Povežite se sa nama

INTERVJU

Šansa ove generacije

Objavljeno prije

na

Predsjednik Socijalističke narodne partije u razgovoru za Monitor objašnjava da dogovore opozicionih parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka o zajedničkom nastupu na lokalnim izborima karakterišu ozbiljnost i odgovornost. – U Crnoj Gori, u kojoj je bilo uobičajeno da se teško sluša sagovornik, a kamoli da se razumije o čemu on govori, desiće se nešto novo. Desiće se nova situacija u kojoj će politički odgovorni ljudi pokušati da pokažu da su alternativa.

MONITOR: Kada će biti potpisani koalicioni sporazumi, hoće li zajedničke liste biti u svih 14 opština?
MILIĆ: Koalicioni sporazum će biti potpisan više kao izjava o volji svih političkih subjekata da nastupe zajedno. Što se tiče SNP-a, ne postoji nikakav problem da to bude u svih 14 opština. Nijesmo definisali datum, zna se da je sjednica Glavnog odbora SNP-a 18. aprila i tada će biti sumiran kompletan postupak. Biće definisani i predstavljeni predlozi opštinskih odbora za svaku opštinu posebno i GO će dati ili neće dati saglasnost na koalicione sporazume. To je formalno. Suštinski, nadamo se da će se svi elementi brzo dogovoriti. Ne postoji više niti jedno važno otvoreno pitanje među političkim partijama koje treba da participiraju na zajedničkoj listi. Ukoliko ga ima, nije tolikog značaja da bismo mogli dovesti u pitanje potpisivanje koalicionog sporazuma.

MONITOR: Jeste li se dogovorili kako će biti raspoređeni mandati i ko će biti nosioci lista?
MILIĆ: To treba da dogovore predstavnici opštinskih odbora. Imam potpuno povjerenje u to da će oni prije svega voditi računa da te liste budu pobjedničke. Kada izađu na ove izbore ljudi će prvi put moći da kažu – zbog ovog čovjeka ću da glasam ovu listu. Do sada je bilo obrnuto – tražili su nekoga zbog koga neće da izađu na izbore. Moramo da se pitamo da li nama trebaju supermeni, da li treba da izmišljamo ko će biti taj ko će izaći na crtu nekome iz DPS-a. Da su znali da vladaju, bila bi bolja situacija u Crnoj Gori.

MONITOR: DPS pita: ko još vjeruje da oni imaju boljeg od Miomira, Mugoše, Tarzana Miloševića, Filipa Vukovića…
MILIĆ: Ne bih ni dana bio predsjednik SNP-a da u okviru naše partije nema boljih nego što su pomenuta gospoda. Jadna je Crna Gora ako u njoj nema boljih.

MONITOR: Mislite li da je negdje, u interesu opozicije, trebalo odstupiti od zahtjeva da nosilac liste bude čovjek iz SNP-a?
MILIĆ: Neko je tražio da SNP uđe u ovu priču, nakon toga je govorio o rezultatima parlamentaranih izbora 2009. godine. Prihvatili smo, bez obzira na to što smo i u Mojkovcu i na Cetinju, ako bismo gledali matematiku, značajno porasli. Ne postoji sa moje strane nikakav ultimatum, ali neko mora da mi odgovori na pitanje – a zašto ne? Zašto da ne budu u svih 14 iz SNP-a?

MONITOR: Mnogi smatraju da je za opoziciju ključ uspjeha izbora u visokoj izlaznosti. Kakva će biti kampanja opozicije?
MILIĆ: Dogovorili smo se da, u ime koalicije, ja budem taj ko će da napravi razrez po opštinama koliko potpisa podrške treba da bude za našu listu. Postojaće obaveza svih da, shodno participaciji na listi, obezbijede tačno definisani broj potpisa. U toj komunikaciji sa građanima treba prepoznati šta je to što treba da uradi koalicija da bi bila alternativa. Nema boljeg istraživanja i bolje kampanje od razgovora sa građanima. Razgovora u kojima ste spremni da prihvatite da vaš program nije savršenstvo. ‘Bolje, pravednije, poštenije’ – to je samo sintagma. To treba pokazati. Da vidimo kako je moguće da tri opštine u kojima su gradonačelnici iz SNP-a nemaju problema sa zaduživanjem, ne moraju da prodaju milione i milione kvadrata svoje zemlje da bi finansirali možda nekom kampanju, možda drugome pokrivanje dugova.

Poštovaćemo principe koji su nam vratili snagu. Najlakše možete da odredite kakav je ko kada vidite koliko mu, kad padne, treba vremena da ustane. SNP je ustao na posljednjim parlamentarnim izborima, sada mu je obaveza da bude na čelu grupacije političkih partija koje smatraju da Crna Gora zaslužuje bolje nego što sada ima.

MONITOR: Kakve rezultate očekujete?
MILIĆ: Shodno rezultatima sa parlamentarnih izbora, prije samo godinu dana, imamo šansu da u dvanaest od četrnaest opština obezbijedimo vlast.

MONITOR: Na čemu temeljite optimizam?
MILIĆ: Nikad nijesam bio ni optimista ni pesimista. Matematika mi je draga i smatram da ukoliko ste nešto napravili nekada, valjda ćete težiti da budete bolji. Rezultati od 29. marta 2009. pokazuju da u 12 od 14 opština imamo šansu. Smatramo da, u korpusu onih koji nijesu izašli na izbore, najveći dio hoće da glasa za promjene u Crnoj Gori. To su dovoljni motivi. Ono što su brojke treba pretvoriti u glasove, a te glasove morate da zaslužite. Ne možete doći samo i barjačiti po Crnoj Gori i govoriti – evo, mi smo se sastali. Pa, šta ako smo se sastali. Kada javnost u Crnoj Gori bude imala priliku da se upozna sa strukturom lista, kada vidi da, jedan pored drugog, stoje i onaj ko je iskreno bio za nezavisnu Crnu Goru i onaj ko je iskreno bio za zajedničku državu, tada može da se ostvari sinergetski efekat. U tom trenutku može da se kaže: prešli smo most, rijeku koja nas je razdvajala. Tada možemo da govorimo o patriotizmu na crnogorski način, patriotizmu gdje ćete razmišljati o svojoj djeci.

MONITOR: Šta bi se promijenilo ako opozicija pobijedi u nekom gradu?
MILIĆ: Lokalne samouprave su u vrlo teškoj situaciji, naročito ove gdje su gradonačelnici iz DPS-a. Imaju stotinu sedamdeset miliona duga koji je priznat, ne računajući otpisane dugove. Dan pred izbore moraće se znati koliko je ko zadužio koji grad i da će oni koji glasaju za DPS glasati za to da vraćaju te dugove. Mi ćemo napraviti reviziju pa vidjeti odgovornost svakoga pojedinačno. Veselin Bakić, gradonačelnik Andrijevice, će možda imati za ovu godinu budžet 700 hiljada eura, a kabinet gradonačelnika Budve je imao milion eura, ali će on da asfaltira ili popravi 20 kilometara seoskih puteva. To je domaćin, to treba Crnoj Gori. Ne trebaju joj ljudi koji svojim nedoličnim ponašanjem mogu da budu sve samo ne prvi ljudi tih gradova ili glavnog grada Crne Gore.

MONITOR: Uslovi za izbore isti su kao ranije.
MILIĆ: Uslovi su čak gori. Izbori će se održati, a da nijedna od 33 preporuke OEBS-a nije usvojena. Vrlo će me interesovati način na koji će predstavnici međunarodne zajednice odgovoriti na zahtjev gospodina Medojevića o pojačanom nadgledanju izbora. Svima onima koji su govorili o bojkotu izbora rekao sam: u redu, hajde da se dogovorimo oko svega toga, samo mi recite jednu instancu u međunarodnoj zajednici koja vas podržava u tome.

MONITOR: Je li to bio razlog zbog kojeg nijeste bili zainteresovani za tu ideju?
MILIĆ: Naravno. U Evropi, gdje imate izlaznost od 30, 40 odsto, ako neko izvede 40, 50 procenata birača, reći će – to je slobodna volja građana hoće li da izađu na izbore ili neće. Mislim da je to gubitnička strategija. Prava strategija je – izaći. Znaš da si na početku u deficitu, znaš da, iako se zaklinju da neće koristiti državna sredstva, koriste ih već, znaš da institucije socijalne zaštite po sjeveru već rade svoje projekte, znaš da Direkcija za puteve asfaltira samo onamo gdje dobije nalog iz DPS- a… Znaš sve to, ali moraš da imaš poštovanje prema onih 150 -190 hiljada ljudi koji su svih ovih godina, znajući sve to, izlazili na izbore. Ti ljudi su i 2009. znali sve to i izašli hrabro i glasali za opoziciju. Šta onda treba da napraviš – izađi na izbore i pravi što manje grešaka. Jer, nije Đukanović kupio sve lične karte. Nije Đukanović i nijesu kriminalci oko njega uspjeli da preplaše sav taj narod. Poštuj te ljude. Pravio si i sam greške, ispravi ih.

MONITOR: Na čelu ste opozicije. Kako vidite svoju odgovornost?
MILIĆ: Ubijeđen sam da, ukoliko energiju koju smo upotrijebili u razgovorima o načinu formiranja lista pretvorimo u energiju da razgovaramo sa građanima, ne treba da se bojimo za rezultat. Ovo je šansa ove generacije političara. Ako SNP ulazi u jednu priču u nju će ući sa svom svojom snagom, svim svojim kapacitetima, svom svojom infrastrukturom. Mislim da postoji vizija, strategiju ćemo definisati. Najvažniji je timski rad, da naučimo da radimo u istom smjeru i da obezbijedimo transparentnost čitavog procesa i odgovornost ukoliko neko napravi greške.

MONITOR: Vlast vas optužuje da ste protiv Crne Gore, pred međunarodnom javnošću i u regionu, uspješno se predstavlja kao „evropska”, dok veći dio opozicije i dalje bije glas „promiloševićevih” snaga.
MILIĆ: Jasno je da su partije iz bloka za zajedničku državu izgubile bitku oko jasnog definisanja svoje pozicije u odnosu na Crnu Goru. Naš veliki problem su predrasude kao posljedica neznanja i nedostatka želje za slušanjem sagovornika. Niko me nikad nije vidio da sjedim dok se intonira himna; iako je SNP bila protiv Ustava, dan nakon usvajanja rekao sam da ćemo ga poštovati. Međutim, hiljadu puta ponovljena neistina o tome da smo mi protivnici Crne Gore postala je istinom. To je jedna od naših grešaka. Ukoliko neko o vama ima određeno mišljenje, nije bitno da li je ono ispravno ili ne, bitno je kojim ćete sredstvima sagovornika ubijediti da je njegovo mišljenje neispravno. Morate djelima to pokazati.

Treba da definišemo najbolju moguću saradnju sa zemljama u okruženju zalažući se za poštovanje međunarodnog prava. Priča o jedinstvenoj Bosni je poštovanje međunarodnog prava. Jasno definisana Dejtonskim sporazumom. Ne možete da imate favorite. Postoje specijalne veze između Republike Srpske i Srbije, ali predsjednik Tadić uvijek kaže da su oni garant poštovanja Dejtonskog sporazuma. Zar treba neko iz Crne Gore da uči nekoga u Republici Srpskoj ili u Federaciji da im je bolje da budu razdvojeni nego da budu zajedno.

MONITOR: Rekli ste da opozicija ima svijest o trenutku u kojem se Crna Gora nalazi – koliko je on važan?
MILIĆ: Nije istorijski. Ali je mogućnost da jasno definišete da ste spremni da iskoristite sve one prednosti koje Crna Gora ima. Ovo je prilika ove generacije i nije teško. Treba da budeš čovjek, da priznaš svoje greške i da kažeš da ovo što radiš nije zbog toga da bi sjutra bio ono što su oni, nego da bi bio bolji.

Kosara K. BEGOVIĆ

Komentari

INTERVJU

BLAGOJE GRAHOVAC, GENERAL U PENZIJI I ANALITIČAR GEOPOLITIKE: Udaljiti DPS i DF od vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Crnoj Gori je sve ogoljeno, pa nije teško zaključiti da ovakvu DPS i ovakav DF treba što više udaljiti od bilo kojeg oblika vlasti u Crnoj Gori. To mogu uraditi samo građani, i samo olovkom

 

„Događaji a Cetinju pokazuju da više decenija nismo detektovali pravi uzrok i društvenih, i političkih frustracija crnogorskog društva“, kaže u razgovoru za Monitor Blagoje Grahovac, odgovarajući na pitanje o uzrocima aktuelnih sporenja u Prijestonici.

GRAHOVAC: Uzrok je duboka i vrlo smišljena fašizacija crnogorskog društva. S jedne strane, egzistira agresivna ofanziva srpskog klerofašizma, čiji pokrovitelj je SPC, a politički eksponent je DF. Najnovija klerofašistika politička doktrina o „srpskom svetu“ je sredstvo za ostvarenje hegemonističkih velikodržavnih ciljeva.

S druge strane, višedecenijska vladavina DPS je generisala i formalno (ali i interesno) uobličila vrlo opak pokret, koji ne prikriva crnogorski neofašizam zasnovan na kriminalu, ne manje opasan od onog prvog. Na ravnoteži međusobnog straha, vlast se održavala kako u prethodnom periodu, tako i danas. Eksponirani predstavnici CPC nisu uspjeli da se distanciraju od crnogorskih neofašista. Naprotiv!

MONITOR: Ko su pobjednici, a ko gubitnici u „operaciji ustoličenja“?

GRAHOVAC: Nosioci oba ona fašizma umišljaju da su pobjednici. Oni i dalje istrajavaju na zavađama – da bi vladali! Dugoročni gubitinici su i država Crna Gora, i njeni građani.

Kroz istoriju se svaki oblik fašizma ponašao upravo tako. Crna Gora ima nesreću da ima dvije suprotstavljene frakcije, skoro pa jedinstvenog fašizma. Održavaju se na ravnoteži straha, u koji su uveli i većinu građana.

MONITOR: Dio vlasti zamjera policiji navodno  suviše mek  odnos prema demonstrantima na  Cetinju. Kako to komentarišete?

GRAHOVAC: Normalan vojnik i normalan policajac među prvima prepoznaju nemoral, nekompetentnost i bahatost bilo koje vlasti. Jednostavno, iz razloga što se to najbolje uočava u hijerarhijski ustrojenim državnim institucijama. Nije teško ustvrditi da su u cetinjskim događajima većina učesnika bezbjednosnog sistema postupali i umnije, i odgovornije nego što bi se moglo reći kako za nosioce vlasti, tako i za mnoge predstavnike opozicije. Normalni policajci i normalni vojnici su svjesni da su upravo ti politički predstavnici najveća ugroza Crne Gore.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

HRVOJE JURIĆ, PROFESOR FILOZOFSKOG FAKULTETA U ZAGREBU: Odgovornost se zamjenjuje disciplinom, a solidarnost strahom

Objavljeno prije

na

Objavio:

Jedinu šansu, dugoročno, vidim u prepoznavanju problema u lokalnim zajednicama, u lokalnim inicijativama koje su usmjerene na bitna pitanja

 

MONITOR: Nikada se kao posljednjih  decenija nije govorilo o važnosti odnosa čovjeka i prirode. Nikle su mnogobrojne „zelene“ partije, a i druge u svom programu imaju i svoju „zelenu politiku“. Koliko je to postao „trend“ i neka vrsta političkog pomodarstva, bez obzira na to što neki od njih djeluju iz dubokih uvjerenja da bez realizacije zelenih agendi nema opstanka?

JURIĆ: Više ne treba posebno dokazivati da je ljudski faktor ključan u nastanku ekološke krize koja prijeti Planeti, a prije svega opstanku ljudskog roda. Na to nam sve češće ukazuju ekstremne vremenske pojave, kao što su neobično visoke temperature i požari te neobično velike oborine i poplave, a na to nam je ukazala i pandemija koronavirusa, jer mnogi znanstvenici tvrde i podacima potkrepljuju da su uzroci nastanka i razvoja suvremenih epidemija zapravo ekološki, primjerice, krčenje šuma i prašuma, industrijska poljoprivreda i uzgoj životinja, organizacija i način života u gradovima, mobilnost stanovništva…

Na sve to upozoravaju nas „zelene politike“, pa i „zelene“ ili „ozelenjene“ partije, ali moram biti iskren, ne vidim spasa u tom partitokratsko-političkom „zelenilu“, kao ni u „zelenilu“ korporacija, jer sve zeleno tu je većinom samo sredstvo za postizanje nekih drugih ciljeva. Općenitije gledajući, mislim da je cijela paradigma „održivog razvoja“ nešto što treba kritizirati, jer taj „održivi razvoj“ uglavnom se koristi kao smokvin list za održavanje i razvijanje postojećeg ekonomsko-političkog sistema koji je i doveo čovječanstvo i Planetu do ruba propasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

IVAN VUJAČIĆ, predsjednik Foruma za međunarodne odnose: Zapadni Balkan se jedva primjećuje među krupnim globalnim potresima

Objavljeno prije

na

Objavio:

Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga

 

MONITOR: Kako ocjenjujete geopolitički i ekonomski položaj zemalja Zapadnog Balkana poslije skorašnjih značajnih promjena na globalnom planu: dolaska nove američke administracije, pandemije, promjena u EU, kineskog daljeg osnaživanja?

VUJAČIĆ: Desile su se bitne promene posle finansijske krize 2008. godine, koja je ozbiljno uzdrmala svet. U te promene spada izlazak Velike Britanije iz Evropske unije – takozvani Bregzit koji još uvek u pojedinim aspektima traje, a zatim izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Na to se nadovezala pandemija koja je pokazala koliko je svet istovremeno jako povezan i jako ranjiv. Sve najveće nacije sveta (uključujući tu i Kinu) pokazale su i nespremnost i nekompetentost, iako se već duže vreme  upozorava na mogućnost upravo ovakve pandemije.

Izbor Bajdena i njegova najava „povratka SAD u svet” očigledno je više retorička nego stvarna jer su Bajdenovi očigledni prioriteti ekonomska i socijalna politika na unutrašnjem političkom planu, što je na izvestan (ali bitno drugačiji) način, nastavak Trampove politike sadržane u sloganu „Amerika na prvom mestu”. Izlazak iz Avganistana je, u stvari, potvrda Trampovog sporazuma sa talibanima i uklapa se u stavljanje fokusa na unutrašnju transformaciju SAD. Od Trampa Bajden je nasledio i viđenje Kine kao strateškog konkurenta, pa i tu postoji više kontinuitet nego diskontinuitet. U narednom periodu videćemo u kom pravcu će se ova konkurencija odvijati.

EU sa svojom velikom ekonomskom snagom ima sopstvene probleme. Posle prvobitne katastrofalne reakcije na pandemiju, ona se nekako sabrala i dostigla značajan nivo vakcinisanosti. No, EU ima značajne probleme na unutrašnjem planu od kojih je najveći izazov održavanja ključnih vrednosti EU u svetlu „iliberalnih demokratija“, kako ih je nazvao Orban, u Poljskoj i Mađarskoj, čije vlade svojim otvorenim delovanjem dovode u pitanje samu suštinu EU.

Zapadni Balkan se jedva primećuje na fonu ovih krupnih potresa. On je mnogo manje važan nego što se nama čini. Države Zapadnog Balkana su ekonomski, demografski i geografski male i još uvek uronjene u prošlost i međusobne razmirice. Ako se tome doda neizgrađenost institucija, nivo korupcije i kriminala, te ozbiljno nazadovanje sa aspekta onih karakteristika koje čine društva demokratskim (po oceni bitnih međunarodnih instituta), postavlja se pitanje da li uopšte imaju stvarnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji, bez obzira na formalno zaklinjanje da im je to cilj.  Dovoljno je podsetiti da se pre dve godine u opisu stanja u izveštaju Evropske komisije o Zapadnom Balkanu pojavila kategorija zarobljena država.

Bojim se da već dugo vremena političke elite na ovim prostorima svojim delovanjem čine sve da stvore predstavu o ovim prostorima kao mračnom mestu koje je jedino interesantno po mogućnosti stvaranja potencijalnih konflikata. Dobro je jedino što su nam i na tom planu mogućnosti iscrpljene tokom ratova 1990-ih. Ako nam je istinski cilj članstvo u EU, moramo se truditi da se pokažemo kao uzorne zemlje u svakom pogledu i uz to i dobre komšije jedni drugima. Jedino se u tom slučaju možemo, uz podršku i EU i SAD, vratiti na stvarni, a ne fingirani, put ka članstvu u Evropskoj uniji.

MONITOR: Kako kao profesor ekonomije i diplomata sa radnim iskustvom u Vašingtonu, vidite uticaj Kine? Predviđa se da će ona uskoro biti najjača svjetska ekonomija? Na osnovu kojih parametara bi to moglo biti i kako da ih čitamo?

VUJAČIĆ: Kineski dugogodišnji rast je impresivan. Normalno je da Kina kao zemlja sa ubedljivo najvećim stanovništvom i takvim rastom, u narednoj dekadi postane najveća svetska ekonomija merena nominalnim ukupnim BDP-om. Ona je to već sada, ako BDP računamo po kupovnoj moći. Kina nije toliko atipična kako se misli, jer se uklapa u Azijski model strategije rasta koji je već viđen. No, po nominalnom BDP-u po glavi stanovnika ona je još uvek tek na 73. mestu u svetu. Usput budi rečeno, po ovom parametru Kina je pretekla i Srbiju i Crnu Goru. Projekcije ukazuju da će Kina 2050. još uvek biti na polovini BDP-a po glavi stanovnika u SAD.

Ne bi trebalo zanemariti ni ozbiljne probleme sa kojima se Kina susreće. Na prvom mestu je to nejednkost koja je najveća u svetu. Paradokslano je da se to javlja pod vlašću komunističke partije. Drugo, Kina će se sudariti sa starenjem stanovništva, pa i njegovim ozbiljnim smanjenjem do kraja veka. Ovo je rezultat dugogodišnje „politike jednog deteta“. Takvi fenomeni nisu pogodni za ekonomski rast. Navedeno ne umanjuje dosadašnji ekonomski napredak Kine, ali ukazuje da se pred njom nalaze ozbiljni izazovi.

MONITOR: EU nije oduševljena kineskim prisustvom i uticajem na privrede zemalja Balkana, među kojima se ističe i Crna Gora, a još više Srbija. Novi kineski „Put svile“ nazvan Inicijativa „Pojas i put“, obuhvata i značajan broj zemalja članica EU. Neki to zovu „kineskim Maršalovim planom“, a drugi „dužničkom diplomatijom“… Koliko je velika razlika u stepenu i načinu kineskog prisustva ovdje i u zemljama EU? Kakva je budućnost te saradnje?

VUJAČIĆ: Kristijan Lagard koja je sada predsednica Evropske centralne banke, dok je još bila direktor MMF-a, pre par godina je upozoravala zemlje da vode računa o isplativosti projekata infrastrukture u okviru programa „Pojas i put“, te da su neke u ospasnosti da uđu u probleme otplate duga. Tada je nabrojala šest zemalja među kojima je bila i Crna Gora. Nisam sklon da zbog toga optužujem Kinu. Naši političari nose odgovornost za zaduživanje. Izgradnja infrastrukture se predstavlja kao vid ubrzanog razvoja.  Kad bi samo zidanje puteva vodilo brzom razvoju, sve bi zemlje bile razvijene, jer je u današnje vreme gradnja puteva prilično jednostavna.

Ono na čemu bi trebalo da insistiraju vlasti sa ovih prostora  je da prisustvo ekonomskih subjekata iz bilo koje zemje sveta, pa i Kine, bude u skladu sa dobrom praksom EU u svakom pogledu, od tendera do ekoloških kriterija. Očigledno je da oni to ne rade, a to je dugoročno kontraproduktivno.

MONITOR: Hoće li povratak talibana u Avganistanu promijeniti ili potvrditi odnose globalnih sila?

VUJAČIĆ: Avganistan neće promeniti globalne odnose sem ukoliko ponovo postane baza za terorizam, u šta sumnjam. Nije lako obezbediti elementarne uslove za život posle tako dugotrajnog rata. To znači da će talibani morati da se mnogo više prilagode svetu ukoliko žele da uspostave dugoročnu vlast. To znači oslanjnaje na pomoć, kredite, devizne rezerve i još mnogo toga.

 

U krizi na Cetinju su učestvovale sve strane

MONITOR: U Srbiji se pojavila sintagma „srpski svijet“, kao novo-stara „etno-spoljnopolitička“ inicijativa. Bilo je dosta straha u vezi sa ovim događajima na Cetinju. Da li je moguće da posljedice sukoba na Cetinju dovedu do radikalnijih unutarpolitičkih, pravosudnih i diplomatskih izazova?

VUJAČIĆ: Ne znam šta znači „srpski svet“. Vidim da je jedna takva, po mišljenju mnogih, nesrećna, a po mom mišljenju i pretenciozna, floskula dovela do oštrih polemika i u Srbiji. Jedni u njoj vide nacionalizam i srpski hegemonizam, a drugi legitimnu zainteresovanost za položaj, prava i kulturni identitet pripadnika srpske nacionalnosti van Srbije,  koja ne bi trebalo da bude upitna.

Svakako nije dobro što se tom floskulom najglasnije oglašava Aleksandar Vulin poznat po svom konfrontirajućem i agresivnom maniru u raspravama o etnicitetu i tumačenju istorije koje često sam inicira. To što to ne bi trebalo da bude njegov posao u vladi Republike Srbije i što ga niko ne koriguje,  čini da se njegove izjave tumače kao stvarne Vučićeve poruke koje on ne želi da izgovori. To ne može da doprinese ničemu dobrom, a pogotovu ne Vučiću jer je njegova radikalska nacionalistička prošlost i učešće u politici 1990-ih godina naširoko poznata. Mislim da se cela javna polemika oko ove floskule ne vodi o njenom značenju, već se značenje izvlači iz biografije ličnosti koja je propoveda i objašnjava. Vulin je naknadno svojim izjavama dodatno doprineo negativnom tumačenju „srpskog sveta”.

Cela polemika oko ove floskule nam, međutim, govori nešto drugo. Govori nam o stanju u zemljama ovih prostora koje su, kao što sam rekao, uronjene u prošlost i međusobne razmirice, a i u okviru samih sebe jako polarizovane.  Sve će se iskoristiti za produbljivanje podela i raspaljivanje strasti jer na tome opstaju veći delovi političkih i drugih elita.

Slično se i desilo sa ustoličenjem na Cetinju, koje se srećom završilo bez tragičnih posledica. Ono što se dešavalo kroz vekove, da se laički  izrazim, ritual unapređenja jednog sveštenog lica na funkciju, pretvorilo se u krizu na ivici žestokog nasilja koje je moglo da dovede do veoma ozbiljnih posledica. U tome su učestvovale sve strane. Posebno je loše izgledalo organizovano dovođenja protivnika tog ustoličenja koji su se nasilnički ponašali. Još gore, stvorena je percepcija da predsednik Crne Gore podstiče nasilje. To urušava kredibilitet Crne Gore kao države.

 

SAD će na Balkanu podržavati napore EU iz drugog plana

MONITOR: Još se očekuje jasnija politika administracije Džozefa Bajdena prema zemljama Zapadnog Balkana, posebno prema nekim režimima i moćnim pojedincima, prije svega iz političke sfere. Šta bi moglo da se očekuje?

VUJAČIĆ: Očekujem povratak na ranije utvrđenu politiku podrške rukovodećoj ulozi Evropske unije na prostoru na kome se nalaze zemlje  koje imaju aspiracije ka članstvu u EU. Cilj Bajdenove administracije je ponovno uspostavljanje čvrstih veza sa EU koje su u vreme Trampa bile narušene. SAD će podržavati napore EU iz drugog plana, a njihovu nešto veću ulogu očekujem u pregovorima između Beograda i Prištine, iz razloga što imaju daleko veći uticaj na albansku stranu. Predviđam da će se to manifestovati vrlo brzo u nagovaranju Kurtija da zauzme konstruktivniji stav prema ovim pregovorima.

 

Crkve su na našim prostorima previše prisutne u politici

MONITOR: Da li dugo oslanjanje političkih partija i lidera u našem regionu  na dominantne crkve ili namjere da se stvore nove državne crkve (u etno-filetističkoj tradiciji Pravoslavlja), govore i o nemoći politike koja ne može bez „saveza trona i oltara“?

VUJAČIĆ: Mislim da su crkve na ovim prostorima isuviše prisutne u politici, a kad to kažem ne mislim samo na SPC i ne mislim samo na Crnu Goru, već i na sve prostore bivše Jugoslavije. Trebalo bi da su naše državnosti i nacije zasnovane na nečemu drugom, a ne na pripadnosti konfesijama. Politika indentiteta u ektremnom obliku je i dovela do krvavog raspada Jugoslavije. Trebalo je da iz toga nešto naučimo. Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo