Povežite se sa nama

INTERVJU

ZORAN KESIĆ, TV AUTOR: I sledeća godina će biti ,,nekako Stefanović”

Objavljeno prije

na

MONITOR: Broj fanova vaše emisije ,,24 minuta za Zoranom Kesićem” raste. Čini se da je taj šou možda najozbiljnija kritika Vučićeve Srbije danas, odnosno da humor nekada dijagnostifikuje stvarnost, posebno balkansku, bolje nego ,,ozbiljna” analitika?
KESIĆ: Humor je, barem meni, najzabavnija i najbrža prečica do pažnje gledalaca. Humorom se, u raznim formama televizijskih emisija, bavim već godinama. Prosto, ne umem drugačije. Ispravka – možda bih i umeo, ali mi ne bi bilo zabavno. Sadašnja emisija (24 minuta) ima i vrlo prisutan kritički momenat. Na žalost po naše društvo, ali na sreću po našu emisiju, u Srbiji ima i te kako mnogo stvari koje valja kritikovati. Mi tretiramo nedoslednost, zlonamernost, diletantizam, pogrešne i nelogične poteze, a neretko i glupost. To je ,,meso” naše emisije i na to mi reagujemo. Zamislite društvo u kome nema svakodnevnog izvora gluposti. Naša emisija u takvom društvu ne bi dugo potrajala. Ipak, moram i to da naglasim, nije nas šou samo kritika ,,Vučićeve Srbije”. Mi kritikujemo sve koji zasluže da budu kritikovani. Srećna je okolnost što nemamo simpatija ni prema kojoj političkoj partiji u Srbiji. Ne naginjemo ni na jednu stranu, izuzev na stranu zdravog razuma, poštenja i logike.

MONITOR: Kako to da vas Vučić još nije pozvao telefonom, s obzirom na to da se zna da voli da proćaska van radnog vremena sa novinarima B92?
KESIĆ: Vučić je pametan čovek. A pametan čovek neće dozvoliti sebi da pokaže da ga neka šala pogađa. Mi smo pre svega humoristička emisija i nemamo pretenzije da menjamo svest gledalaca, da utičemo na političko opredeljenje građana, ili da bilo koga skidamo ili dovodimo na vlast.

Da nas to zanima, verovatno bi se bavili politikom. Mi u emisiji obrađujemo najvažnije vesti.

Kad otvorimo novine izdvojimo nekoliko najbitnijih naslova. I to obrađujemo na naš način.

Ako je svaka druga vest vezana za Vučića, a jeste, kakva bi bila naša motivacija da se bavimo, ne znam, recimo predsednikom najveće opozicione stranke gospodinom Bojanom Pajtićem, koji se retko ili nikako pojavljuje u vestima? Koliko je šala o Pajtiću zabavna, primamljiva, aktuelna, pa hajde i opasna? Rekao bih – nimalo. A mi volimo opasne šale.

MONITOR: A šta ako vas Vučić ipak pozove zbog opasnih šala?
KESIĆ: Ako Vučić nekada i bude pozvao, zahvaliću mu se što je doprineo uspehu naše emisije. Što je on veći i moćniji, to je svaka kritika njegove vlasti bitnija i dragocenija. Mislim da je to i razlog popularnosti naše emisije. Što da se lažemo, on nam je glavni junak.

MONITOR: Kakvo je stanje u medijima u Srbiji danas?
KESIĆ: Očajno. Mediji, ili barem njihov najveći deo, pretvorili su se u narkodilere. U redovne dostavljače dnevne doze tabloidne žute droge. Dostavljaju je, naravno, već odavno navučenim konzumentima medija. Seks skandali, starlete, pljuvanje nepodobnih, čerečenje onih koji su nekome ko je platio da budu čerečeni stali na žulj, dizanje u zvezde pojedinih ličnosti koje nemaju ama baš nikakvog umetničkog, moralnog, estetskog kvaliteta, morbidno ulaženje u svaki detalj tuđe nesreće, krupni kadar suze, grča ucveljenog oca, majke…to se traži, to je na ceni, to nam treba.

Daj mi red ljudske nesreće, daj mi pevačicino međunožje, daj mi da pročitam šta je izjavio Džuki Džukić, daj mi razvod poznatih, daj mi potresnu ljudsku sudbinu.

Ali nikako mi ne daj knjigu, film, mladi perspektivni bend, zajebi me stripa…koga to zanima, nemoj mi o moralu, nemoj mi o filozofiji, nemoj mi ni o nauci, nemoj mi o istoriji, nemoj mi čak ni o sportu ako nema navijačke krvi na tribinama i ako žena fudbalera nije pokazala dojku. To je stanje u medijima. Sranje u medijima. Biram u gore navedenom smislu neatraktivne medije. Čitam pametne ljude. Gledam dobre emisije. Ima ih. U velikoj su manjini, ali biću potpuno iskren – već odavno me zabole za većinu. U vašoj ponosnoj i meni voljenoj Crnoj Gori imate genije humora, The Books of Knjige. Koliko im je njihova genijalnost i kreativnost donela materijalnog dobra? Ja i dalje živim kao podstanar. Nijedan Booksovac, izuzev Gorana, nema kuću sa bazenom i heliodrom. To je zapanjujuć podatak.

MONITOR: Kada ste svojevremeno napravili pauzu u profesiji u medijima, rekli ste da je to bilo jer nijeste htjeli da pravite kompromise.
KESIĆ: Napravio sam pauzu ne mojom željom, već prosto nisam ništa pametno smislio gde bih i šta bi. A niko me baš nije ni zvao ,,dođi Kesiću, šteta je da takav talenat trune”. Istina je da nikada u karijeri nisam pristajao na kompromis da radim nešto čega bih se stideo, samo da bih bio na televiziji. Ali vrlo rado bih u tom periodu dvogodišnje pauze otišao na razgovor za neki posao. Možda baš zbog toga što volim svoj posao nikada neću biti 100 posto profesionalac koji na najbolji mogući način radi sve što mu je u opisu posla. I mnogo je lakše kolegama koji na to gledaju u fazonu ,,posao je posao, radiš ono što moraš, ono što donosi novac”. Nemaju moralne dileme, nedoumice, neprospavane noći… Ipak, daleko od toga da se žalim. Uživam u najlepšem poslu na svetu. I jednom od najstresnijih. I ne bih taj stres menjao ni za kakvu mirnu profesiju na ovome i onome svetu.

MONITOR: A Srbija? Gdje je ona pred ovu 2015. godinu?
KESIĆ: Ulazimo u godinu štednje i stezanja kaiša. Verujem da će biti još gore nego 2014, a i 2014. je bilo prilično teško. Sve je ok, navikli smo. Samo molim velikog Manitua, ili ko god gore zaseda, da nas zaobiđu prirodne nepogode i katastrofe koje se, barem kako vlast tvrdi ,,dešavaju jednom u 100 godina”, a nama se za godinu dana desilo nekoliko takvih. Uz katastrofalnu vlast i opoziciju, prirodne katastrofe nam uopšte nisu potrebne. Sve je u redu, prirodno. Imamo već poplave gluposti i uragane poltronstva. Više nam od toga ne treba.

MONITOR: Mislite li da će i godina pred nama biti ,,nekako Stefanović” ili ima nade za region?
KESIĆ: Ja sam zabavljač. Malkice novinar, nešto više TV autor, a pre svega zafrkant. Ja nadu vidim u saradnji duhovitih, kreativnih, slobodoumnih pojedinaca i grupa u ovim našim državicama. Moja nada je da naša emisija nastavi da promoviše i koristi misaone resurse ljudi koje cenimo širom bivše Jugoslavije. Genijalnost Buksovaca plus briljantni um hrvatskog filozofa Srećka Horvata plus nenadjebiva Vedrana Rudan iz Rijeke plus moj dragi britki beogradski novinar Draža Petrović plus ludaci iz serije Državni Posao iz Vojvodine plus još mnogo pluseva, to je računica čiji rezultat meni daje nadu. I baš me briga što je moja nada sebična nada. Da meni bude lepo što se družim, pijem, smejem, sarađujem sa tim ljudima. Ako moja sebična nada donese osmehe nekom trećem licu – super. Ali osmehe sigurno neću meriti rejtinzima i šerovima. Dakle da …I sledeća godina će biti ,,nekako Stefanović”. Ima li nade za Balkan? Sve više i više!

Milena PEROVIĆ-KORAĆ

Komentari

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Andrea JELIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ŠERBO RASTODER, ISTORIČAR: Treba nam istina   

Objavljeno prije

na

Objavio:

Na Rezoluciju  o Srebrenici u crnogorskom političkom kontekstu  su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda“ kako bi osporili zlo. Sreća je da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve – takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu

 

MONITOR: Usvajanje Rezolucije o Srebrenici i sporenja oko nje?

RASTODER:  Srebrenica je postala prepoznatljiva tačka topografije zla u Evropi. To je ,,zasluga” onih koji su počinili genocid ali i međunarodnog  suda  koji je pravno verifikovao tu činjenicu u dokaznom postupku koji je trajao više godina i u kojem je priloženo nekoliko hiljada dokaza (snimaka zločina, iskaza svjedoka, naredbi viših organa vojnih formacija, iskaza  aktera). Neki od počinilaca genocida (Nikolić, Krstić, Erdemović i drugi) priznali su zločin i iskazali kajanje, a neki od njihovih sljedbenika evo to odbijaju da urade. Zašto bi to bilo važno? Ne zbog toga što se mogu promijeniti činjenice vezane za genocid, već zbog nastojanja da se one politički relativizuju i na taj način odgovornost sa pojedinaca (koji su uglavnom priznali) socijalizuje na čitav narod.  To je nepošteno i neljudski prema narodu zato što je individualizacija krivice bio primarni cilj suda. To se radi ne zbog toga što ,,nije bilo” nego zbog odbrane,,ideologije zločina”. Postoji opravdan strah, da će se kad-tad postaviti pitanje o prirodi tvorevine, čiji je predsjednik, vrhovni komandant, predjednik skupštine, vlade itd. osuđen za genocid. Takva tvorevina  može biti samo ,,genocidna”, proizvod najvećeg  zločina u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.

Sud u Hagu nije, kao nijedan sud, idealan. Ali u odnosu na onaj u Ninbergu, sud u Hagu je najmanje nekoliko desetina puta uređenija, sređenija i organizovanija institucija. Kako u primjeni prava tako i u dokaznom postupku. Ali tvrditi za sud u Ninbergu da je bio ,,antinjemački“ zato što  je primarno sudio nacistima je jednako stupidno i moguće samo ako ste pobornik nacizma.

Rezolucije o Srebrenici nemaju nikakav značaj za  činjenicu kvalifikovanu kao ,,genocid“ oni  su politička potreba društva da se odredi ,,na kojoj je strani”. U crnogorskom  kontekstu ovo je bio politički mamac na koji su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda” kako bi osporili zlo. Sreća je  da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti, što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu.

MONITOR: Minuo je još jedan 13. jul. Kako tumačite sve glasnije revizionističke stavove o ulozi četnika u II svjetskom ratu?

RASTODER: Ne postoji ,,revizionizam u istoriji”. Ne može  se promijeniti ,,ono što je bilo”, mijenja se  samo mišljenje  o ,,onom što je bilo”. Tu se ne radi o istorijskom nego o ideološkom revizionizmu. Miješanjem ova dva posve različita pojma omalovažava se istorijska nauka, koja ima precizno definisane obrasce po  kojima dozvoljava naučno legitimne ,,promjene”. Nije svako mišljenje o prošlosti  istorija, niti je isto pričati o istoriji i istorijskoj nauci. Promjena mišljenja o četničkom  pokretu je ideološko konstruisanje novog narativa koje ne počiva na novootkrivenim činjenicama već na diskvalifikaciji postojećih. To može postati naučno prihvatljiv narativ o prošlosti tek kada se novim  dokazima (istorijskim izvorima) dokažu učešća četnika u bitkama sa okupatorom, njihova saradnja sa antifašistima. Treba i dokazati da su glavni programski dokumenti, poput onog Homogena Srbija i mnogi slični,  falsifikati, te zašto su četnike, ako su bili antifašisti, ostavili  saveznici. Sve u svemu, nema revizije istorije, proizvodi se samo idološki i vrijednosni haos.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BUDIMIR MUGOŠA, FARMER I BIVŠI MINISTAR POLJOPRIVREDE: To što imamo brzo će nestati

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna vlast osudila je crnogorsku poljoprivredu na smrt, a aktuelni ministar poljoprivrede, gospodin Stijović, formirao je streljački vod

 

MONITOR: Jedan ste od učesnika protesta poljoprivrednika. Ministar Aleksandar Stijović kaže „pitanje je ko su ti ljudi i koje su im namjere“. Evo prilike da razjasnite tu „dilemu“.

MUGOŠA: Bezprimjerno je takvo ponašanje ministra prema ljudima od čijeg rada živi i zbog kojih postoji. Ako ministar ne zna ko su 70 najvećih farmera u Crnoj Gori koji imaju farme od 50 do 200 grla, onda smo svi u velikom problemu. Ovi ljudi su prije svega dobri domaćini, pripadnici svih vjera, nacija i partija, koji imaju dovoljno građanske svijesti, hrabrosti i odgovornosti da iznesu stavove i brane svoje i državne interese. To su ljudi koji su spremni na danonoćan rad da bi obezbijedili sebi i svojim porodicama egzistenciju a građanima kvalitetnu hranu.

Ako bismo govorili brojkama: to su vlasnici nekoliko hiljada najkvalitetnijih muznih grla u Crnoj Gori koji proizvode više od 50 odsto mlijeka koje se predaje mljekarama. Da je izašao jedan čovjek da protestuje trebao je biti uvažen  i primljen na razgovor. Nijesmo mi bravi da nas neko sa prozora prebrojava.

Nas povezuje domaćinsko razmišljanje i zajednički problem. Tražimo od države pomoć da preživimo ovu tešku situaciju a da onda sa institucijama pokušamo naći bolji model agrarne politike. Mi na to imamo pravo a država obavezu. Ne postoji niti jedan zakonski osnov da nam se ne izađe u susret, postoji samo nedostatak volje, znanja i razumijevanja. Bahato ponašanje ministra, njegovih saradnika i premijera su dodatno zakomplikovali situaciju, pa su naši zahtjevi sada radikalizovani i tražimo ostavku ministra Stijovića.

MONITOR: Ministar kaže da ne mogu ispuniti vaše zahtjeve pošto za to treba previše novca. Šta dalje? 

MUGOŠA: Kada nešto nećete onda je lako naći razloge. Poljoprivreda je izuzeta iz Zakona o kontroli državne pomoći što znači da država može pomoći a da pri tome ne krši niti jedan zakon ili međunarodni sporazum (STO, CEFTA). Sve evropske države su pomogle svojim poljoprivrednicima, osim naša.

Mi smo u martu tražili pomoć od pet euro centi po litru i na te naše zahtjeve ministar nije odgovorio, iako su naše kalkulacije govorile da je za to potrebno oko 1,5 miliona. Na posljednjem protestu mi smo preformulisali naše zahtjeve ali je suština ostala ista.

Dobrom argumentacijom na Vladi ta sredstva bi bila obezbijeđena kao što su data mnogim drugim djelatnostima u iznosu od preko 160 miliona. Za nas nema dva miliona iako smo strateška privredna grana.

MONITOR: Zašto u resornom Ministarstvu nemaju sluha za vaše probleme? 

MUGOŠA: Ministar ne zna, a nema ko da mu objasni, kako stvari stoje u ovom sektoru. Kako se, recimo,  kalkuliše cijena mlijeka: troškovi hrane su 65 odsto a onda dolaze troškovi energije, sredstava za higijenu, amortizacija, oprema stada, sitni alat , veterinarske usluge i , konačno, radna snaga.

Ministar neznaveno izvodi računicu da krava svaki dan daje dvadeset litara mlijeka i ispade sve sjajno. Naravno to nije tako. U periodu „pika laktacije“ lako je poslovati sa dobitkom ali što raditi kada se krava ne muze, a to je 50 do 70 dana u godini. Krava za života u dobrim uslovima da 20.000 litara mlijeka. Njena vrijednost na početku je preko 2.000 a na kraju vijeka 500 eura, pod uslovom da ne ugine i da je debela. Kada ovu razliku podijelimo na prinos mlijeka, pokazuje se da u cijenu koštanja mlijeka amortizacija stada učestvuje sa 7,5 centi po litru. A gdje je sve ostalo?

Svakoga ko hoće da se bavi poljoprivredom treba držati kao malo vode na dlanu. To je EU prepoznala i izdvaja polovinu budžeta za poljoprivredu i ruralni razvoj. Ta informacija još nije stigla do naših vlasti.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo