Povežite se sa nama

INTERVJU

Dr VESNA PEŠIĆ: Kraj Tadićevog pozorišta

Objavljeno prije

na

U Srbiji je opet velika stranačka dinamika – sastavljanje nove vlade i razgovori predstavnika Stejt departmenta sa strančkim liderima. Šta možemo da očekujemo od te i takve dinamike razgovarali smo sa dr Vesnom Pešić, sociološkinjom i političarkom „alternative”, koja pokušava da pokaže javnosti koji su mogući pravci izlaska iz političke i sveopšte krize, a čija je knjiga Divlje društvo- kako smo stigli dovde ovih dana izašla iz štampe u izdanju Peščanika. MONITOR: Da li je stvaranjem okolnosti da Ivica Dačić bude mandatar nove vlade Srbije pobijedio jedan od dva „pogleda na prošlost” nakon 2000, o kojima govorite u jednom tekstu Vaše nove knjige?
PEŠIĆ: Ako mislite na dva suprotstavljena pogleda na prošlost, ali i na budućnost, koju su reprezentovali poslije 5. oktobra Đinđić i Koštunica, onda smo mi danas ostali u kontinuitetu sa prološću koja je zbog toga deo naše sadašnjosti. Tu svakako spada i ono nepotrebno pomirenje Tadića sa Dačićem, kojim je hteo da zatvori pitanje loše prošlosti. Tadić je uveo u politiku nekakav iluzionistički pristup, da je život samo dobra predstava, pozorište u kome se očekuju glumačke sposobnosti. Sve sa svačim može da se kombinuje, nema bitnih razlika između političkih pozicija, konflikti su nepoželjni, može i Draža i Tito i Evropa i Kosovo… Dobro jutro, čaršijo, na sve četiri strane. Taj manirizam, prisluškivati šta narod voli da čuje, a nemati sopstvene političke ideje, nego glumatati politiku, vladati preko korupcije i ucena, to Tadić nije nasledio ni od Koštunice ni od Đinđića, to je njegov lični „doprinos”. To je shvtanje da je za Srbiju najbolje da stoji u mestu, da se tu i tamo ponešto pomeri, unapred ili unazad svejedno. Priča o kontinuitetu je danas priča o nečinjenju, a ne o ubeđenjima i jasnoj politici. Mi smo s Tadićem živeli u pozorištu. Ono je sada zatvoreno jer na blagajni nema ni dinara. Srbija je među poslednjim i najzaostalijim zemljama u Evropi, korupcija je nepodnošljiva, sve su institucije minirane i predstava je morala da se prekine – na zahtev publike. Koliko je u tome kontinuiteta sa 90-im, a koliko neposobnosti i intertnosti, a i tajkunizacije DS, treba tek raspraviti.

MONITOR: Dačić kaže da „Srbiju neće vraćati u 90-te”, a Vučić, preko čijeg ministarstva za informisanje je predložen pogromaški zakon 1998, najavljuje da će odmah preko skupštinske većine tražiti da se postojeći, takođe sporan Zakon o informisanju, stavi van snage. Šta to oni rade?
PEŠIĆ: Dačić tu deluje neubedljivo. Imao je nekoliko konradiktornih izjava, jedna je bila da se konačno poništava Peti oktobar, pa onda ona jeziva himna one zastrašujuće Žandarmerije, od koje je morao da se ograđuje, a ipak se pisac himne – šef Žandarmerije, nije ni pomerio ni kaznio zbog „himne” od koje smo crveneli do ušiju. Čemu takva Žandarmerija koja je veoma slična Crvenim beretkama po stilu i izgledu, naslednica Legijine superpolicijske formacije koja je bila jača od vojske. On je izjavio da će Srbija poslati policijske snage na Kosovo, a onda je i to morao da ispravlja, i sve tako, kao da to šta će on reći zavisi od trenutne inspiracije. Najviše zabrinjava njegovo trčanje u Rusiju, jednom na dva dana, jednom na četiri, ne znamo šta je tamo tražio, ali je bilo smešno kada su njegove partijske kolege javnost uveravale „kako odlasci u Moskvu nemaju veze s pravljenjem vlade”. Malo morgen nemaju! Srbija je već preterano zaljubljena u Rusiju i Putina, pa ako se ljubav intenzivira, može se dogodidi da nas EU i SAD otpišu.

Vučić će, verujem, nastojati da se zaboravi njegova loša prošlost sa Miloševićevim zakonom o informisanju. Verujem da će se potruditi, jer je on od svih političara iz 90-ih, sa one crne strane barikade, najviše napredovao. A mediji u Srbiji su u kritičnom stanju, a i to kao posledica vladavine naših, demokratskih snaga, koje su se i na tom planu teško izbrukale. Između ostalog, i zato su izgubili izbore.

MONITOR: Dio srpskih medija ovih dana prenosi svoje izvore „iz briselskih krugova” da prema Dačiću vlada i dalje veliko nepovjerenje Zapada. Imate li Vi neke informacije u vezi sa tim ?
PEŠIĆ: Imam utisak da se stranci nisu mnogo mešali, sem kad je u pitanju odnos sa Rusijom. Ukoliko bi Srbija, sada praznog budžeta, popunjavala deficit prodajom EPS i Telekoma Rusiji, to ne bi naišlo na dobar prijem u SAD i EU. U EPS dosta su uložili Nemci odmah posle 5. oktobra, pa bi igranje s potpunom energetskom zavisnošću Srbije od Rusije, a već smo zavisni od njihovog gasa i nafte, možda prešlo njihove crvene linije. A već nam Rusi, navnodno, čuvaju Kosovo, što je za Zapad dovoljno iritanatno. Mislim da će te stvari biti jasno predočene Dačiću, a i konzekvencije do kojih bi došlo ako bi mu se učinilo da nije mnogo važno šta SAD i EU sugerišu. Najveća je opasnost da nam važni igrači opet okrenu leđa, a ta tendecija postoji, ne samo zbog nove vlade, već mnogo više zbog toga što i oni tamo gledaju da se što više oslobode finansijskih obaveza, jer ih već dovoljno imaju. Čula sam uveravanja da neće biti prodaje EPS, ali još nisam čula uveravanje da nam se neće vratiti Mira Marković i njen sin.

MONITOR: Ivica Dačić je kao ministar unutrašnjih poslova bio „rado viđen gost” u Vašingtonu, posebno nakon saradnje sa američkim bezbjednosnim službama u vezi sa kokainskom aferom „Balkanski ratnik”. Da li će mu te zasluge biti uračunate u „grejs period” premijerskog mandata?
PEŠIĆ: Koliko sam ja pratila njegovo kretanje u SAD, on je bio priman na dosta niskom nivou, odlazio je dva puta na molitveni doručak, koji je u privatnoj organizaciji, a ne znam zašto bi on dobio nekakvu slavu oko Šarića, kada je celu stvar otkrila američka DEA. Oko njegove uloge prvog policijaca bilo je mnogo marketinga, a ja mislim da on često pojma nije imao šta se tu dešava. On se više slikao nego što je rukovodio poslovima u policiji. Borba protiv kriminala je preuveličana, a protiv korupcije uopšte je nije ni bilo. Naprotiv, i on i Tadić, napravili su nekažnjivu kliku. Partokratija je metastazirala za ove četiri godine, a ona je glavni uzrok sistemske korupcije.

MONITOR: Izgleda kao da je Dačić vješto „izradio” demokrate i Borisa Tadića?
PEŠIĆ: Ne mislim da je Dačić izradio lakoverne demokrate, nego su oni bili u totalnom autu jer su hteli da zadrže Tadića kao mandatara, a to prosto ne može. I u politici postoje neka pravila, kad izgubiš izbore, nema skakanja na novu i višu funkciju, kao da ništa nije bilo. Pošto su Tadića nametnuli kao mandatara, oni nisu imali otvorene mogućnosti da prate šta se dešava, a još manje su bili u stanju da otkače gubitnika i ponude nekog drugog kandidata za mandatara, koji se ne bi mogao odbiti. Nadam se da će demokrate razmilisti o svemu šta su činili i zašto su izbore izgubili, na miru, u opoziciji. Građani su pokazali da oni koji prave katastrofe, neće proći nekažnjeno. Ja to smatram napretkom.

Od 5. oktobra do danas na vlasti je bilo ono „najbolje što imamo”, sve iz tzv. demokratskog tabora, ako je to ono najbolje, onda je Srbija u velikom problemu. Zaostala društva, kao što je naše, ne stvaraju lako nove alternative, i onda dolazi povratak unazad, jer su se ovi na vlasti obrukali, a u opoziciji su ostale „stare snage”. Tadić je morao da ode, jer bi s njim bilo još gore. Mentalno bismo se totalno iscrpli. Ovako je otvorena mogućnost da se „stari” poprave i osveste, a demokrate preispitaju i nauče na grešakama.

MONITOR: Lideri zemalja iz regiona pokazali su veliku uzdržanost nakon promjena u Srbiji. Nakon povjeravanja mandata za sastav vlade Ivici Dačiću, u Hrvatskoj je bilo komentara da „fašisti” dolaze na vlast. Da li se radi o ozbiljnijem zaoštravanje odnosa?
PEŠIĆ: Mislim da su mogli malo da sačekaju sa reakcijama. Videli ste da posle početnih grešaka, koje su posledica toga što Nikolić nije bio vičan političkoj korektnosti, nije više bilo sličnih situacija. To se uči. Kad pitaš običnog Srbina na ulici čiji je bio grad Vukovar, pa oni bi u 99 posto slučajeva rekli da je to bio većinsko srpski grad i da ga je JNA oslobađala od ustaša. Nisu valjda gledali one tenkove koji su iz Beograda išli u Vukovar da spasavaju hrvatski grad! Problem je, i to se sada jasno vidi, što se gotovo nijedna zabluda iz naše prošlosti nije razoktrila i odbacila, nego brojne takve zablude sada ulaze i u udžbenike, pa se onda čudimo kako to da su i mlade generacije nacionalističke.

Crna Gora je ispravno uradila što se uzdržala od komentara, jer regionalni odnosi još vise o koncu, pa je bolje nešto i prećutati nego reći koju više nego što treba. Dodika ne treba pominjati u ovom kontekstu, jer RS nije država, i zna se da će on sarađivati s bilo kojom vlašću u Srbiji. Na šta bi on mogao da se žali, nije valjda na to što je Nikolić rekao da nije bilo genocida u Srebrenici. Bošnjaci su se držali prilično odmereno, i to je dobro, jer ja mislim da je najvažnije s Federacijom popraviti odnose.

MONITOR: Međunarodna upravljačka grupa za Kosovo odlučila je da u septembru proglasi kraj nadgledane nezavisnosti. Šta se tu može očekivati u reakcijama nove vlasti u Beogradu?
PEŠIĆ: Ne očekujem da će ova vlada voditi ka rešenju kosovskog problema, baš kao što ni prethodna nije ništa uradila. Ovde se još ne shvata da je Kosovo druga država, eto, više neće biti nadzirana nezavisnost, nego puna suverenost. Volela bih da me neko prijatno iznenadi i pogura taj stari problem, koji je nerešiv, sve dok Srbi ne shvate da je Kosovo odavno izgubljeno.

I od prethodne i od ove vlade se traži da prihvate da u realnosti ta država postoji, ali ne moraju formalno da je priznaju. To bi bio veliki korak napred od sadašnjeg zakucavanja.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

SONJA DRAGOVIĆ, ISTRAŽIVAČICA IZ OBLASTI URBANIZMA NA UNIVERZITETSKOM INSTITUTU LISABON I ČLANICA GRUPE KANA: Temeljno nerazumijevanje planiranja prostora

Objavljeno prije

na

Objavio:

Mi – čitavo društvo – godinama pokušavamo da se snađemo u sistemu planiranja prostora određenom kombinacijom starih planova koji su i dalje na snazi, i novih propisa koji su neproduktivni, ako ne i sasvim beskorisni

 

MONITOR: Vidite li naznake da nova vlast ima volju da poboljša prostorno planiranje i da spriječi dalji urbanistički i graditeljski haos u Podgorici i na Primorju?

DRAGOVIĆ: Nosimo se sa temeljnim nerazumijevanjem problema u prostornom planiranju od strane nadležnih za ovu oblast. Uzmimo za primjer to što se dešava, ili bolje rečeno ne dešava, sa zakonskim okvirom. Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. je i dalje na snazi, iako je poguban za održiv i ujednačen prostorni razvoj Crne Gore;  o predlogu za izmjene opet treba da raspravljamo usred ljeta – kažem opet, jer je tako bilo i prošle godine, kada je ovaj Zakon posljednji put izmijenjen. Evidentan je nedostatak shvatanja važnosti zakonskog okvira i hitnosti temeljnog preispitivanja modela koji je do sada bio na snazi, a to je nužno za bilo kakav napredak u ovoj oblasti.

MONITOR: Koliko povjerenje uliva ministar Mitrović?

DRAGOVIĆ: Ministar Mitrović ne uliva povjerenje, nego  pruža razloge za zabrinutost. Njegove izjave pokazuju nerazumijevanje povezanosti prostornog planiranja, ekonomske situacije i održivog razvoja, što je veliki hendikep za nekog ko vodi ovako važan resor. Primjera je mnogo, ali navešću jedan iz emisije Načisto, kada je Mitrović rekao da je jedan od razloga za sadašnje stanje prostornog razvoja to što prije 15 godina ekološka svijest nije bila razvijena i da bi bilo dobro da se ekolozi uključe u procese planiranja. Niko ne poriče da smo danas svjesniji ekoloških problema nego što smo bili ranije – i u Crnoj Gori, i globalno – i da je neophodno veće učešće stručnjaka za ovu oblast u svim procesima koji se tiču budućeg razvoja. No od suštinske je važnosti da ministar koji se bavi ovom oblašću razumije da korijen problema leži u nečemu drugom: u ekonomskom modelu zasnovanom na stalnoj ekspanziji gradnje, u permisivnosti zakonskog okvira, i u nemoći vlasti da artikuliše i sprovede viziju razvoja zasnovanu na opštem, zajedničkom dobru, umjesto na privatnoj dobiti. Ministar je pokazao da ovo ne razumije i sopstvenim postupcima, kada je odlučio da mu to što posjeduje zemlju na kojoj može da gradi i novac za izgradnju daje pravo da gradi kuću mimo planova – kada je, dakle, odlučio da mu to što je u privilegovanoj imovinskoj poziciji daje pravo da ne poštuje plan. Zabrinjavajuće je da neko sa takvim razumijevanjem sistema planiranja sada vodi resor koji bi trebalo da donese i sprovede progresivne promjene, i ne znam da li se tome možemo nadati.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESNA PEŠIĆ, SOCIOLOŠKINJA: Srbija da okrene drugi list

Objavljeno prije

na

Objavio:

Za mene je pitanje zašto je veliki dio srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosjećanje prema preko osam hiljada pobijenih dječaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa

 

MONITOR: Valentin Incko je na samom kraju mandata nametnuo dopunu Krivičnog zakona BiH, propisujući kazne za poricanje zločina genocida. Kako komentarišete tu odluku?

PEŠIĆ: Ne mogu da se upuštam u poteze Incka da li su dobri i koliko će biti uspešni da se u BiH kažnjava poricanje genocida u Srebrenici (reakcije Dodika su već poznate). Za mene je to pitanje zašto je veliki deo srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosećanje prema preko osam hiljada pobijenih dečaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa. Zar ne osećamo ljudsku tugu prema tolikim ljudskih žrtvama koje su iskasapljene od ruke srpskog vođstva u RS. Kao da nam na pamet ne pada da se izvinimo za tolike pokolje, zatražimo  opraštaj i većno sećanje na te žrtve i sopstvenu bruku. Kakvo je to preganjanje da li je u Srebrenici bio genocid ili „strašni zločin“, kao da nije bilo suda i presuda. Srbija je jedina koja ne priznaje genocid u Srebrenici. Čestitam Crnoj Gori koja je uspela da donese Rezuluciju o genocidu u Srebrenici.

MONITOR: Jedan od mojih skorašnjih sagovornika iz BiH postavio je pitanje: Šta ćemo sa prošlošću? Svakodnevno svjedočimo prepucavanju političkih elita u tzv. regionu. REKOM proces se, izgleda, pokazao neizvodljivim. Šta je izvodljivo?

PEŠIĆ: Istoričar Markovina iz Hrvatske je konstatovao da je suočavanje sa prošlošću na tlu bivše Jugoslavije propalo, ili jednostavno nije uspelo. REKOM je postavio visoke zahteve u tom pogledu, a da ih je postavio i manje ambiciozno, opet i najskromnije zamišljeno suočavanje sa prošloću kao uslov pomirenja – ne bi uspelo. Time smo pokazali da nismo važni ni sebi ni drugima. Nema ovde kapaciteta za razumevanje događaja  i tragedije iz devedestih. Podgreva se balkanska „večna mržnja“, održava se ta vatra, bilo da je reč o vlastima ili opoziciji. Šta može umesto toga?  Markovina predlaže „miroljubivu koegzistenciju“, pa se i meni učinilo da bi to već bio veliki skok, ako zaista ne možemo da skočimo više od toga. Da bi to bio skromniji vid pomirenja, ali za nas značajan, da živimo u miru i koegzistenciji, i možda usmereni u istom pravcu, vrednostima i  saradnji.

MONITOR: Većinu zemalja Zapadnog Balkana opterećuju teški oblici organizovanog kriminala. Najčešće se u vezu dovode Srbija i Crna Gora. Kako ćemo izaći iz takvog „bratskog zagrljaja“?

PEŠIĆ: Pa tako što ćemo uvesti pravnu državu i ustavnu demokratiju, drugačiji sistem vrednosti, transparentnost vlade, umesto korupcije i ličnih odnosa – „ja tebi ti meni“ koji vladaju u našim plemenskim društvima u kojima su lični odnosi na prvom mestu, pa šta onda ostane za zakone koji se po pravilu olako krše. Samo u državama uređenim na vladavini prava možemo stići do normalne države, a mafija i kriminal ne mogu biti sistemski njen deo, nego se moraju  uredno goniti i kažnjavati. Kad država ne može da izađe na kraj sa klanovima, to je samo izgovor. To govori da su klanovi povezani sa državom ili su te države totalno nefukcionalne. Imam utisak da su neke bivše jugoslovenske republike to uspele, to da mafija nije u državi nego van nje – protiv koje se država bori i eliminiše je legitimnim i zakonskim sredstvima. I Hrvatska je jedno vreme bila mafijaška država, ali je uspela da mafiju izbaci iz države, što ne značći da mafije nema, nego je nema u državi. Srbija i Crna Gora u tome nisu uspešne države, a nisu ni na putu da do toga stignu, jer vidimo da se vlast održava i funkcioniše korišćenjem i uvlačenjem mafije u državu. Bez mafije ne uspevaju da se održe na vlasti, nego od mafije traže usluge koje moraju da se vrate. Eto to sada gledamo sa uhapšenim Belivukom, Miljkovićem i drugima koji u svojim iskazima  svedoče koliko i na koji način su bili angažovani od vrhova vlasti. To je tek početak i nisu sve rekli. Da bi se to sakrilo, Vučić danima prikazuje leševe, iskasapljene ljude, čisto smo zaplivali u nekrofiliju da bi se nekako skrenula pažnja sa toga šta ta družina radi na vlasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Nema obećanih reformi u prosvjeti. Čak ni o tome kako će tretirati užasna stanja u kojima se pojedine škole u Crnoj Gori nalaze – ministarka ne govori.

Mr Olivera Leković, v.d. direktorica nevladinog udruženja (NVU) Prosvjetna zajednica Crne Gore (PZCG), kazala je za Monitor da od resornog ministarstva zahtijevaju da se posveti gradnji nepartitokratskog sistema. „Imamo odgovornost da budemo kritičari svih koji pokušavaju da umjesto reforme koja će cijeniti stručnost i voditi kvalitetnijem obrazovanju svakog djeteta, nastave sa sprovođenjem sistema u kojem je najbitna partijska knjižica”.

Iz PZCG-a su nedavno, u saradnji sa NVO Udruženje Roditelji, pokrenuli kampanju pod nazivom Za društvo znanja, čiji je cilj da navede odgovorne u Vladi i Skupštini da prekinu tradiciju postavljanja partijskih vojnika za direktore škola i vrtića. Tražiće, navodi mr Leković, i izmjene Opšteg Zakona o obrazovanju kojim će se izbor direktora ubuduće urediti na način koji će garantovati transparentnost, profesionalizaciju i depolitizaciju, a na osnovu predloga prosvjetnih radnika, stručne zajednice i nevladinih organizacija. „Hoćemo da se sistem obrazovanja decentralizuje, kao i da resorno ministarstvo bude otvoreno za saradnju. Želimo da se budžet namijenjen za prosvjetu transparentno rasporedi i da se odrede prioriteti. Interesuje nas i kad će nastavnicima biti plaćen svaki čas preko norme, kad će se zaposliti kolege i asistenti (neki su i po deceniju na birou), kad ćemo imati plaćen prevoz, kad će se sistemski rješavati stambena pitanja prosvjetara i provjeriti rad Zadruge Solidarno, kao i do kad ćemo imati najmanju platu u regionu, pa i u Evropi. Nećemo stati sa zahtjevima. Godinama smo degradirani i na rubu egzistencije. Želimo društvo znanja”, navodi v.d. direktorica PZCG-a.

Nedavno je više članova radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju pobunilo protiv MPNKS-a, tvrdeći da su iz Ministarstva utvrdili nacrt tog propisa, bez konsultacije sa njima. Toliko o najavljivanom poboljšanju saradnje sa prosvjetarima.

Iz opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) pokrenuli su postupak za interpelaciju u kojoj će tražiti smjenu ministarke.

Mnogo je znakova koji ukazuju na očigledan nedostatak kompetencija u resoru Vesne Bratić. Kadrovska politika tek je jedan od njih.

Andrea JELIĆ

 

DETEKTOR: Svega, kao na vašaru

U Ministarstvu prosvjete nauke kulture i sporta – veselo. Smjenu direktora osnovnih i srednjih škola, upotpunile su i promjene u kadrovskoj strukturi Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Na mjesto bivšeg direktora Božidara Božovića bila je   postavljena Milena Martinović, konzervatorka za papir, iz čuvene svešteničke porodice. Nakon 5 dana efektivnog rada ona je dala neopozivu ostavku. Nije se, kako se čuje, snašla u nesređenoj dokumentaciji svojih prethodnika.

Nije to ni lako. Evo ilustracija. U Upravi za zaštitu kulturnih dobara ne postoji registar popisa valorizovanih kulturnih pokretnih i nepokretnih dobara. Između ostalog ne postoji ni dokument iz 1945. godine kojim se potvrđuje preuzimanje Ikone presvetle Bogorodice Filermose. Od 1929. godine Ikona se nalazila kod kralja Aleksandra Karađorđevića ali je kralj Petar II Karađorđević prije napuštanja zemlje, predao na čuvanje Manastiru Ostrog. Takođe, ne postoji ni rješenje iz 1978. godine kojim se potvrđuje vlasništvo drzave nad Ikonom. Držalac ikone je Narodni muzej Crne Gore, koji je to postao aktom Vlade Crne Gore, odnosno Republičke komisije za vjerska pitanja od 20. januara 1978. Papiri se negdje zaturili…  Takođe, ne postoji dokument da li Ikona treba da se čuva u muzeju. Ili u nekom od crkvenih objekata za što se zalaže ministrica Vesna Bratić.

Za vrijeme petodnevne „vladavine” mr Milene Martinović krenulo se sa rekonstrukcijom cetinjskog manastira. Za nju su trebali posebni konzervatorski uslovi i prije svega saglasnost Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Detektor saznaje – Mitropolija je zaboravila proceduru. Ili je  smatrala da joj saglasnost i ne treba.  Kao slučaju sanacije prilaznog stepeništa  Cetinjskog manastira kada je samo obavijestila Upravu da su radovi toga i toga datuma završeni.

Uglavnom, ode Milena Martinović. Njen prethodnik, bivši direktor Božidar Božović, DPS kadar, bio se prešaltao u nove vladajuće redove. Skrasio se kao  pomoćnik direktora za UNESCO.  No, preplivavanje nije uspjelo. Vlada ga je nedavno smijenila.

Bez direktora se ne može. Ministrica je na elektronskoj sjednici Vlade postavila Mladena Zagarčanina, arheologa iz Bara, na mjesto najnovijeg v. d. direktora Uprave za zastitu kulturnih dobara. Među ostalim kriterijuma za postvaljenje, jedan, po novome, veoma važan je ispunio: njegove fotografije sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem i ostalim svještencima iz Mitropolije krase društvene mreže. Uoči stupanja na funkciju najavio je jedan od prioriteta: “ Pronalaženje zajedničkog jezika s crkvom kojoj pripada veliki broj nepokretnih kulturnih dobara”. Prioritet će biti ispoštovan. Već prvog radnog dana u četvrtak ujutro direktor je zakazao sastanak sa Mitropolijom.

Da li će sa novim direktorom osvježiti u Upravi, čuće se. Pošto dolazi iz Bara sljeduju mu auto i vozač, njihove dnevnice i benzin. I, naravno, varijabila. Sve kao što je imala i njegova sugrađanka Anastazija Miranović kad je, u ime DPS-a, bila direktorica Uprave.

Koliko je nova valast ljuti protivnik nepotizma i partijskog zapošljavanja kazuje i opjevani podatak da je Vesna Bratić za  v.d. direktoricu podgoričke Gimnazije Slobodan Škerović postavila Biljanu Vučurović, suprugu poslanika i odbornika Jovana Jola Vučurovića, poznatog po vatrenom negiranju genocida. Za v.d. direktoricu OŠ Narodni heroj Savo Ilić u Kotoru  postavila je profesoricu Smiljanu Lazović, odbornicu  Demokratskog fronta. U Budvi je za v.d. direktoricu Srednje mješovite škole Danilo Kiš imenovana profesorica Nada Purić, bivša potpredsjednica Socijalističke narodne partije (SNP) koja je u januaru napustila tu stranku i dala podršku predsjedniku Opštine i lideru koalicije ,,Za budućnost Budve“ Marku Batu Careviću. Svega još tu ima.

U Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima, postoje 162 državne osnovne škole, 50 srednjih škola i 21 predškolska ustanova, 13 muzičkih škola, dva obrazovna centra, tri resursna centra, deset učeničkih i studentskih domova i četiri internata. Na smijenjena mjesta direktora do sad je postavljeno svega 7 ljudi koji ne pripadaju „pravoslavnoj većini”. Eto tako.

Stela O. KOVAČ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo