Povežite se sa nama

INTERVJU

Nametanje neuspjelih „objašnjotina“

Objavljeno prije

na

Odavno više nije važno šta piše u novinama već šta se može čuti na TV. Elektronski mediji su upravljali sviješću masa i ratnih 90-tih, a sada ne žele da izgube taj „kapital”. Ko je u stvari „veliki brat” naših dana, razgovarali smo sa dr Ivanom Kronjom, poznatom teoretičarkom medija iz Beograda, koja se posljednjih godina bavi i teorijom i kritikom filma. Doktorirala je na temi Rodne teorije avangardnog i neoavangardnog filma, a prije toga usavršavala se na Univerzitetu Oksford. Danas je profesorka teorije masovnih medija na Visokoj strukovnoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. MONITOR: Faktički, javnim servisima naših zemalja ,,u tranziciji”, dominiraju ,,politički tok-šou” i ,,rijaliti šou”. Zašto je i kome je potrebno da sve bude ,,šou”›?

KRONJA: Naše primedbe domaćim medijima nisu nimalo neuobičajene u odnosu na medije u drugim zemljama. Masovni mediji generalno održavaju postojeće stanje u društvu, amortizuju društvene potrese i krizne situacije i zastupaju oficijelne izvore informacija kontrolisane od strane političke vlasti i ekonomske vladajuće klase u toj zemlji. Mediji imaju ogromnu moć, jer kreiraju dominantnu sliku realnosti, koju bi neke grupe i instance sigurno mnogo drugačije definisale. Njihova realnost je i ,,zvanična” realnost aktuelnih vlasti, a što je društvo stabilnije, to je i medijska intervencija i ,,obrada” realnosti manje vidljiva. Tendencija da se ozbiljne političke teme i društveni problemi, na primer socijalne nejednakosti i neregularno poslovanje vlasti i elita, predstave kroz lagane ,,šou” programe i time spreči svaka utemeljenija kritika vladajućeg sloja, već duže je karakteristična za zapadne medije, od kojih smo preuzeli sve nove medijske žanrove, od političko-zabavnog programa do rijaliti-šoua. Tranzicijski mediji baziraju se na kulturi siromaštva i provincijalizma baš kao što to čine i tranzicione elite. Suština tih programa je stereotipna crno-bela slika stvarnosti i otpor ideji da je realnost kompleksna, višeslojna i stoga puna različitih značenja. Dosta brutalno domaći mediji nameću nam neuspele ,,objašnjotine” tradicije, modernosti, istorije, pravne države, morala, društva, porodice, rodnih uloga, znanja, globalne i domaće kulture, i uopšte svih osnovnih pitanja i definicija na kojima počiva jedna zajednica. Upravo nemuštost medija da nam objasne šta se dešava u našoj političkoj i socijalnoj sadašnjosti u odnosu kako na bližu i dalju lokalnu istoriju tako i na savremeni svet, svedoči o tome u koliko raspadnutom društvu živimo. Njihova malodušnost i konfuzija vrednosti verno odražavaju stanje naših elita i celokupnog društva.

MONITOR: Postali ste poznati prije desetak godina po studiji ,,Smrtonosni sjaj” koja govori o zloupotrebi medijskog prostora i nevjerovatnoj popularnosti TV Pink 90-tih godina. Njena popularnost, sada već regionalna, ne prestaje. Kako biste objasnili ovu ,,fatalnu privlačnost” JUL-ovske TV u više zemalja bivše Jugoslavije?

KRONJA: Prvo, to je visoko komercijalna TV sa velikim budžetom. Zatim, ona očigledno ima jednu parapolitičku funkciju, kao što to inače imaju mas-medijski zabavni sadržaji, što je dokazalo mnoštvo savremenih teoretičara. Pink veliča vrednost lokalnog kulturnog kapitala, dok istovremeno uvođenjem globalističkih modela zabave – tehničke opreme studija, muzičkih matrica, garderobe i šminke, kabaretskog i mjuzikl plesa – daje stanovništvu direktnu poruku o prilagođavanju na podređenu ulogu u svetskom kapitalizmu kao formuli za elementarni opstanak. Kroz humorističko uživanje u sopstvenoj kulturnoj nerafiniranosti, neobrazovanosti, skromnom poreklu zvezda i slično podiže se ,,nacionalni moral” u duhu na ovim prostorima večno vladajućeg populizma, gde je dovoljno biti ,,naš” i ne ispunjavati stroge i možda nepravedne kriterijume ,,velikog sveta”, dok se istovremeno zapadnoj paradigmi prilagođava, služi i povlađuje izgledom i umišljenim medijskim ,,noblesom”. Dati recept veoma dosledno slede domaći vladajući slojevi, te stoga zadivljuje kako je on precizno prenesen u vodeću nacionalnu industriju zabave.

MONITOR: ,,Rijaliti” programi su donijeli jednu novu dimenziju popularnosti TV koje ih emituju: mogućnost da ,,svako” bude na TV.

KRONJA: Radi se naravno o iluziji da obični ljudi podjednako učestvuju u medijskom kreiranju stvarnosti, baš koliko i medijsko-političke oligarhije, da imaju jednaka prava u društvu. U kulturi siromaštva i brutalne tranzicije, koja je po svemu sudeći trajno stanje, čak i istorijski gledano, znanje prestaje da igra važnu ulogu u ljudskim životima, jer ideja lične i kolektivne emancipacije gotovo prestaje da postoji. To je naravno socijalna klima koja zavisi i od pogleda na svet – kada se on promeni, počeće da se menjaju i društveno-političke okolnosti. Zato je bolje prikazivati ono što je Adorno zvao ,,uskraćenom egzistencijom” kao zabavni i glamurozni život ,,od šopinga do svadbe i kafane”, jer se time sprečava celovitiji uvid u stvarnost i širi razvoj svesti. U prirodi vladanja jeste jaka inercija i otpor promeni, te stoga i našim vlastodršcima, čiji su mediji verni saveznici, odgovara ovakvo statično stanje.

MONITOR: Kako objašnjavate dominaciju stereotipa, pa i seksizma u reklamama?

KRONJA: Seksizam tj. diskriminacija žena i učvršćivanje rigidno-patrijarhalne slike muškarca su daleko veći problem u našem društvu nego što se to inače misli. Radi se o simbolički snažnim definicijama ,,ženskosti” i ,,muškosti” koje se u suštini odnose na politička prava pojedinca, na socijalnu zaštitu jedinki i čitavih porodica, na kultivaciju ponašanja u socijalnoj sredini i kontrolu nagona, na intelektualni razvoj, sprečavanje kulture nasilja, opšte polno i mentalno zdravlje nacije i niz drugih važnih pitanja. Ako ,,žene” kao politički subjekt zamenite ,,Srbima”, možete daleko bolje razumeti o čemu se radi: strategije zadobijanja lične moći i boljih uslova opstanka kod žena u surovom patrijarhatu često idu u pravcu nipodaštavanja drugih žena i dodvoravanja muškarcima na poslu i u porodici; očajan položaj Srba u sopstvenoj državi i svetu navodi ih da se stalno grupišu u manje interesne grupe i klase koje se mrze i rade jedne protiv drugih, uzajamno se omalovažavajući: put za emancipaciju nacije bio je i biće ,,Samo sloga Srbina spasava”. Tako je i sa integritetom žena, koje treba da postanu složna i uvažavana grupa u društvu. Problem mizoginije i krize porodice u Srbiji je naravno izuzetno složen. Feministički usmerenim teoretičarkama i naučnicama je gotovo potpuno uskraćen medijski prostor, a ,,feministkinja” je ustaljeno omraženi termin.

MONITOR: Sa jedne strane smo još društva u kojima se veliča nasilje, a sa druge želimo da što više naših predstavnika u svijetu, kao na primjer, na Evroviziji, postanu ,,gej ikone” pa tako i ,,garantovani” pobjednici. Živimo li u vrijednosnom haosu ili smo spremni da ,,u svijetu” budemo ono što nikako nismo ,,kod kuće”?

KRONJA: Bojim se da je u našem palanačkom duhu ideja gej-slobode počela da dobija značenje ,,zapadnosti” i ,,modernosti”, te otuda estradni šefovi plasiraju zvezde pritajeno-kvir identiteta, ali zato političke tolerancije prema seksualnim manjinama nema ni na vidiku. Dopada mi se gest vrhunskog muzičkog umetnika Eltona Džona koji je najavio da u Beograd dolazi sa muškim suprugom i malo jačim obezbeđenjem: tu nema nikakve ambivalencije, tu su čista posla. Bez mistifikacije i zabrane čitava tema postaje manje interesantna i možemo se usredsrediti na višeznačnu stvarnost.

 

To gledaju svi

 

MONITOR: Ko su, po Vama, tipični gledaoci ,,Farme”, ,,Velikog brata”, a ko oni koji jedva čekaju novi ,,Insajder” RTV B-92? Da li se oni negdje «sreću»?

KRONJA: Ne treba se zavaravati, to gledaju svi. Ovakvi programi zapravo imaju nekakvu funkciju socijalne kohezije i održanja realnosti – kada još i Zorica Brunclik, afirmisana folk-diva, ne bi nosila kante u kožuhu na farmi sa sve svojom ružičastom pudlicom, kao da bismo poludeli i sve bi se raspalo. Generalna atmosfera ovog aktuelnog programa naročito, a i njemu sličnih, jeste izbezumljenost i apatičnost učesnika, koji večno čekaju da se nešto desi a u međuvremenu razotkrivaju naše nacionalne ,,slabosti”, na primer psovanje i suženi horizont znanja i interesovanja. Oni su naizmenično agresivni i duboko depresivni, poput Vladimira i Estragona u Beketovom Čekajući Godoa. Što se tiče politički angažovanih programa, u primetnoj meri pate od estradizacije i podilaženja ukusu publike, dok suviše veliki broj emisija prikazuje političare i javne ličnosti kao podeljene u dva tabora, tobože ,,nacionalni” i ,,pro-zapadni”, ili pak ,,za i protiv vlasti”. Time se proizvodi simplifikovana, stereotipna i veoma štetna predstava o javnom životu, koja, ponovo ističem, umanjuje odgovornost pojedinca i njegovog javnog delovanja i negira složenost problema u zemlji. Ako je neko samo ispostava ,,levog” ili ,,desnog”, ,,globalnog” ili ,,radikalskog” tabora, nema realne rasprave o socijalnoj katastrofi i sistemskoj korupciji, a kamoli rešenja. Stereotipije u medijima odraz su naše veoma niske političke kulture, ksenofobije i izolovanosti.

 

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo