Povežite se sa nama

INTERVJU

DR RINA KULAA, PROFESORKA NA FINSKOM JIVASKILA UNIVERZITETU: Dobar susjed EU

Objavljeno prije

13 godina

na

lena

Razvijanje dobrosusjedskih odnosa jedan je od glavnih pristupnih imperativa EU za Zapadni Balkan. Koliko je to bilo važno u nekim ranijim procesima EU integracija, kao u slučaju nordijskih zemalja, razgovarali smo sa dr Rinom Kulaa, profesorkom moderne evropske istorije i međunarodnih odnosa, inače odličnim poznavaocem naše istorije. Jedan od svojih radova posvetila je izučavanju sukoba Tito-Staljin. MONITOR: Skandinavske zemlje imale su specifično iskustvo regionalnog usklađivanja istovremeno s pristupanjem EU. Zašto vam se čini da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da se koriste vašim iskustvom?
KULAA: Htela sam da postavim pitanje šta bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da nauče iz nordijske regionalne saradnje i na tu temu sam nedavno održala predavanje u Evropskom pokretu u Beogradu. Iako se tom temom nisam u okviru svojih istraživanja bavila na taj način. Još u mojoj knjizi “Nesvrstani i njihovi koreni u Hladnom ratu u Evropi: Jugoslavija, Finska i sovjetski izazov”, razmatrala sam jednu epizodu iz Hladnog rata gde je regionalna mreža bila važna za finsku spoljnu politiku 1950-ih.

Posle Drugog svetskog rata i sovjetsko-finskog primirja 1944, traženo je da Finska plati SSSR-u trista miliona dolara u vrednosti roba, za šest godina. Finska je primorana da prihvati da ustupi na korišćenje teritoriju i vode oko Porkala ostrva na 50 godina za sovjetsku pomorsku bazu u Finskom zalivu. Bilo je i dodatnih uslova primirja koji su bili veoma teški.

Predsednici Juho Kusti Paasikivi i Urho Kekonen zaključili su da je Finskoj potrebna nova strategija da bi zadržala svoju nezavisnost i upravljala odnosima sa SSSR-om pošto je Hladni rat već počeo. Za Finsku, neutralnost je značila smanjenje veza s evroatlantskim institucijama oko ekonomskih ugovora, uzdržavanje od bezbednosnih saveza, smanjenje saradnje sa zapadnim obaveštajnim agencijama i dopuštenje domaćoj Komunističkoj partiji da postoji i bude aktivna.

Finska politika Paasikivi-Kekonen linije bila je relativno uspešna. Posle Staljinovog odlaska Hruščov je napravio nekoliko ključnih izmena u finsko-sovjetskim odnosima. Hruščov je ukinuo sovjetsko protivljenje članstvu Finske u Nordijskom savetu, izjasnivši se da je to unutrašnja stvar Finske u koju se SSSR neće mešati. Od zasnivanja finske neutralnosti, Paasikivi je planirao da se usredsredi na bilateralnu trgovinu sa drugim skandinavskim zemljama i prihvaćenoj parlamentarnoj saradnji kroz formiranje Nordijskog saveta 1952. koji ju je promovisao. Finska je priznata u novembru 1955, a članica OUN je postala u decembru 1955.

Hruščovljeva nova spoljna politika takođe je dopustila Finskoj i Švedskoj da se angažuju u promociji skandinavskog regionalizma koji je već bio prihvaćen u Norveškoj, Danskoj i na Islandu. To što je Hruščov prihvatio skandinavski regionalizam na severu, učvrstilo je nordijske zemlje kao partnersku prolaznu mrežu za zapadne proizvode koji su tako mogli da budu primani u SSSR bez značajnijeg političkog kompromisa. Ovo je usklađeno s Paaskivi-Kekonen političkom linijom, koja je želela da izbegne komunisitičko zastrašivanje u Finskoj, a da osnaži trgovinu sa SSSR-om kao i sa drugim nordijskim zemljama kao primer benefita od regionalne politike.

MONITOR: Norveška je na referendumu odustala od članstva u EU. Ipak, njeno zakonodavstvo je u velikoj mjeri usklađeno s acquis communitaire. Da li je ona tako spojila „lijepo i korisno”?
KULAA: Dinamika EU pridruživanja za državu, bila ona velika ili mala, često zavisi od grupe za pridruživanje u kojoj se nalazi. Finska, Švedska, Norveška i Austrija aplicirale su u isto vreme za članstvo u EU i završile pregovore 1994. Kroz grupu je bilo više prostora da se sledi dogovoreno sa drugim zemljama koje su aplicirale. EU strana se u trenutku zainteresovala za norveško naftno bogatstvo a Španija i Potrugal za bogato ribarstvo. Ovo je Norvešku od starta učinilo važnom zemljom u toj grupi država koje su aplicirale.

Neke od tih država bile su demokratije u dužem vremenskom periodu i suočile su se na EU referendumima s gotovo podjedanakim brojem glasova za ,,da” i ,,ne” odgovore. Ključna je bila 1994. kada su ovde raspisani referendumi. Austrija je glasala prva u junu sa 66,6 odsto za ,,da”, Finska je glasala druga u oktobru sa 56,9 za ,,da”, Švedska treća u novembru sa 52,8 odsto za ,,da” i Norveška četvrta u novembru sa 52,2 za ,,ne”. Da je Norveška prva održala referendum njeno glasanje je moglo uticati na glasače u Finskoj i Švedskoj i rezultati su i tamo takođe mogli biti negativni.

Danas je Norveška deo EEA i u velikoj meri ima pristup jednistvenom tržištu i kao članica Šengenskog sporazuma bliska je saradnica EU, kao što ste zaključili. Mislim da su norveški zakonodavci i glasači saglasni sa najvećim delom acquis communataire i Norveška je vrlo dobar sused i saradnik EU. Smatram da je norveško usvajanje acquis-ja verodostojno.

MONITOR: Dosta ste se bavili Jugoslavijom. Da li je njen raspad, po vama, bio ugrađen u njene temelje ili je on posljedica ne samo unutrašnjih problema već i spoljašnjih okolnosti, opšte propasti komunizma krajem osamdesetih?
KULAA: To je veliko pitanje da bi se odgovor mogao dati u jednom intervjuu. Studirala sam istoriju Jugoslavije kao doktorant i u jednom dužem vremenu sam istraživala u jugoslovenskim arhivama u Beogradu i hrvatskim u Zagrebu. Moj rad se odnosio na jugoslovensku spoljnu politiku.

Ono što mogu da kažem je da nas je istorija Jugoslavije tokom Hladnog rata ubedila u njenu posebnost. Ona je bila drugačija u mnogim stvarima. Jugoslavija je bila multikulturalna, višejezična, jednopartijska država ali je imala unutrašnju i spoljnu politiku različitu od SSSR-a. Nakon raskida Tito-Staljin, jugoslovensko ministarstvo spoljnih poslova napravilo je posebne izvore i veštine diplomatskog izveštavanja i diplomatske analize koji su bili napredniji od mnogih u zemljama evropskih kolega. Jugoslovensko ministarstvo bilo je nezavisnija institucija nego što se moglo pretpostaviti za jednu jednopartijsku zemlju. To ministarstvo je bilo usredsređeno na spoljnu politiku na međunarodnoj sceni a ne na onu koja je bila vodeća u Varšavskom paktu.

Iz moje perspektive kraj Jugoslavije nije se dogodio samo zbog propasti komunizma, ali se ne može posmatrati ni odvojeno od toga. Ako podignemo pogled s ove posebne jugoslovenske spoljne politike, mislim da bi sledeće pitanje za istoričare Evrope bilo da pitaju šta se i koliko menja nakon Hladnog rata? Po mom mišljenju to bi sada bio i put da se ispita i kraj Jugoslavije.

Važno bi bilo i da se ovom pitanju pristupi takođe i iz jedne šire perspektive Evrope, jer je i Jugoslavija bila njen deo u 20. veku. Kao i da se zapitamo šta se promenilo od tog vremena do danas u jugoslovensko-britanskim, jugoslovensko-francuskim i jugoslovensko-američkim spoljnopolitičkim odnosima.

MONITOR: Zašto je to važno?
KULAA: To je važno da bi se jugoslovenska istorija povezala sa njenim širim okruženjem. Izgleda mi da često imamo naviku u istraživanjima specifičnosti jugoslovenske države da ne vidimo njenu istoriju i značaj za Evropu i čitav Mediteran. Za mene su neki od ovih odgovora povezani s pitanjima kao što je važnost prve i druge naftne krize za Jugoslaviju i Evropu i povezanost tih kriza s događajima u Jugoslaviji i u Evropi.Ovde mi nalazimo jedan novi ugao gledanja u odgovoru na vaše pitanje.

Nema recepta

MONITOR: Finska je početkom devedesetih bila u velikoj ekonomskoj krizi. I uspjela je da se izvuče u velikoj mjeri sopstvenim snagama. Kakav je, u stvari, vaš recept za ekonomski razvoj?
KULAA: Nisam sigurna da je to baš nešto kao recept, ali mi se čini da je nordijsko promišljanje još uvek veoma važan zadatak za fiskalnu politiku da bi se zemlji omogućila stabilnost. Smatra se važnim da se obezbede zdrave budžetske osnove a to znači da država postiže godišnji suficit a da fiskalni dug ne postane suviše velik. Zdrav budžet je važan za ekonomski razvoj. Zato su nordijske zemlje zadržale prilično opreznu fiskalnu politiku gde budžet ostaje u suficitu a fiskalni dug ne prelazi određenu granicu. Finska politika pokušava da ograniči zavisnost od pozajmljenog novca i takođe je činila sve što je bilo moguće da zaustavi porast nezaposlenosti.

Finska se pridružila euro zoni, odričući se nacionalne valute i onda se krenulo na smanjivanje inflacije i postizanje cenovne stabilnosti kao glavnih ciljeva finske fiskalne politike.

 

Bogatstvo

MONITOR: Finska se vjekovima borila za nacionalnu i državnu nezavisnost sve do 1917. Najduže je njome upravljala Švedska, a čitav vijek i Rusija. Kako se danas finsko društvo nosi s tom raznovrsnom baštinom?
KULAA: Finska ima dva zvanična jezika i svi administrativni servisi, obdaništa i osnovno obrazovanje bilingvalno je, moguće je i na finskom i na švedskom jeziku. Na državnoj televiziji jedan je kanal na švedskom. Svi saobraćajni znaci su na oba jezika. Izvan ovih formalnih i administrativnih pravila, veliki deo društva ovo švedsko nasleđe vidi kao obogaćivanje. To je prihvaćeno u svakodnevnom životu u Finskoj ali ne samo kroz administraciju već i u okviru kulturnih sadržaja, mode a čak i u spoljnoj politici Švedska i dalje ima primat.

Finska je mlada država koja postoji manje od sto godina. Meni izgleda da je švedsko nasleđe u Finskoj kroz jezik i kulturu olakšalo njihovo učešće u nordijskoj koopeaciji. Među ciljevima nordijskog saveza kojem se Finska pridružila 1955. bili su pasoš Unije i pravo nastanjivanja u drugim nordijskim zemljama. Vežbanje u švedskom jeziku nesumnjivo je pomoglo Finskoj da bude deo nordijskog saveza ali joj je kasnije pomoglo i u odnosu prema jezičkoj raznovrsnosti i u razumevanju različitih jezika, kultura i nasleđa u EU.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

POVEZANE VIJESTI:

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, ČLANICA SAVJETODAVNE GRUPE BALKAN U EVROPI (BIEPAG): Vlada bi u EU, ali da nastavi po starom

Objavljeno prije

5 dana

na

14 Juna, 2025

Objavio:

Integracija u EU nije samo pitanje usklađivanja zakona, jačanja institucija, već  i vrjednosno pitanje. Nije teško zaključiti da je veličanje ratnih zločinaca direktno suprotstavljeno temeljnim evropskim vrijednostima, među kojima su pomirenje, suočavanje s prošlošću i poštovanje ljudskih prava

 

 

MONITOR: Kako komentarišete ocjene iz posljednjeg non paper dokumenta?

MAROVIĆ: Ocjene iz non-papera Evropske komisije predstavljaju jedan realističan i oprezan presjek stanja u Crnoj Gori kada je riječ o vladavini prava. U dokumentu se ističe određeni institucionalni i zakonodavni napredak, posebno u dijelu formalnog usklađivanja sa evropskim propisima, ali je preovlađujući ton zabrinutosti zbog sporog napretka u oblastima koje su ključne za funkcionisanje vladavine prava u praksi. Komisija šalje poruku da nije dovoljno samo raditi na normativnom dijelu, a i tu kaskamo ako se uzme u obzir podatak o sprovođenju Programa pristupanja, već da se od nas očekuje mnogo više.

Možete zamisliti koliko je pritisak snažniji ako se uzme u obzir da nam je ostalo još godinu i po da ubijedimo sve da smo stvarno spremni za članstvo. Non-paper nije dramatično negativan, ali jeste upozoravajući, posebno jer dolazi nakon dobijanja IBAR-a. To znači da je  završena faza tapkanja po ramenu.

MONITOR: Jesmo li godinu nakon dobijanja IBAR-a nazadovali na putu ka EU?

MAROVIĆ: Nijesmo nazadovali od dobijanja IBAR-a, jer je to bio tehnički korak koji je trebalo da nam bude odskočna daska za dalje, a u suštini se usvajanjem zakona ne dobija ništa ako oni ne proizvode efekte u praksi. Ovo možda zvuči kao mnogo puta ponovljena floskula, ali ako se prebacimo na rječnik evropske integracije onda bismo rekli ovako – aproksimacija, odnosno potpuno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU, a obavezali smo se da ćemo svaki propis uskladiti, znači da ste završili sve tri faze koje podrazumijevaju pripremu i usvajanje propisa, njegovo sprovođenje i izvršenje. Mi smo i za IBAR ostali samo u okviru te prve faze pripreme i usvajanja, a podsjetiću da je za fazu izvršenja ključna uloga pravosuđa.

Isto tako, mi još, doduše  sa sve manjom vjerovatnoćom, imamo šansu da realizujemo mapu puta koja podrazumijeva zatvaranje svih poglavlja do kraja 2026, jer je ona svakako podrazumijevala da tokom 2024. i 2025. bude zatvoreno 10 poglavlja, a to je još moguće. Međutim, umjesto da vidimo ubrzanu dinamiku sprovođenja reformi i korišćenje  IBAR-a i tog pozitivnog koraka ka EU za transformaciju društva, suočavamo se sa istim problemima kao i prije godinu ili prije 13 godina kada smo otvorili pregovore. Kroz izvještaje Evropske komisije, godišnji i non paper, možemo da pročitamo iste ocjene o radu sudstva, tužilaštva, nepostojanju presuda za korupciju, loše uslove za izbore i mnoge druge probleme.

IBAR je trebalo da bude prekretnica, trenutak kada država konsoliduje institucije i pokazuje mjerljive rezultate, a ostao je tehnički korak koji su i Vlada i EU bezrazložno nazivali „istorijskim“. Da bi bio istorijski morao je već da dovede do promjena, a nije.

MONITOR: Šta je razlog?

MAROVIĆ: Razlozi su višestruki. Prvo, mi smo stalno u stanju političke krize u okviru koje se najviše energije troši da se heterogena koalicija na vlasti održi u životu. Politička nestabilnost i fragmentirana vlast često djeluju bez jasne vizije i dugoročnog plana i evropska agenda služi kao sredstvo za mahanje navodnim uspjesima, iako se u suštini radi samo o neznatnim unaprjeđenjima. Odsustvo političke kohezije i konsenzusa o temeljnim pitanjima usporava donošenje ključnih odluka. Isto tako, heterogenost vlasti je znak da mi ne znamo šta su evropske vrijednosti.

Drugo, i dalje postoji izražen deficit institucionalne odgovornosti. Evropski proces se često koristi kao sredstvo unutrašnjeg političkog pozicioniranja, a ne kao iskrena transformaciona agenda. To dovodi do situacije u kojoj EU integracija služi više kao politički marketing nego kao stvarna razvojna politika.

Treće, politika nagrađivanja podobnih, koja je oduvijek primaran mehanizam zapošljavanja i napredovanja, dovodi do ogromnog razočarenja i demotivisanosti kod stručnog kadra sa integritetom koji godinama radi u administraciji, pa i to utiče i na efikasnost i na rezultate. Četvrto je manjak znanja i vještina i ukupno manjak kapaciteta da se proces ubrza i privede kraju.

Peto, EU, više Evropska komisija nego države članice, motiviše Crnu Goru i Albaniju iz strateških razloga, ali to čini na pogrešan način. Svima bi bilo korisnije da fokus bude na konkretnim unapređenjima pa makar to bile tri ključne stvari, a da se za sve ostalo definišu prelazni rokovi.

Na kraju, dajući prioritet sporazumima kojima se u potpunosti obesmišljavaju i procedure i državni interesi, Vlada šalje poruku da bi u EU, ali da nastavi po starom.

MONITOR: Vlada najavljuje zatvaranje poglavlja javnih nabavki. Ministarka Maida Garčević kazala je da je EK potvrdila da Crna Gora ispunjava mjerila za zatvaranje tog poglavlja, čime su, kako je rekla, uklonjene sve zabrinutosti u vezi sa međunarodnim sporazumima čije odredbe se tiču upravo javnih nabavki, misleći na Sporazum sa UAE. Evropa više nije zabrinuta?

MAROVIĆ: To što je EK konstatovala tehničku ispunjenost mjerila za zatvaranje poglavlja o javnim nabavkama jeste dobro i dokaz da je administracija obavila svoj dio posla. Ipak, treba biti oprezan i u tumačenju i u daljim koracima. Sporazumi sa UAE su ozbiljna prijetnja i to piše u poziciji EK za ovo poglavlje, odnosno da je od suštinskog značaja da bude osigurano da implementacija ne bude u suprotnosti sa pravnom tekovinom EU o javnim nabavkama. To se isto navodi i u mišljenju EK na sam Sporazum, kao i bojazan da bi do toga moglo doći.

Problematično je sve u vezi sa Sporazumom, jer da je Vlada planirala da vodi računa o procedurama, tenderu, prostornom planu, vlasnicima zemljišta, državnom interesu, ne bi se potencijalni investitor obraćao javnosti prije nego što su sporazumi ratifikovani u Skupštini, ne bi se odluka o njima donosila na vladinoj whatsapp grupi, izbjegla javna rasprava, ne bi Skupština radila dan-noć da što prije ratifikuje ove sporazume. Ispostavilo se da je moguće državu prodati za sedam dana samo ako postoji volja u parlamentarnoj većini. Otuda, sporazumi ne samo da mogu dovesti do nazadovanja odmah po zatvaranju poglavlja o javnim nabavkama, oni su prijetnja za naš evropski put generalno, jer mnogo govore o parlamentarnoj većini i njenim prioritetima.

MONITOR: Koliko su potezi vlasti, od Sporazuma sa UAE  do Rezolucije o Jasenovcu, usporile proces ka EU?

MAROVIĆ: Stvorili su dodatni prostor za sumnju u iskrenost evropske orijentacije Vlade. Sporazum sa UAE izazvao je bojazan da se evropska pravila mogu zanemariti zarad političkih i ekonomskih interesa, dok je Rezolucija o Jasenovcu, ma koliko dobronamjerno predstavljena, došla u trenutku kada su evropski partneri očekivali fokus na pravosudne reforme, borbu protiv korupcije i funkcionisanje institucija. Pored sadržaja, problem je i u načinu na koji su doneseni – bez šire društvene i političke rasprave, bez jasnog obrazloženja i van usklađenog evropskog narativa. Takav pristup dovodi do erozije povjerenja kod evropskih partnera, što se reflektuje u ocjenama, ali i u stepenu spremnosti EU da ubrza proces pristupanja.

MONITOR: Brisel je opet podsjetio da  Crna Gora nema pravoznažne presude u oblasti visoke korupcije, u tzv visokoprofilnim slučajevima.

MAROVIĆ: To je dokaz da borba protiv korupcije nije prioritet, da je pravosuđe u rasulu i da nismo ništa uradili da uspostavimo efikasan sistem evaluacije rada sudija i tužilaca. Kao što je već rečeno, uloga pravosuđa je ključna u obezbjeđivanju jednakosti pred zakonom. Osim ispraznih prijetnji svi ostaju nekažnjeni za velike zloupotrebe kojima smo svjedočili i prije i poslije 2020. godine. Hapšenja, otvaranje istraga, sve je to manje važno ukoliko nema pravosnažnih presuda u slučajevima visoke korupcije jer one pokazuju sposobnost države da se s njom obračuna u sopstvenim redovima. Bez pravosnažnih presuda nema pravde, ili „orvelovski“ rečeno – svi  smo jednaki, samo što su neki „jednakiji“ pred zakonom.

MONTOR: Visoki zvaničnici SPC u Crnoj Gori opet veličaju ratne zločince, dok vlast ćuti. Kako takva Crna Gora može napredovati na putu ka EU?

MAROVIĆ: Integracija u EU nije samo pitanje usklađivanja zakona, jačanja institucija, već i vrjednosno pitanje. Nije teško zaključiti da je veličanje ratnih zločinaca direktno suprotstavljeno temeljnim evropskim vrijednostima, među kojima su pomirenje, suočavanje s prošlošću i poštovanje ljudskih prava. Kada javne ličnosti, posebno vjerski lideri, otvoreno veličaju osobe osuđene za najteže zločine, a predstavnice i predstavnici političkih partija to ignorišu, šalju poruku da društvo nije spremno da se jasno distancira od takvog nasljeđa.

Vjerovatno dio problema leži u tome što  partije vlasti vide SPC kao bitan element njihovog programa, te biraju da ili podrže takve stavove ili da ih prećute. Ovaj drugi obrazac je opasniji, jer kad dajete nekome politički legitimitet jedni ga daju baš zbog takvih stavova, a drugi koji glasaju za partije u koaliciji sa ovim nacionalističkim, opravdavaju sebe da njihova partija ne iznosi takve stavove javno, bez obzira što ih ovako ohrabruje, podstiče, hrani i normalizuje.  Ovo su samo početni koraci u prekrajanju istorije i normalizaciji fašizma. Kad jednom zažmurite, onda vas ništa ne sprječava da to radite stalno. Ćutanje vlasti u ovakvim situacijama može se tumačiti kao saučesništvo i tolerisanje ekstremizma. Crna Gora će morati da pokaže mnogo više zrelosti i političke hrabrosti u suočavanju sa svim ovim izazovima ako misli da bude građanska i evropska, što je već neko vrijeme upitno.

MONITOR: Koliko je realno da CG može ući u EU do 2028.?

MAROVIĆ: Šanse za to su 50-50, ali da bi se desilo moramo postići ili pokazati makar nešto i fokusirati se na ključne reforme, te prigrliti snažnije evropski vrjednosni okvir, budući da ne mogu da se sjetim ni jedne velike stvari ili konkretnog unapređenje koji su nam se desili tokom mandata ove Vlade.

Isto tako, davanje veta u ruke desničarke Vlade nije baš laka odluka za EU.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MARKO BEGOVIĆ, DR SPORTSKIH NAUKA: Pozivam sportiste da glasnije zagovaraju promjene

Objavljeno prije

5 dana

na

14 Juna, 2025

Objavio:

Već duže vrijeme je svima jasno da je crnogorski sport  sistem koji opstaje na zapošljavanju srodnika i povezanosti sa licima kojima se sudi za organizovani kriminal i korupciju, ali i pojedinim predstavnicima nominalno novih vlasti

 


MONITOR: Prije godinu dana podnijeli ste krivične prijave protiv sportskih saveza i klubova. Šta je suština tih prijava? 

BEGOVIĆ: Ova tema ima više dimenzija, koje zaslužuju da budu adekvatno objašnjene. Prijava je podnijeta protiv više nepoznatih lica povezanim ne samo sa sportskim organizacijama, već i organima državne uprave zaduženih za poslove sporta, obrazovanja, odbrane, finansija, unutrašnjih poslova, i to na rukovodećim pozicijama i povezanih drugih pravnih i fizičkih lica. To je bila moja zakonska obaveza, imajući u vidu da sam tokom međunarodnog arbitražnog postupka u slučaju Milene Knežević Raičević došao u posjed više ugovora sa sportistima koji su ukazivali na postojanje brojnih nepravilnosti.

Sama odluka Evropskog arbitražnog suda EHF-a, koja je uključila moje mišljenje u odnosu na spor, kao i odluku ŽRK Budućnost da prihvati odgovornost, potvrđuju da se radi o svjesnim sistemskim propustima. Ti sistemski propusti ogledaju se u činjenici da su usvojena podzakonska akta sportskih organizacija u koliziji sa odredbama Zakona o sportu i Zakona o radu, što je omogućilo niz nezakonitih radnji. Konkretno,  ovom konkretnom arbitražnom odlukom, ECA EHF je obavezao klub i odgovorna lica da sportistkinji isplate kompletan iznos potraživanja.

Ovo rezonovanje je u skladu sa dokumentom Poreske uprave o poreskom tretmanu profesionalnih sportista u Crnoj Gori iz 2019. godine, pa se postavlja pitanje; na koji način će se u budžet Crne Gore uplatiti obavezni porezi i doprinosi koji do sada nijesu plaćeni? Naplatom tih javnih prihoda stvorila bi se značajna novčana masa, dovoljna za potpunu rekonstrukciju, modernizaciju i izgradnju svih neophodnih sportsko-rekreativnih sadržaja. Takođe, crnogorskom sportu bi se osigurala finansijska stabilnost i predvidljivost za narednu dekadu.

Ova tema ima i važnu socijalnu dimenziju, jer se direktno tiče radnog staža naših sportista. Imaju li oni prava da kao i svi drugi zaposleni budu adekvatno zaštićeni u okviru radno-pravnih  odnosa, ili ćemo pasivno čekati novi slučaj diskriminacije? Možda je odgovornije postaviti pitanje: koliki je broj prvenstveno naših sportista kojima godinama nijesu uplaćivani obavezni doprinosi, odnosno socijalno osiguranje (zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti) suprotno važećim propisima države Crne Gore?

MONITOR: Da li imate odgovore iz tužilaštva? 

BEGOVIĆ: Valja napomenuti da MUP nije odgovorio na upit iz jula prošle godine, koji se odnosio na evidenciju inostranih sportista angažovanih u crnogorskim klubovima – konkretno, da li je tim licima obezbijeđena odgovarajuća boravišna dozvola u skladu sa radno-pravnim statusom.

Nažalost, odgovori tužilačkih organa do sada upućuju na nedostatak potrebne stručnosti ili izostanak prioriteta za ovu oblast, iako se radi o  sistemskoj utaji poreza. Našem tužilaštvu sam i ponudio podršku posredstvom mreže ,,MARS” tužilaca nadležnih za sport Savjeta Evrope, ali crnogorske institucije imaju mogućnost obezbjeđivanja tehničke i podrške u vidu ljudskih sredstvo kroz međunarodno-pravne instrumente.

MONITOR: Kako je ova oblast uređena u drugim zemljama?

BEGOVIĆ: Presude Evropskog suda pravde, počev od Walrave & Koch iz 1974, preko čuvenog slučaja Bosma (1995), pa sve do nedavne presude u predmetu Diarra (2024), jasno potvrđuju odlučnost EU institucija da ograniče autonomiju sporta ali i da se prepoznaje ekonomska dimenzija sporta. Kao rezultat toga, na profesionalni sport se primjenjuju propisi koji uređuju tržišna pravila i njima povezane obaveze. U skladu s time, javne vlasti u državama članicama EU sve aktivnije preduzimaju mjere i radnje kako bi se zaštitio javni interes kroz oblast sporta. Stoga ne iznenađuje činjenica da se sve češće pokreću postupci protiv politički eksponiranih i drugih povezanih lica koja zloupotrebljavaju sport za nezakonito bogaćenje, namještanje rezultata, utaju poreza, neprimjeren politički ili finansijski uticaj, kao i niz drugih koruptivnih radnji.

MONITOR: Da li je ovo glavni problem u crnogorskom sportu i koje ga još mane muče? 

BEGOVIĆ: Prethodno ukazane nepravilnosti, bi valjalo posmatrati više kao posljedicu klijentelistički uspostavljenih odnosa, u kojima recimo svjedočimo svojevrsnom patrimonijalnom sistemu  kojeg karakteriše očuvanje vlasti i autoriteta porodičnim putem. Slučajevi poput zapošljavanja ili angažovanja najbližih srodnika u Crnogorskom olimpijskom komitetu, ili recimo situacija u kojoj predsjednik jednog nacionalnog saveza koji je pritom na toj poziciji izabran na period od četiri godine, sam sa sobom zaključio ugovor na neodređeno, samo ilustrativno potvrđuju bitno narušeno stanje crnogorskog sporta. Kao još jednu direktnu posljedicu imamo ozbiljan pad u rezultatima, pa se tako danas slavi kao vrhunski rezultat sedmo mjesto u konkurenciji devet zemalja na Igrama malih država u Andori.

MONITOR: Da li vidite mogućnost  pozitivne promjene u domaćem sportu? 

BEGOVIĆ: Već duže vrijeme je svima jasno da se radi o sistemu koji opstaje na zapošljavanju srodnika i povezanosti sa licima kojima se sudi za organizovani kriminal i korupciju ali i pojedinim predstavnicima nominalno novih vlasti. Kako je sistem o kojem govorim u osnovi nesposoban da proizvede novu vrijednost što potvrđuju i rezultati na terenu, u zadnjih par godina su počeli da se pojavljuju disonantni tonovi. No isti su nedovoljno odlučni, pa još jednom pozivam sportiste i sportske radnike da ne odustaju i glasnije zagovaraju prijeko potrebne promjene.

MONITOR: Doktorirali ste sportske nauke, predajete na inostranim univerzitetima. Koji su glavni problemi i perspektive sa kojima se sport susreće na međunarodnom nivou?

BEGOVIĆ: Globalni sport se nalazi na svojevrsnoj raskrsnici, pod uticajem konvergentnih procesa kao što su digitalizacija, komercijalizacija i projektovanje moći asimetričnih aktera poput Katara i Saudijske Arabije – ali i drugih. Konsekventno, struktura sportskog pokreta i legitimitet koji crpe iz koncepta autonomije sve češće se dovode u pitanje. Ovo se posebno odnosi na selektivnu primjenu principa političke neutralnosti, jer sportske organizacije nerijetko postaju instrument političkih obračuna ili sredstvo za sprovođenje politike sankcija. Nejednak tretman nacionalnih sportskih organizacija u kontekstu rusko-ukrajinskog i izraelsko-palestinskog sukoba, ogoljava ne samo institucionalnu selektivnost, već i organizacionu hipokriziju (licemjerstvo). Upravo zbog toga, već duže vrijeme zagovaram osnivanje međunarodne hibridne agencije, po uzoru na Svjetsku antidoping agenciju (WADA), koja bi imala mandat da štiti temeljne vrijednosti koje sport treba da predstavlja, ali i da se sistemski suprotstavlja negativnim pojavama koje ugrožavaju njegov integritet.

Predrag NIKOLIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ZORAN STOJILJKOVIĆ, PROFESOR FPN-BU U PENZIJI, BEOGRAD: Formirana je svijest da je vlast smjenjiva

Objavljeno prije

5 dana

na

14 Juna, 2025

Objavio:

Snagu otporu daće visoka mobilizacija i izlaznost na izbore i bitno bolji-u neravnopravnim uslovima sa vlašću – gotovo izjednačeni  izborni rezultati  opozicionih lista

 

 

MONITOR: Prema zvaničnim preliminarnim rezultatima lokalnih izbora RIK-u Kosjeriću i Zaječaru, pobjednik je „Ne damo Srbiju-Aleksandar Vučić“. Vučić je na Instagramu već ranije proglasio pobjedu, ali su to uradile i opozicione „Ujedinjeni za Kosjerić“ i „Promena u koju verujemo-Uglješa Đuričković-Dragana Rašić“. Ulagane su velike nade antirežimskih snaga u ove izbore kao simbolički značajne. Da li i vi dijelite to mišljenje i može li se ovaj rezultat opozicije nazivati „pobjedom“?

STOJILJKOVIĆ: Pre bih rekao da je uspostavljena neka vrsta ravnoteže (ne) moći -što je u odnosu na ranije izborne rezultate,  stanje apatije i apsolutne kontrole vlasti nad resursima moći ogromna promena i posledica već polugodišnjih studentskih blokada i protesnih marševa. Ilustracije radi, izborima fomirani odnos snaga u lokalnom parlamentu u Kosjeriću je sa  nekadašnjih 20:7 došao na tek 14:13 u korist vlasti.

MONITOR: „Crta“ je konstatovala oko 20-tak krupnih nepravilnosti, u kampanji i na dan glasanja ponovile su se scene sa prethodnih izbora…Opozicija u Kosjeriću (koja je- zvanično, izgubila za 51 glas), najavljuje obaranje ovih izbora a studenti pozivaju građane da brane svoju izbornu volju. Koji bi im „scenario“ u tome pomogao-ako nema kapaciteta društva za generalni štrajk?

STOJILJKOVIĆ: Izbori se dobijaju pre njihovog raspisivanja kontrolom nad poslovima, novcem i publicitetom – seljakanje birača i izborne mućke na sam dan izbora igraju relativno skromnu ulogu. Na ovim izborima su one u velikoj meri “provaljene“ i sprečene maksimalnom mobilizacijom studenata i građana. Konačno, primera radi, u Kosjeriću je na ni 9000 birača bilo svih 450 posmatrača. Ne očekujem mnogo od prijava jer se izbori ponavljaju samo u slučaju dokazanih krupnih izbornih nepravilnosti. Po mome sudu,  snagu otporu daće visoka mobilizacija i izlaznost na izbore i bitno bolji-u neravnopravnim uslovima sa vlašću, gotovo izjednačeni  izborni rezultati  opozicionih lista. Činjenica  da se ovoga puta opozicioni glasovi nisu rasipali a da vlast ni uz krajnja naprezanja, podele frižidera i ludilo asfaltiranja puteva-ne može više od ovoga, govori i da je konačno naučena lekcija da se i dobijeni rezultati u glasovima mogu upropastiti neadekvatnim, rascepkanim  koalicionim aranžmanima . Formirana je svest da je  vlast smenjiva, a da se „kukavica“ Vučić ovoga puta ne usuđuje da ih raspiše. Čini se da je većini građana nakon trinaest godina ova vrsta populističke političke lakrdije konačno dozlogrdila. Uz ovaj nivo političke mobilizacije, koliko-toliko poboljšane a onda umešno  kontrolisane izborne uslove, jasnu platformu promena i koalicionu strategiju su-uz to da spoljni veto igrači makar ne odmažu ako već ne pomažu, promene već započele.

MONITOR: ODIHR je pred izbore konstatovao da vlast u Srbiji nije ispunila njihove preporuke..Vučić-koji je na svaki način učestvovao u kampanji SNS – nije zadovoljan „tijesnom pobjedom“ u Kosjeriću. Uz činije jagoda i trešanja (za građane inače preskupih), preko Instagrama je ponudio dijalog. Da li je to preduprjeđivanje reagovanja „stranih faktora“ ili, možda,  još jedan pokušaj da se neko od pobunjenih ili „opoziciono nestabilnih“ omekša?

STOJILJKOVIĆ: Dugo već Vučićeva strategija je kupovina vremena kombinovanjem neuvijenih pretnji i sankcionisanja tački otpora-poput Univerziteta,  sa neuverljivim ponudama dijaloga i trenutnim ustupcima oko zahteva koji uživaju široku podršku građana. Kojima onda sledi, recimo,  povratak iskopavanju litijuma ili jarosno zaricanje da nema ništa od ispunjenja studentskih zahteva- „koje sam obećao kada sam se našao u škripcu“. Paralelno se radilo  na podelama unutar širokog i fragmentiranog bloka društvene i političke opozicije tako da  nakon svakih izbora neko ko je “zanoćio u opoziciji-probudi se u krilu vlasti“. Ili ih parcijalno bojkotuje. Svoje  biračko telo drži  što predizbornom kupovinom glasova što obećanjima o “kvantnom skoku u budućnost“ već do narednih izbora. U međuvremenu je zarobljena država i stvorena  široka klijentelistička mreža i nova klasa od podobnih i poslušnih. Posledično, SNS i dugo nastajući pokret-za sada  bez naslova, imaju članstvo od preko 700 000 članova, odnosno svih petnaestak odsto efektivnog biračkog tela.  Važno je pritom imati spoljne veto igrače uz sebe, pa  se njihova suzdržana  reakcija na koruptivnu i nedemokratsku praksu  kupuje obećanim litijumom i nabavkama Rafala. Izbore dakle  raspisuje samo  kada je uveren  da ih može dobiti.

MONITOR: U toku je protest univerzitetskih nastavnika ispred Vlade Srbije „Univerziteti na raskrsnici“. Oni zahtijevaju da se ukine Vladina uredba kojom se naučni rad svodi na samo pet sati nedjeljno. Taj je elemenat Uredbe omogućio da se plate na univerzitetima smanje za nešto više od sto eura. BU je prema CWUR upravo rangiran kao 387-i od dvije hiljade najboljih na svijetu. Može li ta činjenica uticati na ukidanje Uredbe i spasavanje visokog školstva?

STOJILJKOVIĆ: Može, pod uslovom  da vlast postignuti dogovor i “normalizaciju“  intepretira kao svoj velikodušni ustupak i dokaz svoje dijalogu sklone prirode. Kojim se opet u pitanje ne dovode njene ingerencije i uticaj na oslabljene državne Univerzitete.  U ime paralelno negovane,  neakreditovane konkurencije.

MONITOR: Brisel je nedavno eksploataciju jadarita u dolini Jadra stavio na listu svojih  prioritetnih interesa u „trećim zemljama“. Zbog potreba novih industrija u EU i  kineske konkurencije, ovdje se zaključuje da Aleksandar Vučić neće biti sankcionisan ni zbog svoje unutrašnje ali ni spoljne politike. Da li se ovim potezom EK (i to bez neophodnog obrazloženja), svaki napor kritičara unaprijed predstavlja uzaludnim?

STOJILJKOVIĆ: Odavno se ovde zna da EU institucije i akteri govore različitim jezicima i geostrateškim interesima i kada nastoje da ih ukomponuju sa narativom o evropskim vrednostima i politikom proširenja.  Zna se i da da je EU u recesiji i pred izazovom autonomizacije pozicije i prema SAD pod Trampovim ultraprotekcionističkim stiskom. Jadar je dodatno stavljanje prsta  u oko i pro-EU delu javnosti. Zato i dominira stav da se za promene moramo izboriti sami. Na drugoj strani time-u potrazi za novim ljubimcem u Srbiji, teško da će naći većeg poslušnika od Vučića.

MONITOR: Tvrdi se da Donald Tramp samo ispunjava predizborna obećanja nizom afera koje su proizvele njegove predsjedničke uredbe (migranti, porezi, ukidanje USAID, napad na Univerzitet Harvard, restrikcije u javnom zdravstvu…). Ipak dosta uredbi je osporeno na sudovima. Ni njegov stil „trange-frange“ mirovne politike ne daje rezultate. Može li „Trampova era“ ostaviti i neke trajnije posljedice i na domaćem i na globalnom planu?

STOJILJKOVIĆ: Ona ih je već ostavila. Izvela je na scenu ili bar ojačala desni, protekcionistički suverenizam koji se poziva na tradicionalne vrednosti i porodicu. Krivicu za nevolje traži u drugim i drugačijim. U skladu sa Goldstin-Turčinovom hipotezom koja promene sa Trampom objašnjava formiranjem nove aspirativne elite koja se na putu ka vlasti poziva na narod, ovi pokreti eksploatišu frustracije radništva i niže srednje klase, pre svih onih u devastiranim regionima. Ne haju za demokratske procedure i relativno lako se dogovaraju sa liderima “novih dinastija“ (Kin)  poput Rusije i Kine. Razaraju koncepte globalizacije i “ kolektivnog političkog Zapada“.

Ne mogu da ne ponovim da u neizboru  između recimo evropskih pluto-birokrata, usrećitelja običnog, “dobrog” naroda-u liku Trampa,  njihovih partnera Putina i Sija, biram ono što Piketi zove federalni, participativni i ekološki socijalizam. I radujem se što su studenti u Srbiji tako visoko podigli vrednosti pravde i participacije.

 

Potrebno je još šire okupljanje civilnih ali i političkih aktera

MONITOR: Studenti u blokadi su kao svoj ultimativni predlog stavili vanredne parlamentarne izbore. Nedavno su objavili i svoj Program. S obzirom na njihovo višemjesečno oštro distanciranje od opozicije, NVO-pa i civilnog društva u cjelini, da li su ovaj Program i kriteriji koji su na kraju teksta navedeni kao „rešeto“ za studentsku listu, donekle izmijenili taj odnos?

STOJILJKOVIĆ: Studenti u blokadama su-uprkos cijeni koju  prije svega oni plaćaju za ovako njihovo dugo trajanje,  još uvjek društveni akter sa najvećim povjerenjem građana. Njihovo mentorstvo nad listom kandidata koju će formirati jeste i garancija velikog potencijala te liste.  No, čini se da iskustvo lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću govori da je potrebno još šire okupljanje civilnih ali i političkih aktera koje su studentski kriteriji ostavili izvan njihove liste.  Posebno ako do izbora ne dođe ni na jesen ove godine.

 

Univerzitet  mora ostati jedinstven.

MONITOR: Rektor BU, Vladan Đokić, koji je već izvjesno vrijeme u pregovorima sa premijerom Đurom Macutom o „normalizaciji nastave“ i istovremeno o studentskim zahtjevima – tvrdi da se dolazi do nekog dogovora..Četiri državna univerziteta su pod velikim pritiskom da se nastava i ispiti počnu obavljati u nekoj formi. Ako prestanu blokade, da li je gotovo sa studentskim entuzijazmom za društveno liderstvo?

STOJILJKOVIĆ: Blokade – zbog odbijanja vlasti da ispuni ključni zahtjev za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice i smrt 16 ljudi, a iza čega se očito krije  koruptivna hobotnica, već predugo traju. One moraju biti-u dogovoru  sa nastavnicima, objedinjene  sa nekim kombinovanim oblikom nadoknade nastave, produženjem školske godine i određenjem kvota i upisom nove generacije studenata. U suprotnom, olakšava se vlastima plan za erodiranje pozicije i ponižavanje  državnih Univerziteta. Opet, potpuno odricanje od blokada bilo bi doživljeno kao povlačenje pred pritiscima. Univerzitet naprosto mora ostati jedinstven.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo