Povežite se sa nama

INTERVJU

RADE VELJANOVSKI, PROFESOR FAKULTETA POLITIČKIH NAUKA U BEOGRADU: Vučićeva vlast je bazirana na strahu

Objavljeno prije

na

Rade Veljanovski je diplomirao na novinarskom smjeru Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je na smjeru političke sociologije i doktorirao na novinarsko-komunikološkom smeru. Radio je kao novinar na Studiju B, a zatim na Programu 202 Radio Beograda. Bio je glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda do avgusta 1991. godine kada ga je smijenila tadašnja vlast. Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Objavio je veći broj stručnih radova. Na pitanje Monitora kako vidi aktuelnu političku scenu u Srbiji, Veljanovski je odgovorio:

VELJANOVSKI: Konfuzija, apatija, beznadežnost, potpuno poremećena ravnoteža vlasti i opozicije. Vidljiv je kontinuitet sa devedesetim godinama prošlog veka, jer su isti akteri, u nešto prepakovanoj varijanti, ponovo na vlasti. Nacionalizam i populizam su dominantna kolektivna svest. Alternativa se tek rađa, ali ukupno, opozicija je u pregrupisavanju i još nije dovoljno snažna.

MONITOR: Jesu li previše pesimisti oni koji tvrde da Srbiji nema spasa dok je na njenom čelu Vučić, dok je osuđeni ratni zločinac Šešelj poslanik, dok se rehabilituju četnici…
VELJANOSKI: Taj pesimizam ima osnova, ali treba se setiti da je Srbija i devedesetih imala Vučića i Šešelja na vlasti, zajedno sa njihovim zajedničkim mentorom Slobodanom Miloševićem. Razlika je što zločinci tada još nisu bili procesuirani, a umesto pesimizma, tada je prevladao politički aktivizam. Vučić ima moć, jer su njegove pristalice poluvojnička falanga: potkupljeni, izmanipulisani, naterani, ucenjeni. S druge strane političke scene aktivizam je umrtvljen razočaranošću koja je proizvedena od postpetooktobarskih vlasti.

MONITOR: Kako je Aleksandar Vučić postao svemoćni tehnolog vlasti i gospodar političkog života u Srbiji – predsjednik je i države, i parlamenta, i Vlade…?
VELJANOVSKI: Vučić je prigrabio ne samo svu vlast, nego i sve oblike bilo kakvog uticaja na javnost. On je, jednostavno, vladar koji odlučuje o svemu, a istovremeno postavlja kamene temeljce, preseca trake pred novim fabrikama, javno komentariše svaki važan i nevažan događaj. Njegov način vladanja baziran je na strahu. Zato svi u njegovom okruženju pristaju na njegove metode, učestvuju u njima i nadaju se sopstvenoj promociji. Podilaženje vođi je postalo način ponašanja i najvećeg broja medija koji obilato nude prostor i vreme za svaki njegov gest. Ne treba zaboraviti i da je u kolektivnoj svesti naroda, potreba za vođom, visko vrednovana.

MONITOR: Siniša Mali, umiješan u petnaestak afera, postao je ministar finansija Srbije, julovac huškač Aleksandar Vulin ministar je vojske, Nebojša Stefanović, plagijator doktorata, ministar je unutrašnjih poslova… O čemu to govori?
VELJANOVSKI: To govori o činjenici da je slepu poslušnost najlakše dobiti od onih koji imaju mrlje u biografijama. Ako im vođa oprašta i ako im pruža šansu da mu služe, ničije ih mišljenje više ne interesuje. Tu je kraj moralu, poštenju, obzirima, dostojanstvu. Čak i kada ih je kritikovao, kao u slučaju Siniše Malog, vođa ima božansko pravo da oprašta, rehabilituje, unapređuje.

MONITOR: Analitičari često navode da su mnogi lideri iz opozicije ucijenjeni, korumpirani, da su vrlo bogati i da im građani ne vjeruju… Kakvo je Vaše mišljenje o opoziciji u Srbiji?
VELJANOVSKI: U Srbiji, sem nove organizacije, Pokreta slobodnih građana, nema političke opcije koja nije bila na vlasti, na ovaj ili onaj način. Nažalost, svakoj je vlasti imanentno uverenje da je večita, da nikada neće doći u situaciju da polaže račune, da je dobijeno poverenje – zauvek. Građani su svoje nezadovoljstvo vlašću, koja je došla posle Miloševićevog režima, pokazali na izborima. To se nezadovoljstvo odnosi i na korupciju i bogaćenje, a ponajviše na zanemarivanje opšteg intersa. Opozicija je u Srbiji u previranju. Ona mora da se rekonstituiše, suoči sa sopstvenim propustima, ojača, programski profiliše i tako izgradi realnu alternativu.

MONITOR: Sudeći prema beogradskim tabloidima sukobi u regionu samo što nisu počeli. Srbija se uveliko naoružava, Ivica Dačić velikodušno je Hrvatskoj ponudio “diplomatski rat”, bujaju nacionalizmi, jača desnica, rehabilituju se ratni zločinci… Prijeti li nam opasnost od novog rata?
VELJANOVSKI: Sve je to održavanje atmosfere straha u kojoj Vučićev režim najbolje opstaje. Takvu atmosferu nije teško održati jer Balkan je uveliko inficiran nacionalizmom. U višedecenijskom latentnom, ali i agresivnom sukobu nacionalizama, najbolje uspevaju spski i hrvatski nacionalizam, ali i albanski i neki drugi. Nažalost, u nacionalnim elitama, ako to nije previše lepa reč za ono što treba da označi, ima više pojedinaca koji su se priklonili ovakvom obrascu, nego onih koji deluju razumno, katarzično i otrežnjujuće.

MONITOR: Vučić je nekoliko puta izjavljivao da će priznavanje nezavisnog Kosova biti uslov da Srbija postane članica Evropske unije, a u nedjelju je premijer Kosova kazao da je uslov za mirenje sa Srbijom priznavanje Kosova. Vaš komentar?
VELJANOVSKI: Uveren sam da i srpske i kosovske vlasti zanju šta mora da se dogodi. Srpska vlast odgađa rešenje koje joj nije po volji, a rešenje koje bi joj bilo po volji neće zadovoljiti ni kosovsku vlast ni Evropu i svet. Pri tom Vučić, ni njegovo okruženje nikada nisu rekli šta je njihov predlog. Priča o neispunjavanju Briselskog sporazuma je magla koja prikriva suštinu, a stav da ne treba ostaviti zamrznuti konflikt je kontradikcija u ponašanju vlasti. Sadašnja vlast Srbije jednostavno nije u stanju da prizna da je Kosovo isterano iz Srbije onda kada su oni sa Miloševićem vodili politiku i pokušava da problem što duže traje da bi slika bila drugačija.

MONITOR: Zašto na sve to što se dešava u Srbiji uglavnom ćutanjem reaguje akademska zajednica?
VELJANOVSKI: Jedan broj ljudi je zgrožen, neki su uplašeni, neki razočarani, što nam se sve ponovo događa. Intelektualna hrabrost je zatajila. S druge strane deo akademske zajednice „braneći nacionalen interese” podržava režim.

MONITOR: Radio-televizija Crne Gore je u velikoj nemilosti vlasti – smjenjuju se nepodobni članovi Savjeta, traži smjena generalne direktorice i direktora… Kako javni servis kao medijski model može da funkcioniše da bi bio u interesu javnosti?
VELJANOVSKI: Ni jednoj vlasti na Balkanu ne odgovara medijski model javnog servisa. Vladajuće strukture svuda, pa i u Crnoj Gori, navikle su na postojanje državnih, dakle, svojih radio televizija. Jedini način da se to promeni je sadejstvo medijskih profesionalaca i građana. Potreban je jak otpor zloupotrebama javnog servisa iznutra, ali i spolja uz pomoć građana. Oslanjanje na profesionalizam, evropsko iskustvo i evropsku medijsku politiku je jedini lek. Ako medijska kuća nije u potpunosti nezavisna, autonomna u svojoj uređivačkoj politici, to nije javni servis.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo