Povežite se sa nama

INTERVJU

SOJA BISERKO, PREDSJEDNICA HELSINŠKOG ODBORA SRBIJE: Divlji sistem bez pravila i etike

Objavljeno prije

na

„Region je prošao kroz dramatičnu fazu kršenja ljudskih prava tokom ratnih godina od – genocida, zločina protiv humanosti, etničkog čišćenja, svih oblika represije… To je sada iza nas, ali posledice se još osećaju. Povratak iz varvarstva u civilizaciju je dug i naporan. Potreban je veliki napor da bi se povratilo poverenje i eliminisale posledice koncepta stvaranja etničkih država. Sve zemlje naslednice Jugoslavije imaju ambiciju da postanu članice EU i stoga su obavezne poštovati evropske standarde i vrednosti. Za sada su one ugrađene u regionalne ustave, zakone, strategije, akcije i sl. Nažalost, dug je još put do stvarnog prihavtanja novog sistema vrednosti, a time i prisvajanja ljudskih prava kao savremenog koncepta”, kaže na početku razgovora Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora u Srbiji.

MONITOR: Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević žali se da je na djelu neka vrsta sudske revizije presuda za ratne zločine u Srbiji, kao i da se prema osuđenima za ratne zločine državni činovnici ponašaju blagonaklono. Šta vi kažete?
BISERKO: Mislim da je Vukčević u pravu mada je i Tužilaštvo učestvovalo u reviziji podizanjem optužnica, na primer, u slučaju Dobrovoljačka i Tuzlanska kolona. Tim optužnicama išlo se na tezu da su rat u Bosni počeli Bošnjaci protiv JNA. U slučaju Ganić, londonski sud ga je oslobodio, srpsko tužilaštvo doživelo fijasko pred međunarodnom zajednicom, pokazalo se kao nekredibilno, što piše i u mišljenju londonskog suda. Strategija podizanja optužnica svodi se na relativizaciju odgovornosti tako što se uglavnom sudi počiniteljima zločina, a ne i planerima i institucijama koje su stajale iza njih (na primer, vojska, policija, razne paravojske koje su bile pod kišobranom vojske i sl). Strategija se, u stvari, svodi na amnestiju srpske države.

MONITOR: Kakvi su onda efekti procesa tranzicione pravde u Srbiji i regionu?
BISERKO:Taj će proces trajati decenijama. Ali dosadašnji efekti rada brojnih aktera nisu irelevantni. Nasleđe Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) tek će doći na red. MKSJ je nešto postigao, ipak su osuđeni glavni akteri sa srpske strane. Možda ne u punoj meri, ali dokumentacija, svedočenja, brojni filmovi i drugi dokazi – sve to je uticalo na svest ljudi. Nije reč o tome da se ne znaju činjenice. Mnogo ozbiljniji je problem poricanje društva u Srbiji. Elite odbijaju da budu faktor pokretanja dijaloga o ratovima devedsetih, prvenstveno zbog toga što su bile deo projekta. Bilo tako što su direktno učestvovale u kreiranju ratne atmosfere, bilo davanjem legitimiteta fabrikovanim ,,istinama”, ili, pak, prećutnom podrškom. Mnogi su napravili karijere na podršci Slobodanu Miloševiću. Najveći problem, dugoročno gledano, su mlade generacije koje odrastaju na tim istorijskim falsifikatima.

MONITOR: Da li je ,,simbolički” pokazatelj uspješnosti proevropskih političara i javnih djelatnika u Srbiji slika Tomislava Nikolića na komemoraciji Nelsona Mandele u društvu američkog predsjedničkog para ili ovo najnovije, nastupi Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, prvih ljudi srpske vlade, koji otpočinju pregovore sa EU?
BISERKO: Dobro je da se Srbija ,,civilizuje” pogotovo glavni akteri projekta Velike Srbije. Nažalost, mi nemamo alternativnu političku eliitu. Rekla bih da je najviše iskoračio Ivica Dačić, ne samo na verbalnom nivou, već i učinkom. Vučić je dogmata i još nema rezultate – sve se svodi na konstantnu predizbornu kampanju koju treba kapitalizovati prevremenim izborima. Naprednjaci su dostigli vrhunac i sad žele da ga materijalizuju. Mnogo će zavisiti i od Demokratske stranke i njene konsolidacije. Kad je reč o predsedniku Srbije, on u velikoj meri simbolizuje većinsku Srbiju, nažalost. Njegovi gafovi i lažni pokušaji da se predstavi kao napredan političar nisu uverljivi. Sadašnju političku postavku trebalo bi gledati kao deo procesa koji je neminovan. Ona je realnost Srbije. Milošević je potrošio ono što je bilo najbolje u Srbiji, njemu je velika većina pružila podršku. Sadašnja situacija je posledica toga. Alternativa se stvara s mukom i s brojnim opstrukcijama. Naravno, treba upozoriti i na nezrelost političara koji nemaju viziju i ne osećaju moralnu obavezu da Srbiju što pre distanciraju od prošlosti i da prihvate odgovornost za devedesete.

MONITOR: Kako izgleda ova dinamika unutar najveće partije na vlasti, gotovo raskol Nikolića i Vučića koji se još prikriva?
BISERKO: Ne bi trebalo potcenjivati snagu Nikolićeve struje koja je utemeljena u partiji, rekla bih, i u društvu. Najvažnija je ipak veza sa Rusijom. Nikolić je imao punu podršku Rusije u predizbornoj kampanji, Rusi su naterali Dačića da se okrene naprednjacima i raskine koaliciju sa demokratama. To ne znači da Boris Tadić i sam nije odgovoran za poraz. Odgovoran je posebno za situaciju posle izbora, jer nije prihvatio poraz dostojanstveno. Demokrate su pobedile u Beogradu i u Vojvodini i nisu uspele da to zadrže. Mora se priznati da su bili izloženi i užasnom linču. Vučić je iskoračio retorički, veoma je dogmatizovao problem korupcije i na tome je dobio podršku. To je privremeno jer naprednjaci, osim sporazuma sa Briselom (što jeste istorijski iskorak za Srbiju) nisu ništa pomerili u Srbiji. Glasači će tražiti konkretne rezultate na ekonomskom planu. Tu neće biti skoro nekog poboljšanja. Može se reći da je reč o procesu koji teče od 5. oktobra. Počelo je saradnjom sa Hagom, zatim dijalogom sa Kosovom (koji je završio Briselskim sporazumom). I tek sad dolazimo na unutrašnje uređenje Srbije. Predstoji promena ustava, decentralizacija, usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa evropskim, transformacija i tranzicija. Biće padova i uspona, mešanja Rusije, pre svega otpora u samoj SNS.

MONITOR: Šta će biti sa demokratijom u Srbiji ako najveće stranke u opoziciji najviše brinu o saradnji sa naprednjacima?
BISERKO: Srbija nema profilisane stranke, svi brinu koliki deo kolača mogu da dobiju. Nema vizije, nema principa, ni odgovornosti. Za sada su samo DSS I LDP jasno profilisani. LDP ne bi smeo da odustane od svog profila u koji je uložio mnogo truda i na kojem je pridobio podršku najliberalnijeg dela društva. Svako pomeranje će ga koštati te podrške, novu bazu neće steći. Koalicije su, naravno, legitimne, ali ipak i one se uspostavljaju po nekakvim kriterijima. Mnogi su već potrošeni i u koaliciji obezbeđuju preživljavanje. Mislim da je to normalna pojava u ovakvim društvima sve dok neko ne bude imao dovoljno hrabrosti da javno kaže neke stvari koje će Srbiji pomoći da se oslobodi hipoteke Miloševića i iskorači u neki drugačiji prostor. Prostor koji podrazumeva preuzimanje odgovornost za prošlost, a time i za budućnost. Neke stvari treba da se stave na svoje mesto. Srbija je poražena, ali njena ideologija nije. Rehabilitacija četništva i dalje stvara tenzije sa regionom, ali i unutar Srbije. Četništvo je simbol rasizma i isključivosti i pod njegovim znakom su se vodili ratovi devedestih. Rehabilitacija četništva utvrđuje vrednosti sa kojima Srbija neće biti rado viđen partner u regionu, zbog nepovernja i sumnje da nije odustala od aspiracija. Sve su postkomunističke zemlje prošle fazu vraćanja na ideologije koje su dovele do komunističkih revolucija – znači, na fašističke. Mnoge zemlje ne mogu da se odmaknu od te paradigme. Čak je i okvir EU nedovoljan da se izbori sa tim fenomenom, na primer u Mađarskoj ili nekim baltičkim zemljama, i, naravno, na Balkanu.

Nemam povjerenja u iskrenost novih vlasti

MONITOR: Zbog otvaranja slučaja Slavka Ćuruvije specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević se hvali uspjesima?
BISERKO: U slučaju Ćuruvija sada se barata poznatim činjenicama. Nadam se da će slučaj ipak biti doveden do kraja. Nemam puno poverenja u iskrenost novih vlasti, kao ni ranijih kad je reč o zločinu. Međutim, u toku je proces koji niko ne može kontrolisati. Reč je o međusobnom optuživanju i iznošenju dokaza jednih protiv drugih. Zločinački poduhvat rasvetliće njegovi glavni akteri, jer se svi bore za opstanak. Ipak je proteklih godina bilo raznih pritisaka, kako iz vana, tako i iz samog društva. Došlo je do izvesne kulminacije dokaza. Sada i sami Srbi otkrivaju zločine, kao, na primer, onaj u Tomašici. Vučić govori o ubistvima mladića u kafiću Panda u Peći, 1998. Tad je u srpskim medijima pisano o albanskim zločinima. Sve to je bilo u funkciji radikalizacije Albanaca i pripreme za ono što se dešavalo 1999. To je pre toga bio slučaj i sa Hrvatskom (skrnavljenje srpskih i jevrejskih groblja, kao i brojni drugi incidenti), kao i u Bosni. To je radio KOS, jer je to bio način da se druga strana optuži za zločine, i time opravda agresija Beograda.

Izbori neće donijeti velike promjene

MONITOR: Sada znamo da će biti i vanrednih i republičkih izbora. Popularnost naprednjaka, po nekim procjenama, mogla bi im donijeti većinu u parlamentu. Kako vi vidite prilike?
BISERKO: Izbori su sad izvesni, uprkos otpora međunarodne zajednice, jer se smatra da će usporiti reforme. Oni neće doneti velike promene. Naprednjaci žele da kapitalizuju svoju popularnost. Ovo je maksimum koji su mogli postići – mislim da su svesni toga. U budućnosti će biti sve teže. Naprednjaci su sada pokret i verovatno se žele konsolidovati kao partija. Pokazatelj će biti i beogradski izbori i sposobnost demokrata da izvuku lekcije. Demokrate su imale najveći potencijal u ljudima. Ono što treba da urade, jeste distanciranje od nacionalizma koji je doveo Srbiju u tragičnu situaciju. Dakle, neophodno je jasno njihovo pozicioniranje prema granicama, pre svega Bosni i Kosovu, susedima, unutrašnjem uređenju Srbije, zločinima. Demokratska stranka bi trebalo da bude važan akter promena i zato ima veliku odgovornost za sadašnju situaciju.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

VANJA ĆALOVIĆ-MARKOVIĆ, IZVRŠNA DIREKTORICA MANS: Kriminal i korupcija ne poznaju zastave, samo interes i profit

Objavljeno prije

na

Objavio:

Moramo da pokušamo da otkrijemo gdje su završile stotine miliona ili milijarde eura iznesene iz Crne Gore. Pokušaj političkih eksponenata korumpiranih pojedinaca da nas sveopštom kakofonijom skrenu sa tog puta sigurno neće uspjeti

 

Kao rukovodilac Stručnog tima Savjeta moj zadatak je da radim na prevenciji i otkrivanju mogućih slučajeva korupcije na visokom nivou. Taj cilj se ne razlikuje od onoga koji imamo u MANS-u i zato me više nevladinih organizacija i predložilo za taj posao na javnom konkursu objavljenom krajem prošle godine, kaže Vanja Ćalović-Marković u razgovoru za Monitor, koji započinjemo pitanjem koliko je njen angažman u Stručnom timu Nacionalnog savjeta za borbu protiv korupcije (ne)spojiv sa angažmanom u civilnom sektoru, odnosno, u MANSU.

ĆALOVIĆ- MARKOVIĆ: S druge strane, velika je razlika u metodama koje može da koristi jedna NVO  u otkrivanju visoke korupcije, posebno u situaciji kada brojni zakoni i dalje propisuju ogromna ograničenja pristupa informacijama, u odnosu na Stručni tim Savjeta. Podaci koji spadaju u lične, kao i poreske, carinske i druge službene tajne, ali i podaci označeni stepenom tajnosti, odnosno državne tajne, su nakon pribavljanja dozvola dostupni Savjetu, ali ne i predstavnicima civilnog društva. Upravo ti podaci su neophodni da bi se pratili tragovi novca u slučajevima visoke korupcije, kroz intenzivnu međudržavnu saradnju, u koju NVO ne mogu biti uključene. I to je bio moj ključni motiv da konkurišem za ovu poziciju.

MONITOR: Cijenite, dakle, da Vaše postavljenje ne veže ruke ni Vama ni MANS-u?

ĆALOVIĆ- MARKOVIĆ: Moje postavljenje ne može biti prepreka radu MANS-a, niti meni rad organizacije može praviti problem u Stručnom timu jer su u pitanju veoma različite metode rada. Rad MANS-a i Savjeta se dopunjuju, ali se između njih ne može staviti znak jednakosti.

Podsjetiću vas da su mene i prethodne Vlade, a i Skupština, imenovale na pozicije od značaja za borbu protiv korupcije. Tako sam bila član Nacionalne komisije kojom je predsjedavao Duško Marković, a kasnije i član Savjeta Agencije za sprječavanje korupcije. I tada i danas tražila sam isto: da se otkriju slučajevi korupcije i sprovedu reforme koje će spriječiti da se takva praksa ponavlja. Tada nije postojala ni minimalna politička volja i na svakom koraku sam nailazila na prepreke, ali nisu mogli da me ućutkaju. Zato su Nacionalnu komisiju ugasili, a iz Savjeta ASK-a su me nezakonito razriješili.

I sada ću da pokušam i uradim ono što je do mene, baš kao što sam to radila svih ovih godina. Očekivanja su mi, naravno, mnogo veća nakon promjene vlasti.

MONITOR: Ubrzo po formiranju Savjeta pojavili su se, nedorečeni, izvještaji o Vašoj ostavci. O čemu se tu radi?

ĆALOVIĆ- MARKOVIĆ: Podnijela sam ostavku na mjesto člana Savjeta da bih, odmah nakon toga, bila imenovana za rukovodioca njegovog Stručnog tima. Smatrala sam da sa svojim iskustvom u radu na slučajevima korupcije mogu više da doprinesem kao rukovodilac tog tima, nego baveći se javnim politikama i zakonodavnim okvirom kao član Savjeta.

Stručni tim uglavnom radi na konkretnim slučajevima i praktičnim mjerama za prevenciju korupcije. To podrazumijeva da će Stručni tim operativno sarađivati sa raznim državnim organima, uspostaviti mrežu saradnika iz relevantnih institucija, inicirati uspostavljanje međunarodnih timova za rad na konkretnim slučajevima i tražiti dokaze koje će dostaviti tužilaštvu ili drugim nadležnim organima. U međuvremenu, dobili smo stručnu podršku Savjeta Evrope, koja će nam biti od ogromnog značaja, i vrhunskog eksperta koji je, između ostalog, radio na finansijskoj istrazi meksičkih narko kartela.

Stručni tim će raditi i na uvezivanju baza podataka katastra, poreske uprave i drugih relevantnih institucija, što će nadležnim državnim organima omogućiti efikasnije vođenje finansijskih istraga.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 9. aprila ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

PROF. DR SANJA BAUK, PREDAVAČ NA TEHNOLOŠKOM UNIVERZITETU U DURBANU, JUŽNA AFRIKA: Znanje je najvredniji resurs

Objavljeno prije

na

Objavio:

Jedino se znanje upotrebom i vremenom uvećava; svi ostali resursi se upotrebom i vremenom troše. Ulaganje u znanje nije trošak, kako se to često pogrešno tumači, nego ulaganje u bolju budućnost

 

MONITOR: Uskoro će u organizaciji „Anime“ biti promovisana Vaša zbirka kratkih priča „Što Google zna o meni…“. Predstavite svoju knjigu?

BAUK: Nevelika po obimu, moja najnovija knjiga je kolekcija autoetnografskih zapisa. Riječ je o kombinovanju autobiografije i etnografije, na način da sam lična iskustva unijela u istraživanja različitih kulturoloških entiteta. U fokusu je savremeno crnogorsko društvo, uključujući sve varijete koji ga obogaćuju, ali u nekim zapisima se osvrćem i na druge sredine u kojima sam kraće ili duže obitavala tokom proteklih dvadeset godina. Sva ta etnografska zapažanja su prožeta mojim ličnim iskustvima, te su s toga snažno emotivno obojena, ali i iskrena.

Zahvaljujem Animi na izraženoj dobroj volji da mi promoviše knjigu. Promocija će biti u drugoj polovini jula.

MONITOR: Bavite se naukom. Što Vas je natjeralo da se iskažete i na ovaj način?

BAUK: Bavim se naukom, pišem i objavljujem, ali sebe smatram naučnikom i piscem u „pokušaju“. Najviše volim za sebe da kažem da sam istraživač.

Nauka daje jako dobar i sveobuhvatan uvid u različite aspekte stvarnosti, ali ne i u njen totalitet. Ona je dobar put do saznanja, ali nije jedini. Postoji još dosta saznajnih puteva, koje zvanični naučni establišment obično potcjenjuje.

Kao pasionirani čitalac svega što mi duhovi nauke i umjetnosti donesu, u jednom trenutku sam poželjela da se oprobam u pisanju. Ne samo istraživačkih i stručnih knjiga i radova, već i kratkih priča, eseja. Nije mi bio toliko važan ishod, koliko stvaralački put i učenje na sopstvenim greškama. Na tom putu sam došla do nekih neočekivanih spoznaja; tipa, da su izdavači, većinom, postali „ucjenjivači“ pisaca, a da knjižare neće da uzmu knjigu ni na komisionu prodaju, ako kako oni kažu, niste etablirani pisac. To su teške spoznaje, pogotovo za početnike.

MONITOR: U knjizi pišete da ste nakon 23 godine radna na UCG istjerani s posla i da sada predajete u Južnoj Africi. Kako je došlo do toga?

BAUK: Iz ovog vašeg pitanja shvatam da je prosede trebalo da bude maštovitiji! Nastojaću ubuduće da se popravim.

U pravu ste, to su činjenice. Ali nije toliko bitno za čitaoce to što sam istjerana s posla, koliko je bitno da se upoznaju sa brutalnošću tog čina. Imala sam potrebu da ostavim pisani trag o tome, da se ne zaboravi; sa dubokom željom da se tako nešto, nikada više, bilo kome ko to ničim nije zaslužio – ne ponovi! Željela sam da taj čin „ogolim“ i izložim osudi čitalaca, odnosno, javnosti.

U najkraćem to mogu da opišem kao „osvetu loših đaka“, ili kao „operacionalizaciju ljubomore“, odnosno, njeno pretakanje u zlo. Ne bih da čitaocima uskratim slobodu kreacije u izvođenju zaključaka kako je i zašto do toga došlo. U knjizi je data jedna cjelovitija slika čitave situacije, koja je prethodila tom „okidačkom“ činu i ostavila bih detalje za promociju i za vrijeme koje će čitaoci posvetiti knjizi, čitajući je i analizirajući redove i ono između njih.

Otkaz i način kako je on sproveden u (ne)djelo, bio je grub, ali neuspješan, pokušaj da mi se ukalja ugled koji sam decenijama izgrađivala, poštenim radom i pristojnim odnosom prema studentima i kolegama. Ali eto, sve što se dešava, dešava se valjda s nekim razlogom. Nadam se da mi se i ovo zlo desilo za neko dobro. Ove knjige o kojoj sada razgovaramo, u krajnjem, ne bi bilo da nije bilo toga zla!

Trenutno sam u Južnoj Africi i radim kao profesor i istraživač na Tehnološkom Univerzitetu u Durbanu. Južna Afrika je jako lijepa i prirodno bogata zemlja iako je njeno mineralno blago nemilice eksploatisano više od sto trideset godina. Ukoliko vođe ovdje odluče da investiraju više u znanje, po mojoj procjeni, ova zemlja ima odlične izglede da ostavi iza sebe aktuelnu ekonomsku, kao i sve prateće krize, i da se razvije.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 9. aprila ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SAŠA JANKOVIĆ, MEĐUNARODNI KONSULTANT ZA LJUDSKA PRAVA I UPRAVLJANJE BEZBJEDNOŠĆU: Za bolju budućnost regiona treba nam konfederacija

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sa dovoljno velikim zajedničkim tržištem da može da zaštiti proizvođače, sa širokim kulturnim, sportskim, umjetničkim i naučnim prostorom da podstakne kvalitet, a možda jednog dana i sa zajedničkom spoljnom politikom i odbranom, da ne budemo prašina na svakom vjetru

 

Naš sagovornik Saša Janković niz godina je bio kao dugogodišnji Zaštitnik građana (2007–2017) jedan od malobrojnih čelnika institucija u Srbiji koji su pokazali da je moguće biti nezavisan i stručno obavljati povjereni posao. Pred predsjedničke izbore 2017. godine prepoznat je, od dijela javnosti, kao odličan kandidat za predsjednika Srbije. U aprilu te godine, bio je glavni protivkandidat Aleksandru Vučiću i drugi po broju osvojenih glasova. Osnovao je Pokret slobodnih građana i bio njegov prvi predsjednik. Danas nije stranački svrstan političar, ali sudeći i prema ovom intervjuu, intenzivno se bavi političkom problematikom, s donekle drugačijim pristupom, van dnevnopolitičkih tema i olako donijetih rješenja.

MONITOR: Za godinu dana će se u Srbiji održati redovni predsjednički izbori. Na prethodnim – 2017. postigli ste značajan izborni rezultat. Šta biste savjetovali onome ili onoj koji će se 2020. godine suprotstaviti Aleksandru Vučiću?

JANKOVIĆ: Netraženi saveti ne služe ničemu, te ih ne dajem.

Podsetiću, čovek sam koji je ne jednom, već čak dva puta ujedinio opoziciju i poziciju u Srbiji! Prvi put kada su svi glasali za mene kao Zaštitnika građana u Narodnoj skupštini, a drugi put posle niza neslaganja, kada sam 2018. godine konačno rekao da neću u Savez za Srbiju, jer niti vidim čemu politički služi, a izgleda mi i da neće ni da radi. Tada se celo opoziciono nebo sručilo na mene uz povike da pravim štetu i da treba da odstupim iz politike koju „ne razumem“. Tu se opozicija po drugi put složila sa vlašću koja me je iz politike terala i pre nego što sam u nju i ušao. Ne želeći da delim ionako slabu opoziciju, ali ni da pravim novu grešku, povukao sam se. Više se ne bavim stranačkom politikom već samo ljudskim, javnim i nacionalnim interesom. Odnos vlasti i opozicije zanima me samo toliko koliko je zdrav odnos između njih u nacionalnom interesu. A itekako jeste.

MONITOR: Pretpostavljam da pratite ovo više za javnost mučno nego „unutrašnje-demokratsko“ prepucavanje u srpskoj opoziciji. Izjavili ste da smatrate kako je nepotrebno pregovaranje i platforme kojima bi se vlastima iznijeli zahtijevi u vezi sa predizbornim uslovima, već samo da se traži primjena postojećih zakona. S druge strane ste i za bojkot?

JANKOVIĆ: Onaj ko misli da je bolji od Vučića, ako smatra da je narod uz njega, nesumnjivo treba da izađe na nacionalne izbore bez obzira na uslove i pobediće. A ako vidi da nema prelomnu podršku, treba da ih bojkotuje i da im ne daje legitimitet jer oni zaista niti su fer, niti slobodni, te i nisu izbori. Najgore je, mislim, raditi po malo od svega.

A izborni uslovi će biti onakvi kakve Vučić proceni da mora da obezbedi i nikakvim se „pregovorima“ on ne može nešto nagovoriti. Besmisleno je gubiti vreme na promenu njegovog stava argumentima, jer su njegovi ciljevi nevezani za te argumente.

MONITOR: Pohvalili ste mogućnost da se i ljudi iz regiona vakcinišu u Srbiji. Vjerujete li da „vakcina diplomatija“ Aleksandra Vučića može ublažiti dosta nekonzistentnu politiku prema susjedima koja je sada obogaćena i sintagmom „srpski svet“?

JANKOVIĆ: Naravno da sam pohvalio, pa šta je trebalo – da puste da vakcinama istekne rok i da propadnu? Nikad nisam pripadao ljudima koji kod političkih neistomišljenika vide sve ružno i naopako, a u sebi i svom dvorištu samo anđelčiće.

Nije tajna ni da mislim da politika ne može da bude samo lokalna, već mora da ima i velike ciljeve, da ljudima ponudi nešto što pojedinačno ne mogu da ostvare. Politike koje sada živimo uglavnom bi, u stvari, trebale da budu u domenu borbe protiv kriminala, a ne ozbiljne političke analize.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 9. aprila ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo