Povežite se sa nama

INTERVJU

Nebojša Zelenović, predsjednik partije Zajedno za Srbiju i lider Građanske platforme AKCIJA: Vidim Zapadni Balkan bez granica

Objavljeno prije

na

Politički, na ovim prostorima, od početka potonuća socijalizma u nacionalstičku kaljugu, nije bilo ideologije sa ovako ogromnom snagom, kakva je danas zelena politika

 

MONITOR: Počeli su pregovori vlasti i opozicije u Srbiji  uz posredstvo poslanika Evropskog parlamenta. Vjerovatno ste vidjeli komentare – da je vlast na te pregovore delegirala nekompetentne predstavnike. Kako  na to gledate?

ZELENOVIĆ: Srbija je zarobljena država. Vlast besomučno zloupotrebljava budžet, policiju, tužilaštvo, tajne službe i sudove da bi došla do glasova. Mafija je otvoreno mobilisana da tzv. sigurne glasače sprovede do biračkih mesta. Sve televizije sa nacionalnom frekvencijom i tabloidi duvaju u tikvu sa režimom, po  dnevnim uputstvima.

U takvim okolnostima opozicija, u stvari, i ne pregovara sa vlašću. Mi vodimo debatu sa EU. Evropljani, kada se bave ovakvim stvarima u nesrećnim zemljama, poštujući mehanizam svog funkcionisanja, angažuju Evropski parlament. E, tako mi, u stvari razgovaramo sa Bilčikom i Tanjom Fajon, kojima pomažu Knut Flekenštajn i Eduard Kukan, a to su sve sadašnji i bivši poslanici EP-a.

Dakle, nevažno je koga režim delegira. Nije ideja da oni vode debatu. Ideja je da prave cirkus za televizije sa nacionalnim fekvencijama i tabloide i za nesrećne ljude koji ne mogu da gledaju i čitaju bilo šta drugo. Takvih građana ima u Srbiji 54 posto. Tu je ključna tajna i glavna poluga moći režima.

MONITOR: Nema relevantnog izvještaja međunarodnih organizacija koji ne insistira na niskom nivou medijskih sloboda u Srbiji. Predlažete da se slobodna nacionalna frekvencija dodijeli nekoj nezavisnoj TV kući. Mislite li da je to lakše sprovodivo i djelotvornije od jednog od 40-ak zahtjeva opozicije iz 2019. i 2020?

ZELENOVIĆ: Prorežimski mediji su instrument kojim vlast pravi veliki rijaliti od političkog i javnog života. Rekao sam već, više od polovine građana može da prati samo te medije.

Da zamislimo Srbiju u kojoj svaki čovek može, ukoliko to želi, da gleda televiziju koja je profesionalno uređivana. Ne dakle opozicionu televiziju, već vođenu po uzusima novinarskog posla.  Stvari bi se iz korena promenile.

Nije čudo da vodeći ljudi iz vlasti dobijaju napad panike i imaju izlive besa prema svakome ko im to pomene.

Pokušavam da ubedim kolege iz opozicije koliko je ovaj zahtev važan. Uspeo sam da to bude deo pregovaračke platforme grupacije čiji je Zajedno za Srbiju deo u ovim pregovorima. Ja ne odustajem. Pre, ili kasnije, ovo će biti ostvareno.

MONITOR: Svojevremeno ste podržali i predlog Skupštine slobodne Srbije da se organizuju unutaropozicioni izbori. To se nije ostvarilo, kao ni očekivanje da će opozicija nastupati jedinstvenije u pregovorima sa vlašću. Odakle toliki nedostatak pragmatičkog jedinstva?

ZELENOVIĆ: Predizbori bi pokrenuli Srbiju. Šta ćete bolje nego da građani, koji ne pristaju na ovakav život, izaberu kandidate za poslanike, odbornike, nosioca liste za beogradske i predsedničke izbore? Dobili bismo kandidate koji imaju legitimitet. Dobili bismo i veliki broj aktivista, koji bi sa velikim entuzijazmom učestvovali u kampanji i čuvali biračke kutije na dan izbora.U ovom trenutku, na žalost, nema volje u opoziciji da se prethodni izbori sprovedu. Ali i to će se desiti, pre ili kasnije.U Statut Zajedno za Srbiju smo uneli ključnu odredbu: niko neće biti naš kandidat, na bilo kakvoj listi, a da nije pobedio na predizborima koje ćemo mi organizovati. Što se zajedničkog nastupa tiče, jasno je da idemo prema nastupu u više kolona. Vodim stalne konsultacije sa Ne davimo Beograd, sa velikim brojem pokreta. Sa Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, koji je stekao veliki autoritet u borbi za očuvanje životne sredine, takođe imam stalnu komunikaciju. Korak po korak pokušavamo da stvorimo grupaciju koja ima, u bitnim crtama, zajedničku politiku, a ima sposobnost organizovanja delotvorne političke akcije.Šta će biti sa drugima- videćemo. Ne izgleda mi neostvarivo da opozicija nastupi u tri ozbiljne kolone.

MONITOR: Mnogo nade u promjene polaže se u izbore u Beogradu. Vi ste šest godina vodili Šabac, imate iskustva: šta je potrebno za pobjedu u Beogradu i da li je  i bojkot opcija?

ZELENOVIĆ: Vlast u Beogradu nema većinu. Bitka se vodi za neopredeljene birače, odnosno za to da li će oni izaći na izbore, ili ne.

Zelena koalicija ima ogroman potencijal. Važno je da imamo volju da pobedimo. To bi značilo da su ljudi poverovali da mogu da uzmu svoju sudbinu u svoje ruke. Ne damo da nam zagade vodu, možemo da zavedemo red i da imamo čist vazduh, možemo da stanemo na kraj urbanističkom ludilu…Dakle, biće velika bitka za Beograd.

Bojkot je uvek opcija, ako propadnu svi pokušaji da se vlast privede pameti oko izbornih uslova.

MONITOR: Sarađujete sa Ne davimo Beograd, na tzv. politici tri tačke. Predlažete i „integrisanje Zapadnog Balkana u djelotvornu ekonomsku i političku cjelinu“. Kako biste to izveli?

ZELENOVIĆ: Nema ovde normalnog života dok ne napravimo strateški dogovor sa Amerikom i EU. Vlast u Srbiji nema volju da ide u Evropu. U to sam siguran.

Zbog stanja duhova u Evropi i velikog otpora tamošnjih građana proširenju, mi ovde moramo da imamo odgovor. Vidim Zapadni Balkan bez granica. Zamislite više od 20 miliona ljudi koji se kreću slobodno, rade slobodno, vode svoje poslove po celom ovom prostoru bez ikakvih ograničenja, stvaraju filmove i pozorišne predstave, prevodimo jedni drugima knjige. I to ćemo, pre ili kasnije uraditi. Što pre, to bolje.

Kako ja to vidim, to je naš zajednički, regionalni, međukorak ka EU.

MONITOR: Nedavno ste bili gost na kongresu  grupacije URA, sarađujete i sa drugim bliskim partijama u regionu, Zajedno za Srbiju apliciraće za članstvo u Evropskoj zelenoj partiji…Šta je Vaša „lokalno-globalna“ politika?

ZELENOVIĆ: Svest o značaju zaštite zemljišta, vode i vazduha i vizija održivog, visokog ekonomskog rasta, utemeljena na cirkularnoj ekonomiji osnov je za veliku politiku. Pre svega, na ovaj način se uključujemo u novu tehnološku revoluciju, koja je započela u Americi i Evropi. Filozofija ekonomskog razvoja mora da bude promenjena, zato što smo planetu doveli u strašnu opasnost. Raslojavanje društva u najbogatijim zemljama došlo je do granice da više nije moguće održati osnovnu stabilnost. Zbog toga Amerikanci i Evropljani budžetski ubrizgavaju hiljade miljardi dolara i evra u pomoć siromašnima, u podršku srednjoj klasi, u nauku i tehnološki razvoj, prosvetu, zdravstvo i infrastrukturu. Zbog toga moraju da povećaju poreze i unište poreske rajeve.  Digitalizacija, veštačka inteligencija i veliki iskorak u nauci, treba da snažno povećaju efikasnost privrede. Dramatično smanjenje upotrebe sirovina, produženje veka trajanja potrošnih dobara, ogromno povećanje recikliranja, isto tako veliko smanjenje produkcije otpada i emisija – to je cirkularna ekonomija.

Politički, na ovim prostorima, od početka potonuća socijalizma u nacionalstičku kaljugu, što je ubrzano počelo da se dešava 80-ih godina prošlog veka, nije bilo ideologije sa ovako ogromnom snagom, kakva je danas zelena politika.

Da, bio sam nedavno u Crnoj Gori. Video sam se na kratko sa premijerom Krivokapićem i sa predsednikom parlamenta Bečićem.

Sa Dritanom Abazovićem sam otvorio razgovore o stvaranju saveza zelenih partija na celom Balkanu. Delimo iste poglede i optimizam oko ove stvari.

Već smo krenuli u akciju. U Dimitrovgradu sam, posle posete Crnoj Gori, imao izvanredan sastanak sa Vladislavom Panevim, kopredsednikom Zelenog pokreta, koji su na bugarskim parlamentarnim izborima prošle nedelje, u grupi Demokratična Bugarska, napravili četvrti rezultat, osvojivši 12 posto. Imamo priliku da na Balkanu napravimo zeleni pokret i jednu mirnu zelenu revoluciju. Šta se koga tiče da li verujete u Boga, ili ne, kojem se Bogu molite, da li govorite srpski, crnogorski ili albanski, šta se koga tiče da li ste zaljubljeni u osobu istog, ili suprotnog pola, šta koga briga šta radite u svom privatnom životu, ako ne date da ova pošast zatruje vodu, zemlju i vazduh, ako se borite za bolje zdravstvo i bolje školovanje dece, ako podržavate kulturu, ako ste slobodan čovek.

 

Većina građana u gotovo svim zemljama EU je protiv proširenja

MONITOR: Koliko je Brisel spreman da pritisne Aleksandra Vučića da obezbijedi „fer i poštene izbore“? Pomenuli ste da bi bilo dobro kada bi se i Vašington uključio u ove pregovore.

ZELENOVIĆ: To se menja, zbog toga što se menjaju i okolnosti. Moj čvrst stav je da krajnji ishod  ne zavisi od vlasti, već isključivo od sposobnosti opozicije da se prilagodi stvarnosti.

Mi moramo da razumemo svet u kome živimo. Danas je znatna većina građana u gotovo svim zemljama EU protiv proširenja Unije. U najvećim zemljama procenat protivljenja je zastrašujući. To prozapadnim političkim opcijama u Srbiji zagorčava život.

Sa druge strane, velike promene u NATO-u, a pre svega redefinisanje odnosa Amerike i Turske, čini Balkan prostorom važnih vojno-političkih dešavanja. Ta okolnost srpskim vlastima pravi noćnu moru.

Važno je da ljudi koji se bave politikom u Srbiji i koji veruju da je put ka normalnom životu građana naše zemlje ulazak u EU i stvaranje strateških veza sa Amerikom i Evropom, traže način da zapadnim političarima i građanima zapadnih zemalja pruže jasnu političku viziju evropske Srbije.

AKCIJA i Zajedno za Srbiju koje predvodim, formulisali su takvu viziju Srbije u dokumentu Zeleni dogovor za Srbiju. Kada god imam priliku objašnjavam ljudima iz inostranstva da smo mi u Srbiji sposobni da organizujemo život u zemjli na normalan način.

Bitnije od toga je da građane ubedimo da je normalan život moguć. Krećem se po celoj Srbiji, ohrabrujem ljude da uđu u politiku, da pokrenu  poznanike i prijatelje. Koliko god da je teško, ono što vidim svakoga dana čini me optimistom.

Pritisak na lošu vlast, pa i za izborne uslove, mora da se stvori u zemlji, iz želje ljudi da žive normalno i njihovog uverenja da je to moguće. Spolja će pritisak na vlast rasti srazmerno uverenju da smo sposobni da organizujemo uređenu državu i da imamo razumljivu politiku.

 

Odnos prema Crnoj Gori veliki cirkus koji služi za dobijanje glasova

MONITOR: Odnosi Srbija-Crna Gora prijete da destabilizuju novu vlast u Crnoj Gori. Od strane srpskih zvaničnika i predstavnika Srba pominje se nova sintagma „srpski svet“. Kako Vi vidite odnose između dvije države i kakvi biste željeli da oni budu?

ZELENOVIĆ: Vlasti u Srbiji su nesposobne da naprave bar održiv odnos sa svojim građanima koji ne misle kao oni, a kamoli sa drugim državama. Sve je to jedan veliki cirkus i služi samo dobijanju glasova u Srbiji. Služi i za pravljenje njihovog biznisa kada im prilike dozvole.

Nas cilj je da, što je to pre moguće, uspostavimo jedan ekonomski prostor, da imamo snažan i održiv ekonomski rast, da se, svi zajedno, izborimo da kao građani živimo u pristojnim državama, da imamo slobodne i poštene izbore, da sačuvamo svoje lepe zemlje od zagađenja .

To je moguće, a ja sam optimista!

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

SONJA DRAGOVIĆ, ISTRAŽIVAČICA IZ OBLASTI URBANIZMA NA UNIVERZITETSKOM INSTITUTU LISABON I ČLANICA GRUPE KANA: Temeljno nerazumijevanje planiranja prostora

Objavljeno prije

na

Objavio:

Mi – čitavo društvo – godinama pokušavamo da se snađemo u sistemu planiranja prostora određenom kombinacijom starih planova koji su i dalje na snazi, i novih propisa koji su neproduktivni, ako ne i sasvim beskorisni

 

MONITOR: Vidite li naznake da nova vlast ima volju da poboljša prostorno planiranje i da spriječi dalji urbanistički i graditeljski haos u Podgorici i na Primorju?

DRAGOVIĆ: Nosimo se sa temeljnim nerazumijevanjem problema u prostornom planiranju od strane nadležnih za ovu oblast. Uzmimo za primjer to što se dešava, ili bolje rečeno ne dešava, sa zakonskim okvirom. Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. je i dalje na snazi, iako je poguban za održiv i ujednačen prostorni razvoj Crne Gore;  o predlogu za izmjene opet treba da raspravljamo usred ljeta – kažem opet, jer je tako bilo i prošle godine, kada je ovaj Zakon posljednji put izmijenjen. Evidentan je nedostatak shvatanja važnosti zakonskog okvira i hitnosti temeljnog preispitivanja modela koji je do sada bio na snazi, a to je nužno za bilo kakav napredak u ovoj oblasti.

MONITOR: Koliko povjerenje uliva ministar Mitrović?

DRAGOVIĆ: Ministar Mitrović ne uliva povjerenje, nego  pruža razloge za zabrinutost. Njegove izjave pokazuju nerazumijevanje povezanosti prostornog planiranja, ekonomske situacije i održivog razvoja, što je veliki hendikep za nekog ko vodi ovako važan resor. Primjera je mnogo, ali navešću jedan iz emisije Načisto, kada je Mitrović rekao da je jedan od razloga za sadašnje stanje prostornog razvoja to što prije 15 godina ekološka svijest nije bila razvijena i da bi bilo dobro da se ekolozi uključe u procese planiranja. Niko ne poriče da smo danas svjesniji ekoloških problema nego što smo bili ranije – i u Crnoj Gori, i globalno – i da je neophodno veće učešće stručnjaka za ovu oblast u svim procesima koji se tiču budućeg razvoja. No od suštinske je važnosti da ministar koji se bavi ovom oblašću razumije da korijen problema leži u nečemu drugom: u ekonomskom modelu zasnovanom na stalnoj ekspanziji gradnje, u permisivnosti zakonskog okvira, i u nemoći vlasti da artikuliše i sprovede viziju razvoja zasnovanu na opštem, zajedničkom dobru, umjesto na privatnoj dobiti. Ministar je pokazao da ovo ne razumije i sopstvenim postupcima, kada je odlučio da mu to što posjeduje zemlju na kojoj može da gradi i novac za izgradnju daje pravo da gradi kuću mimo planova – kada je, dakle, odlučio da mu to što je u privilegovanoj imovinskoj poziciji daje pravo da ne poštuje plan. Zabrinjavajuće je da neko sa takvim razumijevanjem sistema planiranja sada vodi resor koji bi trebalo da donese i sprovede progresivne promjene, i ne znam da li se tome možemo nadati.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESNA PEŠIĆ, SOCIOLOŠKINJA: Srbija da okrene drugi list

Objavljeno prije

na

Objavio:

Za mene je pitanje zašto je veliki dio srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosjećanje prema preko osam hiljada pobijenih dječaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa

 

MONITOR: Valentin Incko je na samom kraju mandata nametnuo dopunu Krivičnog zakona BiH, propisujući kazne za poricanje zločina genocida. Kako komentarišete tu odluku?

PEŠIĆ: Ne mogu da se upuštam u poteze Incka da li su dobri i koliko će biti uspešni da se u BiH kažnjava poricanje genocida u Srebrenici (reakcije Dodika su već poznate). Za mene je to pitanje zašto je veliki deo srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosećanje prema preko osam hiljada pobijenih dečaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa. Zar ne osećamo ljudsku tugu prema tolikim ljudskih žrtvama koje su iskasapljene od ruke srpskog vođstva u RS. Kao da nam na pamet ne pada da se izvinimo za tolike pokolje, zatražimo  opraštaj i većno sećanje na te žrtve i sopstvenu bruku. Kakvo je to preganjanje da li je u Srebrenici bio genocid ili „strašni zločin“, kao da nije bilo suda i presuda. Srbija je jedina koja ne priznaje genocid u Srebrenici. Čestitam Crnoj Gori koja je uspela da donese Rezuluciju o genocidu u Srebrenici.

MONITOR: Jedan od mojih skorašnjih sagovornika iz BiH postavio je pitanje: Šta ćemo sa prošlošću? Svakodnevno svjedočimo prepucavanju političkih elita u tzv. regionu. REKOM proces se, izgleda, pokazao neizvodljivim. Šta je izvodljivo?

PEŠIĆ: Istoričar Markovina iz Hrvatske je konstatovao da je suočavanje sa prošlošću na tlu bivše Jugoslavije propalo, ili jednostavno nije uspelo. REKOM je postavio visoke zahteve u tom pogledu, a da ih je postavio i manje ambiciozno, opet i najskromnije zamišljeno suočavanje sa prošloću kao uslov pomirenja – ne bi uspelo. Time smo pokazali da nismo važni ni sebi ni drugima. Nema ovde kapaciteta za razumevanje događaja  i tragedije iz devedestih. Podgreva se balkanska „večna mržnja“, održava se ta vatra, bilo da je reč o vlastima ili opoziciji. Šta može umesto toga?  Markovina predlaže „miroljubivu koegzistenciju“, pa se i meni učinilo da bi to već bio veliki skok, ako zaista ne možemo da skočimo više od toga. Da bi to bio skromniji vid pomirenja, ali za nas značajan, da živimo u miru i koegzistenciji, i možda usmereni u istom pravcu, vrednostima i  saradnji.

MONITOR: Većinu zemalja Zapadnog Balkana opterećuju teški oblici organizovanog kriminala. Najčešće se u vezu dovode Srbija i Crna Gora. Kako ćemo izaći iz takvog „bratskog zagrljaja“?

PEŠIĆ: Pa tako što ćemo uvesti pravnu državu i ustavnu demokratiju, drugačiji sistem vrednosti, transparentnost vlade, umesto korupcije i ličnih odnosa – „ja tebi ti meni“ koji vladaju u našim plemenskim društvima u kojima su lični odnosi na prvom mestu, pa šta onda ostane za zakone koji se po pravilu olako krše. Samo u državama uređenim na vladavini prava možemo stići do normalne države, a mafija i kriminal ne mogu biti sistemski njen deo, nego se moraju  uredno goniti i kažnjavati. Kad država ne može da izađe na kraj sa klanovima, to je samo izgovor. To govori da su klanovi povezani sa državom ili su te države totalno nefukcionalne. Imam utisak da su neke bivše jugoslovenske republike to uspele, to da mafija nije u državi nego van nje – protiv koje se država bori i eliminiše je legitimnim i zakonskim sredstvima. I Hrvatska je jedno vreme bila mafijaška država, ali je uspela da mafiju izbaci iz države, što ne značći da mafije nema, nego je nema u državi. Srbija i Crna Gora u tome nisu uspešne države, a nisu ni na putu da do toga stignu, jer vidimo da se vlast održava i funkcioniše korišćenjem i uvlačenjem mafije u državu. Bez mafije ne uspevaju da se održe na vlasti, nego od mafije traže usluge koje moraju da se vrate. Eto to sada gledamo sa uhapšenim Belivukom, Miljkovićem i drugima koji u svojim iskazima  svedoče koliko i na koji način su bili angažovani od vrhova vlasti. To je tek početak i nisu sve rekli. Da bi se to sakrilo, Vučić danima prikazuje leševe, iskasapljene ljude, čisto smo zaplivali u nekrofiliju da bi se nekako skrenula pažnja sa toga šta ta družina radi na vlasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Nema obećanih reformi u prosvjeti. Čak ni o tome kako će tretirati užasna stanja u kojima se pojedine škole u Crnoj Gori nalaze – ministarka ne govori.

Mr Olivera Leković, v.d. direktorica nevladinog udruženja (NVU) Prosvjetna zajednica Crne Gore (PZCG), kazala je za Monitor da od resornog ministarstva zahtijevaju da se posveti gradnji nepartitokratskog sistema. „Imamo odgovornost da budemo kritičari svih koji pokušavaju da umjesto reforme koja će cijeniti stručnost i voditi kvalitetnijem obrazovanju svakog djeteta, nastave sa sprovođenjem sistema u kojem je najbitna partijska knjižica”.

Iz PZCG-a su nedavno, u saradnji sa NVO Udruženje Roditelji, pokrenuli kampanju pod nazivom Za društvo znanja, čiji je cilj da navede odgovorne u Vladi i Skupštini da prekinu tradiciju postavljanja partijskih vojnika za direktore škola i vrtića. Tražiće, navodi mr Leković, i izmjene Opšteg Zakona o obrazovanju kojim će se izbor direktora ubuduće urediti na način koji će garantovati transparentnost, profesionalizaciju i depolitizaciju, a na osnovu predloga prosvjetnih radnika, stručne zajednice i nevladinih organizacija. „Hoćemo da se sistem obrazovanja decentralizuje, kao i da resorno ministarstvo bude otvoreno za saradnju. Želimo da se budžet namijenjen za prosvjetu transparentno rasporedi i da se odrede prioriteti. Interesuje nas i kad će nastavnicima biti plaćen svaki čas preko norme, kad će se zaposliti kolege i asistenti (neki su i po deceniju na birou), kad ćemo imati plaćen prevoz, kad će se sistemski rješavati stambena pitanja prosvjetara i provjeriti rad Zadruge Solidarno, kao i do kad ćemo imati najmanju platu u regionu, pa i u Evropi. Nećemo stati sa zahtjevima. Godinama smo degradirani i na rubu egzistencije. Želimo društvo znanja”, navodi v.d. direktorica PZCG-a.

Nedavno je više članova radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju pobunilo protiv MPNKS-a, tvrdeći da su iz Ministarstva utvrdili nacrt tog propisa, bez konsultacije sa njima. Toliko o najavljivanom poboljšanju saradnje sa prosvjetarima.

Iz opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) pokrenuli su postupak za interpelaciju u kojoj će tražiti smjenu ministarke.

Mnogo je znakova koji ukazuju na očigledan nedostatak kompetencija u resoru Vesne Bratić. Kadrovska politika tek je jedan od njih.

Andrea JELIĆ

 

DETEKTOR: Svega, kao na vašaru

U Ministarstvu prosvjete nauke kulture i sporta – veselo. Smjenu direktora osnovnih i srednjih škola, upotpunile su i promjene u kadrovskoj strukturi Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Na mjesto bivšeg direktora Božidara Božovića bila je   postavljena Milena Martinović, konzervatorka za papir, iz čuvene svešteničke porodice. Nakon 5 dana efektivnog rada ona je dala neopozivu ostavku. Nije se, kako se čuje, snašla u nesređenoj dokumentaciji svojih prethodnika.

Nije to ni lako. Evo ilustracija. U Upravi za zaštitu kulturnih dobara ne postoji registar popisa valorizovanih kulturnih pokretnih i nepokretnih dobara. Između ostalog ne postoji ni dokument iz 1945. godine kojim se potvrđuje preuzimanje Ikone presvetle Bogorodice Filermose. Od 1929. godine Ikona se nalazila kod kralja Aleksandra Karađorđevića ali je kralj Petar II Karađorđević prije napuštanja zemlje, predao na čuvanje Manastiru Ostrog. Takođe, ne postoji ni rješenje iz 1978. godine kojim se potvrđuje vlasništvo drzave nad Ikonom. Držalac ikone je Narodni muzej Crne Gore, koji je to postao aktom Vlade Crne Gore, odnosno Republičke komisije za vjerska pitanja od 20. januara 1978. Papiri se negdje zaturili…  Takođe, ne postoji dokument da li Ikona treba da se čuva u muzeju. Ili u nekom od crkvenih objekata za što se zalaže ministrica Vesna Bratić.

Za vrijeme petodnevne „vladavine” mr Milene Martinović krenulo se sa rekonstrukcijom cetinjskog manastira. Za nju su trebali posebni konzervatorski uslovi i prije svega saglasnost Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Detektor saznaje – Mitropolija je zaboravila proceduru. Ili je  smatrala da joj saglasnost i ne treba.  Kao slučaju sanacije prilaznog stepeništa  Cetinjskog manastira kada je samo obavijestila Upravu da su radovi toga i toga datuma završeni.

Uglavnom, ode Milena Martinović. Njen prethodnik, bivši direktor Božidar Božović, DPS kadar, bio se prešaltao u nove vladajuće redove. Skrasio se kao  pomoćnik direktora za UNESCO.  No, preplivavanje nije uspjelo. Vlada ga je nedavno smijenila.

Bez direktora se ne može. Ministrica je na elektronskoj sjednici Vlade postavila Mladena Zagarčanina, arheologa iz Bara, na mjesto najnovijeg v. d. direktora Uprave za zastitu kulturnih dobara. Među ostalim kriterijuma za postvaljenje, jedan, po novome, veoma važan je ispunio: njegove fotografije sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem i ostalim svještencima iz Mitropolije krase društvene mreže. Uoči stupanja na funkciju najavio je jedan od prioriteta: “ Pronalaženje zajedničkog jezika s crkvom kojoj pripada veliki broj nepokretnih kulturnih dobara”. Prioritet će biti ispoštovan. Već prvog radnog dana u četvrtak ujutro direktor je zakazao sastanak sa Mitropolijom.

Da li će sa novim direktorom osvježiti u Upravi, čuće se. Pošto dolazi iz Bara sljeduju mu auto i vozač, njihove dnevnice i benzin. I, naravno, varijabila. Sve kao što je imala i njegova sugrađanka Anastazija Miranović kad je, u ime DPS-a, bila direktorica Uprave.

Koliko je nova valast ljuti protivnik nepotizma i partijskog zapošljavanja kazuje i opjevani podatak da je Vesna Bratić za  v.d. direktoricu podgoričke Gimnazije Slobodan Škerović postavila Biljanu Vučurović, suprugu poslanika i odbornika Jovana Jola Vučurovića, poznatog po vatrenom negiranju genocida. Za v.d. direktoricu OŠ Narodni heroj Savo Ilić u Kotoru  postavila je profesoricu Smiljanu Lazović, odbornicu  Demokratskog fronta. U Budvi je za v.d. direktoricu Srednje mješovite škole Danilo Kiš imenovana profesorica Nada Purić, bivša potpredsjednica Socijalističke narodne partije (SNP) koja je u januaru napustila tu stranku i dala podršku predsjedniku Opštine i lideru koalicije ,,Za budućnost Budve“ Marku Batu Careviću. Svega još tu ima.

U Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima, postoje 162 državne osnovne škole, 50 srednjih škola i 21 predškolska ustanova, 13 muzičkih škola, dva obrazovna centra, tri resursna centra, deset učeničkih i studentskih domova i četiri internata. Na smijenjena mjesta direktora do sad je postavljeno svega 7 ljudi koji ne pripadaju „pravoslavnoj većini”. Eto tako.

Stela O. KOVAČ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo