenik upućivao našem kolegi Saši Zekoviću, procesuiranja zviždača ili MANS-a, umesto službenih lica snimljenih u društvu kriminalaca, pa sve do zlostavljanja, posebno onog koje se događalo do 2010. u Komanskom mostu, kolektivnom zlostavljanju u ZIKS-u 2005. i operaciji Orlov let, koje je Evropski komitet za sprečavanje mučenja (CPT) opisao, objasnio i nacrtao kako treba procesuirati, pa opet nije urađeno ništa. Da ne zaboravim dokazani slučaj mučenja Aleksandra Pejanovića, za koji do danas nisu procesuirani ni neposredni izvršioci, ni nalogodavci, ili tekst Petra Komnenića za Monitor, koji je doveo do svedočenja sudije o prisluškivanju sudija i nestanku predmeta iz suda, pa opet nikom – ništa. Mislim da je opšti utisak da je uloga državnog tužilaštva Crne Gore u zaštiti ljudskih prava katastrofalna, ali da sam EU diplomata verovatno bih rekla da je – ograničena.

MONITOR: Povodom afere ,,Snimak” nedavno ste rekli da sve ukazuje na to da su kao metod političkog djelovanja sistematski izvršena brojna krivična djela koja se gone po službenoj dužnosti. Koja, na primjer?
GORJANC-PRELEVIĆ: Povreda ravnopravnosti – član 159 KZ-a, Povreda ravnopravnosti u zapošljavanju – član 225 KZ-a, Zloupotreba službenog položaja – član 416, i dr. Međutim, iako se radi o osnovanoj sumnji da je počinjeno na stotine pa i hiljade krivičnih dela, koja se gone po službenoj dužnosti, tužilaštvo je saopštilo da neće ništa da uradi dok ne dobije pojedinačne prijave. Drugim rečima, rekli su i Zavodu za zapošljavanje i Fondu rada i drugima s audio snimaka da neće odmah moći da pročešljaju njihovu dokumentaciju u potrazi za dokazima krivičnih dela, nego da će se možda desiti da nekada to urade, ako do tada dobiju konkretnu pojedinačnu krivičnu prijavu. Neće uraditi ono što su po zakonu obavezni da urade – da na sopstvenu inicijativu, redom sprovedu opsežnu istragu, na osnovu informacija koje su procurile sa sednice DPS, a koje su dostupne da ih čuje i ceo svet.

MONITOR: Tužilaštvo je odbilo da sprovede istragu o partijskom zapošljavanju i zloupotrebi državnih resursa za izbornu pobjedu o čemu svjedoči afera ,,Snimak”. Šta to govori?
GORJANC-PRELEVIĆ: O pristrasnosti, o kojoj sam govorila, potrebi da se zaštite državni funkcioneri, počev od Zavoda za zapošljavanje pa redom. Izgleda kao da postoji potreba ne samo da se zaštiti interes konkretne političke partije, nego da se to odmah javno i pokaže, da ne budu pod stresom, da ne brinu. Takvo ponašanje je naravno prolazilo u jednopartijsko doba, ali je za evropsku demokratiju XXI veka to skroz neprihvatljivo, i zbog toga sad EU insistira na parlamentarnoj istrazi, kad već nema tužilačke istrage. Svuda na svetu izbijaju razni skandali sa raznim političkim partijama i ljudima na vlasti. Razlika je u tome što se ovakvi skandali u državama sa nepristrasnim institucijama ne praštaju.

MONITOR: Da li će afera ,,Snimak” imati uticaja na odnos međunarodnih organizacija, posebno onih koje se bave zaštitom ljudskih prava, prema akterima te afere?
GORJANC-PRELEVIĆ: Dirk Lange, nadležan u Direktoratu Evropske komisije za pridruživanje Hrvatske i Crne Gore, najviše je zbog te afere došao u Crnu Goru, i to dovoljno govori onima koji još misle da nas ovde niko ne posmatra. Za godinu dana Crnu Goru će posebno posmatrati i Komitet za ljudska prava UN, kada bude branila svoj izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima pred tim komitetom. Nedostatak delotvorne istrage sistemske diskriminacije po osnovu političke pripadnosti svakako može da bude tema koja će zanimati članove Komiteta. Inače, Komitetu sve nevladine organizacije mogu da dostave svoje materijale, koji će onda biti razmatrani kao i zvanični državni izveštaj.

MONITOR: Eksperti upozoravaju da je neophodna neodložna reforma tužilaštva u Crnoj Gori. Šta sve treba mijenjati u toj oblasti?
GORJANC-PRELEVIĆ: Prvo treba hitno promeniti Ustav. Da opozicija nije insistirala na manje važnim i u tom trenutku već nemoguće promenljivim identitetskim pitanjima, sada smo već mogli da imamo nova ustavna pravila za izbor Vrhovnog državnog tužioca (koji diktira i poslovnu politiku i tempo cele tužilačke organizacije), predsednika Vrhovnog suda, sudija Ustavnog suda i članova Sudskog i Tužilačkog saveta. Ali, danas nismo čak ni blizu tome, jer se taj ustavni odbor više ni ne sastaje.

Pored Ustava, zakoni moraju da se promene da bi se uskladili s Ustavom, ali i da bi se uvelo redovno ocenjivanje rada i sudija i državnih tužilaca, po objektivnim kriterijumima i merljivim, realnim parametrima kakvi sada ne postoje. Na primer, obavestili su nas iz državnog tužilaštva da oni uopšte ne vode evidenciju o tome koliko kom tužiocu uspevaju ili ne uspevaju predlozi za određivanje pritvora. Državni tužioci do sada nisu ni disciplinski kažnjavani, ni razrešavani funkcije zbog nesavesnog ili neprofesionalnog rada.

MONITOR: Pošto uskoro ističe mandat aktuelnoj državnoj tužiteljki Ranki Čarapić, kako biste sumirali njen rad ?
GORJANC-PRELEVIĆ: Kao gubljenje vremena za Crnu Goru.

MONITOR: Šta mislite, ko će biti Vrhovni državni tužilac u novom mandatu?
GORJANC-PRELEVIĆ: Biće neko iz Ustavnog suda ili bilo ko drugi po volji vladajuće koalicije, zato što još nije promenjen Ustav, pa nije obezbeđeno da i opozicija odlučuje o tom izboru.

MONITOR: Ko bi po Vašem mišljenju trebalo da bude na toj funkciji?
GORJANC-PRELEVIĆ: Jednom, kada se odgovarajuće ustavne promene obezbede, volela bih da se za tu funkciju kandiduje i izabere, na primer, neki advokat ili advokatica od integriteta, nezavisna osoba, stručna, koja veruje u pravdu, u vladavinu prava i hoće da da sve od sebe da je ostvari. Ako to ne bude izvodljivo, onda najbolje stranac ili strankinja – imajući u vidu endemsku korupciju, uhodanu klimu straha, nezameranja i rovovske podeljenosti u političkom životu Crne Gore. Ako je stranac mogao da bude predsednik referendumske komisije, onda bi moglo da se udesi da to bude i VDT. U svakom slučaju, ta funkcija je nesumnjivo jedna od najvažnijih u državi, ako ne i najvažnija.

MONITOR: Akcija za ljudska prava (HRA) podržava predlog da ne zastarijevaju krivična djela korupcije. Kakve su šanse da se to ozakoni?
GORJANC-PRELEVIĆ: To je nešto što se reguliše Krivičnim zakonikom. Lično mislim da, pored korupcije, ne bi trebalo da zastarevaju ni krivična dela ubistva i mučenja.

MONITOR: Aferu Telekom više niko ne pominje. Da li će biti zataškana kao i mnoge druge u koje su umiješani ljudi bliski vrhovima vlasti?
GORJANC-PRELEVIĆ: Nadam se da neće, i da ćemo u svakom slučaju saznati sve pojedinosti koje su navele Komisiju američke Vlade da zaključi da je u pitanju bila ozbiljna korupcija. Mislim da će to najviše zavisiti od razvoja suđenja u Njujorku.

MONITOR: U novije vrijeme desilo se više slučajeva kršenja ljudskih prava kao što su zlostavljanje i mučenje od strane policije. Vaš komentar?
GORJANC-PRELEVIĆ: Policije su svuda na svetu više ili manje sklone zlostavljanju i korupciji. O tome su snimljeni i legendarni filmovi, počev od Serpika sa Al Paćinom pa nadalje (taj film je inače rađen po istinitoj priči, a Frenk Serpiko je još živ). U borbi protiv toga neophodna su sistemska rešenja koja mogu da dovedu do proboja, kao npr. državni tužilac spreman da punom parom istražuje i goni izvršioce nedela i u policijskim redovima. Neophodan je i sud koji neće takva nedela opraštati uslovnim kaznama, kako je to po pravilu slučaj u Crnoj Gori. O tome ćemo 26. marta objaviti poseban izveštaj o procesuiranju mučenja i zlostavljanja, na kome smo radili više od godinu dana.

Stankoviću policijski orden

MONITOR: Posebno veliku cijenu plaćaju insajderi koji se osmjele da progovore o zločinima i nasilju vlasti. Šta se tu može promijeniti?
GORJANC-PRELEVIĆ: Na kraju svako ostane sam sa sobom, tako da verujem da je čista savest najbolja uteha. S druge strane, naravno da bi insajderi morali da budu jače zaštićeni i ohrabreni. Goran Stanković bi trebalo da dobije policijski orden. Utešno je što su mediji ovde ipak poprilično jaki i što im se insajderi očigledno obraćaju, posebno oni koji time mnogo ne rizikuju, ali i to je nešto, kao što vidimo iz afere Snimak. Postoji crnogorska izreka, valjda s razlogom: ,,Ničija nije gorjela dovijeka”, tako da se pre ili kasnije uvek nađe neki insajder. Samo treba obezbediti da ne bude ugušen ili kažnjen, na bilo koji način.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari