Povežite se sa nama

OKO NAS

A2A I VLADA NASTAVLJAJU PARTNERSTVO: Strujne igre

Objavljeno prije

na

Produžeci. Nakon višegodišnjih pregovora, stručnjaci Vlade Crne Gore i italijanske A2A nijesu uspjeli da se dogovore o nastavku saradnje u crnogorskoj Elektroprivredi. Zato su pregovarači usaglasili Privremeni ugovor koji će važiti najkasnije do 1. jula. Niko ne zna šta će potom biti.

,,Ovaj ugovor ne predstavlja produženje EPCG ugovora već je potpuno nov i samostalan sporazum između Države Crne Gore i A2A S.p.A”, stoji u saopštenju Vladinog Biroa za odnose sa javnošću. Suštinski, to znači da menadžeri A2A, i pored astronomskih zarada koje im se isplaćuju na račun crnogorskih potrošača, više neće imati ni jedan jedini provjerljiv cilj (zadatak) na osnovu koga bi se mogao cijeniti njihov rad.

A ako ćemo pravo, to ni u minulih pet godina nije bio slučaj. Vladini specijalci, predvođeni potpredsjednikom Vujicom Lazovićem, uložili su ogroman napor da od crnogorske i italijanske javnost sakriju svu apsurdnost aranžmana koji su svojevremeno utanačili Silvio Berluskoni i Milo Đukanović. Niko više ne smije da pomene obećani profit od 100 miliona eura; Smanjenje distributivnih gubitaka sa 25 na 12-15 odsto; Nove (termo)elektrane; Ili su baš svi, izuzev Vasilija Miličkovića i Udruženja manjinskih akcionara EPCG, još uvjereni da je italijanskih osam eura veće od grčkih 11. Pošto su ih komšije sa južne strana Jadrana pametno uložili u finansijski oporavak i odbranu likvidnosti ,,kraljeve banke”. Ostala je tajna, zbog jezičkih ali i ekonomskih barijera, da li su zvaničnici A2A pred svojim akcionarima, kada su govorili o Prvoj banci i njenom osnivaču – kralju – mislili na Nikolu (Petrovića) ili na Mila (Đukanovića)?

Kako god, aranžman sa Prvom je praktično jedino ispunjeno obećanje iz crnogorsko-italijanskog ,,posla stoljeća”. Samo što njega nije bilo u zvaničnim dokumentima. Ili je to neki usmeni sporazum, pokriven garancijama koje se ne rješavaju na međunarodnim arbitražama.

Uglavnom, cirkus se nastavlja. A2A nastavlja da upravlja EPCG, kako bi se obezbijedilo ,,nesmetano obavljanje daljih aktivnosti neophodnih za realizaciju izgradnje drugog bloka Termoelektrane Pljevlja”. To što se Italijani, ili oni koji nam se sve ovo vrijeme tako predstavljaju, protive ovom poslu navodno ne smeta Vladinim zvaničnicima.

Kao što im nije smetalo ni to što njihovi ,,strateški partneri” u minulih pet godina nijesu ispunili ni jedno jedino obećanje.

Oni obećavaju: ,,Ukoliko do 30. juna 2015. godine, ne bude pronađeno zajedničko rješenje za izgradnju drugog bloka Termoelektrane Pljevlja, Privremeni ugovor će prestati da važi. U tom slučaju će država preuzeti upravljanje nad EPCG-om i nastaviti samostalnu realizaciju izgradnje drugog bloka TE Pljevlja bez obzira na poziciju A2A”. A zašto je on uopšte potpisivan?

Zvanično, gradnja drugog bloka termoelektrane duže od godinu dana blokira dogovor partnera iz Podgorice i Milana. I nema indicija da bi se tu moglo bilo šta promijeniti. Izuzev ako neko od domaćih ekonomskih čarobnjaka za prepakivanje privatnih dugova u javne obaveze ne pronađe model po kome će građani Crne Gore, uz državne, pokriti i investicione troškove akcionara A2A. I to ne svih, nego samo onih povlašćenih i, čini se, poprilično skrivenih od očiju javnosti sa obje strane Jadrana. Moglo bi to biti previše uz sve kombinate, željezare, puteve, aerodrome, plaže i planine koje nam je vrhuška DPSDP koalicije već natovarila na pleća.

Možda nije potpuno nevažno: dok na gradnju drugog bloka TA Pljevlja gleda kao na već gotovu stvar, izvršna vlast ne pokazuje ni najmanju namjeru da vlastitim građanima obrazloži tu ideju i prezentuje računicu o ekonomskim i ekološkim dometima tog posla. Iako se, praktično, kao gotova stvar uzima to da će i novi energetski objekat, kao i sve prethodne, finansirati građani Crne Gore. Razrađuje se samo model.

Pitanje je, dakle, da li će se projekat finasirati novim zaduženjem države (što je manje vjerovatno zbog činjenice da je Crna Gora već ušla u zonu visoko zaduženih država) ili će kredit uzeti EPCG, da bi ga preko povećane cijene električne energije otplaćivali uglavnom potrošači iz kategorije ,,domaćinstva”.

U međuvremenu, državno tužilaštvo u Podgorici pokušava da dokumentuje sumnje kako je još poneko u aranžmanu Vlade Crne Gore i A2A imao kraljevski tretman.

Vrhovno državno tužilaštvo – Odjeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala,

korupcije, terorizma i ratnih zločina pokrenulo je izviđaj vezan za privatizaciju

Elektroprivrede, potvrđeno je početkom marta.

Sada čekamo. Samo se ne zna – šta. U ovoj priči sve je kristalno jasno još od prvog momenta. I prvog miliona.

Z. RADULOVIĆ

Komentari

Izdvojeno

DRŽAVNE INISTITUCIJE BEZBJEDNOST NOVINARA: Lijepa obećanja i nerazjašnjeni napadi

Objavljeno prije

na

Objavio:

Brojni slučajevi ukazuju na ozbiljne sistemske probleme u zaštiti novinara u Crnoj Gori, kao i na nedostatak efikasne pravde za počinioce ovih zločina. Neefikasnost istraga i nekažnjivost su postali ključni problemi koji ugrožavaju slobodu medija u zemlji

 

 

U Crnoj Gori se od 2004. godine dogodilo na desetine napada na novinare i novinarke. Od prijetnji, preko verbalnih i fizičkih napada, a svi oni uslijedili su nakon neriješenog ubistva osnivača i glavnog urednika lista Dan Duška Jovanovića. Samo mali broj je riješen, što jasno ukazuje na izražen problem neadekvatne zaštite i nekažnjivosti zločina nad novinarima. Iako je postojala inicijativa o formiranju posebnih jedinica koje bi pomogle u rasvjetljavanju ovih nepočinstava, ona još nije zaživjela.

Istina, u okviru Sektora za borbu protiv kriminala Uprave policije imenovana su tri inspektora koji se bave slučajevima napada na novinare,  ali za sada nema javno dostupnih podataka da je njihov rad na bilo koji način doprinio pomacima kod  neriješenih slučajeva.Međunarodna praksa pokazuje da specijalizovane jedinice, imajući u vidu specifičnu prirodu slučajeva napada na novinare, mogu efikasnije sprovoditi istrage i procesuirati počinioce.

Medijski ekspert Mark Gruber kaže da bi uvođenje takve prakse bilo odlično pod uslovom, kako je naveo, da se uzme u obzir i opšti kontekst: obučenost policijske jedinice, saradnja s medijima i s tužilaštvom, možda s mehanizmom “brzog odgovora”.

Nekoliko napada na novinare u Crnoj Gori izdvajaju se kao posebno komplikovani – zbog brutalnosti, dugotrajnosti istraga i izostanka pravde.

Istraga o surovom ubistvu Jovanovića traje preko 20 godina i problematična je, jer odgovornosti izmiču ne samo naručioci, direktni izvršioci već i oni koji su je neuspješno vodili. Za saučesništvo u ubistvu osuđen je jedino Damir Mandić, kome je Apelacioni sud u aprilu 2017. potvrdio presudu na 19 godina zatvora, koji se okončava sredinom naredne godine.

Ranjavanje novinarke Olivere Lakić ispred njenog stana 2018. godine, izazvalo je veliku zabrinutost za njenu bezbjednost, ali i bezbjednost svih istraživačkih novinara i novinarki u Crnoj Gori. Ni u tom slučaju pravda nije postignuta, iako je Više državno tužilaštvo (VDT) dostavilo zahtjev za sprovođenje istrage protiv nekoliko osoba. Lakić je i ranije bila napadnuta i prijećeno joj je.

Novinar iz Berana Tufik Softić bio je takođe meta dva napada – 2007. i 2013. godine. Prvi put je palicom pretučen ispred kuće, dok je drugi put bomba postavljena ispred njegovog automobila. Istrage su dugo trajale, ali slučajevi su ostali nerazjašnjeni i zatvoreni zbog nedostatka dokaza.

Andrea JELIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 4. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

NOVI STRATEŠKI PLAN RAZVOJA KOLAŠINA: Prepisivanje spiska želja

Objavljeno prije

na

Objavio:

Izgradnja autobuske stanice, tržnog centra sa pijacom i podzemnom parking garažom, rekonstrukcija Doma mladih i Gorštaka… To su samo  neki od projekata koji su iz dva prethodna prepisani u novi Strateški plan razvoja

 

 

Kolašinci već 15 godina nemaju  autobusku stanicu, a toliko dugo slušaju i obećanja lokalnih vlasti da će je dobiti.

Završetak davno započetih radova obećavali su učesnici svih kampanja za lokalne izbore tokom minule decenije i po. Predlog  Prostorno-urbanističkog plana (PUP), na čije se usvajanje još čeka,  dao je formalno mogućnost da se to stanje promijeni. Još nema konkretnih najava na koji način bi se i za koliko vremena taj projekat mogao okončati.

Lokacija na koju svraćaju pojedini međugradski autobusi u stvari je samo stajalište. Prostor koji se u tu svrhu koristi neuređen je, sa dotrajalim asfaltom, bez potrebene infrastrukture i mobilijara, pa ga izbjegavaju mnogi prevoznici. Zbog toga, putnici često čekaju autobus na improvizovanom stajalištu kod starog motela, na magistrali.

Privatno preduzeće Županovac, prije mnogo godina, započelo je gradnju objekta Autobuske, ali nije uspjelo da nađe način da nastavi radove. Izgradnju je omela, kako je ranije saopštavano, prvo ekonomska kriza, a zatim i činjenica da se objekat nije uklapao u predviđene planske dokumente, jer je za sprat viši.

Nakon što je izgorjela stara zgrada, Županovac je 2008. godine na istoj lokaciji započeo gradnju objekta, “koji je podrazumijevao sve karakteristike moderne autobuske stanice sa brojnim sadržajima”. Od svega toga, do sada je ozidana samo višespratna zgrada površine 2.000 metara kvadratnih. Putnicima je na raspolaganju nekoliko drvenih klupa postavljenih napolju, tik uz objekat u izgradnji.

U međuvremenu, inspekcija rada stavila je plombu na vrata trafičice u kojoj su se mogle dobiti informacije o redu vožnje. Telefon za informacije premješten je u obližnju kafanu, pa putnike o vremenu dolasaka i polaska autobusa obavještavaju zaposleni u tom ugostiteljskom objektu. No, ni to nije obaveza preduzeća “Županovac”, s obzirom na to da zvanično Autobuska stanica ne postoji.

Dragana ŠĆEPANOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 4. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

ZAPLIJENE MARIHUANE NE PRESTAJU: Šverceri rade prekovremeno 

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ako je samo u nekoliko akcija na ilegalnim prelazima u Gusinju i Plavu zaplijenjeno preko stotinu kilograma marihuane, i nekoliko stotina na obalama Skadarskog jezera, nameće se pitanje – koliko onda narkotika tim putevima svakodnevno ulazi u našu državu

 

 

Kada je prije nekoliko dana Uprava policije saopštila da je Granična policija iz Ulcinja pronašla je oko 66 kilograma skanka, a dvije osobe pobjegle ka Albaniji, aktuelizovano je pitanje ilegalnih puteva kojima se marihuana i skank prebacuju u Crnu Goru.

Ovih 66 kilograma pronađeno je u rejonu ulcinjskog sela Sukobin.

Ne tako davno u priobalnom dijelu Skadarskog jezera, na obali kanala riječe Morače, u blizini željezničke stanice Zeta, pronađeno je 57 kilograma marihuane. Pretragom medijskih arhiva, može se pronaći još veliki broj policijskih saopštenja o zaplijenama marihuane koja se iz Albanije unosi ilegalno u Crnu Goru.

Iz policije je saopšteno da su postupali po operativnim saznanjima da se u prostoru sela Sukobin, iz Albanije u Crnu Goru krijumčari opojna droga skank.

“Pretragom terena od strane policijskih službenika i upotrebom službenog drona, policijski službenici su 27. septembra, u ranim jutarnjim časovima pronašli tri torbe sa 119 pakovanja, težine oko 66 kilograma, u kojima se nalazila biljna materija zelene boje nalik na opojnu drogu skank. Policijski službenici su na licu mjesta uočili dva nepoznata lica koja su se dala u bjekstvo u pravcu Republike Albanije”, navedeno je u saopštenju UP.

Tufik SOFTIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 4. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo