Povežite se sa nama

INTERVJU

Radivoj Cvetićanin, komentator beogradskog Danasa: Srbija je čudan provizorijum

Objavljeno prije

na

MONITOR: Ljetos ste objavili knjigu ,,Konstantinović. Hronika” – o životu i radu pisca i filozofa Radomira Konstantinovića, autora ,,Filosofije palanke”. Kakva su reagovanja, s obzirom na to da je ,,Filosofija palanke” izazivala velike polemike?
CVETIĆANIN: Nema te vrste reagovanja koja su se usmeravala na Filosofiju palanke. Javio se slovom i brojem samo jedan autor – i to na svome blogu, Zoran Ćirjaković, notorni antikonstantinovićevac – drugi iz tog desnog sektora još ćute. Obrnuto, knjigu prati izvanredan entuzijazam onih koji su se dosad javno izjašnjavali. Verujem da je to i zato što sam radio na jednoj drugoj i drugačijoj slici Konstantinovića – onoj, naime, koja ga neće vezivati samo za tu knjigu. Radio sam na potpunijoj hoću da kažem slici, na kojoj se Konstantinović vidi ne kao pisac jedne knjige i jedne teze, nego kao stvaralac širokog raspona, koji se suvereno kreće od poezije, preko kritike, proze i eseja, do filozofskih eseja i studija. Da budem precizan: nisam ga odvojio od Filosofije palanke – ne bih to mogao uraditi sve i da sam hteo, a nisam – nego sam pažnju čitalaca usmeravao i ka drugim vrednim njegovim delima, koja su takođe primer blistavog stila i snage mišljenja. Nekima se stoga učinilo da je sa ovom Hronikom Konstantinović ponovo pronađen u njegovoj raskošnoj raznovrsnosti.

MONITOR: Konstatinović je 60-ih godina prošlog vijeka ukazivao na pogubni palanački duh koji pogoduje nastanku srpskog nacionalizma. Može li se reći da je bio u tom smislu dalekovid?
CVETIĆANIN: Nije teško reći da jeste, vreme je to pokazalo. Tako se i desilo da Filosofija palanke ima dva života: onaj koji je živela kad se pre 48 godina pojavila, i drugi, kad se tokom raspada Jugoslavije, i ratova iz devedesetih, čitala kao biblija antinacionalizma, kao knjiga u kojoj se – kako je to govorila Latinka Perović – krije tajna šifra naše sudbine. Ali, ako bismo pažljivo sledili Konstantinovićevu misao onda bismo ipak morali doći i do zaključka da je ,,duh palanke” univerzalna stvar, te tako danas o njoj možemo govoriti kad, recimo, govorimo o Mađarskoj, ili čak, kad govorimo o Americi. Jedna od važnih Konstantinovićevih tema u ovome krugu jeste tema barbarogenija. Zar vam Tramp ne liči na takvog jednog gospodina?

MONITOR: Kako iz Vašeg ugla izgleda današnja Srbija?
CVETIĆANIN: Ona je danas jedan čudan provizorijum, ne samo teritorijalno – to čak izostavljam – nego pre svega politički. Pokušaću da to nekako objasnim. Kad neupućen čova spolja ili iz daleka posmatra ono što se politički emituje iz Beograda, teško može izbeći zaključak da se sad odavde govori kako se valjda nikad nije govorilo. Da se sad, naime, govori sa takvom količinom političke korektnosti da je to jedno obilje koje se presipa. Mir je svetinja, stabilnost najveća obaveza, Bosna je darovana garancijama jačima od Dejtona, došlo se i do ekstravagantnog premijera, Srbija je sa svima i ni protiv koga, jednom reči – Srbija je majka dobrote. Konstantinović je imao sintagmu ,,tiranija privida”, i evo njoj ovde mesta: to je jedna zbilja tiranija privida – jer svako DA u Vučićevoj Srbiji ima i svoje NE, hoćeš u Evropu ali nećeš da primenjuješ njene regule, slaviš demokratiju a hoćeš da ti prijatelji budu Orban, Erdogan i Tramp (opet evo Tramp), i tako dalje i tome slično. To je provizorijum, dakle, kad ne znaš na čemu si. U Srbiji se doista ne zna na čemu si.

MONITOR: Mnogi srpski intelektualci i opozicija predsjednika Srbije opisuju kao autoritarnog populistu kojeg kontroliše samo – Aleksandar Vučić. Jesu li u pravu?
CVETIĆANIN: Ništa lakše nego tu biti u pravu. Ako smem da primetim, bili ste prilično nežni, štaviše fini, u karakterizaciji predsednika Srbije.

MONITOR: U Srbiji je zvanično rehabilitovan četnički pokret Draže Mihajlovića, u Hrvatskoj jača ustaštvo, desnica je takođe u usponu… Čemu to vodi, postoji li opasnost od novih ratnih sukoba u regionu?
CVETIĆANIN: Hajdemo najpre da preciziramo stvari: četnički pokret nije ,,zvanično rehabilitovan” ako mislite na sudsku odluku kojom se suđenje Draži proglašava ništavnim zbog navodno neslobodnog pravnog postupka. Ali, da ne pomislite da se ne daj bože stavljam na tu stranu, reći ću vam da sam imao ideju da u Danasu organizujemo pravo-pavcato suđenje, izvan suda kad već sud neće ili ne može (ne znam), da ne ostane da visi Dražina odgovornost ili Dražina nevinost. To je otpalo, našoj skromnoj redakciji nedostaju kapaciteti za takav monumentalni pravni postupak. Ideju, međutim, nismo stavili pod copy rights. Rat? Mislim da ga spominjete iz dosta realnih razloga. U našim zemljama, rekli su to pre mene bolji pisci od mene, brzo se smrkava, i nalog je svakome odgovornom čoveku da misli o tome, pogotovu taj nalog imaju političari. I kad mene moji prijatelji pitaju: zašto si, bogati, za NATO, za to da Srbija uđe u NATO jer da je NATO vodio rat protiv nas, ja odgovaram da sam za jer u NATO-u vidim ako ne baš garanciju a ono najozbiljniju pretpostavku da bi se rat ovde kako-tako mogao sprečiti. Za NATO sam jer sam protiv rata.

MONITOR: Zašto na intenzivnu reviziju istorije rijetko reaguju intelektualci?
CVETIĆANIN: Zato što iz njihovih redova potiču oni koji tu reviziju vrše. Ne možemo biti, i ne smemo biti, protiv toga da se prave istorijske korekcije ove ili one stvari koja je krivo ili usko tumačena, ali tu bi bio početak i kraj preispitivanja istorije koja se danas revidira. Govorim o Srbiji: slavne tekovine antifašizma, na primer, malo po malo proćerdaće se za račun osvete poraženih i njihovih potomaka. Ako još Nedić bude, kako i vi kolokvijalno govorite, ,,rehabilitovan”, a miriše na to, onda eto Srbiji još jednog sramnog žiga koji neće sprati sa sebe ni u narednim vekovima.

MONITOR: Bili ste prije desetak godina ambasador Srbije u Hrvatskoj. Kako ocjenjujete današnje odnose između Srbije i Hrvatske?
CVETIĆANIN: Odnosi su na niskom nivou, sa slabim izgledima da budu bolji. Teška je naša prošlost, to jeste istina koju moramo imati u vidu, ali jedino je razumno misliti o budućnosti. Rat o kojem smo maločas pričali ko može sa sigurnošću reći da je isključen? Mi, Hrvatska i Srbija, ne moramo biti prijatelji, ali nikako ne smemo zanavek ostati neprijatelji.

MONITOR: Referendum u Kataloniji ovih dana je najaktuelnija politička tema u svijetu. Kako Vi komentarišete taj događaj?
CVETIĆANIN: Mi koji smo proveli vek sa sukobima teško gledamo sukobe. Tako i ove u Španiji. Ali, mislim da je Katalonija rešila svoju sudbinu, i teško je mogu zamisliti u sastavu sadašnje državne celine. Pre ili kasnije, ona će biti to što se vidi da hoće da bude. Evropska unija samo gubi vreme dok šalje svoje suvoparne poruke, ali ona je osuđena na to gubljenje vremena: setimo se Jugoslavije, zar se nije postupalo na sličan način? U stvari, ništa ne zavisi od Brisela i Madrida, stvari se rešavaju u Barseloni, i samo u Barseloni.

MONITOR: Nezavisnost žele Baskija, Škotska, Flandrija, Južni Tirol, Korzika, Bavarska… Da li će Evropu pocijepati seperatizmi?
CVETIĆANIN: Sunce će – što bi rekao Obama – izgrejati i sutra, ne mislim da je tragedija u osamostaljenjima kao takvima, problem je za mene jedino kako se do njih dolazi. Pa i oni Škoti koji su hteli da napuste Britaniju – a hteli su mirno – nisu imali plan da napuste Evropsku uniju. Ako može, dakle, mirno, onda ništa nije strašno.

MONITOR: Dio beogradskih medija opet vodi anticrnogorsku ofanzivu – Crnu Goru nazivaju free shop državom, trvde da su Srbi u Crnoj Gori ugroženiji više nego i u jednoj bivšoj jugoslovenskoj republici, crnogorski jezik podijelili su na crnski i gorski jezik… Šta Vi na to kažete?
CVETIĆANIN: Ja se tome ne bih čudio, malopređašnji mehanizam duplog dna je i tu na delu. Pogotovo što mi se čini da srdačna antanta Đukanović – Vučić kao da malo malaksava. Ali, jednu stvar hoću iskreno da vam kažem – to je ovo srpsko pitanje u Crnoj Gori – činjenica da ga poteže štampa ne znači da ne postoji kao izvestan problem. Za one koji to ne znaju hoću da napomenem da se nisam ustezao da javno aplaudiram crnogorskoj politici i njenim istorijskim, epohalnim uspesima koji su okrunjeni okretanjem leđa Rusiji i pristupanjem NATO-u, što mi, mislim, daje nešto kredita da se mogu upitati otkud, naime, ta i tolika ukočenost crnogorske državne politike pred tom srpskom temom? Činjenica jeste da srpske stranke u Crnoj Gori uglavnom emaniraju konzervativizam i antimodernizacijske ideje i procese, ali to ne bi smeo biti razlog da se ljudska i nacionalna prava guraju u stranu. A guraju se. Ili grešim?

Vučićeva hidra uništila novinarsku scenu

MONITOR: Kako Vam kao dugogodišnjem novinaru izgleda medijska scena u Srbiji. Ima li u njoj slobodnih medija i novinara?
CVETIĆANIN: Ima, malo. Vučićeva hidra stavila je gotovo sve pod kontrolu, i tako skoro uništila novinarsku scenu. Ona danas u nekom pravom smislu reči i ne postoji. Evo nas opet na onoj tiraniji privida koju smo spomenuli gore: Vučić govori o Evropi, a njegovi satrapi u tabloidima žestoko i neskriveno preziru tu istu Evropu, i sve daju na Ruse. Vučja jama – tako ja, pomalo grubo i provokativno nazivam centar upravljanja javnošću, a on je pod Vučićem – nemilosrdno podseca i seče svaki profesionalni novinarski napor. Nije zato čudno što se govori da je gore nego pod Miloševićem. Ako je to, doista, moguće!

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Andrea JELIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ŠERBO RASTODER, ISTORIČAR: Treba nam istina   

Objavljeno prije

na

Objavio:

Na Rezoluciju  o Srebrenici u crnogorskom političkom kontekstu  su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda“ kako bi osporili zlo. Sreća je da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve – takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu

 

MONITOR: Usvajanje Rezolucije o Srebrenici i sporenja oko nje?

RASTODER:  Srebrenica je postala prepoznatljiva tačka topografije zla u Evropi. To je ,,zasluga” onih koji su počinili genocid ali i međunarodnog  suda  koji je pravno verifikovao tu činjenicu u dokaznom postupku koji je trajao više godina i u kojem je priloženo nekoliko hiljada dokaza (snimaka zločina, iskaza svjedoka, naredbi viših organa vojnih formacija, iskaza  aktera). Neki od počinilaca genocida (Nikolić, Krstić, Erdemović i drugi) priznali su zločin i iskazali kajanje, a neki od njihovih sljedbenika evo to odbijaju da urade. Zašto bi to bilo važno? Ne zbog toga što se mogu promijeniti činjenice vezane za genocid, već zbog nastojanja da se one politički relativizuju i na taj način odgovornost sa pojedinaca (koji su uglavnom priznali) socijalizuje na čitav narod.  To je nepošteno i neljudski prema narodu zato što je individualizacija krivice bio primarni cilj suda. To se radi ne zbog toga što ,,nije bilo” nego zbog odbrane,,ideologije zločina”. Postoji opravdan strah, da će se kad-tad postaviti pitanje o prirodi tvorevine, čiji je predsjednik, vrhovni komandant, predjednik skupštine, vlade itd. osuđen za genocid. Takva tvorevina  može biti samo ,,genocidna”, proizvod najvećeg  zločina u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.

Sud u Hagu nije, kao nijedan sud, idealan. Ali u odnosu na onaj u Ninbergu, sud u Hagu je najmanje nekoliko desetina puta uređenija, sređenija i organizovanija institucija. Kako u primjeni prava tako i u dokaznom postupku. Ali tvrditi za sud u Ninbergu da je bio ,,antinjemački“ zato što  je primarno sudio nacistima je jednako stupidno i moguće samo ako ste pobornik nacizma.

Rezolucije o Srebrenici nemaju nikakav značaj za  činjenicu kvalifikovanu kao ,,genocid“ oni  su politička potreba društva da se odredi ,,na kojoj je strani”. U crnogorskom  kontekstu ovo je bio politički mamac na koji su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda” kako bi osporili zlo. Sreća je  da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti, što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu.

MONITOR: Minuo je još jedan 13. jul. Kako tumačite sve glasnije revizionističke stavove o ulozi četnika u II svjetskom ratu?

RASTODER: Ne postoji ,,revizionizam u istoriji”. Ne može  se promijeniti ,,ono što je bilo”, mijenja se  samo mišljenje  o ,,onom što je bilo”. Tu se ne radi o istorijskom nego o ideološkom revizionizmu. Miješanjem ova dva posve različita pojma omalovažava se istorijska nauka, koja ima precizno definisane obrasce po  kojima dozvoljava naučno legitimne ,,promjene”. Nije svako mišljenje o prošlosti  istorija, niti je isto pričati o istoriji i istorijskoj nauci. Promjena mišljenja o četničkom  pokretu je ideološko konstruisanje novog narativa koje ne počiva na novootkrivenim činjenicama već na diskvalifikaciji postojećih. To može postati naučno prihvatljiv narativ o prošlosti tek kada se novim  dokazima (istorijskim izvorima) dokažu učešća četnika u bitkama sa okupatorom, njihova saradnja sa antifašistima. Treba i dokazati da su glavni programski dokumenti, poput onog Homogena Srbija i mnogi slični,  falsifikati, te zašto su četnike, ako su bili antifašisti, ostavili  saveznici. Sve u svemu, nema revizije istorije, proizvodi se samo idološki i vrijednosni haos.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BUDIMIR MUGOŠA, FARMER I BIVŠI MINISTAR POLJOPRIVREDE: To što imamo brzo će nestati

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna vlast osudila je crnogorsku poljoprivredu na smrt, a aktuelni ministar poljoprivrede, gospodin Stijović, formirao je streljački vod

 

MONITOR: Jedan ste od učesnika protesta poljoprivrednika. Ministar Aleksandar Stijović kaže „pitanje je ko su ti ljudi i koje su im namjere“. Evo prilike da razjasnite tu „dilemu“.

MUGOŠA: Bezprimjerno je takvo ponašanje ministra prema ljudima od čijeg rada živi i zbog kojih postoji. Ako ministar ne zna ko su 70 najvećih farmera u Crnoj Gori koji imaju farme od 50 do 200 grla, onda smo svi u velikom problemu. Ovi ljudi su prije svega dobri domaćini, pripadnici svih vjera, nacija i partija, koji imaju dovoljno građanske svijesti, hrabrosti i odgovornosti da iznesu stavove i brane svoje i državne interese. To su ljudi koji su spremni na danonoćan rad da bi obezbijedili sebi i svojim porodicama egzistenciju a građanima kvalitetnu hranu.

Ako bismo govorili brojkama: to su vlasnici nekoliko hiljada najkvalitetnijih muznih grla u Crnoj Gori koji proizvode više od 50 odsto mlijeka koje se predaje mljekarama. Da je izašao jedan čovjek da protestuje trebao je biti uvažen  i primljen na razgovor. Nijesmo mi bravi da nas neko sa prozora prebrojava.

Nas povezuje domaćinsko razmišljanje i zajednički problem. Tražimo od države pomoć da preživimo ovu tešku situaciju a da onda sa institucijama pokušamo naći bolji model agrarne politike. Mi na to imamo pravo a država obavezu. Ne postoji niti jedan zakonski osnov da nam se ne izađe u susret, postoji samo nedostatak volje, znanja i razumijevanja. Bahato ponašanje ministra, njegovih saradnika i premijera su dodatno zakomplikovali situaciju, pa su naši zahtjevi sada radikalizovani i tražimo ostavku ministra Stijovića.

MONITOR: Ministar kaže da ne mogu ispuniti vaše zahtjeve pošto za to treba previše novca. Šta dalje? 

MUGOŠA: Kada nešto nećete onda je lako naći razloge. Poljoprivreda je izuzeta iz Zakona o kontroli državne pomoći što znači da država može pomoći a da pri tome ne krši niti jedan zakon ili međunarodni sporazum (STO, CEFTA). Sve evropske države su pomogle svojim poljoprivrednicima, osim naša.

Mi smo u martu tražili pomoć od pet euro centi po litru i na te naše zahtjeve ministar nije odgovorio, iako su naše kalkulacije govorile da je za to potrebno oko 1,5 miliona. Na posljednjem protestu mi smo preformulisali naše zahtjeve ali je suština ostala ista.

Dobrom argumentacijom na Vladi ta sredstva bi bila obezbijeđena kao što su data mnogim drugim djelatnostima u iznosu od preko 160 miliona. Za nas nema dva miliona iako smo strateška privredna grana.

MONITOR: Zašto u resornom Ministarstvu nemaju sluha za vaše probleme? 

MUGOŠA: Ministar ne zna, a nema ko da mu objasni, kako stvari stoje u ovom sektoru. Kako se, recimo,  kalkuliše cijena mlijeka: troškovi hrane su 65 odsto a onda dolaze troškovi energije, sredstava za higijenu, amortizacija, oprema stada, sitni alat , veterinarske usluge i , konačno, radna snaga.

Ministar neznaveno izvodi računicu da krava svaki dan daje dvadeset litara mlijeka i ispade sve sjajno. Naravno to nije tako. U periodu „pika laktacije“ lako je poslovati sa dobitkom ali što raditi kada se krava ne muze, a to je 50 do 70 dana u godini. Krava za života u dobrim uslovima da 20.000 litara mlijeka. Njena vrijednost na početku je preko 2.000 a na kraju vijeka 500 eura, pod uslovom da ne ugine i da je debela. Kada ovu razliku podijelimo na prinos mlijeka, pokazuje se da u cijenu koštanja mlijeka amortizacija stada učestvuje sa 7,5 centi po litru. A gdje je sve ostalo?

Svakoga ko hoće da se bavi poljoprivredom treba držati kao malo vode na dlanu. To je EU prepoznala i izdvaja polovinu budžeta za poljoprivredu i ruralni razvoj. Ta informacija još nije stigla do naših vlasti.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo