Povežite se sa nama

INTERVJU

MR TEA GORJANC PRELEVIĆ, IZVRŠNA DIREKTORICA AKCIJE ZA LJUDSKA PRAVA: Ranka, izgubljeno vrijeme

Objavljeno prije

na

MONITOR: Evropska komisija u izvještaju o napretku Crne Gore za prošlu godinu ocijenila je da je uloga državnog tužilaštva u zaštiti ljudskih prava ograničena. Da li možete pojasniti šta to znači?

GORJANC-PRELEVIĆ: Ne mogu se istovremeno štititi i ljudska prava i državni službenici. Državno tužilaštvo se prečesto opredjeljivalo da ne uradi ništa ili da uradi nedovoljno i tako zaštiti službena lica, pogotovo višeg ranga, na uštrb ljudskih prava njihovih žrtava. To je tako počev od procesuiranja odgovornih za ratne zločine, preko pretnji smrću koje je državni službenik upućivao našem kolegi Saši Zekoviću, procesuiranja zviždača ili MANS-a, umesto službenih lica snimljenih u društvu kriminalaca, pa sve do zlostavljanja, posebno onog koje se događalo do 2010. u Komanskom mostu, kolektivnom zlostavljanju u ZIKS-u 2005. i operaciji Orlov let, koje je Evropski komitet za sprečavanje mučenja (CPT) opisao, objasnio i nacrtao kako treba procesuirati, pa opet nije urađeno ništa. Da ne zaboravim dokazani slučaj mučenja Aleksandra Pejanovića, za koji do danas nisu procesuirani ni neposredni izvršioci, ni nalogodavci, ili tekst Petra Komnenića za Monitor, koji je doveo do svedočenja sudije o prisluškivanju sudija i nestanku predmeta iz suda, pa opet nikom – ništa. Mislim da je opšti utisak da je uloga državnog tužilaštva Crne Gore u zaštiti ljudskih prava katastrofalna, ali da sam EU diplomata verovatno bih rekla da je – ograničena.

MONITOR: Povodom afere ,,Snimak” nedavno ste rekli da sve ukazuje na to da su kao metod političkog djelovanja sistematski izvršena brojna krivična djela koja se gone po službenoj dužnosti. Koja, na primjer?
GORJANC-PRELEVIĆ: Povreda ravnopravnosti – član 159 KZ-a, Povreda ravnopravnosti u zapošljavanju – član 225 KZ-a, Zloupotreba službenog položaja – član 416, i dr. Međutim, iako se radi o osnovanoj sumnji da je počinjeno na stotine pa i hiljade krivičnih dela, koja se gone po službenoj dužnosti, tužilaštvo je saopštilo da neće ništa da uradi dok ne dobije pojedinačne prijave. Drugim rečima, rekli su i Zavodu za zapošljavanje i Fondu rada i drugima s audio snimaka da neće odmah moći da pročešljaju njihovu dokumentaciju u potrazi za dokazima krivičnih dela, nego da će se možda desiti da nekada to urade, ako do tada dobiju konkretnu pojedinačnu krivičnu prijavu. Neće uraditi ono što su po zakonu obavezni da urade – da na sopstvenu inicijativu, redom sprovedu opsežnu istragu, na osnovu informacija koje su procurile sa sednice DPS, a koje su dostupne da ih čuje i ceo svet.

MONITOR: Tužilaštvo je odbilo da sprovede istragu o partijskom zapošljavanju i zloupotrebi državnih resursa za izbornu pobjedu o čemu svjedoči afera ,,Snimak”. Šta to govori?
GORJANC-PRELEVIĆ: O pristrasnosti, o kojoj sam govorila, potrebi da se zaštite državni funkcioneri, počev od Zavoda za zapošljavanje pa redom. Izgleda kao da postoji potreba ne samo da se zaštiti interes konkretne političke partije, nego da se to odmah javno i pokaže, da ne budu pod stresom, da ne brinu. Takvo ponašanje je naravno prolazilo u jednopartijsko doba, ali je za evropsku demokratiju XXI veka to skroz neprihvatljivo, i zbog toga sad EU insistira na parlamentarnoj istrazi, kad već nema tužilačke istrage. Svuda na svetu izbijaju razni skandali sa raznim političkim partijama i ljudima na vlasti. Razlika je u tome što se ovakvi skandali u državama sa nepristrasnim institucijama ne praštaju.

MONITOR: Da li će afera ,,Snimak” imati uticaja na odnos međunarodnih organizacija, posebno onih koje se bave zaštitom ljudskih prava, prema akterima te afere?
GORJANC-PRELEVIĆ: Dirk Lange, nadležan u Direktoratu Evropske komisije za pridruživanje Hrvatske i Crne Gore, najviše je zbog te afere došao u Crnu Goru, i to dovoljno govori onima koji još misle da nas ovde niko ne posmatra. Za godinu dana Crnu Goru će posebno posmatrati i Komitet za ljudska prava UN, kada bude branila svoj izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima pred tim komitetom. Nedostatak delotvorne istrage sistemske diskriminacije po osnovu političke pripadnosti svakako može da bude tema koja će zanimati članove Komiteta. Inače, Komitetu sve nevladine organizacije mogu da dostave svoje materijale, koji će onda biti razmatrani kao i zvanični državni izveštaj.

MONITOR: Eksperti upozoravaju da je neophodna neodložna reforma tužilaštva u Crnoj Gori. Šta sve treba mijenjati u toj oblasti?
GORJANC-PRELEVIĆ: Prvo treba hitno promeniti Ustav. Da opozicija nije insistirala na manje važnim i u tom trenutku već nemoguće promenljivim identitetskim pitanjima, sada smo već mogli da imamo nova ustavna pravila za izbor Vrhovnog državnog tužioca (koji diktira i poslovnu politiku i tempo cele tužilačke organizacije), predsednika Vrhovnog suda, sudija Ustavnog suda i članova Sudskog i Tužilačkog saveta. Ali, danas nismo čak ni blizu tome, jer se taj ustavni odbor više ni ne sastaje.

Pored Ustava, zakoni moraju da se promene da bi se uskladili s Ustavom, ali i da bi se uvelo redovno ocenjivanje rada i sudija i državnih tužilaca, po objektivnim kriterijumima i merljivim, realnim parametrima kakvi sada ne postoje. Na primer, obavestili su nas iz državnog tužilaštva da oni uopšte ne vode evidenciju o tome koliko kom tužiocu uspevaju ili ne uspevaju predlozi za određivanje pritvora. Državni tužioci do sada nisu ni disciplinski kažnjavani, ni razrešavani funkcije zbog nesavesnog ili neprofesionalnog rada.

MONITOR: Pošto uskoro ističe mandat aktuelnoj državnoj tužiteljki Ranki Čarapić, kako biste sumirali njen rad ?
GORJANC-PRELEVIĆ: Kao gubljenje vremena za Crnu Goru.

MONITOR: Šta mislite, ko će biti Vrhovni državni tužilac u novom mandatu?
GORJANC-PRELEVIĆ: Biće neko iz Ustavnog suda ili bilo ko drugi po volji vladajuće koalicije, zato što još nije promenjen Ustav, pa nije obezbeđeno da i opozicija odlučuje o tom izboru.

MONITOR: Ko bi po Vašem mišljenju trebalo da bude na toj funkciji?
GORJANC-PRELEVIĆ: Jednom, kada se odgovarajuće ustavne promene obezbede, volela bih da se za tu funkciju kandiduje i izabere, na primer, neki advokat ili advokatica od integriteta, nezavisna osoba, stručna, koja veruje u pravdu, u vladavinu prava i hoće da da sve od sebe da je ostvari. Ako to ne bude izvodljivo, onda najbolje stranac ili strankinja – imajući u vidu endemsku korupciju, uhodanu klimu straha, nezameranja i rovovske podeljenosti u političkom životu Crne Gore. Ako je stranac mogao da bude predsednik referendumske komisije, onda bi moglo da se udesi da to bude i VDT. U svakom slučaju, ta funkcija je nesumnjivo jedna od najvažnijih u državi, ako ne i najvažnija.

MONITOR: Akcija za ljudska prava (HRA) podržava predlog da ne zastarijevaju krivična djela korupcije. Kakve su šanse da se to ozakoni?
GORJANC-PRELEVIĆ: To je nešto što se reguliše Krivičnim zakonikom. Lično mislim da, pored korupcije, ne bi trebalo da zastarevaju ni krivična dela ubistva i mučenja.

MONITOR: Aferu Telekom više niko ne pominje. Da li će biti zataškana kao i mnoge druge u koje su umiješani ljudi bliski vrhovima vlasti?
GORJANC-PRELEVIĆ: Nadam se da neće, i da ćemo u svakom slučaju saznati sve pojedinosti koje su navele Komisiju američke Vlade da zaključi da je u pitanju bila ozbiljna korupcija. Mislim da će to najviše zavisiti od razvoja suđenja u Njujorku.

MONITOR: U novije vrijeme desilo se više slučajeva kršenja ljudskih prava kao što su zlostavljanje i mučenje od strane policije. Vaš komentar?
GORJANC-PRELEVIĆ: Policije su svuda na svetu više ili manje sklone zlostavljanju i korupciji. O tome su snimljeni i legendarni filmovi, počev od Serpika sa Al Paćinom pa nadalje (taj film je inače rađen po istinitoj priči, a Frenk Serpiko je još živ). U borbi protiv toga neophodna su sistemska rešenja koja mogu da dovedu do proboja, kao npr. državni tužilac spreman da punom parom istražuje i goni izvršioce nedela i u policijskim redovima. Neophodan je i sud koji neće takva nedela opraštati uslovnim kaznama, kako je to po pravilu slučaj u Crnoj Gori. O tome ćemo 26. marta objaviti poseban izveštaj o procesuiranju mučenja i zlostavljanja, na kome smo radili više od godinu dana.

Stankoviću policijski orden

MONITOR: Posebno veliku cijenu plaćaju insajderi koji se osmjele da progovore o zločinima i nasilju vlasti. Šta se tu može promijeniti?
GORJANC-PRELEVIĆ: Na kraju svako ostane sam sa sobom, tako da verujem da je čista savest najbolja uteha. S druge strane, naravno da bi insajderi morali da budu jače zaštićeni i ohrabreni. Goran Stanković bi trebalo da dobije policijski orden. Utešno je što su mediji ovde ipak poprilično jaki i što im se insajderi očigledno obraćaju, posebno oni koji time mnogo ne rizikuju, ali i to je nešto, kao što vidimo iz afere Snimak. Postoji crnogorska izreka, valjda s razlogom: ,,Ničija nije gorjela dovijeka”, tako da se pre ili kasnije uvek nađe neki insajder. Samo treba obezbediti da ne bude ugušen ili kažnjen, na bilo koji način.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

SONJA DRAGOVIĆ, ISTRAŽIVAČICA IZ OBLASTI URBANIZMA NA UNIVERZITETSKOM INSTITUTU LISABON I ČLANICA GRUPE KANA: Temeljno nerazumijevanje planiranja prostora

Objavljeno prije

na

Objavio:

Mi – čitavo društvo – godinama pokušavamo da se snađemo u sistemu planiranja prostora određenom kombinacijom starih planova koji su i dalje na snazi, i novih propisa koji su neproduktivni, ako ne i sasvim beskorisni

 

MONITOR: Vidite li naznake da nova vlast ima volju da poboljša prostorno planiranje i da spriječi dalji urbanistički i graditeljski haos u Podgorici i na Primorju?

DRAGOVIĆ: Nosimo se sa temeljnim nerazumijevanjem problema u prostornom planiranju od strane nadležnih za ovu oblast. Uzmimo za primjer to što se dešava, ili bolje rečeno ne dešava, sa zakonskim okvirom. Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. je i dalje na snazi, iako je poguban za održiv i ujednačen prostorni razvoj Crne Gore;  o predlogu za izmjene opet treba da raspravljamo usred ljeta – kažem opet, jer je tako bilo i prošle godine, kada je ovaj Zakon posljednji put izmijenjen. Evidentan je nedostatak shvatanja važnosti zakonskog okvira i hitnosti temeljnog preispitivanja modela koji je do sada bio na snazi, a to je nužno za bilo kakav napredak u ovoj oblasti.

MONITOR: Koliko povjerenje uliva ministar Mitrović?

DRAGOVIĆ: Ministar Mitrović ne uliva povjerenje, nego  pruža razloge za zabrinutost. Njegove izjave pokazuju nerazumijevanje povezanosti prostornog planiranja, ekonomske situacije i održivog razvoja, što je veliki hendikep za nekog ko vodi ovako važan resor. Primjera je mnogo, ali navešću jedan iz emisije Načisto, kada je Mitrović rekao da je jedan od razloga za sadašnje stanje prostornog razvoja to što prije 15 godina ekološka svijest nije bila razvijena i da bi bilo dobro da se ekolozi uključe u procese planiranja. Niko ne poriče da smo danas svjesniji ekoloških problema nego što smo bili ranije – i u Crnoj Gori, i globalno – i da je neophodno veće učešće stručnjaka za ovu oblast u svim procesima koji se tiču budućeg razvoja. No od suštinske je važnosti da ministar koji se bavi ovom oblašću razumije da korijen problema leži u nečemu drugom: u ekonomskom modelu zasnovanom na stalnoj ekspanziji gradnje, u permisivnosti zakonskog okvira, i u nemoći vlasti da artikuliše i sprovede viziju razvoja zasnovanu na opštem, zajedničkom dobru, umjesto na privatnoj dobiti. Ministar je pokazao da ovo ne razumije i sopstvenim postupcima, kada je odlučio da mu to što posjeduje zemlju na kojoj može da gradi i novac za izgradnju daje pravo da gradi kuću mimo planova – kada je, dakle, odlučio da mu to što je u privilegovanoj imovinskoj poziciji daje pravo da ne poštuje plan. Zabrinjavajuće je da neko sa takvim razumijevanjem sistema planiranja sada vodi resor koji bi trebalo da donese i sprovede progresivne promjene, i ne znam da li se tome možemo nadati.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESNA PEŠIĆ, SOCIOLOŠKINJA: Srbija da okrene drugi list

Objavljeno prije

na

Objavio:

Za mene je pitanje zašto je veliki dio srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosjećanje prema preko osam hiljada pobijenih dječaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa

 

MONITOR: Valentin Incko je na samom kraju mandata nametnuo dopunu Krivičnog zakona BiH, propisujući kazne za poricanje zločina genocida. Kako komentarišete tu odluku?

PEŠIĆ: Ne mogu da se upuštam u poteze Incka da li su dobri i koliko će biti uspešni da se u BiH kažnjava poricanje genocida u Srebrenici (reakcije Dodika su već poznate). Za mene je to pitanje zašto je veliki deo srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosećanje prema preko osam hiljada pobijenih dečaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa. Zar ne osećamo ljudsku tugu prema tolikim ljudskih žrtvama koje su iskasapljene od ruke srpskog vođstva u RS. Kao da nam na pamet ne pada da se izvinimo za tolike pokolje, zatražimo  opraštaj i većno sećanje na te žrtve i sopstvenu bruku. Kakvo je to preganjanje da li je u Srebrenici bio genocid ili „strašni zločin“, kao da nije bilo suda i presuda. Srbija je jedina koja ne priznaje genocid u Srebrenici. Čestitam Crnoj Gori koja je uspela da donese Rezuluciju o genocidu u Srebrenici.

MONITOR: Jedan od mojih skorašnjih sagovornika iz BiH postavio je pitanje: Šta ćemo sa prošlošću? Svakodnevno svjedočimo prepucavanju političkih elita u tzv. regionu. REKOM proces se, izgleda, pokazao neizvodljivim. Šta je izvodljivo?

PEŠIĆ: Istoričar Markovina iz Hrvatske je konstatovao da je suočavanje sa prošlošću na tlu bivše Jugoslavije propalo, ili jednostavno nije uspelo. REKOM je postavio visoke zahteve u tom pogledu, a da ih je postavio i manje ambiciozno, opet i najskromnije zamišljeno suočavanje sa prošloću kao uslov pomirenja – ne bi uspelo. Time smo pokazali da nismo važni ni sebi ni drugima. Nema ovde kapaciteta za razumevanje događaja  i tragedije iz devedestih. Podgreva se balkanska „večna mržnja“, održava se ta vatra, bilo da je reč o vlastima ili opoziciji. Šta može umesto toga?  Markovina predlaže „miroljubivu koegzistenciju“, pa se i meni učinilo da bi to već bio veliki skok, ako zaista ne možemo da skočimo više od toga. Da bi to bio skromniji vid pomirenja, ali za nas značajan, da živimo u miru i koegzistenciji, i možda usmereni u istom pravcu, vrednostima i  saradnji.

MONITOR: Većinu zemalja Zapadnog Balkana opterećuju teški oblici organizovanog kriminala. Najčešće se u vezu dovode Srbija i Crna Gora. Kako ćemo izaći iz takvog „bratskog zagrljaja“?

PEŠIĆ: Pa tako što ćemo uvesti pravnu državu i ustavnu demokratiju, drugačiji sistem vrednosti, transparentnost vlade, umesto korupcije i ličnih odnosa – „ja tebi ti meni“ koji vladaju u našim plemenskim društvima u kojima su lični odnosi na prvom mestu, pa šta onda ostane za zakone koji se po pravilu olako krše. Samo u državama uređenim na vladavini prava možemo stići do normalne države, a mafija i kriminal ne mogu biti sistemski njen deo, nego se moraju  uredno goniti i kažnjavati. Kad država ne može da izađe na kraj sa klanovima, to je samo izgovor. To govori da su klanovi povezani sa državom ili su te države totalno nefukcionalne. Imam utisak da su neke bivše jugoslovenske republike to uspele, to da mafija nije u državi nego van nje – protiv koje se država bori i eliminiše je legitimnim i zakonskim sredstvima. I Hrvatska je jedno vreme bila mafijaška država, ali je uspela da mafiju izbaci iz države, što ne značći da mafije nema, nego je nema u državi. Srbija i Crna Gora u tome nisu uspešne države, a nisu ni na putu da do toga stignu, jer vidimo da se vlast održava i funkcioniše korišćenjem i uvlačenjem mafije u državu. Bez mafije ne uspevaju da se održe na vlasti, nego od mafije traže usluge koje moraju da se vrate. Eto to sada gledamo sa uhapšenim Belivukom, Miljkovićem i drugima koji u svojim iskazima  svedoče koliko i na koji način su bili angažovani od vrhova vlasti. To je tek početak i nisu sve rekli. Da bi se to sakrilo, Vučić danima prikazuje leševe, iskasapljene ljude, čisto smo zaplivali u nekrofiliju da bi se nekako skrenula pažnja sa toga šta ta družina radi na vlasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Nema obećanih reformi u prosvjeti. Čak ni o tome kako će tretirati užasna stanja u kojima se pojedine škole u Crnoj Gori nalaze – ministarka ne govori.

Mr Olivera Leković, v.d. direktorica nevladinog udruženja (NVU) Prosvjetna zajednica Crne Gore (PZCG), kazala je za Monitor da od resornog ministarstva zahtijevaju da se posveti gradnji nepartitokratskog sistema. „Imamo odgovornost da budemo kritičari svih koji pokušavaju da umjesto reforme koja će cijeniti stručnost i voditi kvalitetnijem obrazovanju svakog djeteta, nastave sa sprovođenjem sistema u kojem je najbitna partijska knjižica”.

Iz PZCG-a su nedavno, u saradnji sa NVO Udruženje Roditelji, pokrenuli kampanju pod nazivom Za društvo znanja, čiji je cilj da navede odgovorne u Vladi i Skupštini da prekinu tradiciju postavljanja partijskih vojnika za direktore škola i vrtića. Tražiće, navodi mr Leković, i izmjene Opšteg Zakona o obrazovanju kojim će se izbor direktora ubuduće urediti na način koji će garantovati transparentnost, profesionalizaciju i depolitizaciju, a na osnovu predloga prosvjetnih radnika, stručne zajednice i nevladinih organizacija. „Hoćemo da se sistem obrazovanja decentralizuje, kao i da resorno ministarstvo bude otvoreno za saradnju. Želimo da se budžet namijenjen za prosvjetu transparentno rasporedi i da se odrede prioriteti. Interesuje nas i kad će nastavnicima biti plaćen svaki čas preko norme, kad će se zaposliti kolege i asistenti (neki su i po deceniju na birou), kad ćemo imati plaćen prevoz, kad će se sistemski rješavati stambena pitanja prosvjetara i provjeriti rad Zadruge Solidarno, kao i do kad ćemo imati najmanju platu u regionu, pa i u Evropi. Nećemo stati sa zahtjevima. Godinama smo degradirani i na rubu egzistencije. Želimo društvo znanja”, navodi v.d. direktorica PZCG-a.

Nedavno je više članova radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju pobunilo protiv MPNKS-a, tvrdeći da su iz Ministarstva utvrdili nacrt tog propisa, bez konsultacije sa njima. Toliko o najavljivanom poboljšanju saradnje sa prosvjetarima.

Iz opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) pokrenuli su postupak za interpelaciju u kojoj će tražiti smjenu ministarke.

Mnogo je znakova koji ukazuju na očigledan nedostatak kompetencija u resoru Vesne Bratić. Kadrovska politika tek je jedan od njih.

Andrea JELIĆ

 

DETEKTOR: Svega, kao na vašaru

U Ministarstvu prosvjete nauke kulture i sporta – veselo. Smjenu direktora osnovnih i srednjih škola, upotpunile su i promjene u kadrovskoj strukturi Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Na mjesto bivšeg direktora Božidara Božovića bila je   postavljena Milena Martinović, konzervatorka za papir, iz čuvene svešteničke porodice. Nakon 5 dana efektivnog rada ona je dala neopozivu ostavku. Nije se, kako se čuje, snašla u nesređenoj dokumentaciji svojih prethodnika.

Nije to ni lako. Evo ilustracija. U Upravi za zaštitu kulturnih dobara ne postoji registar popisa valorizovanih kulturnih pokretnih i nepokretnih dobara. Između ostalog ne postoji ni dokument iz 1945. godine kojim se potvrđuje preuzimanje Ikone presvetle Bogorodice Filermose. Od 1929. godine Ikona se nalazila kod kralja Aleksandra Karađorđevića ali je kralj Petar II Karađorđević prije napuštanja zemlje, predao na čuvanje Manastiru Ostrog. Takođe, ne postoji ni rješenje iz 1978. godine kojim se potvrđuje vlasništvo drzave nad Ikonom. Držalac ikone je Narodni muzej Crne Gore, koji je to postao aktom Vlade Crne Gore, odnosno Republičke komisije za vjerska pitanja od 20. januara 1978. Papiri se negdje zaturili…  Takođe, ne postoji dokument da li Ikona treba da se čuva u muzeju. Ili u nekom od crkvenih objekata za što se zalaže ministrica Vesna Bratić.

Za vrijeme petodnevne „vladavine” mr Milene Martinović krenulo se sa rekonstrukcijom cetinjskog manastira. Za nju su trebali posebni konzervatorski uslovi i prije svega saglasnost Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Detektor saznaje – Mitropolija je zaboravila proceduru. Ili je  smatrala da joj saglasnost i ne treba.  Kao slučaju sanacije prilaznog stepeništa  Cetinjskog manastira kada je samo obavijestila Upravu da su radovi toga i toga datuma završeni.

Uglavnom, ode Milena Martinović. Njen prethodnik, bivši direktor Božidar Božović, DPS kadar, bio se prešaltao u nove vladajuće redove. Skrasio se kao  pomoćnik direktora za UNESCO.  No, preplivavanje nije uspjelo. Vlada ga je nedavno smijenila.

Bez direktora se ne može. Ministrica je na elektronskoj sjednici Vlade postavila Mladena Zagarčanina, arheologa iz Bara, na mjesto najnovijeg v. d. direktora Uprave za zastitu kulturnih dobara. Među ostalim kriterijuma za postvaljenje, jedan, po novome, veoma važan je ispunio: njegove fotografije sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem i ostalim svještencima iz Mitropolije krase društvene mreže. Uoči stupanja na funkciju najavio je jedan od prioriteta: “ Pronalaženje zajedničkog jezika s crkvom kojoj pripada veliki broj nepokretnih kulturnih dobara”. Prioritet će biti ispoštovan. Već prvog radnog dana u četvrtak ujutro direktor je zakazao sastanak sa Mitropolijom.

Da li će sa novim direktorom osvježiti u Upravi, čuće se. Pošto dolazi iz Bara sljeduju mu auto i vozač, njihove dnevnice i benzin. I, naravno, varijabila. Sve kao što je imala i njegova sugrađanka Anastazija Miranović kad je, u ime DPS-a, bila direktorica Uprave.

Koliko je nova valast ljuti protivnik nepotizma i partijskog zapošljavanja kazuje i opjevani podatak da je Vesna Bratić za  v.d. direktoricu podgoričke Gimnazije Slobodan Škerović postavila Biljanu Vučurović, suprugu poslanika i odbornika Jovana Jola Vučurovića, poznatog po vatrenom negiranju genocida. Za v.d. direktoricu OŠ Narodni heroj Savo Ilić u Kotoru  postavila je profesoricu Smiljanu Lazović, odbornicu  Demokratskog fronta. U Budvi je za v.d. direktoricu Srednje mješovite škole Danilo Kiš imenovana profesorica Nada Purić, bivša potpredsjednica Socijalističke narodne partije (SNP) koja je u januaru napustila tu stranku i dala podršku predsjedniku Opštine i lideru koalicije ,,Za budućnost Budve“ Marku Batu Careviću. Svega još tu ima.

U Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima, postoje 162 državne osnovne škole, 50 srednjih škola i 21 predškolska ustanova, 13 muzičkih škola, dva obrazovna centra, tri resursna centra, deset učeničkih i studentskih domova i četiri internata. Na smijenjena mjesta direktora do sad je postavljeno svega 7 ljudi koji ne pripadaju „pravoslavnoj većini”. Eto tako.

Stela O. KOVAČ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo