Povežite se sa nama

INTERVJU

RADE VELJANOVSKI, PROFESOR FAKULTETA POLITIČKIH NAUKA U BEOGRADU: Vučićeva vlast je bazirana na strahu

Objavljeno prije

na

Rade Veljanovski je diplomirao na novinarskom smjeru Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je na smjeru političke sociologije i doktorirao na novinarsko-komunikološkom smeru. Radio je kao novinar na Studiju B, a zatim na Programu 202 Radio Beograda. Bio je glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda do avgusta 1991. godine kada ga je smijenila tadašnja vlast. Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Objavio je veći broj stručnih radova. Na pitanje Monitora kako vidi aktuelnu političku scenu u Srbiji, Veljanovski je odgovorio:

VELJANOVSKI: Konfuzija, apatija, beznadežnost, potpuno poremećena ravnoteža vlasti i opozicije. Vidljiv je kontinuitet sa devedesetim godinama prošlog veka, jer su isti akteri, u nešto prepakovanoj varijanti, ponovo na vlasti. Nacionalizam i populizam su dominantna kolektivna svest. Alternativa se tek rađa, ali ukupno, opozicija je u pregrupisavanju i još nije dovoljno snažna.

MONITOR: Jesu li previše pesimisti oni koji tvrde da Srbiji nema spasa dok je na njenom čelu Vučić, dok je osuđeni ratni zločinac Šešelj poslanik, dok se rehabilituju četnici…
VELJANOSKI: Taj pesimizam ima osnova, ali treba se setiti da je Srbija i devedesetih imala Vučića i Šešelja na vlasti, zajedno sa njihovim zajedničkim mentorom Slobodanom Miloševićem. Razlika je što zločinci tada još nisu bili procesuirani, a umesto pesimizma, tada je prevladao politički aktivizam. Vučić ima moć, jer su njegove pristalice poluvojnička falanga: potkupljeni, izmanipulisani, naterani, ucenjeni. S druge strane političke scene aktivizam je umrtvljen razočaranošću koja je proizvedena od postpetooktobarskih vlasti.

MONITOR: Kako je Aleksandar Vučić postao svemoćni tehnolog vlasti i gospodar političkog života u Srbiji – predsjednik je i države, i parlamenta, i Vlade…?
VELJANOVSKI: Vučić je prigrabio ne samo svu vlast, nego i sve oblike bilo kakvog uticaja na javnost. On je, jednostavno, vladar koji odlučuje o svemu, a istovremeno postavlja kamene temeljce, preseca trake pred novim fabrikama, javno komentariše svaki važan i nevažan događaj. Njegov način vladanja baziran je na strahu. Zato svi u njegovom okruženju pristaju na njegove metode, učestvuju u njima i nadaju se sopstvenoj promociji. Podilaženje vođi je postalo način ponašanja i najvećeg broja medija koji obilato nude prostor i vreme za svaki njegov gest. Ne treba zaboraviti i da je u kolektivnoj svesti naroda, potreba za vođom, visko vrednovana.

MONITOR: Siniša Mali, umiješan u petnaestak afera, postao je ministar finansija Srbije, julovac huškač Aleksandar Vulin ministar je vojske, Nebojša Stefanović, plagijator doktorata, ministar je unutrašnjih poslova… O čemu to govori?
VELJANOVSKI: To govori o činjenici da je slepu poslušnost najlakše dobiti od onih koji imaju mrlje u biografijama. Ako im vođa oprašta i ako im pruža šansu da mu služe, ničije ih mišljenje više ne interesuje. Tu je kraj moralu, poštenju, obzirima, dostojanstvu. Čak i kada ih je kritikovao, kao u slučaju Siniše Malog, vođa ima božansko pravo da oprašta, rehabilituje, unapređuje.

MONITOR: Analitičari često navode da su mnogi lideri iz opozicije ucijenjeni, korumpirani, da su vrlo bogati i da im građani ne vjeruju… Kakvo je Vaše mišljenje o opoziciji u Srbiji?
VELJANOVSKI: U Srbiji, sem nove organizacije, Pokreta slobodnih građana, nema političke opcije koja nije bila na vlasti, na ovaj ili onaj način. Nažalost, svakoj je vlasti imanentno uverenje da je večita, da nikada neće doći u situaciju da polaže račune, da je dobijeno poverenje – zauvek. Građani su svoje nezadovoljstvo vlašću, koja je došla posle Miloševićevog režima, pokazali na izborima. To se nezadovoljstvo odnosi i na korupciju i bogaćenje, a ponajviše na zanemarivanje opšteg intersa. Opozicija je u Srbiji u previranju. Ona mora da se rekonstituiše, suoči sa sopstvenim propustima, ojača, programski profiliše i tako izgradi realnu alternativu.

MONITOR: Sudeći prema beogradskim tabloidima sukobi u regionu samo što nisu počeli. Srbija se uveliko naoružava, Ivica Dačić velikodušno je Hrvatskoj ponudio “diplomatski rat”, bujaju nacionalizmi, jača desnica, rehabilituju se ratni zločinci… Prijeti li nam opasnost od novog rata?
VELJANOVSKI: Sve je to održavanje atmosfere straha u kojoj Vučićev režim najbolje opstaje. Takvu atmosferu nije teško održati jer Balkan je uveliko inficiran nacionalizmom. U višedecenijskom latentnom, ali i agresivnom sukobu nacionalizama, najbolje uspevaju spski i hrvatski nacionalizam, ali i albanski i neki drugi. Nažalost, u nacionalnim elitama, ako to nije previše lepa reč za ono što treba da označi, ima više pojedinaca koji su se priklonili ovakvom obrascu, nego onih koji deluju razumno, katarzično i otrežnjujuće.

MONITOR: Vučić je nekoliko puta izjavljivao da će priznavanje nezavisnog Kosova biti uslov da Srbija postane članica Evropske unije, a u nedjelju je premijer Kosova kazao da je uslov za mirenje sa Srbijom priznavanje Kosova. Vaš komentar?
VELJANOVSKI: Uveren sam da i srpske i kosovske vlasti zanju šta mora da se dogodi. Srpska vlast odgađa rešenje koje joj nije po volji, a rešenje koje bi joj bilo po volji neće zadovoljiti ni kosovsku vlast ni Evropu i svet. Pri tom Vučić, ni njegovo okruženje nikada nisu rekli šta je njihov predlog. Priča o neispunjavanju Briselskog sporazuma je magla koja prikriva suštinu, a stav da ne treba ostaviti zamrznuti konflikt je kontradikcija u ponašanju vlasti. Sadašnja vlast Srbije jednostavno nije u stanju da prizna da je Kosovo isterano iz Srbije onda kada su oni sa Miloševićem vodili politiku i pokušava da problem što duže traje da bi slika bila drugačija.

MONITOR: Zašto na sve to što se dešava u Srbiji uglavnom ćutanjem reaguje akademska zajednica?
VELJANOVSKI: Jedan broj ljudi je zgrožen, neki su uplašeni, neki razočarani, što nam se sve ponovo događa. Intelektualna hrabrost je zatajila. S druge strane deo akademske zajednice „braneći nacionalen interese” podržava režim.

MONITOR: Radio-televizija Crne Gore je u velikoj nemilosti vlasti – smjenjuju se nepodobni članovi Savjeta, traži smjena generalne direktorice i direktora… Kako javni servis kao medijski model može da funkcioniše da bi bio u interesu javnosti?
VELJANOVSKI: Ni jednoj vlasti na Balkanu ne odgovara medijski model javnog servisa. Vladajuće strukture svuda, pa i u Crnoj Gori, navikle su na postojanje državnih, dakle, svojih radio televizija. Jedini način da se to promeni je sadejstvo medijskih profesionalaca i građana. Potreban je jak otpor zloupotrebama javnog servisa iznutra, ali i spolja uz pomoć građana. Oslanjanje na profesionalizam, evropsko iskustvo i evropsku medijsku politiku je jedini lek. Ako medijska kuća nije u potpunosti nezavisna, autonomna u svojoj uređivačkoj politici, to nije javni servis.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

TAMARA MILAŠ, KOORDINATORKA PROGRAMA LJUDSKOG PRAVA CGO: Sistemska posvećenost uspostavljanju zaborava

Objavljeno prije

na

Objavio:

Usljed očigledne odgovornosti određenih osoba koje  su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete

 

MONITOR:  Prvi put su ministar unutrašnjih poslova, direktor Uprave policije, ministar pravde i ministar rada prisustvovali  obilježavanju deportacije. Što to govori o odnosu vlasti prema ovom zločinu?

MILAŠ: Predstavnici ranijih vlasti su decenijama organizovano ćutali o ovom zločinu koji i danas snažno opterećuje crnogorsko društvo. Međutim, uporno su godinama unazad nevladine organizacije – CGO, HRA i ANIMA – podnosile inicijativu da se ustanovi dan sjećanja, da se podigne spomen- obilježje i da se crnogorska policija izvini zbog svog nezakonitog djelovanja, i organizovali memorijalno okupljanje. Proces je spor, dugo smo bili ignorisani, i to ne samo oko slučaja Deportacija, nego sa svim pojedinačnim slučajevima ratnih zločina počinjenih u Crnoj Gori…

Ovogodišnji dolazak nekoliko članova Vlade, uključujući i ministra unutrašnjih poslova i direktora Uprave policije, na memorijalni skup ispred Centra bezbjednosti Herceg Novi, predstavlja veliki  iskorak i ohrabrenje da zvanična Crna Gora napokon okreće novi list u odnosu prema ratnim zločinima, a posebno prema žrtvama. Nadam se da konačno ulazimo u period u kojem neće biti zaštićenih i u kojem najteži ratni zločini neće biti zataškavani i pretvarani u monetu za političku demagogiju.

U tom kontekstu, važnim ističem pijetet prema žrtvama i iskreno izvinjenje koje je uputio direktor Uprave policije, Zoran Brđanin, napravivši jasan javni otklon od tadašnjeg postupanja policije. Time je jedan od naših zahtjeva iz inicijative ispunjen, a dobili smo i obećanje od ministra unutrašnjih poslova, Filipa Adžića, da će raditi na podizanju spomenika.

Nadam se da će se ovim stvari ubrzati, da ćemo doći do ispunjenja i ostalih zahtjeva, ali i novog pravosudnog razmatranja ovog slučaja, jer Crna Gora ne smije dozvoliti da pravda i dostojanstveno sjećanje na ove žrtve čekaju još 30 godina.

MONITOR: Tri decenije nakon deportacija da li smo se kao društvo suočili sa tim i drugim zločinima?

MILAŠ: Deportacija predstavlja najstrašniji zločin u više od pola vijeka crnogorske istorije, i dok puna istina ne bude razjašnjena i pravda zadovoljena, ovaj, ali  ostali ratni zločini, će opterećivati i crnogorsko društvo, sadašnje i buduće generacije na mnogo nivoa. Ovakav odnos nesuočavanja sa ratnim zločinima narušava i međunarodni ugled države.

Uslijed očigledne odgovornosti određenih osoba koje su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete. Bili smo svjedoci progona, političkih  i društvenih, svjedoka koji su  govorili o ovom zločinu, a svaki pokušaj obilježavanja mjesta zločina je opstruiran od vlasti. Za razliku od slučaja Kaluđerski laz u kojem su, takođe, stradale izbjeglice koje su potražile utočište u Crnoj Gori, ovdje postoje jasne indicije o učešću tadašnjeg državnog vrha u naređivanju i/ili sprovođenju ovog zločina, i tim je naglašenija potreba da se ovo temeljno ispita i da dobijemo zvanično određenje države.

Sumirajući dosadašnje aktivnosti u slučajevima ratnih zločina, možemo konstatovati da su crnogorske vlasti pokazale sistemsku posvećenost u uspostavljanju zaborava. Činjenice o tim zločinima ne postoje u udžbenicima savremene istorije ni na jednom obrazovnom nivou, nema podrške za projekte nevladinih organizacija u ovoj oblasti, izbjegava se javni dijalog na tu temu, itd. Konačno, o ovom gotovo da ne bi bilo pomena u javnom diskursu da nema napora malog broja NVO i nezavisnih medija da uporno apeluju na adekvatno rješavanje ovih zločina.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DEJAN MILOVAC, MANS: Licemjerje nove vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović

 

MONITOR:  Alternativa Crna Gora je objavila dokumenta o tome kako je porodica Đukanović navodno nakon pada DPS-a, a neposredno pred formiranje avgustovske Vlade, prebacila preko 100 miliona eura  na inostrane račune. To je Prva banka braće Đukanović demantovala. Kako Vi vidite činjenicu da se od pada DPS-a do danas ne vodi nijedna istraga vezana za porodicu Đukanović?

MILOVAC: Podsjetiću vas da su Đukanovići u oktobru prošle godine, nakon što je MANS objelodanio priču u okviru Pandora papiri istrage, priznali da su formalni vlasnici kompleksne strukture offshore kompanija i porodičnih trastova, da su stvarno vlasništvo krili iza armije advokata i fiktivnih direktora i agenata. Nakon toga smo imali predstavu za javnost u izvođenju bivšeg glavnog specijalnog tužioca (GST), Milivoja Katnića koji je „formirao predmet“ i formalno započeo prikupljanje podataka, za sada bez vidljivih rezultata. Nije poznato ko je preuzeo taj predmet nakon odlaska Katnića iz Specijalnog tužilaštva, niti se novi GST oglašavao tim povodom. To je u potpunosti na liniji sa onim što smo mogli da vidimo, a to je odsustvo i naznaka političke volje ili namjere da se bilo ko u novoj vlasti ozbiljnije pozabavi onim političkim i kriminalnim strukturama koje su u predizbornim kampanjama označavali kao glavne krivce za sveopštu propast crnogorske države, odnosno njene društvene i ekonomske supstance.

Ni iz redova vladajuće URA- e i njenog predsjednika nemamo priliku da čujemo kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu – da će ključni krivci biti procesuirani. Prethodne dvije godine Vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je upravo Dritan Abazović bio koordinator službi bezbjednosti i pokušavao da sebe plasira kao „ruku pravde“ u potpunosti su izgubljene zbog toga što je iza formalno javno iskazane političke volje za borbu protiv korupcije, stojao politički marketing Abazovića i njegove partije. Zbog toga danas, dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović. Svi znamo kako se to završilo.

MONITOR: Kako vidite činjenicu da se u podacima Europola, koji stižu u Crnu Goru i razotkrivaju učešće visokih pravosudnih funkcionera u kriminalu, nema inkriminišućih podataka za one koji su u to vrjeme bili na vrhu piramide moći u Crnoj Gori?

MILOVAC: Ono što se dešava u vezi sa podacima Europola je sasvim očekivano na početku procesa koji želimo da vidimo kao demontažu ključnih poluga jednog totalitarnog režima. Do sada prezentovani podaci upućuju na konkretne i veoma bliske veze između organizovanog kriminala i onih institucija koje bi trebalo da predstavljaju prvu liniju odbrane od kriminala i korupcije. Važno je podsjetiti da je u javnosti prezentovan tek dio podataka Europola i da do kraja ne možemo biti sigurni da li oni ne uključuju i neke pojedince bivše vlasti, uključujući i one koji sada podržavaju manjinsku Vladu Dritana Abazovića.  Vidjeli smo da je GST Katnić saopštio da je SDT razmotrilo podatke Europola još u februaru ove godine i zaključilo da tu nema ništa sporno. Pitanje je da li i u strukturama nove vlasti i novog tužilaštva postoje oni koji za dio podataka Europola smatraju da „nema ništa sporno“. Nakon dvije godine od smjene DPS-a, zahvaljujući političkom avanturizmu prije svega Pokreta URA, otvara se ogroman prostor za sumnju da se neki reformski procesi u Crnoj Gori neće pokrenuti sve dok vlast bude uslovljena političkom podrškom DPS-a u parlamentu. Biće zanimljivo vidjeti šta novo donose presretnuti razgovori preko SKY aplikacije.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SONJA BISERKO, HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA BEOGRAD: Rađa se  multipolaran i višekonceptualan svjetski poredak

Objavljeno prije

na

Objavio:

U kom pravcu će se razvijati odnosi SAD-a i Kine u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je u zametku

 

MONITOR: U geopolitičkom kontekstu, kako vidite agresiju Rusije na Ukrajinu?

BISERKO: Agresija na Ukrajinu je dugo pripremena sa ciljem da se obnovi ruska globalna uloga. Imperijalne ambicije Rusije postale su prioritet Putinove politike. Međutim, agresija na Ukrajinu imaće dalekosežne posledice na geopolitičke promene, uz ekonomske i finasijske posledice za koje tek treba da se nađu rešenja.  Džordž Soros je na privrednom forumu u Davosu izjavio, da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla biti ,,početak trećeg svjetskog rata” koji bi mogao značiti kraj civilizacije. Bez obzira na krajnji ishod, rat u Ukrajini će temeljno promeniti bezbednosni okvir Evrope i odnose između Istoka i Zapada. Dakle, ukrajinski rat samo ubrzava promenu geopolitičkog pejzaža koji već duže vremena prolazi  kroz duboku transformaciju. Rađa se novi svetski poredak koji će biti i multipolaran i višekonceptualan. Promena globalne moći dovela je do ogromnih razlika u normama i vrednostima i najednostavnije rečeno svet se deli na liberalni i iliberalni svet. Nakon Drugog svetskog rata imali smo bipolarnost, zatim unipolarnost američke hegemonije i sada je nastupila faza multipolarnosti u nastajanju.  Dva glavna aktera su Kina i Amerika. Menjaju se i bezbednosne strategije. NATO je nakon ruske agresije na Ukrajinu dobio novi smisao. Tradicionlno neutralne zemlje, Švedska i Finska, zatražile su pristup NATO-u. Došlo je do produbljene saradnje  između Rusije i Kine.

Agresija na Ukrajinu već je promenila odnose u Evropi. Unutar EU došlo je do ubrzanja usaglašavanja zajedničkih ciljeva, kao i do svesti o neophodnosti produbljavanja evropske integracije, jer su mnoge barijere bezbednosnoj integraciji otpale zbog ruske agresije. Unutar EU promenjen je i narativ: Postalo je jasno da EU, ukoliko želi da postane relevantni geostrateški faktor, mora da krene putem dublje integracije. Nedavno završena Konferencija o budućnosti Evrope je najnoviji pokušaj da se „produbi“ Unija, sa mnoštvom preporuka za unutrašnje reforme.

MONITOR: Od početka ukrajinske krize, Džozef Bajden nije želeo da govori oštrije o ponašanju Kine u ovoj krizi, ali je ovih dana izjavio da bi SAD intervenisale u slučaju da Kina pokuša da prisajedini Tajvan. Kako i objašnavate iznenadnu Bajdenovu otvorenost?

BISERKO: EU i SAD veoma se paze da ne uđu u sukob sa Rusijom ali na sve moguće načine pomažu Ukrajinu da se suprotstavi ruskoj agresiji. Svesni su slabosti Rusije ali i njene nepredvidivosti. Stalna pretnja nuklearnim oružjem, zatim pribegavanje raznim drugim sredstvima i ucenama  dodatno generišku krizu u svetu zbog blokiranja izvoza ukrajinskog žita kao jednog od najvećih proizvodjača u svetu.  Zapadne sankcije koštaju Rusiju i ona na svaki način raznim ucenama želi da izdejstvuje njihovo ukidanje. Međutim,  pritisak na Putina se pojačava. A  njegov govor za Dan pobede je pokazao da je svestan svih nedostataka ruske vojske ali i javnog mnjenja u zemlji koje će sigurno u neko dogledno vreme iznedriti neke promene i reforme, odnosno vraćanje Rusije u svetsku zajednicu. Teško je predvideti kada će to tačno biti ali ova situacija nije održiva na dugi rok. Diskreditacija Rusije ovim ratom je ogromna.

Amerika je prihvatila politiku „jednu Kine“. Rekla bih da se radi o nespretenoj izjavi u  uzburkanim svetskim odnosima. Odnosi Kine i SAD-a su duboko isprepleteni i sadašnju politiku Bajdenove administracije prema Kini karakteriše kombinacija partnerstva i rivalstva. U kom pravcu će se razvijati u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je sada u zametku. Bajdenova poseta Aziji je inače bila  u funkciji oživljavanja regionalnog trgovinskog pakta koji je predsednik Tramp torpedovao.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo