„Bili bismo srećni kad bismo u roku od 15 dana mogli da pronađemo strateškog partnera”, rekao je premijer Srbije Mirko Cvetković netom što je Vlada otkupila železaru u Smederevu od Ju-Es Stil Srbija (U.S. Steel) za dolar. Sa svim obavezama. Platila ju je skuplje nego kada je Ju-es stil kupio železaru 2003. za 23 miliona dolara ali bez obaveza.

Kupoprodaja je obavljena 27. januara. Iako je tog dana njegov praznik i neradni dan, Sveti Sava se krstio. Medeni polumesec Vlade i železare istekao je 12. februara a niko se nije javio da kupi najvećeg izvoznika iz Srbije. Zbog teške situacije na svetskom tržištu čelika, Amerikanci su 9. januara promenili radno vreme svim zaposlenima u železari: četiri dana sedmično s kompletnom platom, a za neradni dan 60 odsto plate.

Njihova država je 10. februara poslala 4.500 radnika železare na prinudno odsustvo sa 60 odsto plate. Na poslu ostaje oko 600 ljudi koji će kontrolisati „tihi hod” obe peći.

Zbog krize u eurozoni i odlaska Ju-Es Stila, Narodna banka Srbije je smanjila procenu ovogodišnjeg rasta BDP-a sa 1,5 na 0,5 odsto. Gangster mekog glasa u filmu Kum 2 impresionirao je Majkla Korleonea: „Majkl, veći smo od U.S. Steel”.

Ako su Amerikanci imali 100 miliona eura gubitka na godišnjem nivou, mi nećemo (ili ćemo, razlikuju se izveštači), imati više od toga”, ozbiljan je Cvetković.

Ju-Es Stil zapošljavao je više od četvrtine Smederevaca. Porez na zarade u Ju-Es Stilu činio je gotovo četvrtinu prihoda budžeta Smedereva. Od nerada u železari trpeće i Železnice Srbije, jer je Ju-Es Stil tovario 40 odsto njenih prevozničkih kapaciteta. Amerikanci su platili 80 miliona dolara za otpremnine u železari.

Za plate radnika železare u 2012. godini iz budžeta Srbije koji treba prekrojiti i uzeti platu nekom drugom, treba 240 miliona eura. Ako metalce vlast bude plaćala samo dok ne prebroji konačne rezultate izbora u maju, uštedeće 140 miliona eura. Dok ih je tog crnog, poslednjeg januarskog petka država, najlošiji gazda, preuzimala, dve trećine Smederevaca tešilo se TV prenosima polufinala Srbije u rukometu, vaterpolu i tenisu.

Dve nedelje nakon što je država usvojila železaru, grad Smederevo je od države zatražio da „deo imovine od značaja za grad vrati Smederevu bez naknade”.

Na lepom plavom Dunavu nizvodno i uzvodno, od Beograda do Smedereva, najpopularniji je ritam: „Dala baba dolar da uđe u kolo, a deset daje da izađe”.

Smederevska firma je nastala kao Srpsko akcionarsko rudarsko topioničarsko industrijsko društvo (SARTID) februara 1913. Bankrotirala je posle 90 godina, iako se Socijalistička partija Srbije trudila da pokaže kako su sankcije UN i EU poklekle pred srpskom privredom. Nova ekonomska politika SPS-a gajila je pečurke s mirisom visokih peći, reklamirala “srpski smederevski samohodni skejt” da bi četiri ocila bila zadovoljna i projektovala ,,Gvozdena” zasnovanog na ,,revolucionarnoj tehnologiji” sa ćorcima iz Teslinog tajnog oružja.

Mesec dana nakon što su Amerikanci preuzeli bankrotirani SARTID, sva tri sindikata organizovala su prekid proizvodnje, tražeći da se satnica poveća na blizu jedan dolar i zaposli još 450 radnika. Posle dve i po godine tražili su satnicu od 1,75 dolara. To je bio prvi štrajk koji je Ju-Es Stil, osnovan 1901. doživeo izvan SAD.

U SAD čeličana smederevskog kapaciteta zapošljava manje od 2.000 ljudi, u Smederevu 6.500. Kapitalistički Ju-Es Stil radnika u Pitsburgu plaćao je 16,98 dolara na sat, a socijalisti radnika SARTID-a 0,30 dolara na sat!

Sledili su novi štrajkovi nezadovoljnih platama, a država ih je bodrila. Vlada Vojislava Koštunice zadala je rok kompaniji da smanji emisiju izduvnih gasova; meštani devet mesnih zajednica u blizini Ju-Es stila kamionima i traktorima blokirali su prilaz železari jer su na zaparloženim njivama nalazili „suspendovane praškaste materije”. Neki smederevski samoupravljači-polutani posuđivali su mehanizaciju za blokadu pristupa železari, kada im nije bila potrebna za poljoprivredne radove i sezonska bolovanja. Ionako je vlada Zorana Đinđića dovela svetskog giganta u Srbiju.

Navijači čistog okoliša nisu marili što je Služba za zaštitu životne sredine u Smederevu „stručno eutanazirane” pse umotala u najlonske kese koje se stotinama godina ne razgrađuju i bacila na gradsku deponiju. Jedan pas je bio živ nakon „eutanazije” motkom. U decembru 2011. na istoj je deponiji nađen „leš novorođenčeta ženskog pola s presečenom pupčanom vrpcom, star oko 24 sata, uvijen u džemper”.

Brižni zbog životne sredine, smederevski odbornici su 18. januara rekli „ne” rafineriji američko-holandskog konzorcijuma Komiko oil, koji bi zaposlio 542 radnika, isplatio 6,52 miliona eura za zakup zemljišta na 99 godina pa se tek onda uknjižio, sagradio i opremio 350 kvm za decu ometenu u razvoju, prebacio gradske kotlarnice s mazuta na gas, a vozila javnih preduzeća na tečni naftni gas. Ta ulaganja u ekologiju i infrastrukturu iznosila bi blizu deset miliona eura. Tokom tri godine izgradnje postrojenja posao bi imalo tri hiljade građevinara Srbije.

Od investitora smederevski su odbornici još tražili da filijalu firme premesti iz Beograda u Smederevo, kako bi se porez slivao u smederevsku kasu i da pošumi 20 hektara oko rafinerije. Kao da je 1427. godine, kada je Smederevo bilo prestonica Srpske despotovine jer je despot Đurađ Beograd morao vratiti Ugarskoj. Toponim Smederevo složenica je od „smet” i „drevo” zbog veoma gustih šuma na ovom području.

Referendum kojim su Smederevci trebali da saopšte da li pristaju na rafineriju je propao, jer je na referendum izašlo 11,6 odsto građana. Ta nedelja avgusta 2010. obilovala je sportskim događajima i zebnjom da li će „prištinske privremene institucije” odobriti ministru za Kosmet Goranu Bogdanoviću da obiđe resor.

Smederevo je pre Drugog svetskog rata imalo Šelovu (Shell) rafineriju, ali su se političari posvađali, pa su Holanđani rafineriju preselili u Pančevo, gde funkcioniše do dana današnjega.

Vlada Srbije, kojoj mandat ističe u maju, za tri i po godine zadužila se 5,7 milijardi eura, što je više od svih vlada za 20 godina. Svake sekunde zaduživala se za 55 eura. Cvetković, prva violina te vlade učio je da svira klarinet.

Vlada je pokušala da poslednjeg radnog dana 2011. izigra i Međunarodni monetarni fond jer je budžet Srbije za oko 300 miliona eura premašio onaj dogovoren s MMF-om. Zato Srbija ostaje bez 190 milona eura iz odobrenog kredita MMF-a. Vlada Srbije ipak je srećna jer više nema nikakvog međunarodnog kontrolora budžeta i zaduživanja, a izbori se raspisuju za manje od mesec dana.

Crnogorci će otplaćivati 154 miliona eura kredita Kombinata aluminijuma Podgorica. Aluminijum korodira 100 puta manje od čelika, a pet puta je skuplji od čelika. I uz nanotehnologiju, čelične konstrukcije bi mogle zameniti aluminijumske, na primer u automobilskoj industriji najmanje za pet godina.

Tamara KALITERNA