Povežite se sa nama

INTERVJU

DR SREĆKO ĐUKIĆ DIPLOMATA IZ BEOGRADA: Ruski ratni blef nije uspio

Objavljeno prije

na

Njemački kancelar Olaf Šolc se nalazi pred zadatkom – kako oživjeti svojevrsnu „istočnu politiku“

 

MONITOR: Kriza Rusija–NATO će ima ozbiljne posljedice, u dizanju cijena nafte a i padanju berzanskih dionica na evropskim i azijskim berzama. Koliko se ekonomske posljedice ove krize već osjećaju i ko bi mogao biti najviše pogođen?

ĐUKIĆ: Ukrajinska kriza trebalo bi da je zakoračila u dugo drugo poluvreme,  u mirnije vode deeskalacije i pregovora. Međutim, to ostaje da se vidi i potvrdi. Odnosi Rusije sa NATO, ali i SAD i EU, poljuljani su do temelja,  kao nikada po okončanju hladnog rata dogovorom između Džordža Buša i Mihaila Gorbačova na Malti, 3. decembra 1989. Krizu  Rusije sa ukupnim Zapadom prati opasno zveckanje oružjem oko nove linije podela, oko Ukrajine, teritorijalno najveće evropske zemlje. Osporava joj se suvereni izbor sopstvenog puta (NATO, EU), plaćajući previsoku cenu – „načeta“ je 2014. „odlaskom“ Krima u Rusiju i samoproglašenjem Donjecka i Luganska  (Duma traži diplomatsko priznanje).

Kao i svaka duboka kriza, i ova nosi tekuće ekonomske posledice na berzama i kotacijma akcija, u padu rublje i grivne, rastu dolara, skoku cena energenata. Tu nema izuzetaka, svi su pogođeni. Međutim, uslediće dugoročne reperkusije kao posledica poljuljanog poverenja u Rusiju, kao sigurnog evropskog sanabdevača gasom, čime se odlikovala i u sovjetsko doba.

MONITOR: Njemački kancelar Olaf Šolc je izuzetno diplomatski aktivan: bio je u Vašingtonu, Kijevu i Moskvi. Pored opasnosti od eskalacije sukoba iz „hladnog“ u pravi rat, koliko je njegova misija vezana i za njemački posao sa Rusijom oko snabdijevanja ruskim gasom, sada kroz Sjeverni tok 2?

ĐUKIĆ: Moskva i Kijev su izloženi pravom diplomatskom desantu sa Zapada da se ukrajinska kriza reši mirnim putem. Šolc je u Moskvi poručio da pitanje stupanja Ukrajine u NATO uopšte nije na dnevnom redu, a razrešenje krize vidi samo mirnm putem i deeskalacijom. Nemačka je najveći ruski ekonomski partner u Evropi, uključujući potrošnju gasa  (oko 50 posto). Ako proradi Severni tok 2, zavisnost će se povećati za Nemačku za još 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, on postaje nedostižni distributer ruskog gasa. Međutim, snabdevanje Evrope ruskim gasom na današnjem ili na znatno većem nivou, nikako ne zavisi od Severnog toka 2. Postoji dovoljno drugih gasovoda, preko Belorusije (60 milijardi kubnih metara gasa godišnje), Ukrajine (160 milijardi kubnih metara gasa godišnje), Severnog toka 1  (55 milijardi kubnih metara gasa godišnje), Turskog toka (31 milijarda kubnih metara gasa godišnje), itd. Stvar je u tome da je Moskva odlučila da iz gasne igre sa Evropom izbaci posrednike, poput Ukrajine.

Rusiju  ne zadovoljava stanje ekonomskih odnosa sa EU, naročito sa glavnim tradicionalnim partnerom, Nemačkom (sa 100 milijardi uzajamna trgovina pala je ispod 60 milijardi evra). Kao posledica sankcija iz 2014. prepolovljena je količina nemačkih firmi u RF. Šolc se nalazi pred zadatkom – kako oživeti svojevrsnu „istočnu politiku“? Severni tok 2 je tehnički spreman za eksploataciju, ali pravna sertifikacija nije završena. Gasprom je postupio po zahtevu nemačkog regulatora, osnovao je ćerku firmu, ali proces će potrajati (u Nemačkoj, u Evropskoj komisiji, na sudu).

MONITOR: Bili ste ambasador Srbije u Bjelorusiji. Tvrdi se da Rusija ovu zemlju snabdijeva najjeftinijim energentima, te da je to odličan primjer načina na koji Vladimir Putin vodi spoljnu politiku. Pominjano je čak i to da bi Bjelorusija mogla ući i u neku mnogo formalniju i tješnju vezu sa Rusijom. To na Zapadu nije izazvalo previše brige?

ĐUKIĆ: Nafta i gas su perfektni instrumenti spoljne politike. Godišnje ruske dotacije Belorusiji decenijama se mere desetinom milijardi dolara (zavisno od cena nafte i gasa na svetskom tržištu). Belorusija, po povlašćenim cenama, svake godine dobija od Rusije oko 25 miliona tona nafte (njene potrebe su oko 4,5 miliona). Ostalo se preradi i reeksportuje na Zapad. Potrošnja ruskog gasa u Belorusiji iznosi 22 milijarde kubnih metara godišnje, i redovno je to najniža cena, za ovu godinu 127 dolara za hiljadu kubnih metara. Te pozicije dve zemlje čvrsto vezuju, još od Borisa Jeljcina, koji, sa Aleksandrom Lukašenkom, 1995. lansira proces udruživanja dve zemlje u  saveznu državu, danas duboko integrisanu – od  usaglašene ekonomske politike, jedinstvene odbrane i vojne doktrine, slobode kretanja ljudi, kapitala, itd. Lukašenko, u nedavnom intervjuu, poručuje da savezna država računa na proširenje, na Kazahstan, Jermeniju, neizostavno na Ukrajinu, a onda će krenuti i druge bivše sovjetske republike, i to može predstavljati obnovu Sovjetskog Saveza, najavljuje on. Inače, geopolitički Belorusija nije u fokusu Zapada poput Ukrajine.

MONITOR: Džozef Bajden i neki visoki britanski zvaničnici danima najavljuju vrijeme napada Rusije na Ukrajinu. Dio kvalifikovane svjetske javnosti je uzdržaniji i više vjeruje da se radi o nekoj vrsti Putinove vojno-strateške igre, ispitivanja praga osjetljivosti Zapada i NATO-a. Sada se iz Moskve tvrdi da se trupe povlače. Ima li mjesta velikoj nervozi i strahu i referiranju na „Minhensku atmosferu“ iz 1938.?

ĐUKIĆ: Ruski ratni blef nije uspeo. Moskva se okrenula traženju mirnog izlaza iz ukrajinskog ćorsokaka u koji je sama sebe dovela. Kremaljski stratezi su se preračunali, računali su na razbijenu Evropu,  NATO, da će pojedini Evropljani požuriti u Kremlj na poklonjenje. Moskva je, međutim, rezervisala povratak na početnu poziciju. Ništa nije završeno.

Aktuelna ukrajinska kriza na početku je ličila na kubansku (1962) pa se „zaustavila“ na Minhenu (1938). Ipak, svaki akter igra svoju zadatu igru: Moskva isporučuje ultimativne i hitne zahteve koje najsnažnije podržava golom vojnom silom – da pokaže kako ozbiljno misli, svesna njihove  neutemeljenosti; Vašington ne prestaje da provocira, navodeći Rusiju da napravi katastrofalnu grešku, da napadne i otpočne promašeni rat sa Ukrajinom; tada bi se raspakovao „čuveni“ paket antiruskih sankcija.

MONITOR: Da li nam i ova kriza pokazuje slab uticaj međunarodnih organizacija kada su u sukobu moćni globalni igrači?

ĐUKIĆ: Ukrajinski ministar inostranih poslova Dmitrij Kuleba tražio je sastanak zemalja potpisinica Bečkog dokumenta iz 2011. za jačanje mera poverenja i bezbednosti, zbog učestalog   kretanja vojske RF duž granice. Međutim, Moskva ignoriše „ultimatum“ Kijeva. Preostaje Stalni savet i Forum za bezbednost OEBS-a. Ali vidimo da efikasnost međunarodne organizacije zavisi od spremnosti glavnih igrača na saradnju, naročito kada su oni u pitanju.

MONITOR: Javnost u Srbiji je uzbunila vješto plasirana „informacija“ da će Rusija tražiti da joj Srbija dozvoli razmještanje raketnog sistema Iskander. Može li dio „Putinove igre“ biti i ispitivanje stepena lojalnosti formalno vojno neutralnih a Rusiji „prijateljskih“ zemalja kao što je Srbija?

ĐUKIĆ: Rusija traži tačke oslonca u Evropi kojih je malo. Srbija je pogodna  – nije članica NATO, na najvišem nivou drži strateške odnose sa Rusijom, pa treba proveriti lojalnosti na koje se zaklinje. Treba pak  pogledati geopolitičku kartu gde se Srbija nalazi: ona je usamljeno ostrvu u okeanu koji se naziva NATO i arhipelagu članica koje je okružuju. Vojna neutralnost Srbije služi za unutrašnje svrhe, niko i nigde je ne prizaje, ni velike sile, ni međunarodne organizacije.

 

Evropa se nikada nije sudarila sa ovako visokim cijenama gasa

MONITOR: Predsjednica EK Ursula fon der Lajen žali se da se iz Rusije ne šalju dovoljne količine gasa. Iz Brisela je rečeno da Rusija isporučuje gas prema već potpisanim ugovorima, ali ne izlazi u susret zahtjevima zemalja EU za dodatnim količinama. Ima li EU neku alternativu ruskom gasu, kako se spekuliše?

ĐUKIĆ: Nije sporno izvršavanje ranije zaključenih gasnih ugovora. Sporno je što  Gasprom mesecima  ne povećava isporuke gasa u Evropu i ne učestvuje na gasnim berzama. Ipak i bez Gasproma, kao glavnog evropskog snabdevača, oscilacije cena na tržištu se smanjuju, trenutna je 800 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, a Evropa se ne smrzava.

Evropa se nikada nije sudarila sa ovako enormno visokim cenama gasa. Pogođene su sve zemlje koje nemaju neku vrstu specijalnih odnosa sa Ruskom Federacijom i njenim predsednikom (Orban, Vučić, Lukašenko, Nemačka). Gasprom je par ekselans državni monoplolista, a ne komercijalna kompanija koja zadvoljava povećanu tražnju na tržištu gasa u Evropi. Najveći evropski snabdevač gasom (40 posto) dopušta da cene gasa divljaju, ostavljajući nezadovoljenu tražnju. To se dešava uprkos postojanju slobodnih prenosnih kapaciteta, gasovoda iz Ruske federacije u Evropu. Međutim, Putin insistira da se gas šalje spornim gasovodom Severni tok 2. Gas se pretvara u političko sredstvo i rusko gasno oružje u Evropi.

Mnogi su očekivali da će se ove zime Evropa smrzavati. Treba zahvaliti strateškim rezervama i svima koji su pohitali na evropsko tržište da isporuče više gasa, pre svega tečnog (SAD, Australija, Katar, Nigerij, Malezij itd.), da zauzmu deo tržišta na kojem je do juče ruski gas bio neprikosnoven. Ruski gas u Evropi u kratkom roku nije moguće zameniti, ali, korak po korak, može se (i mora) relativizovati visoko učešće u potrošnji, od dve petine ili oko 200 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Evropa mora misliti i na mogući prekid dostave ruskog gasa, na moguće sankcije. To se odnosi i na rusku naftu sa 10 posto svetskog učešća, ili 350 miliona tona izvoza. Evropska energetska (gasna) bezbednost podrazumeva i nove izvore snabdevanja i nove maršrute snabdevanja.

 

Kriza u Ukrajini je zaustavljena možda na vrhuncu

MONITOR: Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, navodno savjetuje Putina da nastavi diplomatski dijalog. Ima li u Rusiji zvaničnika koji se brinu da je ova kriza dostigla vrhunac i da Rusija iz nje ne može izaći kao pobjednica, te da ponašanje vlasti može izazvati veće nezadovoljstvo naroda?

ĐUKIĆ: Šta je Rusija dobila za tri meseca diplomatskog i vojnog pritiska na Zapad? Ono što joj se i ranije nudilo (rakete srednjeg i kratkog dometa, mere poverenja). Nije uspela u ultimativnim zahtevima, da spreči širenje NATO-a i dr. Uprkos tome, Putin „prihvata pregovore kao šansu“. Tako je kriza zaustavljena možda na vrhuncu.

Svake sankcije nanose štetu zemlji, građanima, a najmanje ili nikako, političkoj i drugoj oligarhiji. Znamo to i iz sopstvenog iskustva. Paket sankcija udruženog Zapada protiv Rusije pokopao bi nade za mnoge godine i decenije – lakše se one donose nego što se ukidjaju. (Na osnovu Džekson-Venikovog amandmana uvedene su sankcije SAD SSSR-u 1972, a ukinute 2012). Zapad je najavio, može se razumeti, totalne sankcije za Rusiju, koja bi se našla pred nesavladivim problemima koje mi ne možemo predvideti. Kina, objektivno, nije alternativa, ni tranzitni pravac, uprkos strateškim i savezničkim odnosima sa Rusijom. (Trgovina Kine sa SAD iznosi 756 milijardi dolara a sa RF 120 milijardi dolara.)

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo