Povežite se sa nama

U SJEĆANJU

BORKA PAVIĆEVIĆ: SIMBOL EVROPSKE INTELEKTUALKE

Objavljeno prije

na

Ovih tužnih dana opraštamo se od Borke Pavićević, dramaturga i direktorke Centra za kulturnu dekontaminaciju, simbola evropske intelektualke.

Rođena u Kotoru 1947., diplomirala je dramaturgiju 1971. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je i magistrirala 1976. s tezom Neorealistička drama u Srbiji između dva rata. Život je provela u Beogradu u kojem je sklopila oči i u kojem će počivati.

Do raspada Jugoslavije bila je simbol novog teatra, deset godina radeći kao dramaturg u Ateljeu 212,dok je taj teatar rastao u moćno, evropski moderno pozorište, u kojem je sa Ćirilovim radila najviše na internacionalizaciji beogradskog, srpskog pa i jugoslovenskog teatra i ostavila neizbrisiv trag. Dvadeset godina je svoje znanje, iskustvo, ljubav, osećaj za pravu predstavu i njen moderan iskaz poklanjala BITEF-u. Radila je kao dramaturg u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu. Osnovala je teatar Nova osećajnost u staroj beogradskoj Pivari (1981.). Bila je učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar, 1984. -1991.). Od osnivanja 1991. bila je učesnica Civilnog pokreta otpora, i članica Beogradskog kruga, udruženja slobodnih intelektualaca.

Radila je kao umetnički direktor Beogradskog dramskog pozorišta do 1993., kada je smenjena zbog političkog i javnog delovanja.

Osnovala je 1994. i bila do smrti direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Objavljivala je kolumne u časopisu Susret, u nedeljniku Vreme od njegovog osnivanja i u dnevnom listu Danas. Bila je dio Monitorove zajednice nepokorenih intelektualaca, čest i dragocjen gost na stranicama ovog nedjeljnika

Objavila je tri zbirke eseja: Na ex – Postdejtonska moda (Novi Pazar, 1998.), Moda (Beograd, 1994.) i Glava u torbi (Beograd, 2017.) – kao i tekstove u mnogobrojnim časopisima, zbornicima, dnevnim i nedeljnim novinama.

Od 1991. učestvovala je u mnogobrojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu.

Sve ovo, kao i da je dobitnica mnogih nagrada, među njima i nagrade Hirošima fondacije za mir i kulturu 2004., nagrade „Ruts“ Evropske kulturne fondacije za 2009., nagrade „Osvajanje slobode“ koju dodeljuje fond „Maja Maršićević Tasić” 2005., i da je nosilac Ordena legije časti Republike Francuske od 2002., krasi raskošan život naše heroine Borke.

Da je živela u nekom mirnom i normalnom vremenu ostala bi upamćena kao vrstan dramaturg i kulturni poslenik. Ali, Borka je obeležila više od trideset godina istrajne, kontinuirane borbe protiv ratova, sveopštih laži, revizije savremene istorije, medijskog ispiranja mozgova, širenja mržnje i netrpeljivosti, kao i borbe za prave vrednosti, za istinu, odgovornost i razumevanje na Balkanu.

Bila je trideset godina svakodnevno izložena napadima duvača u rog velikih knezova. Ali, nikada nije poklekla, zastala, a nekamoli odustala. Poslednja knjiga koju je objavila 2017. najjezgrovitije govori naslovom Glava u torbi, što je bio i naslov kolumne u čestitoj dnevnoj novini Danas, u kojoj je godinamabespoštedno i nemilosrdno ispisivala istinu, koja je uvek na ovim prostorima najbolnija i najopasnija, da je svesno nosila glavu u torbi, ali je nikada nije ni pred kim pognula. Borila se, širila je i oslobađala prostor za javnu rečbez senke straha, u zemljama zarobljenog uma, svim čestitim ljudima sa Balkana, pa i iz celog sveta.

Borka je bila uzor i simbol građanske hrabrosti, od nje smo učili kako se može ostati uspravan i u gotovo nemogućim okolnostima.

Njena ideja, i realizacija, naravno, Centra za kulturnu dekontaminaciju, predstavljala je gotovo jedinu oazu normalnosti i moralnosti u nenormalnom i nemoralnom vremenu koje predugo traje, ne samo u Beogradu i ne samo u Srbiji. Sigurna sam da će svi oni koji su imali sreću da se bar na trenutak sklone u Borkinu oazu, da vide njen topao osmeh i oči koje su neretko govorile više od reči, nositi kroz život Borku u sebi kao zlatan štit.

Borka, hvala ti za veličanstven život koji si živela i svima oko sebe nesebično ga poklanjala. Da te nije bilo trebalo te je izmisliti. Ne verujem da bi to iko mogao tako temeljito, tako istrajno i tako plemenito kao što si ti bila. I ostala. I ostaćeš do vijeka.

Bilo je časno živeti s tobom!

I znam da se odnekud smešiš dok te poslednji put pozdravljam: Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Svetlana BROZ

Komentari

Izdvajamo