Povežite se sa nama

INTERVJU

SVETLANA SLAPŠAK, ANTROPOLOŠKINJA, KNJIŽEVNICA I FEMINISTKINJA: Rasizam je eksplodirao

Objavljeno prije

na

Nikad jasnije nije se tako jasno vidio rasizam. Poslije prvih vijesti o toplini i solidarnosti u Poljskoj i Rumuniji, sada se već organizuju grupe za kontrolu i pomoć, jer je mnogo otmica Ukrajinki, koje poslije nestanu u bijelom roblju. U Sloveniju je za tri nedelje došlo oko 12.000 ukrajinskih izbjeglica, za posljednjih sedam godina azil i dozvolu boravka dobilo je bar tri puta manje onih drugih izbjeglica

 

MONITOR: Ukrajinski rat proizveo je više od 3,5 miliona izbjeglih iz te zemlje. Kad se govori o izbjegličkim krizama, a ovo nije prva, nažalost, nerijetko se to čini sa aspekta njihovog uticaja na demografiju i države, a mnogo manje na sudbine ljudi i ljudsku patnju. Da li smo zaboravili istinski da saosjećamo?

SLAPŠAK: Ovoga puta je naprosto eksplodirao rasizam: slovenački ministar unutrašnjih poslova izdao je u ime Vlade tvit u kojem ističe da Ukrajinci dolaze iz kulture koja nam je bliska; već sedam godina Slovenija nezakonito vraća izbeglice u Hrvatsku, da ih tamo divljački biju i vraćaju u BiH, gde žive u neljudskim uslovima i bez državne brige. U Sloveniju je primljen izuzetno mali broj izbeglica sa Bliskog istoka, Azije i Afrike, neki žive u strašnim uslovima, zimus se devojčica udavila u rečici na granici, državu na jugu „brani” bodljikava žica, koja ranjava ljude i ubija životinje… Ukrajinci su belci, a negde viri i fantazma o Ukrajinkama. Na granicu sa Mađarskom došao je postariji gospodin iz Rijeke sa transparentom da traži ukrajinsku suprugu! Dva lika rasizma pokazuju najgori oblik „saosećanja”…

MONITOR: Kako komentarišete odnos Evrope i Zapada prema ukrajinskim izbjeglicama? Nema više zidova i bodljikavih žica kao u slučaju sirijskih izbjeglica, recimo. Istovremeneo, u nekim se „uglednim“ zapadnim medijima mogu pročitati  stavovi tipa – hoće li ukrajinske izbjeglice „spasiti“ demografsku sliku Evrope. Govori li sve to da Evropa i Zapad imaju dubok problem sa rasizmom?

SLAPŠAK: Nikad jasnije nije se tako jasno video rasizam. Posle prvih vesti o toplini i solidarnosti u Poljskoj i Rumuniji, sada se već organizuju grupe za kontrolu i pomoć, jer je mnogo otmica Ukrajinki, koje posle nestanu u belom roblju. U Sloveniju je za tri nedelje došlo oko 12.000 ukrajinskih izbeglica, za poslednjih sedam godina azil i dozvolu boravka dobilo je bar tri puta manje onih drugih izbeglica. Evropski desničari izmislili su termin „nezakonite ekonomske izbeglice”, koji ne postoji nigde u dokumentima UN, da bi istakli da oni dolaze sa koristoljubivim razlozima, da bi nam nešto uzeli. To, naravno, ne znači da Ukrajincima treba bilo šta uskratiti – naprotiv, treba zahtevati isti humani tretman za sve izbeglice.

MONITOR: Ima izvještaja koji svjedoče kako izbjegli iz Ukrajine drugačije kože nemaju isti tretman poput ostalih. Odbija im se pristup vozovima i autobusima koji prebacuju Ukrajince na sigurno. Kakav je odnos Slovenije prema izbjeglima iz Ukrajine? Drugačiji nego prema „drugačijima”?

SLAPŠAK: Upravo o tome je reč: otkriveno se segregiraju mnogi azijski i evropski studenti koji beže iz Ukrajine, posebno na poljskoj granici. U Mađarskoj, koja primenjuje drakonske mere i praktično ne dozvoljava ulaz izbeglicama, Ukrajinci su široko primljeni. Obe ove zemlje su skoro uništile mogućnosti rada NVO-ima, što se sada pokazuje na neorganizovanosti prijema i na opštem haosu na graničnim prelazima. U Sloveniji je najveći deo izbeglica smešten po kućama dobrovoljaca, što inače nije dozvoljeno u slučaju drugih izbeglica. Ministar za zdravlje je pri tome izrekao zabrinjavajući podatak: u Ukrajini nisu iskorenjeni dečija paraliza, tuberkuloza i ospice. Očito su tamo temeljno radili na uništavanju opšteg zdravstvenog sistema…

MONITOR: Kako u tom smislu vidite region?

SLAPŠAK: Zaostao, rasistički, patrijarhalan, nepismen, nekulturan, ksenofoban…To su „kvaliteti” koje vlasti posvuda vole i neguju poslednjih trideset godina. Oni koji nisu robovi i sledbenici takvih vlasti više su sačuvali humanost, gostoljubivost, nesebičnost. Biti dobar čovek danas inherentno znači biti protiv vlasti, svake vlasti danas u regionu – od Vardara pa do Triglava.

MONITOR: U susret ukrajinskom ratu, pisali ste o evropskim mirovnim pokretima i njihovoj snazi danas, kritikujući njihovu pospanost. Je li se nešto promijenilo nakon početka rata?

SLAPŠAK: Nažalost, ne. Mirovnjaci su zaboravili kako su mislili ranije, i imaju iste dileme kao u jugoslovenskim ratovima. Biti pacifista znači aktivno pomagati oslobodilačkoj, napadnutoj strani u ratu! Tešim se da su žene o tome imale ranije jasne pojmove, nema nikakvog razloga da ih nemaju danas. Rat nije mir, zato mu treba objaviti rat.

MONITOR: Kazali ste da je danas nepošteno tražiti mirovni pokret od Rusa, imajući u vidu prirodu tamošnjeg režima. Ipak, čini se i da ta druga Rusija postoji?

SLAPŠAK: Nije nepošteno od trenutka kad se otpor pojavi, a već se pojavio. Kad počnu da dolaze sanduci, stvari se još brže menjaju. Već sada očajni ruski roditelji zovu Ukrajince da im pomognu da nađu njihove sinove, i takva služba postoji. Ukrajinci se trude da beleže sve što se može kad sahranjuju ruske vojnike…

MONITOR: I u bivšim jugoslovenskim republikama postojala je druga Jugoslavija, mirovni i antiratni pokreti, i dobro je da je tako. Nažalost, region  i dalje mahom vode ratni lideri, a devedesete ne prestajemo da živimo. Zašto je to tako i nazirete li im kraj?

SLAPŠAK: Bili smo prevareni. Parlamentarna demokratija može biti manipulisana, političari se služe populizmom i zloupotrebljavaju ratne uspomene, sluđuju ljude propagandom, sve zarad nezaustavljive krađe, pljačkanja i porobljavanja onih koje mogu da iskoriste za svoj profit. Kapitalizam nije za ljude, neoliberalizam krasno živi sa nacifašizmom. Epidemija, rat, glad: tek će nas možda glad naterati da se ozbiljno pobunimo i promenimo svet.

Milena PEROVIĆ

Komentari

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo