Povežite se sa nama

INTERVJU

DR ZORAN STOJILJKOVIĆ, PROFESOR FPN BEOGRADSKOG UNIVERZITETA: Vrijeme političke infantilizacije je još u zenitu

Objavljeno prije

na

Vučić je velemajstor proizvođenja kvazidogađaja i dramatizacija u kojima stvari može preokrenuti samo njegova odluka, donijeta – naravno u posljednji čas

 

 

MONITOR: Da li je neslaganje naših prodemokratskih stranaka stvar njihove demokratičnosti ili nečeg drugog?

STOJILJKOVIĆ:   Tamo gde nema ni savesti ni moralne odgovornosti, niti je moguće stvari dovesti do eventualne krivične, ostaje samo politička odgovornost. Ona se demokratski utvrđuje na izborima koji nose rizik gubitka vlasti. Čude li zato nastojanja da se torpeduje i minimalna, izborna demokratija? Uz  kontrolu  nad  svim  resursima  moći vlasti poput Vučićeve, koriste još dva oprobana sredstva. Prvo, šire svoj front tako što nakon svakih izbora neko ko je ”zanoćio u opoziciji ne odoli da se probudi u klupama vlasti”. Drugo, tako što kombinovanjem izbornih mućki sa datim  delimičnim ustupcima uvek oko izbornog nastupa  podeli opoziciju. Dakle, ne radi se o višku demokratije u opozicionim redovima, jer se vidi da su i ove stranke  spremne da isključuju nedisiplinovane odbore, već o nedovoljnoj moći očuvanja bar strateškog jedinstva u situaciji decenijske neravnopravnosti i posledične frustriranosti. Na kraju, kad se, uz jedinstvo, sklope gubitak podrške spoljnih veto igrača i masovni izlazak nezadovoljnih građana na ulice, ipak dođe do promena.

MONITOR: Oni koji u Srbiji bojkotuju dio ovih izbora, kao glavni argument pominju da su u pregovorima sa vlašću došli do toga da je „imaju u šaci“, a da je izlazak na izbore 2.juna velika greška. Da li je mogućnost izbora na jesen bio samo „golub na grani“, kako komentarišu neki od protivnika bojkota?

STOJILJKOVIĆ: Izborni uslovi su daleko od prihvatljivih ali takvi neće biti ni posle leta. Mali pomak je ipak napravljen ali je plaćena cena podela opozicije. Pri tome, nije lako objasnti da, pod istim uslovima, na neke izbore hoćeš a na druge nećeš. Ostaje nada da će se nešto promenti do krajnog roka za prijavu izbornih lista. Ili bar da se  neće razoriti strateško opoziciono jedinstvo koje se raspada međusobnim sumnjama i optužbama.

MONITOR: Više predstavnika opozicije je bilo u posjetama i razgovorima u Evropskom parlamentu, Bundestagu, francuskom Savjetu…Utisak je da je efekat njihovog lobiranja za skretanje pažnje EU na izbornu kradju, imao domet samo do Rezolucije EP. Stigao je izvještaj ODIHR i njegovih 25 preporuka i manje-više jasnog pritiska na vlast. Da li je moguće da je donijeta odluka da Brisel zaustavi dalje javne pritiske na Aleksandra Vučića?

STOJILJKOVIĆ: Brisel je već zabavljen sopstvenim izborima i već tradicionalno licemerno sklon da gleda da, u svom procenjenom geostrateškom interesu, oprosti nepodopštine svakom igraču stabilokrati koji je “mangup iz naših a ne njihovih redova“.  Konkurs za miljenika je, međutim, ipak otvoren i Vučić može biti zamenjen nekim lojalnijim – a ako se baš posreći i sklonijim demokratiji.

MONITOR: Savo Manojlović, predvodnik pokreta Kreni-Promeni, izaći će prvi put na izbore i to kao kandidat za gradonačelnika Beograda. Nije pokazao volju da bude dio opozicije „Biram borbu“. Da li bi Manojlović mogao da ispuni vakuum „perspektivne“ građanske desnice?

STOJILJKOVIĆ: Nadajmo se da je tačna procena da Manojlović siguno prelazi cenzus, da će Kreni-promeni izvesti na izbore i nešto apstinenata i da će biti u postizbornom savezu sa “Biram borbu” koalicijom. Naći će se tu i neki iz građanske desnice koja je već uspešno izmrvljena ili pak integrirana u poredak. Kad ćemo već postati politički punoletni ?

MONITOR: Ovog mjeseca se u GS UN glasa o predlogu Rezolucije o genocidu u Srebrenici- a u Komitetu ministara SE o prijemu Kosova u članstvo. Pokrenute su, u zadnji čas, i neke diplomatske aktivnosti. Koliko ovaj „prekretnički maj“ ide na ruku učvršćivanju pozicije Aleksandra Vučića u predizborno vrijeme?

STOJILJKOVIĆ: Vučić je velemajstor proizvođenja kvazidogađaja i dramatizacija u kojima stvari može preokrenuti samo njegova odluka, doneta – naravno u poslednji čas. Igrač na više razboja istovremeno iz  nevolja izlazi tako što servilnost prema moćnicima  prepokriva verbalnim junačenjem za unutrašnju upotrebu. I prolaziće mu to sve dok polovina birača drži  da je narod bez vođe koga samo treba slediti, kao telo bez glave.

MONITOR: Aleksandar Vučić je nedavno neke predstavnike SAD i Švajcarske nazvao„odvratnim“.  Za slovenačke je rekao da su „najodvratniji“. Pravdao se a posle i izvinio „slovenačkom narodu“…Njegove inicijative u Njujorku i Strazburu nisu dobro primljene u regionu. Procjenjuje se da je i ono što govori Dodik, njihova zajednička odluka. Da li Vučić „zna“ da je još nezamjenjiv regionalni igrač i za Zapad i za Istok?

STOJILJKOVIĆ: Zna, naravno i to sve dok uspešno hoda po žici i čini se da, iako mu ni Istok ni Zapad ne veruju, ne vide mu još realnu zamenu nekim lojalnijim. Kao ni sopstveni uplašeni građani skloni, recimo, da poveruju da je odbrana Dodika, odbrana Srpske. Verbalni ispadi poput Vučićevih ili Dodikove rasistoidne priče da ne može da deli isti vazduh sa Bošnjacima – koja se posle pegla u izjavi koja cilja tek bošnjačku političku elitu nije, međutim,  tek lokalno izolovana pojava. Radi se o globalnom trendu histerizacije reakcija na neistomišljenike koja se širi medijima i društvenim mrežama, odnosno  kenselovanja neistomišljenika kao agresivnoj reakciji na negdašnja preterivanja  političke korektnosti.

MONITOR: Ministar spoljnih poslova BiH, Elmedin Konaković, „ocrnio“ je ambasadora Izraela u Srbiji, Jahela Vilana, zbog njegove izjave da je teško upoređivati holokaust i genocid u Srebrenici…Reagovanje Izraela na Hamasov napad, u Gazi je do sada životom platilo više od 35.000 ljudi, mahom civila. U kom „svijetlu“ biste posmatrali ovaj nediplomatični sukob?

STOJILJKOVIĆ: Očito da ni žrtve genocida nisu imune na neku vrstu „ ekskluzivnosti u patnji “ ali ni na spremnosti da, kao Izrael u Gazi, primeni genocidnu reakciju na teroristički napad. Na drugoj strani, u priči o rezoluciji Generalne skupštine o genocidu u Srebrenici, ima čini se bar jednako želje da se-unutar geostrateških igara i sponzorstava, ojača argumentacija da je  Republika Srpska  genocidna tvorevina, kao i   nastojanja  da  se zločini  nikada  ne zaborave i ne ponove.

MONITOR: Oba doma Kongresa su izglasala 95 milijardi pomoći saveznicima SAD. Predsjednik Džozef Bajden je zagovornik rješenja o „dvije države“ na Bliskom istoku, ali i insistiranja da Ukrajina „ide do kraja“ u ratu sa Rusijom. Tajvan je element glavnih neslaganja SAD i Kine…Kako  je predsjednička trka uveliko u toku, koliko će stavovi o spoljnoj politici i finansiranju saveznika uticati na njen ishod?

STOJILJKOVIĆ: Kako su samo stvari izgledale jednostavno pre samo tri decenije sa padom Berlinskog zida i Fukojaminim panliberalnim Eshatonom i proglašavanjem kraja   istorije. Kapitalizam je ostao bez konkurencije – no, sa decenijskim rastom Kine i agresijom Rusije na Ukrajinu kao imperijalnom reakcijom na prethodnu  tendenciju njenog okruživanja, kao da je Pax Americana dovedena u pitanje. Nadam se da smo tek u drugom hladnom ratu kome sledi, nakon burne decenije sleganja tla, stabilizovan multilateralan poredak a ne već na ivici novog svetskog rata sa samouništavajućim posledicama. Meni se, kao “čudaku“  koji – između plutokratskog kapitalizma sa već perverznim nejednakostima i distopijskom slikom sveta iz Davosa u kome „ nećemo imati ništa a bićemo sretni “ i novih despotija (u kojima spin diktatori sistemom socijalnog bodovanja i obećanim rastom kontrolišu   podanike), bira ono što Piketi   naziva decentralizovanim, participativnim i ekološkim socijalizmom. Izbor između Trampa i Bajdena je neprivlačan ali posledično važan. Trampov populizam je maligna,  “autoimuna bolest demokratije “ (Kin), ali on ne vodi ratove i lako se dogovara sa autokratama. No u svetu u kome vladaju oni koji uspešno upravljaju pažnjom, pobediće onaj ko u prinudnom izboru bolje pogađa moj interes. Ili ga manje iritira. Vreme političke infantilizacije je još u svome zenitu.

 

Nova vlada, stari obrazac

MONITOR: Među 31 ministrom i ministarkom nove Vlade Srbije je i Nenad Popović koji se sa potpredsjednikom Aleksandrom Vulinom nalazi na listi sankcionisanih od strane SAD. Ipak, najveća novost je da je ministarka i Milica Đurđević Stamenkovski, predsjednica desničarske stranke Zavetnici koja je na izborima u decembru bila dio desne opozicije i velika kritičarka vlasti. Kako ocjenjujete logiku kojom je sastavljena ova Vlada?

STOJILJKOVIĆ: I najnovija „prvomajska“ Vučić-Vučevićeva vlada sledi stari obrazac. Prekobrojna je da namiri sve apetite i sklopljena u poslednji čas-iako za to nije bilo nikakvog racionalnog političkog razloga, sem da se unize i disciplinuju njeni članovi. U njoj je jezgro proverenih – koji se rotiraju sa pozicije na poziciju, upotrebljivih na srednji rok i onih koji igraju samo jednu sezonu. U ravnoteži ili šaci se drže sopstveni kadrovi, apetiti partnera i tzv. eksperti koji, na kraju završe kao partijski uhljebi. Povratak Vulina je dokaz da najverniji ponovo izrone i kada to niko ne očekuje. To je i razlog što se vođa tako odano služi na dvoru. Zavetnica i Macura su stara priča o nagrađivanju prebega koji se onda usisaju i marginalizuju. Najzad, Vulin i Popović poruka su za spoljnu publiku upotrebu-što opet ne znači da će vlada voditi prorusku politiku. I da će baš potrajati. Jedan je samo veliki nabildovani Vođa koji nas vodi tamo gde opstaje na vlasti-bila to i nedođija.

 

Ne vjerujući u promjene, birači slijede svoj mali uhljebni interes

MONITOR:. Procjena je da 800.000 ljudi u Srbiji  živi u apsolutnom siromaštvu…Još jedan je Prvi  maj: ima li rješenja za   ovu našu „enigmu“?

STOJILJKOVIĆ: Beg iz siromaštva, kvalitetne  javne usluge i radna mesta su tri teme koje građani EU smatraju prioritetima u anketi Eurobarometra, tokom kampanje za izbore za Evropski parlament. Najvažnija su to pitanja i za građanke i građane Srbije u kojoj , recimo, do plate za pristojan život od hiljadu i stotinak evra ne dosegne bar njih  četiri petine. No ta pitanja nisu i  na vrhu izborne agende zato što svi učesnici  izbora jedno   obećavaju zavodeći siromašnu biračku većinu- a drugo rade kada dođu na vlast, stvarajući sopstvenu klijentelističku mrežu, odnosno servilno služeći korporativnom kapitalu. Posledično-ne verujući više da će se ovde ikada nešto suštinski promeniti, birači slede svoj mali kalkulantski uhlebni interes ili se “lože” na velike teme straha za sudbinu srpstva. Rešenje je u tome da, recimo, sindikati i profesionalna udruženja uspostave svoje zahteve i prinude (opozicione,   demokratske) političke aktere da ih oročeno i kontrolisano ispunjavaju. U prethodno izmenjenom sistemu izbora koji nam obezbeđuje makar približan uticaj onome koji na to ko će se naći na izbornim listama imaju partijske oligarhije.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

LINO VELJAK, PROFESOR FILOZOFIJE I GRAĐANSKI AKTIVISTA (FILOZOFSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA U ZAGREBU): Besramna je laž da se rezolucijom o Srebrenici  srpski narod proglašava genocidnim

Objavljeno prije

na

Objavio:

I bez crnogorskog amandmana Rezolucija je jasna: zločine su činili pojedinci i skupine, a ne narod. Vlastodršci u Beogradu i Banjaluci (i njihovi sluge u Podgorici) žele halabukom izjednačiti Miloševićev zločinački režim  s narodom. Svrha tog izjednačavanja je u dodatnoj homogenizaciji naroda i – što je još važnije – prikrivanju pljačke i korupcije koja je na djelu

MONITOR: Hrvatska je jedna od zemalja kosponzora Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić, veoma se oštro izražavao o zemljama iz regiona koje su poduprle  Rezoluciju. Kako se u hrvatskoj javnosti komentariše oštrina kojom zvanični Beograd, Banjaluka i dio političara u Crnoj Gori, kvalifikuju ovu odluku Hrvatske i još nekih država regiona?

VELJAK: Prije nego što odgovorim na ovo pitanje htio bih nešto reći. Predstavlja mi iznimnu čast što me još jednom redakcija Monitora zove da komentiram aktualna zbivanja u regiji. Pod vođstvom koliko časnog i hrabrog toliko i mudrog urednika Esada Kočana Monitor se u ovim decenijama afirmirao kao svjetionik nepotkupljivog novinarstva i kritičkog mišljenja (ne samo u Crnoj Gori nego i mnogo šire). Nedavno je netko od beogradskih moćnika optužio Monitor za antisrpstvo; istodobno neki drugosrbijanci tvrde da je Monitorova uređivačka politika pročetnička. To je indikator da je redakcija na pravom putu. Kad vam u Beogradu ili Banjaluci kažu da ste ustaša a u Zagrebu ili Mostaru vas optuže za četništvo (a to nije tek nekakva hipotetična mogućnost nego se dešavalo i još uvijek se događa) – to sasvim izvjesno znači da ste na pravom putu.

No, da se vratim na pitanje! Ne mogu komentirati javno mnijenje u Hrvatskoj, nego ću se ograničiti na jednu procjenu motiva osude Rezolucije kakva se oblikuje u „srpskom svetu“. Besramna je laž da se tom rezolucijom srpski narod proglašava genocidnim. I bez crnogorskog amandmana Rezolucija je jasna: zločine su činili pojedinci i skupine, a ne narod. Vlastodršci u Beogradu i Banjaluci (i njihovi sluge u Podgorici) žele halabukom izjednačiti Miloševićev zločinački režim koji je organizirao i provodio etničko čišćenje (koje je kulminiralo sudski ustanovljenim genocidom u Srebrenici) s narodom. Svrha tog izjednačavanja je  u dodatnoj homogenizaciji naroda i – što je još važnije – prikrivanju pljačke i korupcije koja je na djelu. Oni koji vjeruju glasnogovornicima „srpskog sveta“ i njihovim bezočnim konstrukcijama neće dovoditi u pitanje autoritet i legitimnost kriminalnih likova koji sebe izjednačuju s narodom.

MONITOR: Milorad Dodik je na dan glasanja o Rezoluciji u GS UN, zakazao sjednicu Vlade u Srebrenici ali je tražio i dozvolu da se položi cvijeće u Memorijalnom centru u Potočarima. Tome su prethodile nove prijetnje o osamostaljivanju RS. Kako da razumijemo neprekidno Dodikovo „miješanje karata“ u kojem ima i Srbije i Rusije i EU, a ponekad čak i SAD koje su ga stavile pod sankcije?

 VELJAK: To ponašanje može se objasniti isključivo Dodikovom kvislinškom ulogom, koja je motivirana jedino njegovim interesom da sačuva plodove pljačke nacionalnog bogatstva. Njegova nada se temelji na vjerovanju da će buduća Europska komisija biti blagonaklonija balkanskim diktatorima i da će američki predsjednički izbori rezultirati Trumpovim povratkom na vlast. Dotle mu ne preostaje ništa drugo nego da lavira, prijeti secesijom, licemjerno polaže cvijeće na grobove žrtava Karadžićevog režima koji on smatra patriotskim – i čeka pogodnija vremena.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 24. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SRĐAN PERIĆ, JEDAN OD POKRETAČA PREOKRETA: I dalje smo duboko neslobodno društvo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Problem je kod nas što mi nismo nezavisni od samovolje vlasti, a ta i takva vlast je spremna da žrtvuje i značajne segmetne državne samostalnosti u političkim dilovima – prije svega u okruženju – kako bi bila jača i stabilnija kod kuće

 

 

MONITOR: Ove sedmice obilježavamo Dan nezavisnosti. Imamo li šta slaviti?

PERIĆ: Proslave i slavlja ostavimo onima koji žive od njih i za njih, a da vidimo šta smo dobili u ovom periodu. Kome je do statistike pronaći će elemenata koji ukazuju na ekonomski rast, mada suštinski i strukturni problemi naše ekonomije ostaju nepromijenjeni. Preduzetnički duh je na ideološkom udaru – on se smatra gotovo neprijateljskim fenomenom. Razlog je jednostavan: slobodnog i preduzetnog čovjeka koji je egzistencijalno nezavisan teško kontroliše bilo koja vlast ili partija. Od perioda nakon Drugog svjetskog rata imamo neprestanu tendenciju da se građanima oduzimaju instrumenti snaženja lične slobode. Nekada je to bilo oduzimanje imovine, sada je to gomilanje javne uprave koja bi zavisila od rukovodstava. Rezultat je isti – zajednica porobljena ranije jednom, a sada od strane više partija.

Mi smo i dalje svojom esencijom duboko neslobodno društvo u kojem se drugo i drugačije napada najžešćom snagom, u kome emancipatorske ideje bivaju osuđene na sudbinu da ih nose oni koji bivaju izloženi razarajućoj usamljenosti, u kojoj se znanje doživljava kao opterećenje, a u praksi se nipodaštava napor usmjeren ka obezbjeđivanju održivosti.

Uloga intelektualca i u svijetu erodira, ali kod nas je ona gotovo sasvim obesmišljena. On u Crnoj Gori danas gotovo da nema saveznika ni u politici, ni u kulturi, ni u prosvjeti, ni u medijima… On je sumnjivo lice – neko ko pokušava misliti svojom glavom, a što moderna totalitarna svijest razumije kao subverzivnu djelatnost iza koje stoji neko “mnogo jak”. Filozofija palanke u punoj raskoši.  Uz to, intelektualac nema instrumente zaštite od bilo kojeg centra moći: on je nemoćan pred vlašću, opozicijom, represivnim aparatom, elitama, vlasnicima medija, krupnim kapitalom… Ukoliko je njegov glas dovoljno snažan – tu je oproban sovjetski model kompromata – dakle svi pobrojani će mu reći “što mu znaju” ako im narušava interese. Do tada je bezbjedan. Po prirodi čovjek je biće koje griješi, a svi oni ga žele držati pod kontrolom ciljanog i tempiranog suočavanja sa tim greškama. Na tim greškama i prljavim tajnama se želi vladati, preciznije: upravljati ljudima. Prijetnje prljavim tajnama ćete tako moći da dešifrujete i u izjavi recimo bivše predsjednice Vrhovnog suda, ali i onim koje daju prvaci i vlasti i opozicije. Oni će reći nešto kada bude vrijeme – kada odgovara zaštiti njihovog interesa. Čemu čekanje, ako nije ucjena po srijedi? Odmah nadležnim organima isporučite sve što imate, to je opšti interes – ne manipulisati strahom ljudi.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 24. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VLADIMIR NIKALJEVIĆ, PRIVREDNIK: Nova Strategija za građansku i evropsku Crnu Goru

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Deklaraciji koju je potpisalo šezdeset pet ozbiljnih ličnosti: naučnih, kulturnih, stručnih i privrednih, navedeno je da će se na strategiji raditi dvije godine i da će biti objavljena 2026. na dvadesetogodišnjicu obnove nezavisnosti Crne Gore

 


MONITOR: Što vas je motivisalo da počnete da radite na Strategiji za evropsko i građansko društvo (STEGA)?

NIKALJEVIĆ: Zapamtio sam dobro, raspad u krvi, velike, uvažene i nesvrstane države Jugoslavije. Ne mogu zaboraviti granatiranje olimpijskog grada Sarajeva i granatiranje Dubrovnika, grada pod zaštitom UNESCO-a, razaranja, na desetine hiljada ubijenih, raseljenih, kao i genocid u Srebrenici. Politička scena iz početka devedesetih me podsjeća na sadašnju u Crnoj Gori.  Medijski pritisak iz Beograda, ugroženi srpski narod… A dodatno, agresija Rusije na Ukrajinu i neki narativi kao: ,,Crna Gora mala Ukrajina“ i ,,ujedinjenje ili ukrajinizacija“ zatim očigledne aktivnosti na razjedinjavanju društva i teritorijalnom rasparčavanju, uznemirile su me. Na osnovu sjećanja iz devedesetih  i informacija koje  dobijam iz suprotstavljenih izvora, ubijeđen sam da je ponovo na sceni velikosrpski projekat  koji je mijenjao nazive: ,,Načertanije“, ,,Memorandum“, „Srpski svet“, ali koji nije odustajao od cilja i koji je poslije Referenduma promijenio taktiku i iznutra, kroz institucije sistema, a posebno preko političkog krila Srpske pravoslavne crkve i medija, napao sve sfere života i državnosti Crne Gore. I ne samo život  već je SPC  prisvojila i nezakonito uknjižila i naše mrtve pretke i njihove grobove. Ne govorim o vjerskom dijelu aktivnosti SPC već o političkim aktivnostima koje su u suprotnosti sa sekularizmom i kanonskim pravom.

MONITOR: Osnovali ste nevladino udruženje zbog te nezakonite  uknjižbe. Jeste li uspjeli što da promjenite?

NIKALJEVIĆ: Upravo nezakonita uknjižba grobova je bila ,,okidač“ i pokrenula nas, nekoliko prijatelja, da se organizujemo i osnujemo NVU Komunica NG i da ispitamo kako se desila ova nezakonita uknjižba. Uložen je ogroman rad. Pregledano je na hiljade posjedovnih listova, Podnijeta ustavna inicijativa za ocjenu nezakonitosti, zatim krivična prijava protiv ovlašćenog lica iz katastra, podnijeti zahtjevi za hronologije upisa nepokrenosti, obraćanja zaštitinicima imovinsko pravnih interesa države i naišli smo na zid i muk. Nakon ovoga mogli smo da odustanemo ili odemo dalje da se borimo za funkcionisanje pravne države. Institucije  kao katastar i ne samo on, rade protiv interesa Crne Gore.Tako smo došli do toga da treba se angažujemo. Očuvanje i prosperitet Crne Gore od svih nas zahtijeva odbacivanje svijesti koja očekuje da „neko drugi završi posao“. Sada je ponovo vrijeme, da damo doprinos za prosperitetnu i građansku Crnu Goru i iskoristimo šansu da budemo prva naredna članica EU.  Ne obazirući se na političke elite  i na institucije koje su  to već trebale uraditi pokrenuta je izrada strategije za građansku i evropsku Crnu Goru. U Deklaraciji kojom je najavljena njena izrada i koju je potpisalo šezdeset pet ozbiljnih ličnosti: naučnih, kulturnih, stručnih i privrednih, navedeno je da će se na strategiji raditi dvije godine i da će biti objavljena 2026. godine na dvadesetogodišnjicu obnove nezavisnosti Crne Gore. Prijedlog za naslov dokumenta je NOVA STEGA, pri čemu bi STEGA bila skraćenica od „Strategija za evropsku i građansku Crnu Goru“, a istovremeno asocijacija na istorijsku STEGU Petra I.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 24. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Kolumne

Random image

Novi broj

Facebook

Izdvajamo