Povežite se sa nama

INTERVJU

Šariću se može suditi i u odsustvu

Objavljeno prije

na

Redovna profesorka beogradskog Fakulteta za bezbednost, Ivana Simović- Hiber, godinama se pored krivičnog prava bavila i kriminologijom. Za našu sagovornicu ipak je posebno kvalifikuje to što je radeći u tim zahtjevnim oblastima naglasak stavljala na zaštitu ljudskih prava. Javno se na tome angažuje godinama, između ostalog je i jedna od osnivača Beogradskog centra za ljudska prava. MONITOR: U aferi Šarić postavlja se pitanje kako doći do osumnjičenih?
SIMOVIĆ-HIBER: Ono što je bitno ako se radi o poziciji Darka Šarića jeste to da ne postoji mesto izvršenja krivičnog dela. Za mogućnost suđenja, kao supsidijarno relevantno, je državljanstvo. Na tome se zasniva stvarna i mesna nadležnost suda koji bi sudio za neko krivično delo.

MONITOR: Stvar je u tome što on, na primjer, nije uhvaćen sa kilogramom droge?
SIMOVIĆ-HIBER: Da, što nije uhvaćen ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori, ni u Urugvaju. Nigde nije tako uhvaćen. Tu se,dakle, kao supsidijarni princip koristi državljanstvo učinioca krivičnog dela. Ako govorimo o regionu, državljanstvo je veoma bitno. U ovom slučaju se mora uzimati u obzir da se još radi o pretkrivičnom postupku, gde su pravne norme bitne za zasnivanje nadležnosti za buduće suđenje. Tu smo još u policijskom delu priče kada je to naravno važno, ali smo još kod ,,vanpravnih” pitanja. To je pitanje odnosa policija i obaveštajnih, kontraobaveštajnih i drugih službi. Postojanje srpskog državljanstva isključuje mogućnost izručenja radi suđenja, kada bi to, i u slučaju Šarića, tražila neke druga država. Naročito Crna Gora, jer između Srbije i Crne Gore ne postoji sporazum o dvojnom državljanstvu. Kada bi, na primer, Crna Gora htela da sudi Darku Šariću, on bi morao da dobije ispis iz srpskog državljanstva.

MONITOR: Ministar Dačić rekao je da Šarić, zbog toga što je osumnjičen za trgovinu narkoticima, neće dobiti taj ispis koji je ,sredinom januara, zatražio preko ovlašćenog posrednika u Beogradu?
SIMOVIĆ-HIBER: Naravno.To je jedno od prava države i prema njemu se mora ova država ponašati kao prema svakom drugom državljaninu.

MONITOR: Čini se da to nije tako lako?
SIMOVIĆ-HIBER: Nimalo.To bi, posebno u slučaju Šarića sa istragom koja se vodi protiv njega, bila prilična greška.

MONITOR: Na neki način, iz jednog državljanstva se ne može izaći dok se ne ,,oduže dugovi” , ne okonča istraga i eventualni sudski postupak?
SIMOVIĆ-HIBER: Da. Postoji još jedan mehanizam kod nas a to je da se suđenje može ustanoviti i u odsustvu okrivljenog. Ako naš državljanin nije tu, nije dostupan državnim organima – može mu se suditi i u odsustvu.

MONITOR: To znači da u slučaju Darka Šarića, ukoliko istražni organi prikupe dovoljno dokaza za podizanje tužbe, njemu se može suditi i u odsustvu?
SIMOVIĆ-HIBER: Da, ako se ispune svi drugi uslovi dovoljni za podizanje tužbe. Sada mogu da se urade dve stvari – suđenje u odsustvu i privremeno oduzimanje imovine stečene krivičnim delom. Tužilac za organizovani kriminal je to već tražio. To je tzv. privremeno oduzimanje imovine koje traje do pravosnažnosti presude. Na osnovu nje će ta imovina biti vraćena ili trajno oduzeta.

MONITOR: Da li ste primijetili koliko je tema dogovaranja oko dvojnog državljanstva između Srbije i Crne Gore “vruća”?
SIMOVIĆ-HIBER: To je sada političko pitanje. To je ono što ne valja u smislu da je u medijima i u izjavama izvršne vlasti i ovde i u Crnoj Gori čitava priča oko toga zamagljena. Mi pričamo o tome da li će mu se suditi ovde ili tamo, da li će biti izručen ili neće. To sve zamagljuje suštinu i ovu stvar prenosi na teren da ne kažem političkih obračuna, ali svakako izjava koje nikome ne pomažu…

MONITOR: To sve usporava efikasnost sprovođenja pravde?
SIMOVIĆ-HIBER: Apsolutno. Imamo izjavu Tadića i njeno tumačenje od strane Đukanovića gde oni, u stvari, govore o odnosima dve države. Nema logike da u odnosima država rasprava o ,,kriminalcima”, da tako kažem, bude centralna tema, najveći međudržavni problem. Uostalom, za te Šariće do skoro šira javnost nije ni čula. Odjednom, imamo izjavu državnog sekretara Homena da su vlasnici 70 odsto ugostiteljskih radnji u Srbiji, sumnjivi kao kriminalci. To je zapanjujuća izjava. Šta to znači?

MONITOR: To znači da je država žmurila na to?
SIMOVIĆ-HIBER: Naravno. Kako je to odjednom otkriveno? To se tiče još širih pitanja koja govore o carujućem organizovanom kriminalu. Kako je moguće da taj Šarić ili neko drugi može da učestvuje u kupovini svega i svačega a da ih niko ne pita odakle im pare, da se niko ne pozabavi pitanjem da li se tu u stvari peru pare i kako.

MONITOR: Što bi trebalo da bude ,,azbuka” i za jednog osrednjeg finansijskog inspektora?
SIMOVIĆ-HIBER: Apsolutno. Nije organizovani kriminal to što se troje dogovore na pijaci da prodaju cigarete. Organizovani kriminal je ono što vodi najčešće do izvršne vlasti, ali što je još mnogo zanimljivije, i na tome se posebno insistira u novijim teorijama, do parlamenta, do zakonodavne vlasti. Najnoviji organizovani kriminal, na organizacionom nivou ima potrebu saradnje ili zaštite od strane policije ili carine, ali ono što je najvažnije jeste – zakon. Savremeni organizovani kriminal široko organizuje svoje poslove. Da bi to mogao traži zakonodavnu zaštitu. Ona može da traje šest meseci ili dve godine, ali je dovoljna da mnogo toga završi za njih. To i je jedan od najvećih problema.

MONITOR: To ima veze i sa presporim usvajanjem važnih zakona kao što je Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom koji je u Srbiji usvojen tek prošle godine?
SIMOVIĆ-HIBER: Da, tek sada. A upravo onemogućavanje uživanja u plodovima organizovanog kriminala jedno je od najefikasnijih sredstava.U tome su, kao u Italiji, pale i žrtve iz redova pravosuđa , tužioci i sudije… Ima tu, naravno, mnogo problema. U svetu se i danas stalno govori o ,,borbi” protiv organizovanog kriminala, pri čemu država, njen pravni sistem sa svim instrumentima, sebe dovodi u inferioran položaj. Ako se tek stalno boriš protiv nečega, to je nešto što je ili po snazi ravno tebi ili nešto sa čim ne izlaziš na kraj. U teorijskoj literaturi je poznato, a može se reći da je i za nas karakteristično, da je organizovani kriminal u liku mafije nekakva ,,zaustavljena slika” nečega što se čak, na neki način, i idealizuje.

MONITOR:Volimo da gledamo seriju ,,Porodica Soprano”…
SIMOVIĆ-HIBER: I to. To omogućava situaciju da se sve i svašta zove mafijom. U prošlih par godina, imali smo stečajnu mafiju, pa putnu mafiju, pa …

MONITOR: Što je neozbiljno?
SIMOVIĆ-HIBER: Da. Zna se da organizovani kriminal nikada ne znači grupu ljudi koja vrši krivično delo, to je klasični kriminal, sa klasičnim postupkom i ,,institutima”.To je saučesništvo u različitim oblicima, a organizovani kriminal je nešto deseto. Ono što je u tome zapanjujuće jeste da se nazivanjem svakoga mafijom dobija druga posledica koja može da se odnosi i na ovaj slučaj. A to je razvodnjavanje.

MONITOR: Na ,,slučaju Šarić”?
SIMOVIĆ-HIBER: Da, šverc kokaina, je nešto veoma ozbiljno. Bojim se da će se o tome pričati nedelju ili mesec dana, pre svega o onome što je u tom slučaju ,,skandalozno”, na vidljiv način…

MONITOR: Novac, kupovine, kontakti i prijateljstva u “džet setu”?
SIMOVIĆ-HIBER: Jeste.

MONITOR: A organizovani kriminal je ulazak ,,klasičnog kriminala” u državni sistem, nalaženje partnera i saradnika u dijelovima države ili moćnim pojedincima, njihovo pretvaranje u kriminalce?
SIMOVIĆ-HIBER: Naravno, i taj deo. Ali, ono što je možda još bitnije – bukvalno razvodnjavanje svake priče vodi tome da više nema ,,prave priče” o organizovanom kriminalu. Mnogi slučajevi nazvani ,,mafijaškim” u Srbiji su jednostavno već zaboravljeni. Negde suđenja uopšte nisu počela, negde jesu ali godinama se ništa ne dešava na tome. To je, na primer, u slučaju ,,profesorske mafije” stiglo dotle da su oni koji su na optužnicama na kojima su optuženi čak i za organizovani kriminal, vraćeni na fakultet kao funkcioneri.

MONITOR: Uz pomoć političkih struktura…
SIMOVIĆ-HIBER: Vrlo verovatno. Da li je to zbog promena u izvršnoj vlasti, sudstvu. Svašta se menjalo… Naravno, uvek važi načelo krivičnog prava – pretpostavka nevinosti. Ali, sada su tu dve mogućnosti: ili će se stići do pravosnažne presude ili do zastarelosti. Do zastarevanja slučaja ukoliko se na vreme ne sprovedu neke procesne radnje. Tako se javlja jedna od najvažnijih posledica organizovanog kriminala i korupcije, a to je potpuno izbacivanje morala iz prava. Apsolutno. Presumpcija nevinosti sigurno ima svoje epohalno značenje, ali se tako dovodi do zloupotrebe prava. Dakle, ako nema pravosnažne presude, dođe do zastarevanja, optuženi su nevini. I ,,sve je u redu”…

MONITOR: Ako u slučaju Šarić govore o milijardu eura godišnje zarade, jasno je da se sa tim novcem malo ko ne može ne podmititi već ,,kupiti”?
SIMOVIĆ-HIBER: Ali kako je to otkriveno navodno, tek relativno skoro? Svaka vrsta nenadanog sticanja bogatstva se inače evidentira…

MONITOR: Crnogorsko tužilaštvo je tražilo u slučaju jednog uhapšenog da Srbija dostavi nalaze koji ga terete, ali su bili odbijeni. Navodno, to ne mogu da rade do pravosnažne presude.
SIMOVIĆ-HIBER: Pored formalnih razloga, u ovom slučaju se pokazalo i prilično nepoverenje između državnih organa dve zemlje. Pored toga što bi davanje podataka iz istrage na takav način bio presedan, izjavama političara svemu je dat politički kontekst. Ne radi se samo o odbrani formalnih prava, mora da još nešto stoji iza toga.

MONITOR: Da li se slažete da se i u slučaju Šarić priča o svemu, samo ne gdje je on u državnim strukturama našao partnere? Koliko su partije uporišta organizovanog kriminala?
SIMOVIĆ-HIBER: To sigurno nije neki lokalni nivo. Sve političke stanke su ovde odavno dokazale da su spremne na sve. Za mene je, ponavljam, najveća opasnost da sve ostane na nivou senzacije i kurioziteta. Ili da se zaustavi na međudržavnim i političkim prepucavanjima. Bio bi veliki skandal ako bi Šarić sada dobio ispis iz srpskog državljanstva. Može mu se suditi i u odsustvu.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

SONJA DRAGOVIĆ, ISTRAŽIVAČICA IZ OBLASTI URBANIZMA NA UNIVERZITETSKOM INSTITUTU LISABON I ČLANICA GRUPE KANA: Temeljno nerazumijevanje planiranja prostora

Objavljeno prije

na

Objavio:

Mi – čitavo društvo – godinama pokušavamo da se snađemo u sistemu planiranja prostora određenom kombinacijom starih planova koji su i dalje na snazi, i novih propisa koji su neproduktivni, ako ne i sasvim beskorisni

 

MONITOR: Vidite li naznake da nova vlast ima volju da poboljša prostorno planiranje i da spriječi dalji urbanistički i graditeljski haos u Podgorici i na Primorju?

DRAGOVIĆ: Nosimo se sa temeljnim nerazumijevanjem problema u prostornom planiranju od strane nadležnih za ovu oblast. Uzmimo za primjer to što se dešava, ili bolje rečeno ne dešava, sa zakonskim okvirom. Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. je i dalje na snazi, iako je poguban za održiv i ujednačen prostorni razvoj Crne Gore;  o predlogu za izmjene opet treba da raspravljamo usred ljeta – kažem opet, jer je tako bilo i prošle godine, kada je ovaj Zakon posljednji put izmijenjen. Evidentan je nedostatak shvatanja važnosti zakonskog okvira i hitnosti temeljnog preispitivanja modela koji je do sada bio na snazi, a to je nužno za bilo kakav napredak u ovoj oblasti.

MONITOR: Koliko povjerenje uliva ministar Mitrović?

DRAGOVIĆ: Ministar Mitrović ne uliva povjerenje, nego  pruža razloge za zabrinutost. Njegove izjave pokazuju nerazumijevanje povezanosti prostornog planiranja, ekonomske situacije i održivog razvoja, što je veliki hendikep za nekog ko vodi ovako važan resor. Primjera je mnogo, ali navešću jedan iz emisije Načisto, kada je Mitrović rekao da je jedan od razloga za sadašnje stanje prostornog razvoja to što prije 15 godina ekološka svijest nije bila razvijena i da bi bilo dobro da se ekolozi uključe u procese planiranja. Niko ne poriče da smo danas svjesniji ekoloških problema nego što smo bili ranije – i u Crnoj Gori, i globalno – i da je neophodno veće učešće stručnjaka za ovu oblast u svim procesima koji se tiču budućeg razvoja. No od suštinske je važnosti da ministar koji se bavi ovom oblašću razumije da korijen problema leži u nečemu drugom: u ekonomskom modelu zasnovanom na stalnoj ekspanziji gradnje, u permisivnosti zakonskog okvira, i u nemoći vlasti da artikuliše i sprovede viziju razvoja zasnovanu na opštem, zajedničkom dobru, umjesto na privatnoj dobiti. Ministar je pokazao da ovo ne razumije i sopstvenim postupcima, kada je odlučio da mu to što posjeduje zemlju na kojoj može da gradi i novac za izgradnju daje pravo da gradi kuću mimo planova – kada je, dakle, odlučio da mu to što je u privilegovanoj imovinskoj poziciji daje pravo da ne poštuje plan. Zabrinjavajuće je da neko sa takvim razumijevanjem sistema planiranja sada vodi resor koji bi trebalo da donese i sprovede progresivne promjene, i ne znam da li se tome možemo nadati.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESNA PEŠIĆ, SOCIOLOŠKINJA: Srbija da okrene drugi list

Objavljeno prije

na

Objavio:

Za mene je pitanje zašto je veliki dio srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosjećanje prema preko osam hiljada pobijenih dječaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa

 

MONITOR: Valentin Incko je na samom kraju mandata nametnuo dopunu Krivičnog zakona BiH, propisujući kazne za poricanje zločina genocida. Kako komentarišete tu odluku?

PEŠIĆ: Ne mogu da se upuštam u poteze Incka da li su dobri i koliko će biti uspešni da se u BiH kažnjava poricanje genocida u Srebrenici (reakcije Dodika su već poznate). Za mene je to pitanje zašto je veliki deo srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosećanje prema preko osam hiljada pobijenih dečaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa. Zar ne osećamo ljudsku tugu prema tolikim ljudskih žrtvama koje su iskasapljene od ruke srpskog vođstva u RS. Kao da nam na pamet ne pada da se izvinimo za tolike pokolje, zatražimo  opraštaj i većno sećanje na te žrtve i sopstvenu bruku. Kakvo je to preganjanje da li je u Srebrenici bio genocid ili „strašni zločin“, kao da nije bilo suda i presuda. Srbija je jedina koja ne priznaje genocid u Srebrenici. Čestitam Crnoj Gori koja je uspela da donese Rezuluciju o genocidu u Srebrenici.

MONITOR: Jedan od mojih skorašnjih sagovornika iz BiH postavio je pitanje: Šta ćemo sa prošlošću? Svakodnevno svjedočimo prepucavanju političkih elita u tzv. regionu. REKOM proces se, izgleda, pokazao neizvodljivim. Šta je izvodljivo?

PEŠIĆ: Istoričar Markovina iz Hrvatske je konstatovao da je suočavanje sa prošlošću na tlu bivše Jugoslavije propalo, ili jednostavno nije uspelo. REKOM je postavio visoke zahteve u tom pogledu, a da ih je postavio i manje ambiciozno, opet i najskromnije zamišljeno suočavanje sa prošloću kao uslov pomirenja – ne bi uspelo. Time smo pokazali da nismo važni ni sebi ni drugima. Nema ovde kapaciteta za razumevanje događaja  i tragedije iz devedestih. Podgreva se balkanska „večna mržnja“, održava se ta vatra, bilo da je reč o vlastima ili opoziciji. Šta može umesto toga?  Markovina predlaže „miroljubivu koegzistenciju“, pa se i meni učinilo da bi to već bio veliki skok, ako zaista ne možemo da skočimo više od toga. Da bi to bio skromniji vid pomirenja, ali za nas značajan, da živimo u miru i koegzistenciji, i možda usmereni u istom pravcu, vrednostima i  saradnji.

MONITOR: Većinu zemalja Zapadnog Balkana opterećuju teški oblici organizovanog kriminala. Najčešće se u vezu dovode Srbija i Crna Gora. Kako ćemo izaći iz takvog „bratskog zagrljaja“?

PEŠIĆ: Pa tako što ćemo uvesti pravnu državu i ustavnu demokratiju, drugačiji sistem vrednosti, transparentnost vlade, umesto korupcije i ličnih odnosa – „ja tebi ti meni“ koji vladaju u našim plemenskim društvima u kojima su lični odnosi na prvom mestu, pa šta onda ostane za zakone koji se po pravilu olako krše. Samo u državama uređenim na vladavini prava možemo stići do normalne države, a mafija i kriminal ne mogu biti sistemski njen deo, nego se moraju  uredno goniti i kažnjavati. Kad država ne može da izađe na kraj sa klanovima, to je samo izgovor. To govori da su klanovi povezani sa državom ili su te države totalno nefukcionalne. Imam utisak da su neke bivše jugoslovenske republike to uspele, to da mafija nije u državi nego van nje – protiv koje se država bori i eliminiše je legitimnim i zakonskim sredstvima. I Hrvatska je jedno vreme bila mafijaška država, ali je uspela da mafiju izbaci iz države, što ne značći da mafije nema, nego je nema u državi. Srbija i Crna Gora u tome nisu uspešne države, a nisu ni na putu da do toga stignu, jer vidimo da se vlast održava i funkcioniše korišćenjem i uvlačenjem mafije u državu. Bez mafije ne uspevaju da se održe na vlasti, nego od mafije traže usluge koje moraju da se vrate. Eto to sada gledamo sa uhapšenim Belivukom, Miljkovićem i drugima koji u svojim iskazima  svedoče koliko i na koji način su bili angažovani od vrhova vlasti. To je tek početak i nisu sve rekli. Da bi se to sakrilo, Vučić danima prikazuje leševe, iskasapljene ljude, čisto smo zaplivali u nekrofiliju da bi se nekako skrenula pažnja sa toga šta ta družina radi na vlasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Nema obećanih reformi u prosvjeti. Čak ni o tome kako će tretirati užasna stanja u kojima se pojedine škole u Crnoj Gori nalaze – ministarka ne govori.

Mr Olivera Leković, v.d. direktorica nevladinog udruženja (NVU) Prosvjetna zajednica Crne Gore (PZCG), kazala je za Monitor da od resornog ministarstva zahtijevaju da se posveti gradnji nepartitokratskog sistema. „Imamo odgovornost da budemo kritičari svih koji pokušavaju da umjesto reforme koja će cijeniti stručnost i voditi kvalitetnijem obrazovanju svakog djeteta, nastave sa sprovođenjem sistema u kojem je najbitna partijska knjižica”.

Iz PZCG-a su nedavno, u saradnji sa NVO Udruženje Roditelji, pokrenuli kampanju pod nazivom Za društvo znanja, čiji je cilj da navede odgovorne u Vladi i Skupštini da prekinu tradiciju postavljanja partijskih vojnika za direktore škola i vrtića. Tražiće, navodi mr Leković, i izmjene Opšteg Zakona o obrazovanju kojim će se izbor direktora ubuduće urediti na način koji će garantovati transparentnost, profesionalizaciju i depolitizaciju, a na osnovu predloga prosvjetnih radnika, stručne zajednice i nevladinih organizacija. „Hoćemo da se sistem obrazovanja decentralizuje, kao i da resorno ministarstvo bude otvoreno za saradnju. Želimo da se budžet namijenjen za prosvjetu transparentno rasporedi i da se odrede prioriteti. Interesuje nas i kad će nastavnicima biti plaćen svaki čas preko norme, kad će se zaposliti kolege i asistenti (neki su i po deceniju na birou), kad ćemo imati plaćen prevoz, kad će se sistemski rješavati stambena pitanja prosvjetara i provjeriti rad Zadruge Solidarno, kao i do kad ćemo imati najmanju platu u regionu, pa i u Evropi. Nećemo stati sa zahtjevima. Godinama smo degradirani i na rubu egzistencije. Želimo društvo znanja”, navodi v.d. direktorica PZCG-a.

Nedavno je više članova radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju pobunilo protiv MPNKS-a, tvrdeći da su iz Ministarstva utvrdili nacrt tog propisa, bez konsultacije sa njima. Toliko o najavljivanom poboljšanju saradnje sa prosvjetarima.

Iz opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) pokrenuli su postupak za interpelaciju u kojoj će tražiti smjenu ministarke.

Mnogo je znakova koji ukazuju na očigledan nedostatak kompetencija u resoru Vesne Bratić. Kadrovska politika tek je jedan od njih.

Andrea JELIĆ

 

DETEKTOR: Svega, kao na vašaru

U Ministarstvu prosvjete nauke kulture i sporta – veselo. Smjenu direktora osnovnih i srednjih škola, upotpunile su i promjene u kadrovskoj strukturi Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Na mjesto bivšeg direktora Božidara Božovića bila je   postavljena Milena Martinović, konzervatorka za papir, iz čuvene svešteničke porodice. Nakon 5 dana efektivnog rada ona je dala neopozivu ostavku. Nije se, kako se čuje, snašla u nesređenoj dokumentaciji svojih prethodnika.

Nije to ni lako. Evo ilustracija. U Upravi za zaštitu kulturnih dobara ne postoji registar popisa valorizovanih kulturnih pokretnih i nepokretnih dobara. Između ostalog ne postoji ni dokument iz 1945. godine kojim se potvrđuje preuzimanje Ikone presvetle Bogorodice Filermose. Od 1929. godine Ikona se nalazila kod kralja Aleksandra Karađorđevića ali je kralj Petar II Karađorđević prije napuštanja zemlje, predao na čuvanje Manastiru Ostrog. Takođe, ne postoji ni rješenje iz 1978. godine kojim se potvrđuje vlasništvo drzave nad Ikonom. Držalac ikone je Narodni muzej Crne Gore, koji je to postao aktom Vlade Crne Gore, odnosno Republičke komisije za vjerska pitanja od 20. januara 1978. Papiri se negdje zaturili…  Takođe, ne postoji dokument da li Ikona treba da se čuva u muzeju. Ili u nekom od crkvenih objekata za što se zalaže ministrica Vesna Bratić.

Za vrijeme petodnevne „vladavine” mr Milene Martinović krenulo se sa rekonstrukcijom cetinjskog manastira. Za nju su trebali posebni konzervatorski uslovi i prije svega saglasnost Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Detektor saznaje – Mitropolija je zaboravila proceduru. Ili je  smatrala da joj saglasnost i ne treba.  Kao slučaju sanacije prilaznog stepeništa  Cetinjskog manastira kada je samo obavijestila Upravu da su radovi toga i toga datuma završeni.

Uglavnom, ode Milena Martinović. Njen prethodnik, bivši direktor Božidar Božović, DPS kadar, bio se prešaltao u nove vladajuće redove. Skrasio se kao  pomoćnik direktora za UNESCO.  No, preplivavanje nije uspjelo. Vlada ga je nedavno smijenila.

Bez direktora se ne može. Ministrica je na elektronskoj sjednici Vlade postavila Mladena Zagarčanina, arheologa iz Bara, na mjesto najnovijeg v. d. direktora Uprave za zastitu kulturnih dobara. Među ostalim kriterijuma za postvaljenje, jedan, po novome, veoma važan je ispunio: njegove fotografije sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem i ostalim svještencima iz Mitropolije krase društvene mreže. Uoči stupanja na funkciju najavio je jedan od prioriteta: “ Pronalaženje zajedničkog jezika s crkvom kojoj pripada veliki broj nepokretnih kulturnih dobara”. Prioritet će biti ispoštovan. Već prvog radnog dana u četvrtak ujutro direktor je zakazao sastanak sa Mitropolijom.

Da li će sa novim direktorom osvježiti u Upravi, čuće se. Pošto dolazi iz Bara sljeduju mu auto i vozač, njihove dnevnice i benzin. I, naravno, varijabila. Sve kao što je imala i njegova sugrađanka Anastazija Miranović kad je, u ime DPS-a, bila direktorica Uprave.

Koliko je nova valast ljuti protivnik nepotizma i partijskog zapošljavanja kazuje i opjevani podatak da je Vesna Bratić za  v.d. direktoricu podgoričke Gimnazije Slobodan Škerović postavila Biljanu Vučurović, suprugu poslanika i odbornika Jovana Jola Vučurovića, poznatog po vatrenom negiranju genocida. Za v.d. direktoricu OŠ Narodni heroj Savo Ilić u Kotoru  postavila je profesoricu Smiljanu Lazović, odbornicu  Demokratskog fronta. U Budvi je za v.d. direktoricu Srednje mješovite škole Danilo Kiš imenovana profesorica Nada Purić, bivša potpredsjednica Socijalističke narodne partije (SNP) koja je u januaru napustila tu stranku i dala podršku predsjedniku Opštine i lideru koalicije ,,Za budućnost Budve“ Marku Batu Careviću. Svega još tu ima.

U Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima, postoje 162 državne osnovne škole, 50 srednjih škola i 21 predškolska ustanova, 13 muzičkih škola, dva obrazovna centra, tri resursna centra, deset učeničkih i studentskih domova i četiri internata. Na smijenjena mjesta direktora do sad je postavljeno svega 7 ljudi koji ne pripadaju „pravoslavnoj većini”. Eto tako.

Stela O. KOVAČ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo