U ponedjeljak, 6. avgusta, u okviru Ponoćnih projekcija 32. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festival, crnogorsku premijeru imaće za mnoge dugoočekivani film Ederlezi Rising reditelja Lazara Bodrože i scenariste Dimitrija Vojnova. Riječ je o sofisticiranoj, kamernoj melodrami smještenoj u naučnofantastični milje bliske budućnosti u kojoj je svijet drastično drugačiji u odnosu na ovaj današnji. Glavnu žensku ulogu u filmu Ederlezi Rising tumači Stoya, američka glumica srpskog porijekla najpoznatija po ulogama u porno-filmovima. Pored nje u Ederlezi Rising-u glavnu ulogu igra i Sebastijan Kavaca, popularniji slovenački glumac.
MONITOR: Naučno-fantastični film je prava rijetkost u srpskoj, a i u regionalnoj kinematografiji, iako njime mogu da se ispričaju vrlo duboke i umne priče sa prepuno metafora na današnje vrijeme. Zanima me kako ste odlučili da Vaš prvi dugometražni igrani film zapravo bude naučna – fantastika?
BODROŽA: Naučna – fantastika je bila u izvesnoj meri alibi, koji nam je omogućio da distancirano od realističnog izraza ispričamo jednu duboku emotivnu priču. Ta distanciranost od realizma, kao ipak dominantnog filmskog pristupa u evropskom umetničkom filmu glavnog toka, jeste nešto što nam je otvorilo ogromnu mogućnost za estetizaciju i to ne samo na vizuelnom planu. Sem estetizacije, otklon od realizma nam je pomogao da se mnogo otvorenije suočimo sa vrlo kompleksnim pitanjima vezanim za ljudsku egzisteciju, muško-ženske odnose, veštačku inteligenciju, emotivna učitavanje, požudu…
MONITOR: Definitivno se pomjerili granice što se tiče snimanja filma na ovim prostorima, a vizualno je veoma ekspresivan. Koliko je trebalo vremena da se snimi “Ederlezi Rising”, jer sam pročitao da je snimljen za 400.000 eura, što je malo novca za takav žanr?
BODROŽA: Radeći na ovom filmu, zbog već spomenutih budžetskih ograničenja morali smo dobro da promišljamo svaki korak u produkciji i da se trudimo da “zavaramo” percepciju budućeg gledaoca. Najveći deo filma smo snimili u studiju i sva rasveta je bila uvezana u sistem kojim se upravljalo preko miksete, tako da se jako brzo dolazilo do svetlosnih štimunga što je meni ostavljalo mnogo vremena za rad sa glumcima. Kao u slučaju starih holivudskih sound stage filmova. Direktor fotografije Kosta Glušica je svojim intuitivnim pristupom neizmerno vizuelno obogatio ovaj film. Upravo je ta vizuelna ekspresivnost nešto što je inicijalno privuklo međunarodnu publiku i distributere našem filmu. Kao fundamentalni primer za to interesovanje je i činjenica da je ovaj film za severnoameričku distribuciju otkupila čuvena kompanija Lionsgate što je redak uspeh za neki regionalni film.
MONITOR: Vaš film se razlikuje od mnogih naučno – fantastičnih filmova jer je u mnogima prvenstveno važna akcija, borba… Kod vas su, čini se, najvažnije romansa i ključna antropološka pitanja.
BODROŽA: SF je vrlo razuđen žanr i ovaj film se definitivno po nekom sentimentu oslanja na zaostavštinu sovjetskog SF-a, a sovjetski SF je baš poznat po tom metaforičnom i filozofskom aspektu. U srži ovo je ljubavni film, koliko god to bizarno zvučalo, i mislim da se najbolje čita u tom ključu. I največi broj ideoloških rasprava vezanih za film je inspirisao upravo taj emotivni aspekta filma dok je ceo ideološki narativ, koji je primentan pogotovo na početku filma, više poslužio za seting celog univerzuma u kom se film dešava.
MONITOR: Dva glavna lika su kosmonaut i androdid sa izgledom lijepe mlade žene. Odlučili ste se da u filmu glumi američka porno glumica srpskog porijekla Džesika Stojadinović – Stoya. Zašto baš ona?
BODROŽA: Stoya je vezana za ovaj projekat još pre nego što smo imali napisan scenario. Mislim da smo je kontaktirali sa sinopsisom filma i nekim sažetim tritmentom. Kada smo prvi put razmišljali ko bi bio idealan za ulogu osobe koja to u stvari nije, za ulogu androida koji je tu isključivo zbog zadovoljstva drugog lika, odmah smo shvatili da bi konceptualno Stoya bila zanimljivo rešenje jer se ona na nekom, ne toliko, metaforičnom nivou time bavi u svojoj matičnoj profesiji. Sama pornografija je u srži takva, ona služi za nečije zadovoljstvo, za ispunenje ili oslobađanje nagona.
MONITOR: Velika prašina se digla upravo zbog Stoye. Ali, ona je opravdala vaše povjerenje – kritika je vrlo pozitivna, a i Stoya je već dobila nagrade za ovu ulogu. Pročitao sam da je ona veoma poznata i zbog borbe za prava žena, ali i zbog novinarskih angažmana za prestižne medije: Gardijan, Vice, New York Times, Esquire, The Verge… Kakav je bio rad sa njom?
BODROŽA: Stoya nas je prvenstveno privukla kao javna figura, kao neko ko izlazi iz klišea porno glumice i komentariše ga, stavlja ga u širi socijalni kontekst. Njen novinarski angažman je vrlo interesantan, profesionalan i generalno mislim da je ona odličan pisac, hroničar vremena u kom živimo. Pre nekoliko meseci joj je izašla i prva knjiga eseja u Americi.
Stoya se u pretprodukciji filma, u procesu proba, nametnula kao ozbiljan talenat! Ona u sebi zapravo nosi uverljivost naturščika, po prirodi svog posla jako dobro poznaje kameru i mehanizam filmskog snimanja i nedvosmisleno pleni harizmu ozbiljne filmske glumce.
MONITOR: Vratimo se ovom žanru, da li u Srbiji postoji SF scena?
BODROŽA: U Srbiji postoji ozbiljna prozna scena koja vuče svoje korene iz vremna bivše Jugoslavije, kad je SF periodika bila dosta aktivna i popularna. Ali i danas u Srbiji postoji dosta zanimljivih SF pisaca, ali i vrlo ozbiljnih poznavalaca žanra. Na primer Boban Knežević, sem sto je čuveni SF pisac, on je I izdavač i možda jedan od glavnih popularizator ovog žanra. Uz pomoć Bobana smo i došli u kontakt sa Zoranom Neškovićem, piscem kratke priče po kojoj je film inspirisan i u dobrom delu zasnovan.
MONITOR: Film je postigao veliki uspijeh – predstavljen je na nekoliko festivala. Koliko se razlikuje publika na Balkanu i ona na stranim festivalima što se tiče ovog filma?
BODROŽA: Ederlezi Rising je još uvek na početku svog festivalskog puta. Sa nestrpljenjem očekujemo najveći svetski žanrovski festival Sidget u Španiji gde nastupamo u meni vrlo impresivnoj selekciji Noves Visions sa velikim brojem filmova koji su na toj granici imeđu žanrovskog i art filma, posle toga nas očekuje Trieste Science+Fiction, čuveni Cottbus u Nemačkoj, Varšava i još nekoliko evropskih festivala. Što se tiče reakcije publike, sem lokalne premijere na FEST-u koja je stvarno bila fenomenalna i svima nama lično intimno vrlo važna, najzanimljivije reakcije su bile u Briselu gde smo imali internacionalnu premijeru. Naime u Briselu publika je preuzela onaj princip sa kanskog festivala gde slobodno izviždi film ako joj se ne sviđa i generalno ume burno da reaguje. Ali u slučaju Bisela, pošto je po sredi žanrovski festival pa je sve dovedeno do krajnosti, publika sve vreme filma jako burno reaguje na film, aplaudira, dobacuje i komentariše film u formi glasnih parola koje neko uzvikne iz publike. I to je stvarno bilo nadrealno iskustvo! Sedeti sa tako strastvenom publikom u bioskopskoj sali! Kao poseban raritet imali smo čast da je posle naše projekcije na rasporedu bio javni čas ovogodnišnjeg dobitnika oskara Gilerma Del Tora.
MONITOR: Da li već razmišljate o sledem filmu? Isto naučna – fantastika ili neki drugi žanr?
BODROŽA: Već radimo na novim projektima! Mislim da ćemo ostati negde u istom “univerzumu”…
Miroslav MINIĆ
Izdvojeno1 sedmica
Izdvojeno4 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
DETEKTOR4 sedmice
INTERVJU2 sedmice
INTERVJU4 sedmice
FOKUS3 sedmice
DUHANKESA3 sedmice