Povežite se sa nama

INTERVJU

RADE RADOVANOVIĆ, NOVINAR I DRAMSKI PISAC IZ BEOGRADA: Vučićev izgubljeni Kosovski boj

Objavljeno prije

na

MONITOR: Iz Srbije stižu zanimljive vijesti, a posebnu pažnju javnosti izazvala je izjava predsjednika Aleksandra Vučića zagrebačkom Globusu: „Svi Srbi znaju da su izgubili Kosovo, ali ja ću učiniti sve što je u mojoj moći da vratim šta se može, pa da to na kraju ne ispadne kao potpuni poraz ili potpuni gubitak”. Vaš komentar?
RADOVANOVIĆ: Znam Vučića, bili smo često u kontaktu tokom bombardovanja’ 99. kada sam bio izveštač Radija Slobodna Evropa, a on ministar informisanja u vladi crveno- crno koalicije Miloševićevih SPS-ovaca i Šešeljevih radikala. Znam tu vrstu njegovih naizgled dvosmislenih, a u osnovi ciničnih i banalnih, šibicarskih stavova i poruka. Ovom izjavom datom Globusu, da se Vlasi ne dosete, on na svoj način i u svoju korist, iznosi i razotkriva banalnu činjenicu, koju evo već gotovo dve decenije prekriva srpska zavera ćutanja – činjenicu da su Srbi, „svi Srbi” kako im predsednik poručuje, izgubili Kosovo. Ne kaže im, ali se podrazumeva da on koji sve zna – zna i da su „svi Srbi”, ako ne baš učestvovali, a ono dušom i srcem bili za taj unapred izgubljeni kosovski boj, vođen ne samo protiv Albanaca, NATO-a i Zapada, nego i protiv Rusije – pa neka jednom već shvate da su sami krivi što je Kosovo nezavisna država. Srećom te „svi Srbi” imaju za predsednika Aleksandra Vučića, koji „niti je bio ministar u Slobinoj nacional-socijalističkoj Vladi, niti je u učetvovao u pomenutom boju”, pa sada „može da založi” svoj lični autoritet i svetski kredibilitet – pazite – ne da bar malo bude bolje tamošnjim, preostalim kosovskim Srbima, nego „da to na kraju ne ispadne kao potpuni poraz ili potpuni gubitak”. Licemerno do srži, iskreno do bola, ali, verovatno dovoljno da Vučić i sačuva vlast i zadovolji zapadne mentore i sponzore.

MONITOR: Da li će Beograd uskoro prihvatiti sporazum sa Prištinom po kojem Kosovo dobija stolicu u UN i drugim međunarodnim organizacijama?
RADOVANOVIĆ: Mislim da će do takvog sporazuma doći najdalje do kraja godine. Vučiću i Tačiju biće servirane iz Vašingtona i Brisela neke kozmetičke promene, nešto u smislu promene granica, što Tači i Haradinaj već pominju, kao i famozno ali beznačajno formiranje zajednice srpskih opština, i eto sporazuma, eto Republike Kosovo u UN i drugim međunarodnim organizacijama. Ne sumnjam da će srpski predsednik svojom mudrom politikom i bespoštednom borbom za srpske interese na Kosovu i Metohiji uspeti da u pojedinim delegacijama koje predstavljaju nezavisno Kosovo u svetu bude i poneki Srbin sa njegove kosovske Srpske liste.

MONITOR: Analitičari kažu da Kosovo nije pitanje na kome se ruši Vučić i da nije pravo pitanje šta je loše za Vučića nego šta je dobro za Srbiju.
RADOVANOVIĆ: Za Srbiju, za normalne ljude u Srbiji i na Kosovu, dakle, i za Srbe na Kosovu, i za Albance u Srbiji, apsolutno bi najbolje i najracionalnije bilo da se države Republika Srbija i Republika Kosovo međusobno priznaju, a odmah potom i uspostave sve normalne i uobičajene međudržavne odnose. Sve druge opcije, ma ko ih zastupao ili podmetao, ili su političko licemerje i opasna demagogija, ili zla namera, udovoljavanje mafijaškim interesima.

MONITOR : … A što se analitičara tiče ?
RADOVANOVIĆ: Što se analitičara tiče, u Srbiji, koju neki strani eksperti precizno definišu kao zarobljenu državu, cvetaju svi cvetovi, a naročito analitičarski i novinarski. Nezaposlenost je ogromna, patriJotizam još veći , pa mnogo ko – ko ne zna ili nema šta da radi, odaje se ili „analitici”, besramno ali za pare uzdižući i slaveći Vođu, ili „novinarstvu”, pa opet za pare, dirigovano i planski lažući i nekažnjeno sprovodeći javni linč nad svakim ko se usudi da dovede u pitanje bezgrešnost Aleksandra V.

MONITOR: Iz opozicije javljaju da Vučić planira da za 4. novembar raspiše referendum o Kosovu zajedno sa vanrednim parlamentarnim izborima. Da li su u pravu i zašto Vučiću odgovara da to bude „u paketu”?
RADOVANOVIĆ: Ne znam da li su u pravu ti iz Narodne stranke koji iznose ovakve tvrdnje, ali znam da je Vuk Jeremić, lider NS, kao šef diplomatije u Tadićevoj vladi, potrošio silne državne pare leteći po svetu i ubeđujući državnike velikih i malih zemalja da ne priznaju „jednostrano proglašenu Republiku Kosovo”. Rezultat je bio da je oko 200 država u svetu priznalo kosovsku nezavisnost, a kako je ogromna većina njih i u članstvu UN, desilo se i da Vuk Jeremić glatko bude izabran za predsednika Generalne skupštine UN. Ne verujem u njegove političke procene, još manje u srpsku politiku njegove stranke.

MONITOR: Predsjednik Vučić najavio je da će predsjednici Rusije i Francuske Putin i Makron posjetiti Srbiju do kraja godine. Zašto Vučić, sudeći po njegovim susretima sa Erdoganom, Makronom, Angelom Merkel i drugima, ima toliku podršku spolja i da li je njima poznato da je Vučić autokrata i šta je uradio od Srbije?
RADOVANOVIĆ: Naravno da je svima njima sve poznato, kao što je i nama koji realno sagledamo situaciju u Srbiji, jasno da svako od njih ima svoje interese i u skladu sa tim svoja očekivanja od Aleksandra Vučića. Nemam bilo kakvih iluzija da je ikome od bitnih lidera na Zapadu, od EU takva kakva je, da im je stalo do demokratije i ljudskih prava u Srbiji, te takve zahteve od njih prema Vučiću i ne očekujem. Njima je u Srbiji i ovom delu Balkana bitna, pre svega, regionalna stabilnost – stabilokratija koju im srpski predsednik garantuje, te obećanja za koja se obavezao da će ih ispuniti, priznanje Kosova, pre svega. Vladimir Putin i njegova Rusija, pak, imaju potpuno suprotne interese od ovih pomenutih zapadnih, pa, posebno nakon ulaska Crne Gore u NATO, sve više ulažu u destabilizaciju balkanskog regiona, a posebno u Srbiju. U tom smislu im je Vučić bitan , a zapravo je tragikomičan kada u ovakvoj konstelaciji odnosa i interesa Zapada i Rusa glumi, tačnije, imitira Tita.

MONITOR: Mnogi ukazuju da se Vučić ne može pobijediti u desničarenju, demagogiji, lažima i prevarama, jer on to radi odlično.
RADOVANOVIĆ: Jedna od bitnih razlika lidera demokratske, građanske opozicije u Srbiji i predsednika Srbije u tome je što niko od njih nije, a Vučić jeste itekako učestvovao u ratnim i posleratnim svinjarijama, da ne kažem zločinima. Vučić je, a ne Živković, Tadić, Janković … u aprilu 1992. postao mladi četnik dobrovoljac vojvode Đorđa Aleksića, čiji su četnici dejstvovali po Sarajevu sa Jevrejskog groblja. Vučić je kao poslanik SRS- a ne bilo ko iz opozicije, sa skupštinske govornice pretio da će za jednog Srbina ubiti sto Muslimana … Ima tih razlika još, a što se same tehnike njegove neograničene vladavine tiče, meni je suštinski jedan naizgled veseli prizor koji pokazuje da Vučić vlada i tako što sa uživanjem gazi i ponižava i svoje najbliže saradnike. Tako, recimo, dok u opuštenoj kafanskoj atemosferi, tokom večere, predsednik Srbije gosti svog prijatelja, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji ne zna engleski, pa čita na srpskom u SB UN, uz pratnju orkestra, dragom gostu i njegovoj hanumi, peva na turskom čuvenu narodnu Osman aga , Osman aga …! Peva i njiše kukovima, kao da su visokog gosta iz Turske izveli u neku od kafančina na ibarskoj magistrali … Peva, kaže, ne zato što hoće, nego što mora, jer mu je Vučić naredio da zabavlja goste !?! E, to je ta Vučićeva raspevana diplomatija i politika !

MONITOR: Kakva je medijska scena u Srbiji?
RADOVANOVIĆ: Gotovo tragična. List Danas za koji predsednik Vučić s ponosom ističe da ga ne čita, jedini je dnevni list u Srbiji koji nije pod uticajem ni Vlastodršca, ni opozicije, ni bilo koga od oglašivača. Sem stranih TV programa N1 i Aljazeera, sve druge televizije, računajući i državnu RTS, manje ili više su u direktnoj službi propagande Aleksandra Vučića. Kada se tom jatu još doda i vulgarna, besprizorna „žuta štampa”, koju svakodnevno proizvode i „uređuju” predsednikovi odabrani i sami sebi prepušteni ljubimci, dobija se dosta jasna medijska scena Srbije, kojom vlada, i uz pomoć koje Srbijom vlada – Aleksandar Vučić.

A kad popucaju trpila…

MONITOR: Šta opozicija treba da uradi da bi pobijedila na predstojećim izborima u Srbiji?
RADOVANOVIĆ: U Srbiji postoji malobrojna demokratska opozicija čiji je cilj ne samo pobeda protiv režima, nego i promena postojećeg nedemokratskog sistema koji omogućava Vučićevu beskrupuloznu „tiraniju većine”. Takvu opoziciju nesumnjivo čine Nova stranka, čiji je predsednik Zoran Živković, bivši premijer Srbije, Pokret slobodnih građana, koji vodi bivši ombudsman i predsednički kandidat Saša Janković, to što je preostalo od Demokratske stranke, koju sada predvodi Zoran Lutovac , Socijal demokratska stranka Borisa Tadića … Ostale opozicione, parlamentarne stranke ili su šovinističke, poput radikala Vojislava Šešelja, osuđenog ratnog zločinca, ili ekstremno desnicarske i nacionalističke poput Dveri , Boška Obradovića, ili su liberalno demokratske , popu LDP-a Čedomira Jovanovića , koji i ne krije da je „konstruktivna opozicija” Aleksandru Vučiću. Pri ovakvoj konstelaciji snaga u opoziciji i apstinenciji od oko 50 posto potencijalnih birača, zbilja je teško i zamisliti bilo kakvu pobedu demokratske opozicije na izborima koje Vučić gotovo apsolutno kontroliše.

MONITOR: Znači li to da ne vidite realne mogućnosti za promenu vlasti u Srbiji ?
RADOVANOVIĆ: Ne, ne znači, ja ih vidim, ja ih znam, ali mislim da sada takve realne mogućnosti u Srbiji ne postoje. Biće ih, siguran sam u to, kada rastući socijalni bunt i beznađe pređu prag izdržljivosti, kada, kako kaže jedan moj prijatelj, popucaju trpila , ako ne većine, a ono bar mnogo većeg broja građana u Srbiji nego što je to sada.

Irinejeva besramna izjava

MONITOR: Ovih dana odnosi između Srbije i Crne Gore se zaoštravaju nakon izjave patrijarha Irineja i lidera pojedinih srpskih stranaka u Crnoj Gori. Da li u Srbiji vjeruju da su Srbi u Crnoj Gori diskriminisani u svakom pogledu i da su u težoj poziciji nego u NDH, kako to reče Irinej?
RADOVANOVIĆ: Kada Vučiću baš zagusti, kao sada u vezi sa Kosovom, onda razni nacionalni patriJotski čimbenici, pa i patrijarh Irinej, dobiju specijalne zadatke da, po potrebi, pale ili gase. A srpski patrijarh, baš kao i sabrat mu Amfilohije Radović, voli da izvodi „specijalne patriJotske zadatke”, posebno ako se radi o paljevinama. Mislim da malo ko u Srbiji, sem ekstremnih nacionalista, veruje u Irinejevu konkretnu izjavu o položaju Srba u Crnoj Gori. Ona je toliko besmislena i besramna da se jedino može tumačiti kao izvršavanje „specijalnog patriJotskog zadatka”.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Andrea JELIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ŠERBO RASTODER, ISTORIČAR: Treba nam istina   

Objavljeno prije

na

Objavio:

Na Rezoluciju  o Srebrenici u crnogorskom političkom kontekstu  su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda“ kako bi osporili zlo. Sreća je da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve – takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu

 

MONITOR: Usvajanje Rezolucije o Srebrenici i sporenja oko nje?

RASTODER:  Srebrenica je postala prepoznatljiva tačka topografije zla u Evropi. To je ,,zasluga” onih koji su počinili genocid ali i međunarodnog  suda  koji je pravno verifikovao tu činjenicu u dokaznom postupku koji je trajao više godina i u kojem je priloženo nekoliko hiljada dokaza (snimaka zločina, iskaza svjedoka, naredbi viših organa vojnih formacija, iskaza  aktera). Neki od počinilaca genocida (Nikolić, Krstić, Erdemović i drugi) priznali su zločin i iskazali kajanje, a neki od njihovih sljedbenika evo to odbijaju da urade. Zašto bi to bilo važno? Ne zbog toga što se mogu promijeniti činjenice vezane za genocid, već zbog nastojanja da se one politički relativizuju i na taj način odgovornost sa pojedinaca (koji su uglavnom priznali) socijalizuje na čitav narod.  To je nepošteno i neljudski prema narodu zato što je individualizacija krivice bio primarni cilj suda. To se radi ne zbog toga što ,,nije bilo” nego zbog odbrane,,ideologije zločina”. Postoji opravdan strah, da će se kad-tad postaviti pitanje o prirodi tvorevine, čiji je predsjednik, vrhovni komandant, predjednik skupštine, vlade itd. osuđen za genocid. Takva tvorevina  može biti samo ,,genocidna”, proizvod najvećeg  zločina u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.

Sud u Hagu nije, kao nijedan sud, idealan. Ali u odnosu na onaj u Ninbergu, sud u Hagu je najmanje nekoliko desetina puta uređenija, sređenija i organizovanija institucija. Kako u primjeni prava tako i u dokaznom postupku. Ali tvrditi za sud u Ninbergu da je bio ,,antinjemački“ zato što  je primarno sudio nacistima je jednako stupidno i moguće samo ako ste pobornik nacizma.

Rezolucije o Srebrenici nemaju nikakav značaj za  činjenicu kvalifikovanu kao ,,genocid“ oni  su politička potreba društva da se odredi ,,na kojoj je strani”. U crnogorskom  kontekstu ovo je bio politički mamac na koji su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda” kako bi osporili zlo. Sreća je  da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti, što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu.

MONITOR: Minuo je još jedan 13. jul. Kako tumačite sve glasnije revizionističke stavove o ulozi četnika u II svjetskom ratu?

RASTODER: Ne postoji ,,revizionizam u istoriji”. Ne može  se promijeniti ,,ono što je bilo”, mijenja se  samo mišljenje  o ,,onom što je bilo”. Tu se ne radi o istorijskom nego o ideološkom revizionizmu. Miješanjem ova dva posve različita pojma omalovažava se istorijska nauka, koja ima precizno definisane obrasce po  kojima dozvoljava naučno legitimne ,,promjene”. Nije svako mišljenje o prošlosti  istorija, niti je isto pričati o istoriji i istorijskoj nauci. Promjena mišljenja o četničkom  pokretu je ideološko konstruisanje novog narativa koje ne počiva na novootkrivenim činjenicama već na diskvalifikaciji postojećih. To može postati naučno prihvatljiv narativ o prošlosti tek kada se novim  dokazima (istorijskim izvorima) dokažu učešća četnika u bitkama sa okupatorom, njihova saradnja sa antifašistima. Treba i dokazati da su glavni programski dokumenti, poput onog Homogena Srbija i mnogi slični,  falsifikati, te zašto su četnike, ako su bili antifašisti, ostavili  saveznici. Sve u svemu, nema revizije istorije, proizvodi se samo idološki i vrijednosni haos.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BUDIMIR MUGOŠA, FARMER I BIVŠI MINISTAR POLJOPRIVREDE: To što imamo brzo će nestati

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna vlast osudila je crnogorsku poljoprivredu na smrt, a aktuelni ministar poljoprivrede, gospodin Stijović, formirao je streljački vod

 

MONITOR: Jedan ste od učesnika protesta poljoprivrednika. Ministar Aleksandar Stijović kaže „pitanje je ko su ti ljudi i koje su im namjere“. Evo prilike da razjasnite tu „dilemu“.

MUGOŠA: Bezprimjerno je takvo ponašanje ministra prema ljudima od čijeg rada živi i zbog kojih postoji. Ako ministar ne zna ko su 70 najvećih farmera u Crnoj Gori koji imaju farme od 50 do 200 grla, onda smo svi u velikom problemu. Ovi ljudi su prije svega dobri domaćini, pripadnici svih vjera, nacija i partija, koji imaju dovoljno građanske svijesti, hrabrosti i odgovornosti da iznesu stavove i brane svoje i državne interese. To su ljudi koji su spremni na danonoćan rad da bi obezbijedili sebi i svojim porodicama egzistenciju a građanima kvalitetnu hranu.

Ako bismo govorili brojkama: to su vlasnici nekoliko hiljada najkvalitetnijih muznih grla u Crnoj Gori koji proizvode više od 50 odsto mlijeka koje se predaje mljekarama. Da je izašao jedan čovjek da protestuje trebao je biti uvažen  i primljen na razgovor. Nijesmo mi bravi da nas neko sa prozora prebrojava.

Nas povezuje domaćinsko razmišljanje i zajednički problem. Tražimo od države pomoć da preživimo ovu tešku situaciju a da onda sa institucijama pokušamo naći bolji model agrarne politike. Mi na to imamo pravo a država obavezu. Ne postoji niti jedan zakonski osnov da nam se ne izađe u susret, postoji samo nedostatak volje, znanja i razumijevanja. Bahato ponašanje ministra, njegovih saradnika i premijera su dodatno zakomplikovali situaciju, pa su naši zahtjevi sada radikalizovani i tražimo ostavku ministra Stijovića.

MONITOR: Ministar kaže da ne mogu ispuniti vaše zahtjeve pošto za to treba previše novca. Šta dalje? 

MUGOŠA: Kada nešto nećete onda je lako naći razloge. Poljoprivreda je izuzeta iz Zakona o kontroli državne pomoći što znači da država može pomoći a da pri tome ne krši niti jedan zakon ili međunarodni sporazum (STO, CEFTA). Sve evropske države su pomogle svojim poljoprivrednicima, osim naša.

Mi smo u martu tražili pomoć od pet euro centi po litru i na te naše zahtjeve ministar nije odgovorio, iako su naše kalkulacije govorile da je za to potrebno oko 1,5 miliona. Na posljednjem protestu mi smo preformulisali naše zahtjeve ali je suština ostala ista.

Dobrom argumentacijom na Vladi ta sredstva bi bila obezbijeđena kao što su data mnogim drugim djelatnostima u iznosu od preko 160 miliona. Za nas nema dva miliona iako smo strateška privredna grana.

MONITOR: Zašto u resornom Ministarstvu nemaju sluha za vaše probleme? 

MUGOŠA: Ministar ne zna, a nema ko da mu objasni, kako stvari stoje u ovom sektoru. Kako se, recimo,  kalkuliše cijena mlijeka: troškovi hrane su 65 odsto a onda dolaze troškovi energije, sredstava za higijenu, amortizacija, oprema stada, sitni alat , veterinarske usluge i , konačno, radna snaga.

Ministar neznaveno izvodi računicu da krava svaki dan daje dvadeset litara mlijeka i ispade sve sjajno. Naravno to nije tako. U periodu „pika laktacije“ lako je poslovati sa dobitkom ali što raditi kada se krava ne muze, a to je 50 do 70 dana u godini. Krava za života u dobrim uslovima da 20.000 litara mlijeka. Njena vrijednost na početku je preko 2.000 a na kraju vijeka 500 eura, pod uslovom da ne ugine i da je debela. Kada ovu razliku podijelimo na prinos mlijeka, pokazuje se da u cijenu koštanja mlijeka amortizacija stada učestvuje sa 7,5 centi po litru. A gdje je sve ostalo?

Svakoga ko hoće da se bavi poljoprivredom treba držati kao malo vode na dlanu. To je EU prepoznala i izdvaja polovinu budžeta za poljoprivredu i ruralni razvoj. Ta informacija još nije stigla do naših vlasti.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo