Povežite se sa nama

MONITORING

Samooptužujuća presuda

Objavljeno prije

na

vesna-medenica

Celokupna strategija vladajućeg režima, stalno skretanja pažnje na sporedne figure i teme, u direktnoj je funkciji prikrivanja onih drugih, glavnih figura i tema. Među ovim drugim, posebno mesto pripada onoj oslobađajućoj prvostepenoj presudi. Koju je Viši sud u Podgorici, posle skoro punih devetnaest godina od zločina, saopštio 29. marta 2011. Tek kada ovu presudu malo bolje osmotrimo, jasno vidimo zbog čega je vladajući režim onoliko puno uložio u one beskonačne sporednifikacije. U one agresivne ali smešne „dokumentarne” i „literarne” performanse. U suštini, presuda o kojoj je reč, pokušaj je pravnog ubijanja zločina deportacija. Pravna katastrofa zastrašujućih razmera. Crnogorski pravni Černobilj. U stvari, ova presuda je samooptužujuća. Jer najteže optužuje samu sebe i režim kojem služi. Kao takva, ona je već dospela i u sam vrh pravne i ukupne negativne istorije, anti-istorije ili raz-istorije Crne Gore.

A ovakvu kvalifikaciju, ova presuda, u najvećoj meri, čak nije ni zaslužila, onim oslobađanjem optuženih, koje je privuklo najveću pažnju nedovoljno upućenih. Svi optuženi redom, naime, bili su tek neposredni izvršioci, pa bi njihovo osuđivanje, kao projektovana cena za oslobađanje najodgovornijih, nalogodavaca na vrhu vlasti, posebno Mila Đukanovića, bilo i neka vrsta nepravde.

Ne, onakvu kvalifikaciju, ova presuda, u najvećoj meri je zaslužila, pokušajem dekriminalizovanja samog ratnog zločina deportacija (kažem pokušajem samo zbog toga što ova presuda još nije postala pravosnažna ukoliko to u ovoj zemlji uopšte išta znači). Koji je pokušaj dekriminalizovanja onda tako postao i jedan veoma neobičan kvazi-pravni oblik saučestvovanja i zataškavanja. O, šta ćemo mi još u ovoj zemlji videti i doživeti.

Vladimiru Jovanoviću i Monitoru služi na čast, što su se ovom pokušaju, pravovremeno, samo tri dana nakon saopštavanja presude, u tekstu Zločin bez kazne, u broju od 1. aprila 2011, argumentovano i superiorno suprotstavili. Pokazujući kako su sudeći sud i postupajuće tužilaštvo, u samoj završnici prvostepenog postupka, sve onako združenim snagama, pokušali da prikažu, kako u vreme deportacija, maja 1992, na ovom prostoru, kao, nije bilo međunarodnog sukoba, kako pripadnici MUP Crne Gore, kao, tada nisu bili pripadnici oružanih snaga, te kako stoga deportacije 1992, kao, i nisu bile nikakav, pa ni ratni zločin, nego, u najgorem slučaju, neki sitniji disciplinski prestup, koji je, kao takav, već odavno zastareo, i za sud postao bespredmetan.

Super. Svi mirni i zadovoljni. Posebno oni najodgovorniji. Moram još jednom da kažem.

Samo oni koji umesto mozga u glavi imaju slamu ili članske karte DPS mogli su da ne primete, da je čitav ovaj združeni tužilačko-sudski hokus-pokus, u kojem samo još deportovani nisu okrivljeni za sopstvene deportacije, kako je, dakle, čitav ovaj neverovatni pravni galimatijas, celo vreme, u stvari, bio „kuje radi” a ne „sela radi”, zbog Mila i družine, a ne zbog optuženih, srednjerangiranih i nižerangiranih policijskih funkcionera i službenika.

Koliko o samoj sebi i režimu kojem služi, međutim, presuda o kojoj je reč govori i o celokupnom crnogorskom, pa i evropskom stanju, sistemu i društvu. Teški muk koji ovu presudu do današnjeg dana prekriva, o ovima, zapravo, govori više, nego svi njihovi takozvani riporti i akcioni planovi zajedno. Pogledajmo uostalom.

Iako mala, Crna Gora ima tri pravna fakulteta. I desetine profesora pravnih nauka. I hiljade diplomiranih pravnika. I još više studenata prava. I dve akademije nauka. I Udruženje pravnika. I pravne eksperte. I intelektualce. I tako dalje. I tako beskonačno. O ovoj presudi niko ništa. Muk.

Pa onda abeceda. Crna Gora je država. Sa svim nadležnim organima. Policijom, sudom i tužilaštvom. Direktorom policije i Vrhovnom državnom tužiteljkom. Premijerom, ministrom unutrašnjih poslova i ministrom pravde. Koji, kao, okreću drugi list. Pa, ipak, od svih njih niko ništa. Nepokolebljivi muk. Još gore, neki, činjenjem, ili, češće, nečinjenjem, postali su i saučesnici.

Pa, kako se to sada kaže, nevladin sektor. Od svih, samo su dve liderke, dve nevladine organizacije, o ovoj presudi, izgovorile, po dve-tri kritički intonirane rečenice. Ostali ni toliko. Muk. Zna i nevladin svet šta je opasno. Četiri slova. Milo.

Najzad, i takozvani međunarodni faktor. Posebno EU i SAD. Samo izveštaji i retorike. O ovoj presudi ćutanje. Diplomatski muk. Pa i onaj Zajednički istražni tim sa savetnicima iz SAD. Kao da više brinu o tome da se ne otkriju brojne kompromitujuće veze njihove zemlje sa Milom, nego o Crnoj Gori, pravdi i vladavini prava. Ili onaj Džefri Najs, koji je čak i sa onolike daljine, na licu Slobodana Pejovića, uspeo da vidi simptome krivice, ali ne i ovu katastrofalnu presudu, sa Čovekom kojeg nema, Milom Đukanovićem, koji se vidi čak i iz drugog kosmosa, ukoliko ga ima.

Na kraju, da skrenemo pažnju i na jednu relativno novu tehniku zataškavanja. Na opravdavanje velikog muka. Dok najveći broj pripadnika stare garde DPS funkcionera, sudija, tužilaca, političara i propagandista, ratni zločin deportacija 1992, pa i oslobađajuću prvostepenu presudu iz 2011., prosto ignoriše, jedan, i to uglavnom podmlađeni deo DPS nomenklature, na čelu sa novim premijerom Igorom Lukšićem, kao i jedan deo opozicije, onaj koji je sa DPS, sve do 1998, bio jedna partija, „jedinstveni DPS”, zataškavanje zločina deportacija, odnosno opravdavanje ćutanja o rečenoj presudi, vrši na jedan relativno nov, da ne kažem inventivan način. Kažu, naime, kako ih u komentarisanju, analizi i kritici oslobađajuće prvostepene presude, sprečava „samostalnost suda”, „podela vlasti” i „vladavina prava”.

E ovo je već previše. Pa i ako je od mladog Igora Lukšića. I njegovih evropskih i domaćih apologeta. Pozivanje na samostalnost suda, podelu vlasti i vladavinu prava, ima smisla, samo u sistemima gde ovi principi zaista postoje. Tamo gde ovih nema, gde su oni samo pretpristupna propaganda, tehnika i retorika, komentarisanje, analiza i kritika partijskih „presuda”, pravosnažnih ili nepravosnažnih, svejedno, nije samo pravo, nego i obaveza. I to najveća. A pozivanje na one principe, potpuno izvan pa i nasuprot svakoj stvarnosti, samo začarani krug, put u lošu beskonačnost. Koji je izgrađen upravo tako da do ostvarenja rečenih principa nikada ne dođe.

Milan POPOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

ZORAN BRĐANIN NA ČELU UPRAVE POLICIJE: Vršilac dužnosti podijelio vlast

Objavljeno prije

na

Objavio:

URA je „progurala“ jednog, premijer Krivokapić priželjkivao je drugog, dok je DF saopštio da neće podržati nijednog kandidata koga predloži Vlada, pošto smatraju da je njihov favorit nezakonito eliminisan iz trke za direktora UP

 

Vlada je u utorak imenovala Zorana Brđanina za vršioca dužnosti direktora Uprave policije. Dosadašnji rukovodilac Odjeljenja za analitiku i unaprjeđenje rada policije bio je favorit URA-e koja je isticala da je riječ o školovanom profesionalcu. Na drugoj strani, premijer Zdravko Krivokapić je navijao za Dragana Klikovca, jednako školovanog dugogodišnjeg policajca i aktuelnog rukovodioca Operativno-komunikacionog centra (OKC).

Javnosti nije poznato šta je, ili ko, presudio. Zato smo upoznati sa stavom Demokratskog fronta da neće podržati nijednog kandidata za zvanje prvog policajca u Crnoj Gori.

,,DF je organizacija koja se protivi svemu sve što nije apsolutno po njihovoj volji“, komentarisao je takvu odluku, uz osmijeh, potpredsjednik Vlade zadužen za bezbjednosni sektor Dritan Abazović navodeći „cijenim svačije mišljenje pa i njihovo, ali zaista ne bih imao neki specifičan komentar”. Iako su novinske stranice punili tekstovi o ozbiljnom sukobu čelnika izvršnih vlasti zbog imenovanja šefa policije, Abazović tvrdi da nije bilo riječi o većem mimoilaženju.

,,Bilo je različitih mišljenja i to je po meni demokratski, ne bi trebalo to da nas čudi. Mislim da je sada u Crnoj Gori s jednoumljem završeno i mi bilo kakve monopole ne možemo više da prihvatimo“, objašnjavao je Abazović. „U demokratskoj atmosferi smo razgovarali, razmijenili mišljenja, vodili dijalog i čini mi se došli do najboljeg rješenja. Na kraju to je prijedlog ministra Sergeja Sekulovića i smatram da je to krajnje primjereno“.

Zoran Brđanin se kao ozbiljan kandidat za direktora UP-a pominje još od avgustovskih izbora, čim je postalo jasno da će doći do sveobuhvatnih kadrovskih izmjene u bezbjednosnim strukturama. U borbi za to mjesto, tvrde naši dobro obaviješteni sagovornici, pomogao mu je i nekadašnji resorni ministar  u prelaznoj Vladi Goran Danilović, koji je kod svojih koalicionih  kolega urgirao da ukažu povjerenje čovjeku koji ima njegovo povjerenje. Kod DF-a mu, međutim, ta nastojanja nijesu prošla. Zato se Danilović oglasio i  ogradio od izjava čelnika DF-a koji su poručili da Koalicija za budućnost Crne Gore ne pristaje da pripadnici režima Mila Đukanovića, „pod jeftinim izgovorima i protivzakonitim radnjama“, eliminišu jedine ozbiljne i odgovorne kandidate za direktora UP-a. Iz Danilovićeve Ujedinjene Crne Gore tada je saopšteno da je DF iznio grubu i netačnu ocjenu.

Svetlana ĐOKIĆ
Pročitajte ostatak teksta u štampanom izdanju Monitora od 26. februara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

OD PEKINGA DO TUZI – ŽIVOT U SLUŽBI POLITIKE: Između nada i barikada

Objavljeno prije

na

Objavio:

Premijer tek treba da pojasni započetu priču o novim državljanima. A Vlada ima i prečeg posla. Za početak, valja ići u Tuzi. Pa u Nikšić (izbori). I Skupštinu (budžet). Potom  će već biti jasnije šta je kome činjeti

 

Ponovo živimo u zanimljivim vremenima.

„Dobro jutro svima sa slobodne crnogorske teritorije – iz Ambasade Crne Gore pri Svetoj Stolici i pri Malteškom redu!“, pozdravio je u srijedu ujutru svoje pratioce na Tviteru bivši ambasador u Vatikanu Miodrag Vlahović. Krajem  dana, nakon što je predsjednik Milo Đukanović potpisao ukaz o razrješenju osam ambasadora koji nijesu bili po volji novih vlasti, Vlahović stavlja tačku na pobunu: „Bila je časti da budem ambasador…“.

,,Bilo je veliko zadovoljstvo, izuzetna čast i ponos predstavljati Crnu Goru na poziciji ambasadora u Narodnoj Republici Kini“, oglasio se i Darko Pajović, najplaćeniji crnogorski diplomata, nakon što su do njega stigle vijesti o Đukanovićevoj otkomandi. „Na kraju, a zapravo na početku, hvala mojoj porodici, prijateljima i svim pristojnim građanima Crne Gore za svu vašu podršku“, poručio je Pajović. Tako se na sebi svojstven način osvrnuo i na  nepristojne koji nijesu  podržali  ono što je radio kao predsjednik Pozitivne CG, opozicione partije koja se podijelila, pa potčinila DPS-u i krupnom kapitalu, da bi potom pala u zaborav. Zato je Pajović nagrađen funkcijom predsjednika parlamenta a potom i ambasadorskim mjestom u Kinu.

Javni sukob Vlade i sada već i bivših, ambasadora iskoristio je Đukanović da ukaže na politički revanšizam novih vlasti,  pokaže  kako kao predsjednik  neće pokušavati da prepravlja izborni rezultat i naglasi da smijenjeni ambasadori koji su, uglavnom, njegovom voljom otišli u diplomatska predstavništva „ne smiju biti kvalifikovani kao osobe koje rade na štetu i protiv interesa države“. U saopštenju iz njegovog kabineta objašnjava se kako je predsjednik odluku o opozivu osam ambasadora donio „poštujući kohabitaciju vlasti“, a nakon „korekcije obrazloženja“ iz MVP.

Dugo znamo predsjednika DPS-a i njegove demokratske i ekonomske potencijale. Tu jedno saopštenje i (još) jedna afera neće mnogo promijeniti. Ali bi čelnici izvršne vlasti i iz ove priče trebalo da nauče koliko je važno da što prije formiraju stručne timove sposobne da posao obave zakonito i u skladu sa važećom procedurom i praksom. Da ne bi Miodrag Vlahović juče, ili Milivoje Katnić, sjutra, od svog razrješenja pravili novu bitku na Neretvi.

Sličnih priča imamo i na domaćem terenu.  

Nadležni iz Ministarstva zdravlja odlučili su da zatvore lokale u Tuzima, Danilovgradu i Baru uz obrazloženje da stanovnici Podgorice, nakon zatvaranja kafića, restorana i kafana u glavnom gradu zbog loše epidemiološke situacije, tamo idu u provod i šire zarazu. Ostalo je nejasno zašto nadležni ne zabrane međugradski saobraćaj iz Podgorice, nego sankcionišu ugostitelje i stanovnike mjesta u kojima je epidemiološka situacija mnogo bolja. (Ne)očekivano, uslijedila je reakcija.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte ostatak teksta u štampanom izdanju Monitora od 26. februara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

SLUČAJ PETRA IVANOVIĆA: Mak na konac

Objavljeno prije

na

Objavio:

Nova vlast bi, ukoliko zaista ima namjeru da ispravi krive drine prethodnog režima, i izvede na čistac sve zloupotrebe državnih resursa od strane ranijih moćnika, morala najprije da oslobodi institucije, prvenstveno tužilaštvo. A ne da kopa, što bi reko′ bivši ministar Ivanović, po fiokama, i u televizijskim emisijama glumi civilni sektor

 

Petar Ivanović, bivši ministar poljoprivrede, istjerivao je „mak na konac“ na državnoj televiziji. S brdom fascikli i dokumenata, opušten kao kod kuće, objašnjavao je kako je „notorna laž“, da je za jedan dan, tokom kog je bio u Podgorici, uzeo dnevnice od pet hiljada eura za put u sedam zemalja, za šta ga je prethodno optužio aktuelni ministar poljoprivrede Aleksandar Stijović, aludirajući da je Ivanović zloupotrijebio tadašnju poziciju.

I istjerao ga je, reklo bi se. Dokazao je silnim papirima i slajdovima u studiju, brižljivo pripremljenom da i tehnički odbrani bivšeg ministra i aktuelnog ekonomskog savjetnika predsjednika države, da je stvarno bio na tim putovanjima, da ih nije izmislio, a da su mu dnevnice koje su mu po tom osnovu pripale, isplaćene kasnije, u jednom danu. Stvar računovodstva valjda.

Zanimljivo je, svakako to, da prvi put gledamo bivšeg ministra s tolikom dokumentacijom kako maše papirima u sopstvenu odbranu. A prilika, da se brani javno, imao je mnogo. Ranije je, međutim, kad god bi postao akter neke od afera, radije pribjegavao performansima – bacao perje ili citirao Ajnštajna. Kao onda kada je pokušao da demantuje pisanje Vijesti da je u godini kojom je vladao poljoprivredom broj zaposlenih u toj oblasti smanjen na 2.490 hiljada. Istina, nije mu tada bilo lako da papirima dokaže svoje fantastične statistike o vrtoglavom rastu zaposlenih u poljoprivredi od 52 odsto za jednu ili 136,5 posto za dvije godine njegovog ministrovanja. Lakše mu je bilo da u studio dovede sve zaposlene u poljoprivredi. Stali bi.

Papire i fascikle, a ni gostovanje ministra na TV-u nijesmo vidjeli ni onda kada je OCCRP objavio istraživanje koje je Ivanovića dovelo u vezu sa klanom Darka Šarića, koji je u Srbiji nedavno zbog trgovine narkoticima osuđen na 15 godina zatvora.

To istraživanje dovelo je bivšeg ministra u vezu sa Šarićevim kompanijama i aferom vezanom za Fudbalski klub Mogren, kada je budvanski DPS funkcioner Boro Lazović poklonio  zemljište od 20.000 kvadratnih metara FK Mogrena, tik uz obalu, „investitorima iz Švajcarske i Francuske”.  Lazović je zemljište, u stvari, poklonio Šariću, otkrio je OCCRP u saradnji sa MANS-om, a čitava transakcija odrađena je preko dvije kompanije – Nova Star CG i Amsone Enterprises Montenegro. OCCRP je došao do dokaza da je Nova Star CG u vlasništvu firme Nikomat LLC iz Delavera, iza koje su bili Šarićeva sestra Danijela i Nebojša Jestrović, a da je direktor kompanije Nova Star CG Blagota Radulović, pomoćnik ministra Petra Ivanovića.

OCCRP je takođe objavio i dokument iz crnogorskog Privrednog registra, dopis upućen Ivanoviću od strane advokata panamske kompanije Adriatic Overseas Holdings na koju je kasnije prenijet udio firme Nova Star CG sa kojom je Lazović potpisao sporni angažman. Dopis iz Paname je Ivanoviću poslat na njegovu kućnu adresu, kako bi potpisao punomoćje koje je firma izdala u korist advokatice Zorice Đukanović. Ona je zastupala više osoba povezanih sa Šarićem, ali i Aleksandra Aca Đukanovića, brata crnogorskog predsjednika, čija je banka poslovala sa narko bosom.

„Ova firma je od posebnog značaja jer predstavlja konačnu vezu između Darka Šarića, srbijanskog biznismena Stanka Subotića i Mila Đukanovića, tri osobe koje su zajedno blisko povezane preko Prve banke i niza poslovnih aranžmana”, zaključio je OCCRP u istraživanju. A Petar Ivanović je za tu kompaniju potpisivao punomoćje. Valjda je zbog toga danas u kabinetu predsjednika države, a ne zbog urednih putnih naloga.

Ivanović se nije oglasio tim povodom. A lijepo bi bilo da smo ga vidjeli kako drži punomoćje na TV-u i objašnjava sopstvenu ulogu u toj transakciji, i uopšte veze bivše vlasti sa Šarićem. Ili da objasni zašto su ga Monitorovi izvori nazivali „ključnim čovjekom Šarića za pranje para preko Hipo banke”. Ivanović je jedno vrijeme upravljao bordom Hipo alpe adria banke, preko koje su kompanije povezane sa Šarićem imale milionske transakcije.

MANS je objavio i da je Iva­no­viću narko bos Darko Šarić platio avionsku kartu za putovanje na istom letu na kom je bio i Šarićev saradnik i direktor pljevaljske Mat company Jovica Lončar.

„Avio-listing na kome se nalazi ime ministra Petra Ivanovića i njegovog saputnika na letu za Pariz i Ženevu Jovice Lončara, dio je dokumentacije koja je zaplijenjena po naredbi istražnog sudije Posebnog odjeljenja Višeg suda u Beogradu u okviru istrage protiv narkobosa Darka Šarića i njegove kriminalne grupe“, saopšteno je tada iz Istraživačkog centra MANS-a.

Ivanović je doduše dostavio demant, tvrdeći da mu „gospodin Šarić”  nije platio avionsku kartu. „Nije tačno da mi je gospodin Darko Šarić ili bilo ko drugi kupio karte za Pariz ili Ženevu. Avio karta za let Podgorica – Pariz – Ženeva (19.11.2009) i Ženeva – Cirih – Podgorica (20.11.2009) plaćena je sredstvima Agencije Crne Gore za promociju investicija. Račun broj 510/9298/82 izdat je od turističke agencije Gallileo, saopštio je. Iz MANS-a su odgovorili da „fakture i izvodi sa računa CKB banke koje je uz svoj „demanti” dostavio ministar Ivanović ni u jednom svom dijelu ne demantuju dokumentaciju koja je zaplijenjena po naredbi Višeg suda u Beogradu”.

Bilo je još optužbi. Tu je svakako i afera Abu Dabi. Specijalno tužilaštvo je nedavno pokrenulo istragu vezano za taj aranžman, tražeći i skidanje imuniteta Ivanoviću. Tužilaštvo tvrdi da je država u ovom projektu, prema grubim procjenama, oštećena za više od devet miliona eura, koliko su vrijedne aktivirane garancije firmi koje su tokom 2015. i 2016. godine, bez valjanih zaloga, uzele novac za podsticaj sjevera države. Ivanović je dao izjavu tužilaštvu, ali u javnosti ne govori mnogo o tome. Radije bi o putnim nalozima.

Na kraju, Ivanoviću uvijek ostaje nada da će to biti novi slučaj SDT, na čijem su čelu isti ljudi, koji će pasti pred crnogorskim sudovima. Baš kao i slučaj Šarić. A ima i lično iskustvo sa „efikasnošću” pravosuđa. Ivanović je tako zbog zastare, pravosnažno oslobođen optužbi da je u oktobru 2010. vozilom udario djevojčicu.

Nova vlast bi, ukoliko zaista ima namjeru da ispravi krive drine prethodnog režima, i izvede na čistac sve zloupotrebe državnih resursa od strane ranijih moćnika, morala najprije da oslobodi institucije, prvenstveno tužilaštvo. Koje neće potrošiti afere i svjedočenja brižljivo dokumentovana u medijima prethodnih decenija. A ne da kopa, što bi reko′ bivši ministar Ivanović, po fiokama, i u televizijskim emisijama glumi civilni sektor.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati
Advertisement

Kolumne

Novi broj

Facebook

Izdvajamo