Povežite se sa nama

INTERVJU

Nebojša Zelenović, predsjednik partije Zajedno za Srbiju i lider Građanske platforme AKCIJA: Vidim Zapadni Balkan bez granica

Objavljeno prije

na

Politički, na ovim prostorima, od početka potonuća socijalizma u nacionalstičku kaljugu, nije bilo ideologije sa ovako ogromnom snagom, kakva je danas zelena politika

 

MONITOR: Počeli su pregovori vlasti i opozicije u Srbiji  uz posredstvo poslanika Evropskog parlamenta. Vjerovatno ste vidjeli komentare – da je vlast na te pregovore delegirala nekompetentne predstavnike. Kako  na to gledate?

ZELENOVIĆ: Srbija je zarobljena država. Vlast besomučno zloupotrebljava budžet, policiju, tužilaštvo, tajne službe i sudove da bi došla do glasova. Mafija je otvoreno mobilisana da tzv. sigurne glasače sprovede do biračkih mesta. Sve televizije sa nacionalnom frekvencijom i tabloidi duvaju u tikvu sa režimom, po  dnevnim uputstvima.

U takvim okolnostima opozicija, u stvari, i ne pregovara sa vlašću. Mi vodimo debatu sa EU. Evropljani, kada se bave ovakvim stvarima u nesrećnim zemljama, poštujući mehanizam svog funkcionisanja, angažuju Evropski parlament. E, tako mi, u stvari razgovaramo sa Bilčikom i Tanjom Fajon, kojima pomažu Knut Flekenštajn i Eduard Kukan, a to su sve sadašnji i bivši poslanici EP-a.

Dakle, nevažno je koga režim delegira. Nije ideja da oni vode debatu. Ideja je da prave cirkus za televizije sa nacionalnim fekvencijama i tabloide i za nesrećne ljude koji ne mogu da gledaju i čitaju bilo šta drugo. Takvih građana ima u Srbiji 54 posto. Tu je ključna tajna i glavna poluga moći režima.

MONITOR: Nema relevantnog izvještaja međunarodnih organizacija koji ne insistira na niskom nivou medijskih sloboda u Srbiji. Predlažete da se slobodna nacionalna frekvencija dodijeli nekoj nezavisnoj TV kući. Mislite li da je to lakše sprovodivo i djelotvornije od jednog od 40-ak zahtjeva opozicije iz 2019. i 2020?

ZELENOVIĆ: Prorežimski mediji su instrument kojim vlast pravi veliki rijaliti od političkog i javnog života. Rekao sam već, više od polovine građana može da prati samo te medije.

Da zamislimo Srbiju u kojoj svaki čovek može, ukoliko to želi, da gleda televiziju koja je profesionalno uređivana. Ne dakle opozicionu televiziju, već vođenu po uzusima novinarskog posla.  Stvari bi se iz korena promenile.

Nije čudo da vodeći ljudi iz vlasti dobijaju napad panike i imaju izlive besa prema svakome ko im to pomene.

Pokušavam da ubedim kolege iz opozicije koliko je ovaj zahtev važan. Uspeo sam da to bude deo pregovaračke platforme grupacije čiji je Zajedno za Srbiju deo u ovim pregovorima. Ja ne odustajem. Pre, ili kasnije, ovo će biti ostvareno.

MONITOR: Svojevremeno ste podržali i predlog Skupštine slobodne Srbije da se organizuju unutaropozicioni izbori. To se nije ostvarilo, kao ni očekivanje da će opozicija nastupati jedinstvenije u pregovorima sa vlašću. Odakle toliki nedostatak pragmatičkog jedinstva?

ZELENOVIĆ: Predizbori bi pokrenuli Srbiju. Šta ćete bolje nego da građani, koji ne pristaju na ovakav život, izaberu kandidate za poslanike, odbornike, nosioca liste za beogradske i predsedničke izbore? Dobili bismo kandidate koji imaju legitimitet. Dobili bismo i veliki broj aktivista, koji bi sa velikim entuzijazmom učestvovali u kampanji i čuvali biračke kutije na dan izbora.U ovom trenutku, na žalost, nema volje u opoziciji da se prethodni izbori sprovedu. Ali i to će se desiti, pre ili kasnije.U Statut Zajedno za Srbiju smo uneli ključnu odredbu: niko neće biti naš kandidat, na bilo kakvoj listi, a da nije pobedio na predizborima koje ćemo mi organizovati. Što se zajedničkog nastupa tiče, jasno je da idemo prema nastupu u više kolona. Vodim stalne konsultacije sa Ne davimo Beograd, sa velikim brojem pokreta. Sa Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, koji je stekao veliki autoritet u borbi za očuvanje životne sredine, takođe imam stalnu komunikaciju. Korak po korak pokušavamo da stvorimo grupaciju koja ima, u bitnim crtama, zajedničku politiku, a ima sposobnost organizovanja delotvorne političke akcije.Šta će biti sa drugima- videćemo. Ne izgleda mi neostvarivo da opozicija nastupi u tri ozbiljne kolone.

MONITOR: Mnogo nade u promjene polaže se u izbore u Beogradu. Vi ste šest godina vodili Šabac, imate iskustva: šta je potrebno za pobjedu u Beogradu i da li je  i bojkot opcija?

ZELENOVIĆ: Vlast u Beogradu nema većinu. Bitka se vodi za neopredeljene birače, odnosno za to da li će oni izaći na izbore, ili ne.

Zelena koalicija ima ogroman potencijal. Važno je da imamo volju da pobedimo. To bi značilo da su ljudi poverovali da mogu da uzmu svoju sudbinu u svoje ruke. Ne damo da nam zagade vodu, možemo da zavedemo red i da imamo čist vazduh, možemo da stanemo na kraj urbanističkom ludilu…Dakle, biće velika bitka za Beograd.

Bojkot je uvek opcija, ako propadnu svi pokušaji da se vlast privede pameti oko izbornih uslova.

MONITOR: Sarađujete sa Ne davimo Beograd, na tzv. politici tri tačke. Predlažete i „integrisanje Zapadnog Balkana u djelotvornu ekonomsku i političku cjelinu“. Kako biste to izveli?

ZELENOVIĆ: Nema ovde normalnog života dok ne napravimo strateški dogovor sa Amerikom i EU. Vlast u Srbiji nema volju da ide u Evropu. U to sam siguran.

Zbog stanja duhova u Evropi i velikog otpora tamošnjih građana proširenju, mi ovde moramo da imamo odgovor. Vidim Zapadni Balkan bez granica. Zamislite više od 20 miliona ljudi koji se kreću slobodno, rade slobodno, vode svoje poslove po celom ovom prostoru bez ikakvih ograničenja, stvaraju filmove i pozorišne predstave, prevodimo jedni drugima knjige. I to ćemo, pre ili kasnije uraditi. Što pre, to bolje.

Kako ja to vidim, to je naš zajednički, regionalni, međukorak ka EU.

MONITOR: Nedavno ste bili gost na kongresu  grupacije URA, sarađujete i sa drugim bliskim partijama u regionu, Zajedno za Srbiju apliciraće za članstvo u Evropskoj zelenoj partiji…Šta je Vaša „lokalno-globalna“ politika?

ZELENOVIĆ: Svest o značaju zaštite zemljišta, vode i vazduha i vizija održivog, visokog ekonomskog rasta, utemeljena na cirkularnoj ekonomiji osnov je za veliku politiku. Pre svega, na ovaj način se uključujemo u novu tehnološku revoluciju, koja je započela u Americi i Evropi. Filozofija ekonomskog razvoja mora da bude promenjena, zato što smo planetu doveli u strašnu opasnost. Raslojavanje društva u najbogatijim zemljama došlo je do granice da više nije moguće održati osnovnu stabilnost. Zbog toga Amerikanci i Evropljani budžetski ubrizgavaju hiljade miljardi dolara i evra u pomoć siromašnima, u podršku srednjoj klasi, u nauku i tehnološki razvoj, prosvetu, zdravstvo i infrastrukturu. Zbog toga moraju da povećaju poreze i unište poreske rajeve.  Digitalizacija, veštačka inteligencija i veliki iskorak u nauci, treba da snažno povećaju efikasnost privrede. Dramatično smanjenje upotrebe sirovina, produženje veka trajanja potrošnih dobara, ogromno povećanje recikliranja, isto tako veliko smanjenje produkcije otpada i emisija – to je cirkularna ekonomija.

Politički, na ovim prostorima, od početka potonuća socijalizma u nacionalstičku kaljugu, što je ubrzano počelo da se dešava 80-ih godina prošlog veka, nije bilo ideologije sa ovako ogromnom snagom, kakva je danas zelena politika.

Da, bio sam nedavno u Crnoj Gori. Video sam se na kratko sa premijerom Krivokapićem i sa predsednikom parlamenta Bečićem.

Sa Dritanom Abazovićem sam otvorio razgovore o stvaranju saveza zelenih partija na celom Balkanu. Delimo iste poglede i optimizam oko ove stvari.

Već smo krenuli u akciju. U Dimitrovgradu sam, posle posete Crnoj Gori, imao izvanredan sastanak sa Vladislavom Panevim, kopredsednikom Zelenog pokreta, koji su na bugarskim parlamentarnim izborima prošle nedelje, u grupi Demokratična Bugarska, napravili četvrti rezultat, osvojivši 12 posto. Imamo priliku da na Balkanu napravimo zeleni pokret i jednu mirnu zelenu revoluciju. Šta se koga tiče da li verujete u Boga, ili ne, kojem se Bogu molite, da li govorite srpski, crnogorski ili albanski, šta se koga tiče da li ste zaljubljeni u osobu istog, ili suprotnog pola, šta koga briga šta radite u svom privatnom životu, ako ne date da ova pošast zatruje vodu, zemlju i vazduh, ako se borite za bolje zdravstvo i bolje školovanje dece, ako podržavate kulturu, ako ste slobodan čovek.

 

Većina građana u gotovo svim zemljama EU je protiv proširenja

MONITOR: Koliko je Brisel spreman da pritisne Aleksandra Vučića da obezbijedi „fer i poštene izbore“? Pomenuli ste da bi bilo dobro kada bi se i Vašington uključio u ove pregovore.

ZELENOVIĆ: To se menja, zbog toga što se menjaju i okolnosti. Moj čvrst stav je da krajnji ishod  ne zavisi od vlasti, već isključivo od sposobnosti opozicije da se prilagodi stvarnosti.

Mi moramo da razumemo svet u kome živimo. Danas je znatna većina građana u gotovo svim zemljama EU protiv proširenja Unije. U najvećim zemljama procenat protivljenja je zastrašujući. To prozapadnim političkim opcijama u Srbiji zagorčava život.

Sa druge strane, velike promene u NATO-u, a pre svega redefinisanje odnosa Amerike i Turske, čini Balkan prostorom važnih vojno-političkih dešavanja. Ta okolnost srpskim vlastima pravi noćnu moru.

Važno je da ljudi koji se bave politikom u Srbiji i koji veruju da je put ka normalnom životu građana naše zemlje ulazak u EU i stvaranje strateških veza sa Amerikom i Evropom, traže način da zapadnim političarima i građanima zapadnih zemalja pruže jasnu političku viziju evropske Srbije.

AKCIJA i Zajedno za Srbiju koje predvodim, formulisali su takvu viziju Srbije u dokumentu Zeleni dogovor za Srbiju. Kada god imam priliku objašnjavam ljudima iz inostranstva da smo mi u Srbiji sposobni da organizujemo život u zemjli na normalan način.

Bitnije od toga je da građane ubedimo da je normalan život moguć. Krećem se po celoj Srbiji, ohrabrujem ljude da uđu u politiku, da pokrenu  poznanike i prijatelje. Koliko god da je teško, ono što vidim svakoga dana čini me optimistom.

Pritisak na lošu vlast, pa i za izborne uslove, mora da se stvori u zemlji, iz želje ljudi da žive normalno i njihovog uverenja da je to moguće. Spolja će pritisak na vlast rasti srazmerno uverenju da smo sposobni da organizujemo uređenu državu i da imamo razumljivu politiku.

 

Odnos prema Crnoj Gori veliki cirkus koji služi za dobijanje glasova

MONITOR: Odnosi Srbija-Crna Gora prijete da destabilizuju novu vlast u Crnoj Gori. Od strane srpskih zvaničnika i predstavnika Srba pominje se nova sintagma „srpski svet“. Kako Vi vidite odnose između dvije države i kakvi biste željeli da oni budu?

ZELENOVIĆ: Vlasti u Srbiji su nesposobne da naprave bar održiv odnos sa svojim građanima koji ne misle kao oni, a kamoli sa drugim državama. Sve je to jedan veliki cirkus i služi samo dobijanju glasova u Srbiji. Služi i za pravljenje njihovog biznisa kada im prilike dozvole.

Nas cilj je da, što je to pre moguće, uspostavimo jedan ekonomski prostor, da imamo snažan i održiv ekonomski rast, da se, svi zajedno, izborimo da kao građani živimo u pristojnim državama, da imamo slobodne i poštene izbore, da sačuvamo svoje lepe zemlje od zagađenja .

To je moguće, a ja sam optimista!

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

DRAGOLJUB VUKOVIĆ, NOVINAR: Otvoren prostor za pregrupisavanja na političkoj sceni

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sasvim je izvjesno da Pokret Evropa sad nema kapaciteta da postane ozbiljna i demokratski ustrojena politička organizacija, što otvara prostor za moguća pregrupisavanja postojećih političkih aktera ali i, moguće, pojavljivanje nekih novih. Bez obzira na to kakvi će biti krajnji ishodi ovih procesa, izgledno je da oni sada neće voditi političkoj stabilizaciji i snaženju aktuelne izvršne vlasti. Ne bih se iznenadio da već naredne godine imamo vanredne parlamentarne izbore

 

 

MONITOR: Kako vidite izlazak iz PES-a predsjednika države Jakova Milatovića, i isključenje ministra pravde iz te partije Andreja Milovića?

VUKOVIĆ: Prvo što mi pada na pamet je komentar predsjednika te partije i aktuelnog premijera Milojka Spajića na pitanje novinara vezano za sjednicu Odbora za bezbjednost i odbranu Skupštine Crne Gore na kojoj je ministar Milović bio targetiran kao problematičan tip od strane šefa Specijalnog policijskog tima. Spajić je tada rekao da ono što se čulo na sjednici „priliči muškoj svalačionici iz IVa, IVb… razreda…“ Aktuelna dešavanja u njegovoj stranci su takođe uporediva sa nadgornjavanjem tinejdžera u svlačionici željnih dokazivanja i moći.

Pokret Evropa sad meni liči na grupu ljudi koja se okupila sticajem okolnosti i koju ne povezuje nikakva čvrsta ideološka armatura, osim želje za dokazivanjem i moći. Čim te armature nema, onda su diobe i odlasci dio neke političke normalnosti. Osim toga, već na početku su pokazali da nijesu odmakli od autoritarnih modela političkog organizovanja u kome se insistira na monolitnosti i lojalnostim, a ne na unutarpartijskom pluralizmu koji kroz argumentovanu debatu vodi do odluka većine koje poštuje partijska manjina. U autoritarnim partijama i neistomišljenike u svojim redovima doživljavaju kao neprijatelje koje treba eliminisati, tako da mi se čini da Evropa sad funkcioniše po tome modelu.

Milatovićevo istupanje vidim kao dio pragmatičnog otklona od Spajićeve i Vladine olako obećane brzine reformi i boljeg života i mapiranje, u zavjetrini funkcije predsjednika države, neke izvjesnije vlastite političke budućnosti.

Iza Milovićevog isključenja izgleda da takođe stoji pragmatizam, kojim partijsko vođstvo žrtvuje važnu figuru zarad produžetka partije i zaštite ’kralja’.

MONITOR: Kako se to  može odraziti na buduće političke procese i funkcionisanje vlasti?

VUKOVIĆ: Sasvim je izvjesno da Pokret Evropa sad nema kapaciteta da postane ozbiljna i demokratski ustrojena politička organizacija, što otvara prostor za moguća pregrupisavanja postojećih političkih aktera ali i, moguće, pojavljivanje nekih novih. Bez obzira na to kakvi će biti krajnji ishodi ovih procesa, izgledno je da oni sada neće voditi političkoj stabilizaciji i snaženju aktuelne izvršne vlasti. Ne bih se iznenadio da već naredne godine imamo vanredne parlamentarne izbore.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka prvog marta ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

TATJANA LAZAREVIĆ, UREDNICA PORTAL KOSSEV: Tope se posljednje ružičaste naočare Srba sa Kosova

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ciljano katastrofičnom” politikom iz Beograda , kosovskim vlastima se sve vrijeme, izgleda, obezbjeđuje alibi

 

MONITOR: Nedavno se navršilo 16 godina otkako je Skupština Kosova proglasila nezavisnost. Kada se govori o Kosovu, uvijek su u fokusu odnosi Albanaca i Srba. Mijenjale su se vlasti i u Beogradu i u Prištini, koliko i kako su se mijenjali međuetnički odnosi, i „zvanični“ i „nezvanični“?

LAZAREVIĆ: Odnosi srpskog i albanskog naroda su se dodatno zaoštrili unazad nekoliko godina. I jedni i drugi nastupaju sa pozicija samoviktimizacije i optuživanja druge strane za zlodela. Dijalog izostaje, a javni prostor je sa obe strane kontaminiran mržnjom, promocijom nasilja i propagande. Kod srpske zajednice dominira i strah, pride. Samoopredeljenje je podiglo očekivanja svom biračkom telu kada je u pitanju odnos prema Srbiji, Severu Kosova, kao i svojevrsnom istorijskom revizionizmu, i u taj balon su poslednju godinu dana uvukli i one koji su tradicionalno bili naklonjeniji drugim strankama – pre svega PDK, kao i LDK, i AAK. Ovakva situacija koincidira upravo sa promenom vlasti u Prištini. Dvadeset pet godina nakon konflikta, do pomirenja srpskog i albanskog naroda nije došlo, ali se život tokom godina normalizovao do nivoa izgrađene konstruktivne komunikacije, dijaloga i saradnje – bilo na pojedinačnom, ili lokalno-opštinskom nivou; ili čak, epizodno, i između samih pregovaračkih strana. Sa takvom je praksom prekinuto dolaskom Samoopredeljenja na vlast. Kako je za tango potrebno dvoje, zvanični Beograd prenaglašava već očigledne negativne efekte politike Samoopredeljenja po Srbe sa Kosova u meri izjednačavanja ‘kurtizacije’ Severa sa ‘okupacijom’, iako je sam Sever pod međunarodnom vojnom i administrativnom jurisdikcijom još od ‘99-sa čim se Srbija saglasila, kao i postepenim prenošenjem jurisdikcija na kosovske vlasti. Sever je de fakto militarizovan merama Prištine. Citiraću i utisak koji je vidjiv na severu – “ciljano katastrofičnom” politikom iz Beograda , kosovskim vlastima se sve vreme, izgleda, obezbeđuje alibi za postupke koje jedino iskreno ne odobravaju Srbi sa Kosova, ali i čija se volja ni za jednu stranu istinski ne računa.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka prvog marta ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BUDISLAV MINIĆ, ADVOKAT: Daleko od suštinskih promjena u pravosuđu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ne samo hvalisanje aktuelne vlasti već i hvalospjevi dobijeni od međunarodnih partnera koji su neskrivenim olakšanjem prokomentarisali prekid dugovremene blokade vrha pravosuđa, kazuje o dubini potonuća na koje smo bili svikli s vladama i nakon promjene vlasti

 

 

MONITOR: Ministarstvo evropskih poslova opet je saopštilo da očekuje završna mjerila za poglavlje 23, 24 u junu ove godine. Gdje je Crna Gora kada je u pitanju vladavina prava danas i koliko je realno da ispunimo zadatke koji se od nas traže u tom zahtjevnom poglavlju do ljeta da bi dobili završna mjerila?

MINIĆ: Crna Gora i danas, kao i u prethodnom periodu, simulacija demokratije i vladavine prava. Ona značajno zaostaje u zadovoljenju prije svega svojih potreba u oblasti uspostavljanja vladavine prava a onda i u ispunjenju zadataka na putu priključenja Evropskoj uniji. Taj značajan zaostatak dijelom je posljedica svjesne opstrukcije od strane dobitnika tranzicije koji su do 30. avgusta 2020. godine bili na vlasti i koncipirali pravni, obrazovni, kao i ukupni sistem u skladu sa svojim ličnim, grupnim i drugim partikularnim interesima, na štetu opštih, u sistemu rigidne partitokratije transformisane u mafiokratiju.

Ispunjenje zadataka u vezi sa dosadašnjim mjerilima za poglavlja 23 i 24 nije bilo pretjerano zahtjevno. Odnosilo se na ispunjenje nužnih pretpostavki za uspostavljanje osnova za izgradnju i otpočinjanje djelovanja pravosuđa u skladu sa evropskim standardima.  Međutim, ključni problem je predstavljalo odsustvo političke volje vladajućih struktura da se iskreno posvete tom cilju. Njegovo  ispunjenje je predstavljalo ozbiljnu prijetnju najvišim nosiocima vlasti i njima bliskim strukturama “ostvarenim” u vrijeme i na način koji zahtijevaju ozbiljna preispitivanja u pravičnim postupcima pred samostalnim i nezavisnim organima efikasnog pravosuđa, koncipiranog od kredibilnih i kompetentnih ljudi na svim nivoima.

Dosadašnje  (podsticajne) ocjene našeg napretka od strane međunarodnih partnera, pozitivnije su od iskustva nas praktičara u svakodnevnom suočavanju sa tim sistemom. Vjerujem da će  ubuduće najozbiljniji problem biti ljudski potencijal obrazovan u postojećem obrazovnom sistemu i sa radnim iskustvom i navikama dosadašnjeg pravosuđa.

MONITOR: Vlasti se za sada hvale izborom upražnjenih pozicija u vrhu pravosuđa. Koliko je dobro obavljen taj zadatak?

MINIĆ: Ne samo hvalisanje aktuelne vlasti već i hvalospjevi dobijeni od međunarodnih partnera koji su neskrivenim olakšanjem prokomentarisali prekid dugovremene blokade vrha pravosuđa, kazuje o dubini potonuća na koje smo bili svikli s Vladama i nakon promjene vlasti.

Sa iskustvom neposrednog očevica protivustavnog dijeljenja pravde i zastupanja imovinskopravnih interesa Crne Gore od strane dviju izabranih sutkinja Ustavnog suda Crne Gore kažem da je forma zadovoljena a suština, nažalost, nepromijenjena i opredijeljena dominacijom neodgovrne partitokratije.

MONITOR: Ministar pravde najavio je brojne izmjene zakona koje se tiču pravosuđa, od kojih su neke osporavane, kao i novi specijalni sud. Kako komentarišete te najave?

MINIĆ: Kao sve zbrzavane aktivnosti o stvarima za koje je neophodno najšire uključenje, inače našeg preskromnog potencijala, kompetentnih ljudi. Te izmjene se  kvalitetno mogu donijeti nakon svestranog stručnog sagledavanja stanja i mjera u skladu sa sveobuhvatno utvrđenim potrebama.

MONITOR: Doskorašnja zastupnica u Strazburu Valentina Pavličić podnijela je tužbu protiv Vlade zbog razrešenja. Kako komentarišete oluku Vlade da razriješi zastupnicu Pavličić prije odluke Ustavnog suda?

MINIĆ: Karakterističan volunatrizam od strane ove kao i prethodnih Vlada nakon “osvježenja”. Uz  ignorantski odnos prema neophodnim procedurama, i bez temeljinog  pristupa u oblasti razrješenja i imenovanja.

MONITOR: Ove sedmice uhapšen je jedan od suvlasnika kompanije Bemax i više drugih osoba zbog šverca cigareta. Kako vidite tu akciju SDT –a?

MINIĆ: Kao jedan u nizu primjera odlučnosti odgovornog nosioca pravosudne funkcije na čelu SDT-a  da radi svoj posao, uprkos odsustvu neophodnih kadrovskih, prostornih i ostalih uslova. To pokazuje  suštinsku razliku koja se postiže pravilnim izborom/smjenom GST-a.

Nadam se sličnoj promjeni i izborom VDT-a. No, moje strepnje su brojne i, bojim se, vrlo realne u pogledu mnogih  neophodnih faktora za uspješan ishod rada posvećenih nosilaca složenih, izazovnih i višestruko opasnih pravosudnih funkcija u ambijentu (kakav je crnogorski) decenijama kontaminirane države i društva.

MONITOR: Mnoge optužnice vezane za visoke funkcionere i organizovani kriminal još čekaju epilog. Koliko je pravosuđe u stanju da ih iznese?

MINIĆ: Nepoznat mi je kvalitet tih optužnih akata. Međutim, poznavajući sudski sistem plašim se da nije u pitanju moj pesimizam već realan strah za ishod i najkvalitetnijih optužnica pred netaknutim ostatkom sudstva koncipiranog od strane “ostvarenih” mafiokratskih struktura u svim trima granama vlasti. Nažalost, poznati su ponižavajući prostorni i ostali uslovi prvenstveno  za rad tužilaštva, ali i neodgovarajući kapaciteti i kriterijumi prijema i napredovanja u sudskoj vlasti. U  kontinitetu. Sve uz apsolutnu nedoraslost vladajuće i opozicione “političke elite” izazovima prijeko potrebne temeljite reforme sudstva i  uopšte  pravosuđa.

Zbog brojnih limitirajućih činjenica pesimista sam u pogledu skorije transformacije pravosuđa. Kontinuirane su  barijere promjenama u vidu nepromijenjene neodgovornosti svih vlasti tokom proteklih godina i decenija.

MONITOR: Uprkos obećanjima, SDT  još čeka podršku vezanu za prostorne i druge kapacitete. Šta to govori? 

MINIĆ: To svjedoči o nezrelom društvu. Nerealna su očekivanja laičke javnosti od pravosuđa u postojećim ljudskim i svim ostalim kapacitetima, tačnije ograničenjima. Zbog donosioca odluka koji su  nedorasli situaciji, odluke izostaju a nerijetko je bolje da se takve ne donose.  Partitokrate su jednako siromašnih stručnih kapaciteta,  a  njihove odluke su  vođene ličnim i partikularnim interesima, sa enormno naraslim kvazipopulizmom nakon “osvježenja” od 30.08.2020. godine. U odsustvu neophodne građanske svijesti u crnogorskom društvu,  oni se samo pod pritiskom spoljnih činilaca,  u vezi sa ispunjenjem uslova za pristupanje Evropskoj uniji , bave pravosuđem. I to u mjeri koja nije nastavak zastoja u tom procesu koji su svjesno napravile mafiokrate,  a  nakon njihove smjene nastavile partitokratske strukture zarobljene prizemnim ličnim i međupartijskim (i unutarpartijskim) obračunima.

Suvišno je ponavljati odsustvo neophodnog uticaja stručne javnosti u pravcu suštinskih promjena u pravosuđu i u državi i društvu u cjelini.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo