MONITOR: Izbori su završeni, da li su Vas nečiji rezultati iznenadili?
STOJILJKOVIĆ: Na nacionalnoj ravni približna polovina glasova za koaliciju oko naprednjaka, nešto više od desetine glasova za socijaliste, relativno lak, uz neki procenat više, skok preko parlamentarnog praga nekadašnjih političkih giganata – radikala i demokrata i fotofiniš na parlamentarnom začelju u kome su se našli evrofobični DSS – Dveri i evrofilični Čeda – Boris – Čanak i Radulovićev pokret Dosta je bilo, su manje-više očekivani rezultat. Kao i ulazak četiri manjinske liste u parlament Srbije.

Neprijatno me je ipak iznenadila mera u kojoj je kampanja bila lišena iole preciznih i merljivih tematskih okosnica i izbornih obećanja. Kampanje, debata i duela, uz izuzetak poslednjih par dana, gotovo i da nije bilo. Ako se izbori raspisuju zbog birača a kampanja služi da im se omogući racionalni i obavešteni izbor, onda je saznajni potencijal ove kampanje bio tragikomično mali. Ako je dominantno uverenje u Srbiji da je ove izbore Vučić raspisao da bi predupredio nevolje, pojavu uverljivog konkurenta i tako cementirao vlast do 2020. tačno, onda bi se moglo i zaključiti: Kakvi motivi i razlozi za raspisivanje izbora – takva i izborna kampanja.

Na marginama ovih izbora treba zabeležiti i fantastično drugo mesto grupe građana oko izmišljenog lika Ljubiše Preletačevića Belog na lokalnim izborima u prigradskoj beogradskoj opštini Mladenovac, kao i hit stvar Sistem te vara grupe Beogradski sindikat, koji je harao socijalnim mrežama. Nema boljih ilustracija za stanje duha u obrazovanijem i urbanijem delu Srbije. Vredno pažnje je i održanje opozicionih vlasti u mestima u unutrašnjosti poput Čajetine, Paraćina ili Svilajnca. Čini se da tamo gde je na čelu lokalne samouprave „lik” sa integritetom i vezanošću za svoju sredinu, a ne tek aparatčik na putu ka mestu u partijskoj hijerarhiji vlast se može zadržati i suočena sa SNS izbornim i medijskim poplavnim talasom.

MONITOR: SNS ipak nije prevazišao procentualni rezultat iz 2014, a imaće i 20-ak poslanika manje nego tada. Da li ova stagnacija može da znači zasićenje njemu naklonjenog biračkog tijela i povratak dijela pristalica Šešelju?
STOJILJKOVIĆ: Ovi izbori su, kao i prethodni, bili izbori bez izbora, odnosno održani u atmosferi u kojoj se unapred znao pobednik. Neki od izbornih ciljeva poput pada pokrajinske vlasti demokrata u Vojvodini, ili uzimanja još većeg broja lokalnih samouprava u klimi u kojoj je svuda Vučić a ne lokalni izabranik praktično kandidat, su ipak ostvareni. Na državnom nivou naprednjaci zaista imaju sada nešto manje svojih poslanika , ali zato što je veći deo kolača prepušten starim i novim partnerima u sopstvenoj, predizbornoj koaliciji u koju se ukrcalo deset klijenata. No, ništa tako dobro ne lepi kao lepak učešća u vlasti i svi oni će ostati na Vučićevom brodu dok on najsigurnije plovi ka luci vlasti. Izborni rezultat pokazuje da je uz svo naprezanje i kumulaciju resursa ostvaren maksimum i da će, odsustvom merljivih privrednih rezultata, on početi da pada. Uostalom, ranije iskustvo pokazuje da je desetak godina ritam u kome u Srbiji dolazi do ozbiljnih promena ekipa na vlasti. Ako stoji analogija sa vlašću Miloševića i DOS-a kritični period za Vučića je odmah nakon 2020. godine. U tom smislu povratak Šešelja i radikala na parlamentarnu scenu je tek značajna epizoda.

MONITOR: Odavno nije bilo toliko primjedbi na izborni proces. Šta se događalo?
STOJILJKOVIĆ: U nestabilizovanim demokratijama i u situacijama kada jedna strana drži politički monopol česta su osporavanja legitimnosti samog izbornog procesa. Opozicioni akteri, pre svega oni na nivou kretanja oko izbornog cenzusa dodatno su osetljivi i na izborne sondaže i prognoze u toku same izborne noći, posebno ako im, i dok im, ne idu u prilog.

Kada se izborna bura stiša, retko kada, oni koji uđu u parlament krenu u projektovanje ozbiljnih promena političkog i izbornog zakonodanog ruha koje bi omogućavale jednake startne pozicije izbornih takmaca i transparentnost izbornog procesa. A mnoge stvari su sporne od nejednakog pristupa (javnom) novcu i medijima, kontrole nad poštovanjem pravila korektnog ponašanja u izbornoj kampanji, ograničavanja korišćenja resursa moći – državnog marketinga, do pritiska na zaposlene u javnim preduzećima i ustanovama da izlaze na manifestacije i glasaju u prilog vladajućih stranaka. Sporna su i neprecizna rešenja o dobijanju statusa manjinske stranke koja omogućuju preskakanje nižeg, ,,prirodnog” izbornog cenzusa, jednak census i za samostalne i koalicione liste, ali i proces prikupljanja i overe potpisa, kao i kratki rokovi za otklanjanje propusta i odgovore na žalbe. Primera radi, od roka za prijavljivanje listi do održavanja izbora ne prođe ni dve nedelje. Prestanak odlaganja razmatranja ovih pitanja je neka vrsta demokratskog testa za, inače interno poslovično nedemokratske, političke aktere.

MONITOR: Nekoliko stranaka je formiralo pravni tim za detaljno ispitivanje izbornih rezultata. Šta biste im Vi, sa iskustvom dokazivanja krađe izbora 1996, savjetovali?
STOJILJKOVIĆ: (Post)izbornu paranoju u Srbiji možda najbolje karakteriše činjenica da su obe strane formirale pravne timove i traže ponovno prebrojavanje glasova. Moj savet im je naravno da provere same izborne rezultate, odnosno regularnost procesa glasanja i prebrojavanja glasova , ali i sveukupnu predizbornu atmosferu, uključivši nalaze media monitoringa, i sačekaju izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije i drugih posmatrača tokova novca u politici.

Ako se hoće ozbiljno izaći iz prigodne političke retorike, timovi za proveru rezultata moraju prerasti u tim za analizu ukupnog izbornog procesa i regulative i njihovu demokratsku reformu. Uključivši naravno i ukidanje, kroz sistem zatvorenih lista, monopola partijskih oligarhija na to ko će se uopšte i naći na (prolaznim) mestima na izbornim listama.

MONITOR: Vučić izjavljuje da će prvo održati partijski kongres krajem maja, pa tek onda formirati vladu. Da li to znači da razmišlja i o drugim partnerstvima?
STOJILJKOVIĆ: Najizvesniji i najlegitimniji izbor za svaku proevropsku vlast su stranke nacionalnih manjina koje opet imaju interes da zahteve svoje klijentele realizuju uspešnije iz pozicije partnera u vlasti. Sa druge strane, ravno je političkom samoubistvu u vlast uključiti evroskeptične i evrofobične stranke desnice. Ne smete, ne bar na kratak i srednji rok, računati ni na one koji su se, poput DS i pokreta Dosta je bilo, obavezali da neće sa vama. Neki koji bi možda i hteli, i to možda i u delovima, još nemaju siguran parlamentarni status. Ponuda na meniju vlasti nije naročito bogata.

MONITOR: ,,Levica Srbije” koja se stilizovala ,,alternativno”, nije bila ni blizu cenzusa. Ima li šanse za alternativu, zaista?
STOJILJKOVIĆ: Sve govori da ne mali deo biračkog tela traga za uverljivom alternativom. Ako sada sa Borkom Stefanovićem nije prošla ne znači da za neku godinu neće proći platforma kritičke, alterglobalističke levice – ili takva frakcija unutar šire leve koalicije. U meri u kojoj su se grčevito držali za sve manji komadić vlasti, lideri nekadašnjeg DOS-a moraju da shvate da je došlo vreme za odlazak u zadnje redove i prepuštanje ključnih rola nekim novim klincima i klincezama.

MONITOR: Šta bi trebalo da urade oni koji neće u Vučićevu vladu i da li je moguće programsko opoziciono jedinstvo, s obzirom na velike razlike?
STOJILJKOVIĆ: Opozicija u zemljama poput Srbije gde su brojne opozicione grupacije međusobno udaljenije nego što su to pojedinačno u odnosu na vlast, ima samo dve strateške mogućnosti saradnje na različitim nivoima. Prvi je da se, saglasno logici političkog preživljavanja, zajednički izbori za otklanjanje očitih demokratskih deficita i otklon od sistema podele političkog plena i partijskog posedovanja države, koji joj istovremeno omogućuje i pristup medijima i javnosti. Drugi je, da u užim programski i tematski bližim sastavima uverljivo formuliše beg iz zone siromaštva, nezaposlenosti i rastućih društvenih nejednakosti.

Demokrate čekaju radikalni rezovi

MONITOR: Kako tumačite veliki poraz demokrata u Vojvodini?
STOJILJKOVIĆ: Izborni rezultat demokrata, pa i Čankovih ligaša, u Vojvodini je očekivani odraz stanja u kome petnaest godina neprekinute vlasti nije iskorišćeno da se održi izazovna alternativa ,,novim republičkim vlastima” već se dalje tonulo u mreže političkog pokroviteljstva i klijentelske raspodele vlasti ,,među svojima “.

Ako hoće više od političkog preživljavanja od izbora do izbora, demokrate čeka u narednih par godina radikalni kadrovski rez, odlazak smorenih i recikliranih ,,lidera” i otvaranje prostora za novu postavu koja će imati istu Vućićevu strast i energiju a razlikovati se demokratskim političkim manirom. DS opet može biti velika ako nauči da živi sa unutrašnjim razlikama i klimom u kojoj se niko ne ponižava i gura napolje, jer niko nije nedodirljiv i posvećen. Povratak sebi za demokrate znači i povratak obrazovanijem, kritičnijem i socijalno osetljivijem delu biračkog tela.

Dominantan utisak je i da su sa prelaskom naprednjaka u proevropski politički mainstream, demokrate ostale bez prepoznatljive političke agende. Vreme je da prihvate da je EU u velikoj meri pluralan i alternativan model i da promovišu socijaldemokratski pristup da vrednosti određuju politiku a da onda politika uokviruje tržište, da prestanu da ponavljaju mantru: tržišta što je moguće više a intervencije koliko baš mora.

SPS ostaje u igri

MONITOR: Iako je i SPS izgubio dosta mjesta u parlamentu, on figurira kao i dalje najpoželjniji partner SNS?
STOJILJKOVIĆ: Koalicija oko SPS je, jedini izborni takmac naprednjaka čiji izborni uticaj i rejting ne pada na unižavajući jednocifreni rezultat. Očito da oni uspevaju da zadrže pristalice u polju autoritarne, etatističke i redistributivne i istovremeno i (umereno) nacionalne levice. Dovoljno je još onih koji dobro misle i o Titu i o Slobi i njihovim vremenima. Po mojoj proceni, da su rizikovali i izašli bar u jednom ciklusu iz vlasti koje vode neoliberalnu politiku, mogli su da postignu i više.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari