Povežite se sa nama

SVIJET

KOKAIN  U BALTIMORU I CRNOGORSKI GRAĐANI: Novi rekord

Objavljeno prije

na

U luci Baltimor zaplijenjeno je gotovo 20 tona  kokaina. To je  rekordan iznos ikada zaplenjenog kokaina tokom 230 godna postojanja carinske službe u SAD. “Tolika količina kolaina mogla je da ubije milione ljudi,” napisao je u tviter poruci američki tužilac Vilijem M. MekSvejn. U operaciji su uhapšeni i crnogorski građani

 

Službenici Carina i zaštite granica (CBP) Sjedinjenih Američkih država su u nedelju, 16. juna bili u rutinskoj kontroli u delu za kontejnere luke Baltimora. Zakoračili su i na brod „MSC Gajen“ pod liberijskom zastavom.   Neobučenim očima djelovalo je da se tu radi o pošiljci stolica za plažu koja je putovala iz Kine. No dok su agenti CBP pregledali sedam kontejnera na gotovo 315 metara dugom brodu, veličine tri fudbalska terena, otkrili su u jednom kontejneru i  četiri crne vreće. U njima je  bilo 125 “cigli” od bele puderaste supstance, za koju se testom pokazalo da je kokain. Brod je sproveden na vezište u Filadelfiji i agenti su počeli detaljnu istragu.

Prvo je utvrđeno da utovar kokaina teži 16,5 tona da bi na kraju iznio gotovo 20 tona ili 39.525 funti, saopštio je direktor ogranka CBP u Baltimoru Kejsi Darst. On je kazao kako je procijenjena ulična vrijednost zaplijenjenog kokaina na brodu oko 1,3 milijarde dolara.

To je  rekordan iznos ikada zaplijenjenog kokaina tokom 230 godina postojanja carinske službe u SAD. “Tolika količina kolaina mogla je da ubije milione – MILIONE – ljudi,” napisao je u tviter poruci američki tužilac Vilijem M. MekSvejn kome je zapao slučaj.

Uz velike sigurnosne mjere, federalni agenti su tokom brifinga za novinare u sjedištu carine u Filadelfiji izložili zaplijenjeni kokain. Naslagane kartonske kutije su nadmašivale agente koji su ih čuvali.  Da su bile poređane jedna pored druge, “cigle” kokaina bi se protezale preko tri kilometra kazao je direktor Darst.

Kontejneri u kojima je nađen kokain putovali su iz Kine, preko Paname do Baltimora. CBP je saopštila da su kontejneri bili sumnjivi jer su imali veze sa Kinom i bili na čekanju više od nedelju dana u Panami.

Brod je u vlasništvu kompanije MSC sa sjedištem u Švajcarskoj. MSC je jedan od najvećih brodskih prevoznika kontejnera.

Po otkriću kokaina na brodu, policija je odmah uhapsila dva člana posade, drugog oficira Ivana Đuraševića i Fonofavea Tijasagu. Oni su priznali da su bili angažovani na utovaru kokaina, s tim što je Fonofave Tijasagu ispričao da ga je Đurašević vrbovao za ovaj “posao”

Mediji u regionu pišu kako su potom uhapšeni Boško Marković (37), Aleksandar Kavaja (25) i Nenad Ilić (39) iz Crne Gore i Lauli Pulu. Uhapšeni crnogorski pomorci tvrde da nemaju veze sa pronađenim kokainom.

Pored kapetana broda Darka Roganovića, saslušavani su i Kotorani Marko Perović, Slobodan Vukašinović, Pero Marković, Vladimir Penda i Nikšićanin Veselin Mirković. Uopšte, desetorici članova posade istražitelji su onemogućili kretanje do kraja istrage, ali oni nisu zvanično uhapšeni, već se ispituje njihova povezanost sa spornim tovarom. Nekima od njih je dozvoljeno i da razgovaraju sa svojim porodicama.

Blic piše u srijedu kako policija Filedelfije  traga za još dvojicom pomoraca koji su se dan pred otkrivanje tovara izgubili u nepoznatom pravcu. Njima se u Filadelfiji gubi svaki trag, a vjeruje se da nisu napustili taj grad. Obojica osumnjičenih su iz Kotora, a do njihovih imena istražitelji su došli provjerom spiska zaposlenih na brodu.

Prema do sada poznatim informacijama, droga je na teretnjaku završila tako što je tokom noći 14 manjih čamaca prilazilo brodu i sa njih su paketi sa drogom bacani u mrežu. Zatim je kapetan broda pozvao članove posade i ponudio im zaradu od 50.000 dolara da taj tovar iz mreže prebace na teretnjak.

Neki od članova posade su, po svemu sudeći, prihvatili ponudu. Tovarili su vreće sa kokainom na putu za SAD, očekujući da će za taj posao zaraditi desetine hiljada dolara, pišu mediji u SAD.

Američki mediji pišu da su u tužbi Đurašević i Tijasagu optuženi da su se namjerno zavjerili da dopreme supstance na brod koji je bio u nadležnosti američkog zakonodavstva. Obojica su priznali svoju ulogu i iznijeli detalje operacije, naveli su federalni agenti.

Agent HIS je napisao da je Đurašević očekivao da će biti plaćen 50.000 dolara u kripto valuti za pomoć u prebacivanju droge na brod. Đuraševiću je pomagao Tiasaga,  iz Zapadne Samoe. Đurašević i trojica članova posade su se, prema tužbi, složili da plate Tiasagi 50.000 dolara za pomoć.

“Istražitelji rade na otkrivanju naručioca, ali i glavnog organizatora ove rekordne pošiljke. S obzirom na to da su uhapšena četiri Crnogorca, ne isključuje se mogućnost da su oni radili za nekog od balkanskih narko-bosova. Zasad su pod lupom klanovi iz Kotora ali i njihovi saradnici,” tvrdi izvor beogradskog dnevnika Kurir.

Prema pisanju podgoričkog Dana, o hapšenju Ðuraševica odmah su obaviješteni nadležni organi Crne Gore.  List piše da se Đurašević sumnjiči da je sarađivao sa kotorskim klanom dok su djelovali kao jedna kriminalna grupa, prije nego što su se podijelili na “škaljarce” i “kavčane”. Takođe, povezuje se i sa klanom iz Tuzi čiji su članovi u više akcija hapšeni zbog međunarodnog šverca narkotika.

Neki  mediji pišu da je Đuraševićevo hapšenje iznenadilo mnoge mještane Kotora. On nije povezivan sa osobama koje se bave kriminalom  navode ljudi koji ga poznaju.

Nekadašnji visoki funkcioner u američkoj Upravi za suzbijanje narkotika (DEA) Pedro Janer komentarišući istrojsku zapijlenu droge rekao je: “Neko će zbog ovoga morati da umre. Sigurno postoji nekoliko osoba koje će šefovi okriviti za propast posla i oni će morati da plate glavom”.

Janer je e objasnio kako je vjerovatno jedan dio tovara trebalo da ostane u Filadelfiji, odakle bi se dalje transportovao u druge djelove SAD. “Drugi dio je trebalo da stigne u Evropu, gdje bi ga opet naručioci podijelili i dalje transportovali do krajnjih odredišta,” podvukao je nekadašnji zvaničnik DEA.

Petorica od šest uhapšenih su se pojavili pred federalnim sudom u Filadelfiji u ponedjeljak, 24. juna, a šesti će to učiniti naknadno, javili su američki mediji.

Tužioci nisu naveli nacionalnost uhapšenih, budući da su izjave pod zakletvom zapečaćene, javili su američki mediji. Prevodioci su sa optuženima govorili na našem i samoanskom jeziku.  Njihovi branioci nisu komentarisali optužbe. “Mislili ste da možete da uplovite u naše luke i ostavite dovoljno kokaina da uništi milione života, a da ne budete uhvaćeni. Mislili ste da ste pametni. Pogriješili ste,” poručio je švercerima  nadležni tužilac Meksvein. Naloženo je da uhapšeni budu zadržani u zatvoru do početka suđenja.

 

Uloga crnogorskih luka

Zapadni Balkan je Meka za kriminalne bande, koje ne znaju za granice niti etničku pripadnost. Luke u Crnoj Gori su presudne za trgovinu kokainom, objavila je Globalna inicijativa za borbu protiv organiziranog kriminala u jugoistočnoj Europi.

Razlozi koji su doveli do toga je strateški položaj Balkana, slabe i korumpirane vlade tamošnjih zemalja i privredna nestabilnost, stav je Inicijative koja je dio Globalne inicijative protiv transnacionalno organiziranog kriminala. Novi izveštaj je publikovala u Beču krajem maja, pošto su podatke o žilama kucavicama organiziranog kriminala u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji, prikupili 20 novinara i stručnjaka.

U Izvještaju ce utvrđuju gradovi u blizini graničnih prijelaza kao vruće tačke nezakonitih aktivnosti. Tako se pominje i Trebinje u BiH. Ovaj grad je blizu Hrvatske i Crne Gore, što ga čini idealnom lokacijom za tranzit droge koja dolazi iz Crne Gore uključujući kanabis iz Albanije i kokain koji dolazi brodovima iz crnogorskih luka i prebacuje se u BiH i Hrvatsku, posebno na područje Dubrovnika, navedeno je u Izvještaju.

Trebinje je i odredište za krijumčarenje cigareta koje dolaze iz Crne Gore a od 2015. se nalazi na ruti za krijumčarenje migranata. U istom kontekstu se spominje i Bileća i granični prijelaz Deleuša/Vraćenovići, gde je etablirana mreža za krijumčarenje cigareta kojoj pogoduju, kako se kaže u Izvještaju, posebno korumpirani granični službenici i policija koja je većinom i sama uključena u operacije krijumčarenja.

Rožaje na sjeveroistoku Crne Gore u blizini granice s Kosovom i Srbijom, smatra se vručom tačkom za krijumčarenje drogom. U izvještaju se kao vruće tačke pominju i granični prelaz Špiljani/Draćenovac kao mjesto za krijumčarenje droge, cigareta i ljekova, ali i Kula između Kosova i Crne Gore.

Prema Izvještaju, crnogorske luke Bar, Budva i Kotor smatraju se takođe lokacijama trgovine kokainom. U borbi za kontrolu nad ovim unosnim poslovima od 2014. se rasplamsao krvavi sukob između klanova Škaljari i Kavači. Sukob je eskalirao pošto su se uključile i druge kriminalne grupe iz Srbije i Crne Gore, stavljajući se na jednu ili drugu stranu. Sve je rezultiralo nizom uglavnom nerazjašnjenih ubistava i devastiranjem crnogorske obale, ali i prenošenjem sukoba u inostranstvo (pucnjava u Beču), navodi se u najnovijem izveštaju Globalne inicijative za borbu protiv organiziranog kriminala u jugoistočnoj Europi.

 Milan BOŠKOVIĆ

Komentari

SVIJET

HAOTIČNA ITALIJANSKA POLITIČKA SCENA: Opet nova, klimava vlada

Objavljeno prije

na

Objavio:

Mateo Salvini je bio uvjeren u izazivanje prevremenih izbora i pobedu kada je raskinuo koaliciju dok je vodio kampanju po italijanskim plažama, ali se pokazalo da je to složenije nego što je mislio. Njegovi politički rivali su se okrenuli ideji o koaliciji M5S I PD, koje se međusobno mrze, pa će Liga biti van vlasti izvestan period. Pitanje je hoće li se Salvini vratiti na vlast, jači

 

Otvara se put da nova, 66. vlada Italije posle Drugog svetskog rata preuzme dužnosti. To je postalo izvesnije pošto su u utorak članovi Pokreta Pet zvezdica (M5S) podržali predloženu koaliciju sa centrističkom Demokratskom strankom (PD).

Ovo  znači da premijer Đuzepe Konte može dovršiti posao formiranja nove administracije i predstaviti predsedniku Italije Serđu Matareli listu predloženih ministara.  Da M5S i PD nisu uspeli da formiraju vladu, predsednik bi bio prinuđen da raspiše parlamentarne izbore 3 i po godine pre redovnog termina.

Do političkih previranja u Italiji došlo je kada je 20. avgusta premijer Konte, koji ne pripada ni jednoj stranci, ali ima bliske odnose sa M5S, dao ostavku. To je učinio pošto je lider Lige (nekadašnja Liga za sever) i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini napustio vladajuću koaliciju i pozvao na prevremene izbore.

Tu vladajuću koaliciju su činili M5S, s jedne strane, i sa druge strane Liga i Braća Italije ( uz burne međusobne nesloge). Iako su ovi drugi sebe smatrali ujedinjenom desnicom, brojni kritičari smatraju da niti su oni to, niti im je partner levica, već su svi  pomodni konglomerati lovaca na vlast i privilegije.

Koalicija koja je obećavala da će garantovano vladati 5 godina, završila je naglo.  Zemlja je ušla u krizu početkom avgusta, u vreme feragosta.  Lider Lige i zamenik premijera Salvini osetio je priliku da kapitalizuje rast svoje popularnosti i zahtevao vanredne izbore. Premijer Konte ga je  u Senatu optužio Salvinija za “ozbiljan nedostatak ustavne kulture” obaranjem vlade u vreme letnje pauze parlamenta. Iznio je i navode da je Liga tražila nelegalno finansiranje iz Rusije.

Salvini je bio uveren u izazivanje prevremenih izbora i pobedu kada je raskinuo koaliciju i vodio kampanju po italijanskim plažama, ali se pokazalo da je to složenije nego što je mislio. Njegovi politički rivali su se okrenuli ideji o koaliciji M5S i PD, koje se međusobno mrze, pa će Liga biti van vlasti izvestan period.

Posle 14 meseci pokušavanja da održi nefunkcionalnu koaliciju dveju najekstremnijih populističko-suverenističkih partija Evrope, ksenofobične Lige i antiestablišmentskog M5S, Konte je odustao.  Konteovom ostavkom se politički haos rasplamsao u krizu u zemlji opterećenoj finansijskim problemima. Nacionalističko-populistička koalicija je, kako ocenjuju zapadni mediji, tokom kratke vladavine unela strah u evropski establišment – sukobljavala se s Evropskom unijom (EU), izrugivala se njenim budžetskim zakonima, demonizovala migrante i prihvatila ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovu autoritarnu politiku. Od izbora u martu 2018,  Salvini i Di Majo su pretvorili zemlju u rijaliti šou na društvenim medijima, saopštenjima i prepirkama preko Fejsbuka ili Tvitera o suprotstavljenim infrastrukturnim projektima, porezima, regionalnoj autonomiji,

Olakšanje među kritičarima vlade u Rimu bi moglo biti kratkog daha. Može se desiti da vlada M5S i PD ne bude stabilnija od odlazeće, s tenzijama prilikom sastavljanja budžeta za 2020. koji do sredine oktobra mora biti predstavljen Evropskoj komisiji. Značajnije povećanje bužeta moglo bi dovesti do ozbiljnog sukoba s EU.  Italija ima ogroman dug od preko 2,3 biliona eura, što, pokazuje koliki su ulozi političke krize.

Novi koalicioni partneri,  M5S i PD, pozvali su Brisel na veću fleksibilnost kako bi bila prevladana “preterana krutost” postojećih budžetskih pravila. Naglašavajući socijalnu pravdu, dve strane su se obavezale da će uvesti minimalnu platu, izbeći planirano povećanje prodaje PDV i povećati potrošnju na obrazovanje, istraživanje i dobrobit.Program je takođe pozvao na porez na multinacionalne kompanije i stvaranje javne banke koja bi pomogla jačanju razvoja na jugu Italije.

Ovakvi stavovi koji u Briselu mogu da zvuče kao populistički prema izvoru u M5S praćeni su  tvrdim stavom Di Maja u komunikaciji poslednjih dana sa rukovodstvom PD.  On je branio stroge zakone protiv imigracije koje je sastavio Salvini, a koje PD želi da ukine.

Time Di Majo, potpredsednik u prethodnoj Konteovoj vladi, šalje poruku pristalicama da ne izdaje izvorne prinicipe na kojima je nastala ova organizacija. Pojedini visoki zvaničnici M5S su rezervisani prema wsporazumu sa PD pribojavajući se da to može narušiti njen kredibilitet. Nastao ponajviše kao opozicija levici, koja je zastupljena kroz PD (koja je nastala kao unija bivših komunista i delova levih demohrišćana), M5S, ulazeći u koaliciju sa svojim dojučerašnjim ljutim protivnicima, gubi identitet i šansu da na duži rok predstavlja značajnu političku snagu u Italiji, tvrde kritičari dogovora o nastupajućoj vladi. PD je jasno rekla da su tu da vrate Italiju u okvire briselske Evrope.

Suštinski razlog raspada vlade je konstantan rast popularnosti Lige. Salvinijeva popularnost je rasla dijelom zahvaljujući tvrdom stavu prema migrantima. Ankete sada Saviniju daju oko 38 odsto podrške birača, što se smatra plafonom u italijanskoj fragmentiranoj politici. To je skoro dovoljno da ima vladu bez koalicionih partnera, ako uspe da prevede svoju popularnost u izborni uspeh.

Do sredine avgusta su bili izgledni parlamentarni izbori koji bi Salviniju doneli funkciju premijera. Mogao je oboriti vladu odmah posle trijumfa Lige na majskim evropskim izborima kada je ubedljivo pobedila s 32 odsto osvojenih glasova, dok je M5S imao tek nešto više od 17. No, Savini je oklevao do avgusta i letnje pauze parlamenta, što je pružilo priliku rivalima da  povrate snagu.

Neki posmarači ukazuju da Liga ima daleko najveću podršku među glasačima, pa možda nije mudro da se iz vlade izostavi Salvini, koji će ovako dobiti  novu priliku da kritikuje političku klasu, umesto da pokaže da li je sposoban da vlada, Opet, neki do vodećih demokrata, među kojima je bivši premijer Mateo Renci, kažu da je saradnja s M5S jedini način da se Italija spasi od Salvinijeve vlade.

Otvoreno pitanje je hoće li nova Konteova Vlada trajati do 2023. godine, kada bi trebalo da se održe novi redovni izbori. Ligi će kao opozicionoj partiji biti otvorene mogućnosti da još jače naglašava svoju antibriselsku politiku i da na taj način dodatno jača poziciju.

Mnogo toga zabrinjava u vezi sa Salvinijem, od stavova prema migrantima do flerta s idejom o izlasku iz evrozone.  Ljubljansko Delo je Salvinija karikiralo kao divljaka. On uprkos sudskim odlukama o obaveznom pomaganju ljudima u nevolji na moru drži i dalje brodove pune imigranata na sidrištima isped italijanskih luka da se kuvaju na vrućini iznureni i bolesni. Patnje drugih donose publicitet, a u isto vreme brojni imigranti ulaze kopnom, što je medijski manje važno.

Jedini ko se u vladi Italije nedvosmisleno suprotstavio ksenofobiji jeste ministarka odbrane Elizabeta Trenta, odbivši da potpiše Dekrete o sigurnosti (s pravom da se ubije lopov u kući ili radnji) i zabrani ulazak u teritorijalne vode Italije (TAR – administrativni postupak kojim se izbegava sudski). Objasnila je: “Politika blokiranih luka, zidova od bodljikave žice i suspendovanja suda ne funkcioniše – potrebno je više Evrope i humanizma”. Pritom je slala vojne brodove da spasavaju brodolomce.

Salvinija kritičari opisuju i kao i siledžiju koji otima političke pozicije, sejući pretnje, strah i sukobe. Kao Musolini 1922. i Salvini je sada zatražio “od naroda” da mu da svu vlast.

U vreme izbora za EP u maju ove godine izgledalo je da će se Savini nametnuti kao vođa svih evropskih ksenofobnih i suverenističkih tendencija, ali mu nije uspelo, jer su i drugi, počev od Marin Le Pen iz Francuske, priželjkivali to isto. Uživa da se slika (verovatno je svetski prvak u selfijima sa svojim pristalicama), teži da izgleda kao bič Božiji, kao isterivač đavola koji spasava hrišćanstvo od najezde inovernika. Visoko desnicom drži brojanice sa krstom i pokušava time uveriti sledbenike da mu je Bog sponzor.

Papa Francisko očajava  zbog njegovog nasilnog odnosa prema imigrantima. Kardinal Spadaro, direktor jezuitske revije Katolička civilizacija, opominje da je u pitanju zloupotreba krsta u  političke svrhe.

Uopšte, po tim kritičarima, Savini je prototip beskrupuloznih silnika koji haraju svetskim političkim prostorom u nameri da prekrajaju svet po svojim merilima, rušeći sve tekovine civilizacije. Sve je režirano tvrdo, nasilno i sa namerom da uvredi neistomišljenike, navode oni.

Interesantan jei  mehanizam Savinijevih optužbi na račun političkih protivnika među kojima instiktivno oseća da su najopasniji oni iz PD. Malo istine na koju se nadogradi prijemčiva laž što uništava ili bar svodi protivnika na ništavilo, navode kritičari.

Kako god zakoračila nova vlada, Italija je, prema dugogodišnjim poznavocima (ne)prilika u toj zemlji, postala talac minornih političkih ličnosti ogromnih ambicija. Iz nje sposobni ljudi beže. Sve više građana, pet miliona u naciji od preko 60 miliona, živi u apsolutnom siromaštvu.

Prognoze rasta BDP uoči pada vlade u Italiji svedene su na nulu, dok javni dug raste brzinom od 100 evra svake sekunde, mesečno za 21,5 milijardi i iznosi trenutno 2.394 milijarde evra, što je 38.608 evra po stanovniku, uključiv i novorođenčad.. Udruženje industrijalaca koje neprekidno traži beneficije, a poslove i profite iznosi van zemlje – prognozira skoru recesiju.

 

Salvini uzvraća udarac

 

Lider italijanske Lige Severa Salvini, isključen iz buduće vlasti, pozvao je pristalice na velike demonstracije u Rimu 19. oktobra. “Devetnaestog oktobra mislim na veliki dan italijanskog ponosa za većinu koja želi Vladu koja nije nastala preko noći u Parizu ili Briselu“” , rekao je Salvini.

Salvini, još uvek vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova, obećao je povratak svoje stranke u prvi plan i rekao da je odlučniji nego ikad, osuđujući “vladu rođenu u Briselu kako bi se Italija oslobodila tog dosadnog Salvinija“”. On je dodao da Italija neće biti ničiji sluga.

Kako je napomenuo da  nije slučajno što je bivši evropski komesar Nemac Ginter Etinger rekao da je Brisel spreman da uradi sve da pomogne stvaranju te nove Vlade, prenosi ANSA.

“Neće oni dugo trajati, mi se već pripremamo. Ne mogu oni oduzeti Italijanima pravo na glasanje”, rekao je Salvini.

On je  upozorio da ne pokušavaju da ukinu njegov ukaz o bezbednosti, koji se odnosi na nelegalnu imigraciju, navodeći da će time naškoditi Italijanima.

 

Milan BOŠKOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

SVIJET

AMAZON U PLAMENU:  Zločin koji se mirno posmatra

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ekolozi su za situaciju u Amazonu, koja može negativno uticati na cijeli svijet, okrivili smanjenje mehanizama zaštite okoline,  koje je usledilo pod predsjednikom Bolsonarom, koji je u januaru stupio na dužnost sa populističkom podrškom koju je dobio tokom svoje kampanje za borbu protiv korupcije

 

Brazilske tropske šume u regionu Amazona su u plamenu i oči sveta su već nedeljama uprte u njih. Oglasio se i generalni sekretar UN Antonio Gutereš: „Zaštita prašume je od odlučujućeg značaja i za našu borbu protiv klimatskih promena“, poručio je prvi čovek svetske organizacije preko svoje portparolke.

„Naša kuća je u plamenu. Doslovno. U plamenu je prašuma Amazona, pluća naše planete, a ona stvara 20 odsto kiseonika. To je svetska kriza. Učesnici samita G7, odmah razgovarajmo o toj krizi ove subote“, poručio je francuski predsednik.

Ali reakcija predsednika Brazila, Žaira Bolsonara bila je neočekivana. On je najoštrijim recima napao francuskog predsednika i taj „kolonijalni mentalitet“ kojeg još uvek neguju i Francuska i najrazvijenije zemlje iz grupe G7. Bolsonaro optužuje Makrona kako se „meša u unutrašnje poslove Brazila“ i instrumentalizuje požar u njegovoj zemlji kako bi se „politički profilisao“.

Francuski lider je pak optužio Bolsonara da mu je lagao u vezi sa obavezama koje preuzima u borbi protiv klimatskih promena. On i ostali lideri iz G7 su dogovorili fond od 22 miliona dolara zemljama Amazonije.

Bolsonaro je, međutim, u prvi mah odbio finansijsku pomoć zahtevajući da Makron povuče “uvrede” na njegov račun prije nego što prihvati ponudu od G7. Šef osoblja brazilskog predsjednika rekao da Makron treba da vodi računa “o svojoj kući i svojim kolonijama”.  Kolonijalni posed Pariza, Francuska Gvajana je deo Amazonije.

Ipak je Bolsonaro posle prespavane noći sugerisao da je otvoren za primanje strane pomoći. “Suštinska tačka je da ovaj novac, po ulasku u Brazil, bude pod kontrolom brazilskog naroda”, rekao je jedan zvaničnik predsednikove administracije.

Ne pamti se da je takav požar besneo prašumama Amazona. U poređenju sa prošlom godinom, broj požara se od januara do avgusta povećao za 82 procenta. Samo u avgustu je registrovano gotovo 26.000 požara.

Brazilski nacionalni Institut za istraživanje svemira na osnovu satelitskih snimaka konstatuje da je ove godine bilo ukupno gotovo 73.000 požara. Na desetine hiljada plamti i u ovom trenutku. Zabeleženo je da je za 48 sati znalo da izbije gotovo 2.500 novih požara – pre svega u podrucju prašuma Amazona, često u teško dostupnim predelima i zašticenim područjima prirode.

Ministar odbrane Brazila je izjavio da su požari u Amazoniji pod kontrolom. Predsednik Brazila Žaim Bolsonbaro je odoborio u petak angažovanje armije zbog rastućeg pritiska medunarodne zajednice. Uključeno je 44 hiljada vojnika u gašenju požara te borbi protiv kršenja pravila u zaštiti životne sredine. Operacije armije su u toku u sedam brazilskih država na poziv lokalnih vlada za pomoc.

Svedoci su međutim ranije tvrdili da se protiv vatre bori veoma mali broj vatrogasaca i dobrovoljaca, i da jedva da su opremljeni za požar ovih razmera. Ugroženo je lokalno stanovništvo. Ne samo da im je život ugrožen od vatre, već požar uništava i životni prostor od kojeg su živeli.

Amazonska prašuma proizvodi ogromne količine vode, ne samo za Brazil, već za citavu Južnu Ameriku. Takozvane „leteće reke“ prenose vlažnost u velike delove Brazila. Ti ogromni kišni oblaci utiču na padavine u Boliviji, Paragvaju, Argentini, Urugvaju, čak na krajnjem jugu Čilea.

Očuvanje amazonske prašume neophodno je za poljoprivredu, proizvodnju prehrambenih proizvoda i proizvodnju struje u Brazilu. Pored toga, amazonska prašuma je zaslužna za jednu petinu slatke vode koja dospeva u svetska mora.

Amazonska prašuma i druge tropske šume upijaju izmedu 90 i 140 milijardi tona ugljenika i tako doprinose stabilizaciji svetske klime. Samo amazonska prašuma čini 10 odsto biomase naše planete.

Prokrčene šume su, naprotiv, najveći izvor gasova koji izazivaju efekat “staklene bašte”. Sečom šume zarad dobijanja zemljišta za poljoprivredno korišcenje dolazi do emitovanja tih gasova u atmosferu, a to destabilizuje klimu.

Pariskim sporazumom o klimatskim promenama iz 2015. zadat je cilj da se globalno otopljenje ograniči na ispod dva stepena Celzijusova ( C ), u poređenju sa predindustrijskim vremenom. Taj plan u sebi nužno sadrži i očuvanje šuma.

Podaci UN iz 2015. pokazuju da je Brazil jedna od 10 zemalja na svetu u kojima je emitovanje gasova koji izazivaju efekat “staklene bašte” na najvišem nivou. Zato se Brazil obavezao da će smanjiti emitovanje tih gasova do 2030. za 43 odsto u poredenju sa stanjem iz 2005. godine. Kako bi taj cilj bio postignut, Brazil se obavezao da će povećati udeo održive bio-energije te da ce, izmedu ostalog, ponovo pošumiti 12 miliona hektara zemlje.

Očuvanje bioraznolikosti važno je zbog toga što ona garantuje održivost za sve žive organizme. Zdravi i raznoliki eko-sistemi se, osim toga, bolje oporavljaju od katastrofa poput požara. Očuvanje biološke raznolikosti takode doprinosi stabilizaciji drugih eko-sistema u regionu.

Biljke iz amazonske prašume važne su i za proizvodnju lekova, prehrambenih i drugih proizvoda. Više od 10.000 biljnih vrsta tog regiona pruža materijal za medicinsku upotrebu, kozmetiku ili biološka sredstva za suzbijanje štetočina.

Do kraja sušnog perioda, šumski poari u Brazilu bi mogli da se prošire na još netaknute površine tropske šume i dovedu deo definitivnog izumiranja pojedinih vrsta drveća. Prave razmere štete još se ne mogu sagledati.

„Ne znamo koliko će vatrenih žarišta sa njiva preći na šume“, kaže Paulo Brando, stručnjak nezavisnog brazilskog instituta za istraživanje regiona Amazonije IPAM. „Trenutno sateliti samo mogu da ustanove postojanje požara.“

Najveći broj šuma gori u saveznoj državi Para. Tamo se vodi istraga protiv osumnjičenih podmetača požara. Ratari su osumnjičeni da su u okviru tzv. „Dana vatre“ 10. avgusta počeli da pale šume da bi osvojili obradivo zemljište – akcija navodno u znak podrške predsedniku Brazila Bolsonaru. Ubrzo zatim su satelitske slike pokazale da se požari šire.

Prema informacijama tužioca koji vodi istragu Paula de Tarsa, najveći deo požara besni baš na prirodnim područjima pod zaštitom države. Na ta područja stalno upadaju veleposednici, špekulanti ili vlasnici rudnika koji bi tu da razviju posao. Tužilaštvo istražuje i manjkavosti na planu državne kontrole i opreme i sredstava kojima raspolaže brazilska agencija za zaštitu životne sredine IBAMA.

Na područjima na kojima se flora posle požara unekoliko oporavila, pokazalo se da je potrebno najmanje sedam godina dok ne počne ponovna apsorpcija ugljenika i isparavanje vode u atmosferu. Istraživanja u regonu su pokazala i da je posle svakog šumskog požara ugrožen biodiverzitet. Čak i ukoliko se deo šume oporavi, broj vrsta drveća nikada ne dostiže raniji nivo.

Uništavanje Amazonije, međutim,  traje godinama, nekad sporije, nekad brže, ali – stalno. I ne radi se tu samo o krčenju prašume zarad poljoprivrednih površina za držanje goveda i sadnju soje.

Godinama se povećava broj ilegalnih rudnika zlata. Zatim, poslednjih godina usred prašume nastaju ogromne akumulacione brane. Do 2023. bi trebalo da ih bude više od 20 – a to su projekti koji su počeli još pod vladom levičarskog predsednika Lule da Silve. U pitanju su brane ciji je doprinos elektroprivredi upitan, ali su zato posledice po ekosistem izvesno razorne. Čitava područja se poplavljuju, a akumulaciona jezera u takvoj tropskoj klimi postaju pravi rasadnici metana. Metan je, pak, daleko štetniji po klimu od ugljen-dioksida.

Prema predseniku Bolsonaru, „postoje snažni pokazatelji“ da su za požar krive – nevladine organizacije (NVO) koje protestuju protiv uništavanja prašume, kako u Brazilu, tako i u svetu. On optužuje da su NVO eventualno izazvale požare kao reakciju na to što im je Bolsonarova vlada smanjila ili cak potpuno ukinula finansijsku pomoć. Bolsonaro je ipak priznao i da bi bilo moguće da su poneki požar podmetnuli farmeri koji na taj način žele da raskrče prašumu kako bi tamo proširili svoja polja.

Ta reakcija predsednika Brazila može da se objasni ukoliko se zna da on snažno podržava i farmere koji na prostoru prašume šire svoje plantaže i još više, rudarske kompanije koji žele da dopru do ogromnih rudnih bogatstava koje se nalaze na tom prostoru. I jednima i drugima „smeta“ jedino – prašuma i tamošnje indogeno stanovništvo, a Bolsonaro je već više puta sasvim jasno stavio do znanja na cijoj je strani.

Bivša minisarka prirodne sredine i predsednicka kandidatkinja Marina Silva rekla je kako su požari koji bukte Amazonom “zločin protiv čovječnosti”, te je okrivila aktuelnu politiku za podsticanje požara. “Čitav svet gleda situaciju koja je van kontrole u smislu seče šuma i požara u brazilskom Amazonu”, izjavila je.

Silva, ali i drugi ekolozi, su za situaciju u Amazonu okrivili smanjenje mehanizama zaštite okoline  koje su usledile pod Bolsonarom, koji je u januaru stupio na dužnost sa populističkom podrškom koju je dobio tokom svoje kampanje za borbu protiv korupcije.

Bolsonaro je poznat kao skeptik u pogledu klimatskih promena. Desničarski brazilski predsjednik je nagovestio da bi se Brazil mogao povući iz Pariškog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, uz obrazloženje da njegovi uslovi ugrožavaju brazilski suverenitet nad regionom Amazona.

Bolsonaro se zalaže za otvaranje zaštićenih dijelova Amazona za komercijalne aktivnosti, što će prema upozorenjima ekologa dodatno ohrabriti drvosječe, rizične rudarske poduhvate i rancere koji žele profitirati od deforestacije. Šef države važi i za osobu blisku poljoprivrednom lobiju. On je tako predložio da se i zaštićena područja džungle ukljuce u razvoj poljoprivrede. Veliki deo ogoljene površine koristi se za uzgoj goveda kao i za plantaže soje. Najavio je i da se u Amazonu neće proglašavati nikakva nova zaštićena podrucja.

Uništenje Amazonije deluje nezaustavljivo. Sankcije nece ništa doneti, naprotiv. Bolsonaru i lobistima brazilske poljoprivrede ide u prilog ako se zamrznu međunarodna sredstva za zaštitu klime i prašume, kako to sada traže Nemačka i Norveška.

To bi samo ugrozilo mnoge angažovane ljude i njihove projekte na licu mesta. Oni od svoje vlasti ništa ne ocekuju. Budžetska sredstva za životnu sredinu su još prošle godine znatno umanjena.

Medunarodna zajednica mora da dela upravo suprotno – da dugorocno izdvoji mnogo više novca. Globalni fond, obeštecenja, planetarna obaveza da se ekonomski interesi u Amazoniji ostave u drugom planu.  Konferencija UN u septembru kada ce klima biti glavna tema pravi je okvir da se o ovome razgovara. Tu ce svet pokazati da li je u stanju da dela.

 

Milan BOŠKOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

SVIJET

HOĆE LI AMERIKA POSTATI VLASNIK GRENLANDA: Trampova šala ili ozbiljna namjera

Objavljeno prije

na

Objavio:

Za SAD bi kupovina Grenlanda prije svega imala stratešku vrijednost, jer bi posjedovanje ledenog ostrva omogućilo dodatni uticaj na obližnjem Arktiku, gdje su suočene s pojačanom konkurencijom  Rusije i Kine

 

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odlučio je da odgodi posjetu Danskoj planiranu za 2. i 3. septembar.

„Danska je veoma posebna zemlja sa nevjerovatnim ljudima, ali, na osnovu komentara premijerke Mete Frederiksen da nije zainteresovana za razgovor o kupovini Grenlanda, ja ću odgoditi naš sastanak koji je planiran za dvije nedjelje, za drugo vrijeme“, napisao je Tramp na Tviteru.

Prošle sedmice Tramp je zatražio je od saradnika da istraže mogu li SAD da kupe Grenland, najveće ostrvo na svijetu, koje je u sastavu Danske monarhije.

“Ta ideja se pojavila… I strateški je interesantna…“, kazao je Tramp.

Premijerka Danske Mete Frederiksen nazvala je Trampovu izjavu šalom. „Grenland nije Danska. Grenland je Grenland. Stvarno se nadam da je sve to šala“. Ministarka spoljnih poslova Grenlanda izjavila je: „Otvoreni smo za poslovanje, ali nismo na prodaju“.

Drugi danski političari su sa podsmjehom reagovali na izvještaje o Trampovoj zainteresovanosti da kupi Grenland. Bivši premijer Lars Loke Rasmusen je izjavio da to mora da je prvoaprilska šala, ali van sezone. “Ukoliko je Tramp zaista pomišljao na tako nešto, onda je to konačan dokaz da je poludio. Sama pomisao da će Danska prodati svojih 50.000 stanovnika SAD je potpuno smiješna”, rekao je čelnik Danske narodne partije Soren Espersen.

Da se ne radi o šali potvrdio je šef Nacionalnog ekonomskog savjeta Bijele kuće Lorens Kudlou: “Mi to razmatramo. Grenland pripada Danskoj. Danska je naš saveznik, a Grenland strateško mjesto. Tamo ima mnogo značajnih mineralnih resursa“.

Stanovnici Grenlanda poručili su Trampu da njihov dom nije za prodaju.  Njegovu ideju su uporedili sa politikom “iz doba ropstva i kolonijalne moci”.

A Tramp je zapravo otkrio “vjekovni način razmišljanja” SAD o Grenlandu, objavio je londonski Gardijan.

Grenlandska vlada reagovala je diplomatski. “Grenland ima dobre radne odnose sa SAD i zanimanje Bijele kuće za ostrvo smatramo izrazom većeg interesa za ulaganje u zemlju i njene mogućnosti“. Ali, “Grenland očito nije na prodaju”, reagovano je iz vlade u Nuku, glavnog grada Grenlanda.

Svjetski mediji javljaju da Grenland neće biti prodat SAD. Danska nema razloga da ga prodaje. To je bogata zemlja koja ima budžetski višak i lako može priuštiti godišnju subvenciju od oko 500 miliona američkih dolara koju isplaćuje Grenlandu.

Još 1867. američki državni sekretar Vilijem Stjuart  u tandemu sa bivšim senatorom Robertom Dž. Volkerom ispitivao je mogućnost kupovine Grenlanda i, možda, Islanda. Protivljenje u Kongresu u Vašingtonu je potopilo projekat pošto je za kupovinu odabrana ruska Aljaska, kao važnija investicija. Drugi put, poslije Drugog svjetskog rata, kada se Grenland nalazilo baš pod upravom SAD, predsjednik Hari Truman je 1946. ponudio da kupi ostrvo koje fizički čini dio sjevernoameričke kontinentalne mase. No, Danska je odbila ponudu od 100 miliona dolara.

Trampova zainteresovanost za Grenland, dansku pokrajinu visoke autonomije, pokrenula je mnoštvo pitanja. Koji su motivi predsjednika SAD, šta je pojam suverene teritorije danas, kao i mogu li tržišta takvih teritorija da ožive u budućnosti? Mogu li SAD da iskoriste Grenland za jačanje vojnog prisustva na Arktiku? Konačno, da li bi ideja o kupovini Grenlanda, kao nekada akvizicija Aljaske, doprinijela Trampovom nasljeđu? Pošto bi kupovina Grenlanda za Trampa i njegovo nasljeđe bila glavna tačka u predsjedničkom rezimeu.

Sasvim je jasno da iza ponude predsjednika Trampa, po vokaciji investitora,  stoje bogatstva koja se nalaze u tlu Grenlanda, iza koga se prostire Arktik, a koja će uskoro, zahvaljujući klimatskim promjenama i topljenju ledenih masa, da budu još dostupnija. To su neki od rijetkih neiskorišćenih regiona na svijetu s velikim ekonomskim potencijalom.

Smatra se da Grenland, ostrvo koje je 80 odsto prekriveno ledenom pločom, izuzetno bogat prirodnim resursima – uključujući gvozdenu rudu, olovo, cink, dijamante, zlato, rijetke elemente zemlje, uranijum… Ni ribni potencijal i milijarde barela nafte nisu zanemarljivi. Dobar dio toga je trenutno neiskorišten, no zbog globalnog zagrijevanja ledena ploča se brzo topi i iskorištavanje prirodnih resursa Grenlanda bi moglo biti lakše.

Analitičari, ipak, smatraju da je predsjedniku SAD, prije svega, stalo do geopolitičkog uticaja na Arktiku. Za SAD bi kupovina Grenlanda prije svega imala stratešku vrijednost, jer bi posjedovanje ledenog ostrva omogućilo dodatni uticaj na obližnjem Arktiku, gdje su suočene s pojačanom konkurencijom Rusije i Kine.

Pored SAD, Norveške i Danske, sa Arktikom se graniče Trampovi suparnici – Rusija i Kina. Iako rukovodstvo Pekinga ne kontroliše arktičku teritoriju, težnju za tim regionom na Sjevernom polu Kina jasno ističe, nazivajući sama sebe „državom bliskom Arktiku“.

Jasno je da je riječ o nečem većem od kupovine nekretnine. U trci za mineralnim sirovinama i rutama za brodove ogleda se geopolitičko nadmetanje starih i budućih hegemona za jedan novi svjetski poredak. Kod Donalda Trampa se ne radi ni o čemu drugom do o američkoj dominaciji na Arktiku i to u trci sa rivalima – Rusijom i Kinom.

SAD nastoje da osujete kineske napore za postizanje ekonomskog uporišta na Grenlandu. Sekretarijat za odbranu je 2018. uspješno radio na blokadi Kine za finansiranje tri aerodroma na ostrvu. Ovog juna je kineska državna kompanija povukla svoju ponudu za izgradnju dva medunarodna aerodroma pošto je Grenland izabrao danskog izvođača za dovršetak projekta koji će region učiniti dostupnijim ostatku svijeta. No, Kina nastavlja sa svojim planovima za razvoj novih brodskih linija koje će biti otvarane pošto se arktički led otapa usred klimatskih promjena.

Američki državni sekretar Majk Pompeo trebalo je da posjeti Grenland u maju radi razgovora o dugoročnom miru i održivom ekonomskom razvoju. Desetogodišnji ugovor o odbrani između Danske i SAD daje američkoj vojsci gotovo neograničena prava na Grenlandu u najsjevernijoj američkoj bazi, vazduoplovnoj bazi Tule. Smještena na 750 milja sjeverno od Arktičkog kruga, uključuje radarsku stanicu koja je dio američkog sistema ranog upozoravanja s balističkim raketama.

SAD smatraju uspon Kine rastućom prijetnjom njenom međunarodnom uticaju. Posljednjih nekoliko decenija Peking ulaže u infrastrukturu, poslovanje i prirodne resurse u Africi, ostatku Azije i Centralnoj i Južnoj Americi. Čini se da se sada Kina okreće ka Arktiku. Prošle godine je predstavila svoj plan “Polarnog Puta svile“.

 

Vrijednost ostrva  deset biliona dolara

Vrijednost ostrva Grenland mogla bi da bude oko 10 biliona dolara (1 bilion – 1.000 milijardi), izračunao je profesor Konstantin Ordov sa Katedre za finansijski menadžment Ruskog ekonomskog univerziteta G. V. Plehanov u Moskvi. Profesor Ordov je među onima u Rusiji koji su poklonili značajnu pažnju Trampovoj ideji.

„Vrijednost znatno manjih, a sličnih ostrva, iznosi oko pet miliona dolara po kvadratnom kilometru. Grenland više ne zaostaje po vrijednosti za Klondajkom (područje teritorije Jukona u severozapadnoj Kanadi, istočno od granice Aljaske) i njegova cijena bi mogla da dostigne 10 biliona dolara, a to je više od polovine američkog ukupnog domaćeg proizvoda, uz veoma sumnjivu ekonomsku isplativost“, rekao je Ordov.

 

Najveći nacionalni park na svijetu

Grenland je samoupravna autonomna teritorija pod suverenitetom Danskog kraljevstva. Prostire se na 2.166.086 kvadratnih kilometara, od čega voda čini 81,1 odsto. Još 2000. godine je 1.755.637 km² površine Grenlanda bilo prekriveno ledom, a 410.449 km² nije.  Samo je južni dio ostrva zelen, bar preko ljeta, zbog strujanja  Golfske struje uz obalu tog dijela ostrva.

Prema podacima iz 2013, na ostrvu je bilo 56.483 žitelja, uz gustinu od 0,025 stanovnika po km2.

Iako je geografski i etnički arktička nacija dio Sjeverne Amerike, politički i istorijski Grenland je više vezan za Evropu. Atlantski okean je grenlandska granica na jugu, Grenlandsko more na istoku, Sjeverni ledeni okean na sjeveru i Bafinov zaliv na zapadu. Najbliže države Grenlandu su Island na istoku i Kanada na zapadu. Grenland je najveća zavisna teritorija, a na ostrvu se nalazi i najveći nacionalni park u svijetu.

Grenland je u bio nastanjen tokom proteklih 4.500 godina, pripadnicima autohonih naroda Artika, čiji su preci dolazili iz današnje Kanade. Skandinavci su naselili južni dio Grenlanda početkom 10. vijeka. Sa Grenlanda i Islanda su se otiskivali na mora. Jedan od njih, Leif Erikson je postao pvi znani Evropljanin koji je dosegao Sjevernu Ameriku, gotovo 500 godina prije nego što je Kristofer Kolumbo doplovio do Karibskih ostrva.

 

Duga tradicija kupovine zemljišta

Amerika ima dugu istoriju kupovine zemljišta kako bi proširila svoju teritoriju i osigurala svoje interese u inostranstvu.Odmah poslije proglašenja nezavisnosti 1776. godine, čelnici SAD počeli su sa kupovinom teritorija. Prvi put 1803. godine — od Francuske je kupljena Luizijana za 15 miliona dolara. To nije ista savezna država kao danas, već je bila ogromna teritorija koja je obuhvatala, djelimično ili potpuno, 15 država: od Montane do Teksasa, zemljište koje čini gotovo četvrtinu sadašnje teritorije SAD.

Već 1819. godine, poslije rata sa Španijom, SAD su za pet miliona dolara kupile Floridu. Trideset godina kasnije i Teksas, sve do Pacifika, pripao je Americi uz milionsku kompenzaciju Meksiku. SAD su kupile Aljasku od carske Rusije1867. godine, za 7,2 miliona dolara, a Filipinska ostrva od Španije 1898. za 20 miliona dolara. Posljednji prodavac svoje teritorije je bila upravo Danska koja je Vašingtonu 1917. ustupila Djevičanska ostrva za 25 miliona dolara.

Smatralo se da, nakon usvajanja povelje UN poslije Drugog svjetskog rata, nikakav transfer teritorija nije moguć. Ovo pitanje se ipak pokreće.

Američki poslovni dnevnik Blumberg piše kako je Trampova ideja o kupovini Grenlada možda vanserijska i nemoguća, ali to ne znači da ne treba razmišljati o oživljavanju tržišta suverenih teritorija – što je nekada SAD učinilo velikim.

Iako ovo nije prvi put u istoriji da američki predsjednik razmatra kupovinu ledenog ostrva, danas to ipak nije moguće, smatra Vašington post. Ne samo zato što su ekonomski troškovi nesagledljivi, ocjenjuje list, naglasivši kako su norme nacionalnog identiteta od 19. vijeka transformisale teritoriju iz pokretne robe u nedjeljive i nepregovarajuće djelove suverenih naroda.

                 Milan BOŠKOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo