Povežite se sa nama

INTERVJU

Brendiraćemo se koliko smo se ćerali

Objavljeno prije

na

„Osvajanje” nezavisnosti sudske vlasti, jedan je od najvažnijih procesa tranzicionih zemalja. Sem „brendiranja”, nije se otišlo dalje u tom pravcu, pokazuje nam argumentacija dr Vesne Rakić- Vodinelić, profesorke Građansko-procesnog i Arbitražnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Profesorka Rakić -Vodinelić ima u tome veliko i „nezavidno” iskustvo. Nakon što je u vreme građanskih protesta 1996-97, dokazala međunarodnoj javnosti da Milošević jeste falsifikovao izborne rezultate, morala je da 1998. napusti Beogradski univerzitet zbog osvete dvojca Milošević-Šešelj. U međuvremenu bila je direktorka Instituta za uporedno pravo, a u periodu 1999-2001. i na čelu ekspertske grupe za pravnu reformu u Crnoj Gori. MONITOR: U ogledu u najnovijoj Republici tvrdite da u Srbiji i većini zemalja okruženja nije obavljena ni tzv. tranziciona pravda kao stepenik od „jedinstva vlasti” za vreme SFRJ do pravne države modernog tipa? Šta su glavne prepreke?

RAKIĆ-VODINELIĆ: Prepreke su političkog i istorijskog, a ne pravnog karaktera. Učvršćivanje autokratske Miloševićeve vlasti u Srbiji i ratovi koji su usledili trebalo je da uspostave dobar politički osnov za lustraciju i ostale vidove tranzicione pravde. Ali, ova pravda je samo delimice i na marginama pokušavana (a sasvim retko uspevala) i zbog toga što je Miloševićev režim, naročito u prvoj polovini njegovog vladalačkog perioda imao brojne pristalice, a ratovi za teritorije inicirani iz Srbije kao i iz Crne Gore, veliki broj privrženika, naročito u političkoj oligarhiji i njenim pratećim krugovima. Te pristalice autokratije i rata su posle rušenja Miloševićeve administracije našle nove političke zaštitnike, najpre u liku Vojislava Koštunice i njegove političke stranke, a potom, naročito posle Deklaracije o pomirenju DS i (samo donekle preobučene) SPS i u strankama danas vladajuće političke koalicije, kao i među većinom opozicionih partija. Zakon o ekstra-profitu nikad nije bio primenjen na sve slučajeve na koje se odnosio i to je bitno doprinelo stvaranju amalgama koji se može sresti i u drugim tranzicionim državama – između tzv. političke elite, nezavisno da li je trenutno na vlasti ili u opoziciji, moćnih finansijskih centara i sive zone između politike i organizovane korupcije. Ta amalgamska struktura danas vlada formalno ili neformalno i tu nema mesta tranzicionoj pravdi.

Jedini oblici tranzicione pravde za koje se može ustvrditi da su donekle uspeli bili su rezultat pritiska međunarodne zajednice. To je slučaj sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu, kad je reč o individualnom krivičnom progonu zbog počinjenih ratnih zločina. Jedan drugi vid tranzicione pravde koji u Srbiji izvitopereno funkcioniše jeste rehabilitacija političkih osuđenika, a on „uspeva” samo kao farsa: umesto da se rehabilitacija ostvari na području pravosuđa, zbog kršenja principa nepristrasnosti i nezavisnosti sudova i suđenja, ona se preobrazila u ideološku rehabilitaciju, naročito pripadnika četničkog pokreta.

MONITOR: Umjesto lustracije koja je predviđena posebnim zakonom, imamo danas u Srbiji tzv. reformu pravosuđa i reizbor sudija sa nizom nezakonitosti , koja je neka vrsta „tajne lustracije” po volji izvršne vlasti. Jeste li tim ipak iznenađeni?

RAKIĆ-VODINELIĆ: Iznenađena sam neskrivenom bahatošću koja je bitna odlika celokupne procedure. Samovoljom, koja se ne krije, nego se njeni akteri njome ponose. Zavereničkim ponašanjem jedne male grupe ljudi koja očigledno drži da je država sila i moć, a ne odgovorna vlast. Nisam iznenađena osvetničkim karakterom operacije koja ima za cilj da zaplaši sudije. Nisam iznenađena metodom ustavnog proglašenja svih sudova novim sudovima u koje se moraju birati neke nove sudije, naročito one koje su još u Miloševićevom vremenu pokazale naviknutost na pokornost i podaništvo. Iznenađena sam time što je sve tako laički zamišljeno i sprovedeno. Nisam iznenađena što to čini upravo aktuelna vlast, jer je opet pokazala da ne ume da se zaustavi na normalnoj civilizacijskoj crti: ako teškom mukom sastavi koaliciju za izbor Vlade, ne mora svakom koalicionom partneru padati u zagrljaj; ako izabere sudije po svojoj meri, ne mora svakom negirati pravo da zbog toga koristi pravna sredstva koja Ustav predviđa.

MONITOR:Politička klasa ovdašnje tranzicije očigledno grabi sve što može – pored vlasti i vaninstitucionalni uticaj i moć, novac, privilegije i nikako najmanje važno – zaštitu od pravde.Vidite li, ipak, i u ovom slučaju reizbora sudija, neke instance koje su spremne da se suprotstave?

RAKIĆ-VODINELIĆ: Ne moram iznositi nikakvo svoje mišljenje, dovoljna su fakta. Najnovijem reizboru sudija u Srbiji javno su se suprotstavile tri nevladine organizacije, od kojih su dve strukovna udruženja sudija i tužilaca i nekoliko pojedinaca, uglavnom teoretičara prava. Teško je prema tome uopšte govoriti o „instancionom” suprotstavljanju. Radi se zapravo o personalnom, pojedinačnom suprotstavljanju. A to je bedno za jedno moderno društvo, ma u kako dugoj i teškoj tranziciji ono bilo.

MONITOR: Da li je ta nevidljiva „vlast” ona koja vlada i ko joj je to i kako omogućio?

RAKIĆ-VODINELIĆ:Ono što je važno jeste razotkrivanje korena instaliranja „četvrte državne vlasti” u Srbiji. Verujem da je njeno ustoličenje, makar u pravnom pogledu, najpre omogućeno ustavnim i celokupnim pravnim kontinuitetom sa pravnim poretkom iz doba autoritarne vlasti. Taj kontinuitet je, po svemu sudeći, dogovoren odmah posle 5. oktobra – od strane jednih kao ustupak za mirno držanje vojske i policije, od strane drugih, kao uverenje da je takva vlast dobra za Srbiju, jedino možda glavni rodonačelnik nije sasvim odgovorio potrebama.

MONITOR: Da li su političke elite i nekadašnje opozicije i nekadašnje vlasti koja nije odgovarala ni za kršenje ljudskih prava, pa je danas ili deo vlasti ili je „ante portas”, pokazale suviše sličnosti da bi se tek smjenjivale. Mogu li građani i kako da traže promjene ili ćemo još dugo živjeti u „brendiranim” državama?

RAKIĆ-VODINELIĆ: Ako se ostane samo na razini fakata nedavne istorije i aktuelnog stanja, teško je nazreti centre društvene energije koje bi bilo koju vlast mogle staviti pod ozbiljan društveni pritisak, tako da se mane himera, te definiše osnovne političke i ekonomske prioritete i oko njih se ozbiljno potrudi. Tome ne pogoduje ni ukupna slika javnog mišljenja, kao i stanje medija. Bitno je, međutim, da se stvarni društveni procesi jasno razlikuju od slike koju o njima vlast nastoji da stvori. Retko je koja nacija u istoriji dopustila sebi da ne razlikuje životni proces od proizvedene imitacije tog procesa. Čak i kad je imala veštije političare nego što su ovi naši današnji. Čak i kad je imala manje društvenog bogatstva i energije. Pitanje koje mora ostati otvoreno jeste pitanje generacije koja će to dobro razumeti i cene koja će morati da se plati za zakasnelo razumevanje. Tj. brendiraćemo se dugo. Bar onoliko koliko smo se ćerali.

 

Prazan brend

 

MONITOR: Govorite o „brendiranoj”, operetskoj državi, ako izostane rezultat „tranzicione pravde”. Ne samo Srbija već i većina zemalja iz njenog okruženja su veoma „brendirane”, ne samo kao „pravne” već i države koje gaje tzv. evropske vrijednosti. O čemu se tu, u stvari, radi?

RAKIĆ-VODINELIĆ: Naša politička elita donekle osnovano veruje da je dovoljno da izgledate i da se ponašate relativno civilizovano, da bi vam se, gledajući sa strane, odista poverovalo da ste se promenili. Ako, gledano sa stanovišta evropske administracije, donosite zakone koji sadrže dobro zvučeće odredbe, ako se neke od njih tu i tamo primene, ako se pokazujete kooperativnim u tačkama koje su bitne za tu administraciju, naš politički vrh veruje da će ostaviti utisak proevropske političke elite. Taj utisak je moguće održavati neko vreme u nekim oblastima društvenih odnosa, jer evropska i svetska politika nemaju dovoljno vremena da se bave svim političkim pitanjima u svim tranzicijskim državama u kontinuiranom procesu. Ali taj utisak se ne može održavati sve vreme u svim bitnim oblastima. Ne možete sve vreme kod svih vaših građana, čak ni kod većine, održavati uverenje da ste „na evropskom putu” iako nemate snage da, na primer „zločin u Srebrenici” nazovete pravim imenom – genocid, iako nemate snage da priznate da ste zabrljali sa tzv. reformom pravosuđa, tako da ono daje gori rezultat nego pređašnje, nereformisano; ako nemate snage da ne izaberete bar jednog državnog funkcionera za kojeg je dokazano da je kršio ljudska prava kad je bio na državnoj funkciji u prošlosti; ako nemate kuraži da saopštite državne prioritete tako da zvuče ostvarivo. Tada ostajete brendirani, ali bez proizvoda koji nameravate da plasirate. To za rezultat može imati kontinuirano odlaganje prijema u EU, ili dolazak na vlast za mene neprihvatljive političke opcije, ili – ako bude velike sreće i društvene energije – promovisanje i negovanje osnovnih demokratskih vrednosti, umesto praznog brenda, tj. himere tih vrednosti.

 

Pogodbe

MONITOR: Nevjerovatno da su za sudije ponovo izabrane i one koje su bile akteri velike krađe glasova 1996-97. kada ste vi pripremili dokumentaciju o krađi za Felipea Gonzalesa. I zašto su nakon oktobra 2000, ostale na sudijskim funkcijama?

RAKIĆ-VODINELIĆ: Na sudijskim funkcijama su ostali zato što čak ni Đinđićeva administracija nije imala dovoljno političke snage da uspostavi pravni osnov za lustraciju. Tek kada je izvršen atentat na premijera Đinđića, donesen je Zakon o lustraciji koji nije imao uslova da bude primenjen ni u kratkom vremenu Živkovićeve administracije, a u Koštuničinoj i svakoj kasnijoj, nikakvih šansi čak ni za formalan zakonski život. I opet, odgovor na ovo pitanje nalazim u nedostojnim formalnim ili neformalnim pogodbama zaključenim neposredno posle 5. oktobra. Da li su takve pogodbe morale biti zaključene i ispunjene, može odgovoriti samo ozbiljan istoričar.

 

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

TAMARA MILAŠ, KOORDINATORKA PROGRAMA LJUDSKOG PRAVA CGO: Sistemska posvećenost uspostavljanju zaborava

Objavljeno prije

na

Objavio:

Usljed očigledne odgovornosti određenih osoba koje  su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete

 

MONITOR:  Prvi put su ministar unutrašnjih poslova, direktor Uprave policije, ministar pravde i ministar rada prisustvovali  obilježavanju deportacije. Što to govori o odnosu vlasti prema ovom zločinu?

MILAŠ: Predstavnici ranijih vlasti su decenijama organizovano ćutali o ovom zločinu koji i danas snažno opterećuje crnogorsko društvo. Međutim, uporno su godinama unazad nevladine organizacije – CGO, HRA i ANIMA – podnosile inicijativu da se ustanovi dan sjećanja, da se podigne spomen- obilježje i da se crnogorska policija izvini zbog svog nezakonitog djelovanja, i organizovali memorijalno okupljanje. Proces je spor, dugo smo bili ignorisani, i to ne samo oko slučaja Deportacija, nego sa svim pojedinačnim slučajevima ratnih zločina počinjenih u Crnoj Gori…

Ovogodišnji dolazak nekoliko članova Vlade, uključujući i ministra unutrašnjih poslova i direktora Uprave policije, na memorijalni skup ispred Centra bezbjednosti Herceg Novi, predstavlja veliki  iskorak i ohrabrenje da zvanična Crna Gora napokon okreće novi list u odnosu prema ratnim zločinima, a posebno prema žrtvama. Nadam se da konačno ulazimo u period u kojem neće biti zaštićenih i u kojem najteži ratni zločini neće biti zataškavani i pretvarani u monetu za političku demagogiju.

U tom kontekstu, važnim ističem pijetet prema žrtvama i iskreno izvinjenje koje je uputio direktor Uprave policije, Zoran Brđanin, napravivši jasan javni otklon od tadašnjeg postupanja policije. Time je jedan od naših zahtjeva iz inicijative ispunjen, a dobili smo i obećanje od ministra unutrašnjih poslova, Filipa Adžića, da će raditi na podizanju spomenika.

Nadam se da će se ovim stvari ubrzati, da ćemo doći do ispunjenja i ostalih zahtjeva, ali i novog pravosudnog razmatranja ovog slučaja, jer Crna Gora ne smije dozvoliti da pravda i dostojanstveno sjećanje na ove žrtve čekaju još 30 godina.

MONITOR: Tri decenije nakon deportacija da li smo se kao društvo suočili sa tim i drugim zločinima?

MILAŠ: Deportacija predstavlja najstrašniji zločin u više od pola vijeka crnogorske istorije, i dok puna istina ne bude razjašnjena i pravda zadovoljena, ovaj, ali  ostali ratni zločini, će opterećivati i crnogorsko društvo, sadašnje i buduće generacije na mnogo nivoa. Ovakav odnos nesuočavanja sa ratnim zločinima narušava i međunarodni ugled države.

Uslijed očigledne odgovornosti određenih osoba koje su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete. Bili smo svjedoci progona, političkih  i društvenih, svjedoka koji su  govorili o ovom zločinu, a svaki pokušaj obilježavanja mjesta zločina je opstruiran od vlasti. Za razliku od slučaja Kaluđerski laz u kojem su, takođe, stradale izbjeglice koje su potražile utočište u Crnoj Gori, ovdje postoje jasne indicije o učešću tadašnjeg državnog vrha u naređivanju i/ili sprovođenju ovog zločina, i tim je naglašenija potreba da se ovo temeljno ispita i da dobijemo zvanično određenje države.

Sumirajući dosadašnje aktivnosti u slučajevima ratnih zločina, možemo konstatovati da su crnogorske vlasti pokazale sistemsku posvećenost u uspostavljanju zaborava. Činjenice o tim zločinima ne postoje u udžbenicima savremene istorije ni na jednom obrazovnom nivou, nema podrške za projekte nevladinih organizacija u ovoj oblasti, izbjegava se javni dijalog na tu temu, itd. Konačno, o ovom gotovo da ne bi bilo pomena u javnom diskursu da nema napora malog broja NVO i nezavisnih medija da uporno apeluju na adekvatno rješavanje ovih zločina.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DEJAN MILOVAC, MANS: Licemjerje nove vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović

 

MONITOR:  Alternativa Crna Gora je objavila dokumenta o tome kako je porodica Đukanović navodno nakon pada DPS-a, a neposredno pred formiranje avgustovske Vlade, prebacila preko 100 miliona eura  na inostrane račune. To je Prva banka braće Đukanović demantovala. Kako Vi vidite činjenicu da se od pada DPS-a do danas ne vodi nijedna istraga vezana za porodicu Đukanović?

MILOVAC: Podsjetiću vas da su Đukanovići u oktobru prošle godine, nakon što je MANS objelodanio priču u okviru Pandora papiri istrage, priznali da su formalni vlasnici kompleksne strukture offshore kompanija i porodičnih trastova, da su stvarno vlasništvo krili iza armije advokata i fiktivnih direktora i agenata. Nakon toga smo imali predstavu za javnost u izvođenju bivšeg glavnog specijalnog tužioca (GST), Milivoja Katnića koji je „formirao predmet“ i formalno započeo prikupljanje podataka, za sada bez vidljivih rezultata. Nije poznato ko je preuzeo taj predmet nakon odlaska Katnića iz Specijalnog tužilaštva, niti se novi GST oglašavao tim povodom. To je u potpunosti na liniji sa onim što smo mogli da vidimo, a to je odsustvo i naznaka političke volje ili namjere da se bilo ko u novoj vlasti ozbiljnije pozabavi onim političkim i kriminalnim strukturama koje su u predizbornim kampanjama označavali kao glavne krivce za sveopštu propast crnogorske države, odnosno njene društvene i ekonomske supstance.

Ni iz redova vladajuće URA- e i njenog predsjednika nemamo priliku da čujemo kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu – da će ključni krivci biti procesuirani. Prethodne dvije godine Vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je upravo Dritan Abazović bio koordinator službi bezbjednosti i pokušavao da sebe plasira kao „ruku pravde“ u potpunosti su izgubljene zbog toga što je iza formalno javno iskazane političke volje za borbu protiv korupcije, stojao politički marketing Abazovića i njegove partije. Zbog toga danas, dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović. Svi znamo kako se to završilo.

MONITOR: Kako vidite činjenicu da se u podacima Europola, koji stižu u Crnu Goru i razotkrivaju učešće visokih pravosudnih funkcionera u kriminalu, nema inkriminišućih podataka za one koji su u to vrjeme bili na vrhu piramide moći u Crnoj Gori?

MILOVAC: Ono što se dešava u vezi sa podacima Europola je sasvim očekivano na početku procesa koji želimo da vidimo kao demontažu ključnih poluga jednog totalitarnog režima. Do sada prezentovani podaci upućuju na konkretne i veoma bliske veze između organizovanog kriminala i onih institucija koje bi trebalo da predstavljaju prvu liniju odbrane od kriminala i korupcije. Važno je podsjetiti da je u javnosti prezentovan tek dio podataka Europola i da do kraja ne možemo biti sigurni da li oni ne uključuju i neke pojedince bivše vlasti, uključujući i one koji sada podržavaju manjinsku Vladu Dritana Abazovića.  Vidjeli smo da je GST Katnić saopštio da je SDT razmotrilo podatke Europola još u februaru ove godine i zaključilo da tu nema ništa sporno. Pitanje je da li i u strukturama nove vlasti i novog tužilaštva postoje oni koji za dio podataka Europola smatraju da „nema ništa sporno“. Nakon dvije godine od smjene DPS-a, zahvaljujući političkom avanturizmu prije svega Pokreta URA, otvara se ogroman prostor za sumnju da se neki reformski procesi u Crnoj Gori neće pokrenuti sve dok vlast bude uslovljena političkom podrškom DPS-a u parlamentu. Biće zanimljivo vidjeti šta novo donose presretnuti razgovori preko SKY aplikacije.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SONJA BISERKO, HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA BEOGRAD: Rađa se  multipolaran i višekonceptualan svjetski poredak

Objavljeno prije

na

Objavio:

U kom pravcu će se razvijati odnosi SAD-a i Kine u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je u zametku

 

MONITOR: U geopolitičkom kontekstu, kako vidite agresiju Rusije na Ukrajinu?

BISERKO: Agresija na Ukrajinu je dugo pripremena sa ciljem da se obnovi ruska globalna uloga. Imperijalne ambicije Rusije postale su prioritet Putinove politike. Međutim, agresija na Ukrajinu imaće dalekosežne posledice na geopolitičke promene, uz ekonomske i finasijske posledice za koje tek treba da se nađu rešenja.  Džordž Soros je na privrednom forumu u Davosu izjavio, da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla biti ,,početak trećeg svjetskog rata” koji bi mogao značiti kraj civilizacije. Bez obzira na krajnji ishod, rat u Ukrajini će temeljno promeniti bezbednosni okvir Evrope i odnose između Istoka i Zapada. Dakle, ukrajinski rat samo ubrzava promenu geopolitičkog pejzaža koji već duže vremena prolazi  kroz duboku transformaciju. Rađa se novi svetski poredak koji će biti i multipolaran i višekonceptualan. Promena globalne moći dovela je do ogromnih razlika u normama i vrednostima i najednostavnije rečeno svet se deli na liberalni i iliberalni svet. Nakon Drugog svetskog rata imali smo bipolarnost, zatim unipolarnost američke hegemonije i sada je nastupila faza multipolarnosti u nastajanju.  Dva glavna aktera su Kina i Amerika. Menjaju se i bezbednosne strategije. NATO je nakon ruske agresije na Ukrajinu dobio novi smisao. Tradicionlno neutralne zemlje, Švedska i Finska, zatražile su pristup NATO-u. Došlo je do produbljene saradnje  između Rusije i Kine.

Agresija na Ukrajinu već je promenila odnose u Evropi. Unutar EU došlo je do ubrzanja usaglašavanja zajedničkih ciljeva, kao i do svesti o neophodnosti produbljavanja evropske integracije, jer su mnoge barijere bezbednosnoj integraciji otpale zbog ruske agresije. Unutar EU promenjen je i narativ: Postalo je jasno da EU, ukoliko želi da postane relevantni geostrateški faktor, mora da krene putem dublje integracije. Nedavno završena Konferencija o budućnosti Evrope je najnoviji pokušaj da se „produbi“ Unija, sa mnoštvom preporuka za unutrašnje reforme.

MONITOR: Od početka ukrajinske krize, Džozef Bajden nije želeo da govori oštrije o ponašanju Kine u ovoj krizi, ali je ovih dana izjavio da bi SAD intervenisale u slučaju da Kina pokuša da prisajedini Tajvan. Kako i objašnavate iznenadnu Bajdenovu otvorenost?

BISERKO: EU i SAD veoma se paze da ne uđu u sukob sa Rusijom ali na sve moguće načine pomažu Ukrajinu da se suprotstavi ruskoj agresiji. Svesni su slabosti Rusije ali i njene nepredvidivosti. Stalna pretnja nuklearnim oružjem, zatim pribegavanje raznim drugim sredstvima i ucenama  dodatno generišku krizu u svetu zbog blokiranja izvoza ukrajinskog žita kao jednog od najvećih proizvodjača u svetu.  Zapadne sankcije koštaju Rusiju i ona na svaki način raznim ucenama želi da izdejstvuje njihovo ukidanje. Međutim,  pritisak na Putina se pojačava. A  njegov govor za Dan pobede je pokazao da je svestan svih nedostataka ruske vojske ali i javnog mnjenja u zemlji koje će sigurno u neko dogledno vreme iznedriti neke promene i reforme, odnosno vraćanje Rusije u svetsku zajednicu. Teško je predvideti kada će to tačno biti ali ova situacija nije održiva na dugi rok. Diskreditacija Rusije ovim ratom je ogromna.

Amerika je prihvatila politiku „jednu Kine“. Rekla bih da se radi o nespretenoj izjavi u  uzburkanim svetskim odnosima. Odnosi Kine i SAD-a su duboko isprepleteni i sadašnju politiku Bajdenove administracije prema Kini karakteriše kombinacija partnerstva i rivalstva. U kom pravcu će se razvijati u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je sada u zametku. Bajdenova poseta Aziji je inače bila  u funkciji oživljavanja regionalnog trgovinskog pakta koji je predsednik Tramp torpedovao.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo