Povežite se sa nama

INTERVJU

RIČARD BIRN, NOVINAR I PISAC, VAŠINGTON: Konflikt može biti „vječan“, ali rat ne mora

Objavljeno prije

na

Moj osjećaj je da Kina i drugi priželjkuju situaciju sličnu onoj koja je stvorena u Koreji 1950-tih godina. Kraj otvorenog rata između Rusije i Ukrajine, ali i uzavrelo i nelagodno primirje bez „ugovora“ koji bi bio jasan signal kraja konflikta

 

MONITOR: Malo prije američkih predsjedničkih izbora 2020, u Bijeloj kući je potpisan takozvani Vašingtonski sporazum. Manji dio tog sporazuma je realizovan, ali najveći dio nije. Iako je to za Donalda Trampa bio predizborni marketing u spoljnoj politici, Sporazum je imao i ekonomski važne elemente, za obje strane. Ali izgleda da je Bajdenov kabinet to potpuno zanemario?

BIRN: Sveukupno posmatrano, Bajdenova administracija Trampovu spoljnu politiku vidi kao seriju velikih grešaka i promašaja (posebno kada se radi o Iranu), a takođe i koruptivnu. Tu bi trebalo razmotriti slučaj Ukrajine i Trampove aktivnosti koje su ga dovele do prvog impičmenta. Jedini od Trampovih predloga koji je Bajdenov tim nastavio da razrađuje su takozvani „Avramovi dogovori“ na Bliskom istoku.

Tako da nije nikakvo iznenađenje što se na Vašingtonskom sporazumu sada ne radi. Kao što ste i sami primetili, to je bila samo predizborna politika.

MONITOR: Tramp se, poslednjih mjeseci suočava sa tri različite vrste optužnica. On je, međutim, po istraživanju koje je objavio Njujork tajms, na visokih 54 posto podrške među Republikancima, više neko svi ostali kandidati zajedno. Koliko ova suđenja mogu naškoditi Trampovoj ambiciji da se opet takmiči sa Bajdenom?

BIRN: Politička matematika u Sjedinjenim državama je vrlo komplikovana. Većinu u SAD čine Demokrate i nezavisni, tako da bi Tramp sa teškom mukom mogao da pobedi u novembru 2024., čak i uz sistem elektorskog koledža (elektorske glasove) koji, u sadašnjem obliku, favorizuje Republikance. U  unutarstranačkim kampanjama za nominaciju Demokratske i Republikanaske partije, odlučuju samo birači unutar tih partija. Tramp bi mogao da dobije podršku većine republikanskih glasača i da se njegovo ime pojavi na glasačkom listiću u novembru 2024. Svejedno, on nema gotovo nikakave šanse da pobedi u čitavoj zemlji.

MONITOR: Ima analiza u kojima se tvrdi da Vladimir Putin ratnu strategiju podešava prema tajmingu američkih predsjedničkih izbora, u 2024-oj. Navodno, Putin čeka da vidi rezultate tih izbora, prije nego što se odluči da li će ući u mirovne pregovore. Tramp obećava da bi brzo zaustavio rat u Ukrajini. Kako zamišljate politiku SAD, u Ukrajini i u drugim djelovima svijeta, u slučaju da Tramp dobije izbore?

BIRN: Putin možda neće moći da čeka do 2025. godine da bi video šta će se u američkoj politici događati. Ako bi Tramp pobedio, spoljna politika SAD bi se preokrenula u korist Rusije (Putin je Trampu pomogao da dobije izbore 2016.).

Ali,  kao što sam napomenuo, Trampove šanse da pobedi  2024. ostaju male. Za mene je najvažnije pitanje da li bi još neko od kandidata u Republikanskoj partiji radio u korist Rusije. Jedan od Trampovih suparnika, Kris Kristi, upravo je posetio predsednika Zelenskog u Ukrajini. Tako da-možda niko ne bi.

MONITOR: Nedavno su u Džedi (SA), Ukrajina, zapadne zemlje, Kina i predstavnici još nekoliko desetina zemalja, razgovarali o osnovama budućih mirovnih pregovora. Henri Kisindžer je skoro bio u Kini, sreo se i sa Si Đinpingom. Može se pretpostaviti da su razgovarali i o kineskoj ulozi u rješavanju problema sa Rusijom.. Od koga i od čega zavisi balans u globalnoj moći, poslije završetka rata u Ukrajini?

BIRN: Mislim da se odgovor na ovo pitanje nalazi na bojnom polju. Ukoliko Ukrajina uspe da povrati veliki deo svoje okupirane teritorije, bilo bi mogućnosti za mir. Ako se to ne dogodi, biće to strašan i dugotrajan rat. Mogućnost da se Rusija ponovo pridruži Evropi, razmatraće se u budućim decenijama. Moje je mišljenje da će se Ujedinjeno kraljevstvo pre vratiti u EU nego što će se Rusija vratiti u Evropu- sa ili bez Putina.

Svetska zajednica željno očekuje kraj ovog rata, a napadi Rusije u vezi sa snabdevanjem hranom, u poslednjih nekoliko nedelja, čine pronalaženje rešenja još hitnijim. Zbog toga, Kina i druge strane koje su podržale Rusiju 2022. i u prvim mesecima 2023. godine , traže načine da se rat što pre završi.

Moj osećaj je da Kina i drugi priželjkuju situaciju sličnu onoj koja je stvorena u Koreji 1950-tih godina. Kraj otvorenog rata između Rusije i Ukrajine, ali i uzavrelo i nelagodno primirje bez „ugovora“ koji bi bio jasan signal kraja konflikta. Tako da konflikt može biti „večan“, ali rat ne mora. I svi ponovo mogu prodavati žito.

MONITOR: EU i UK su veoma angažovani u ukrajinskoj krizi… Ali su SAD glavne, ne samo u vojnom i humanitarnom, već i u političkom smislu. Ima onih koji smatraju da EU nema dovoljno snage da vodi svoju sopstvenu politiku  i zato što nema sopstvene odbrambene snage i organizacije. Kako vidite odnose između EU i SAD?

BIRN:  Smatram da SAD preuzimaju glavnu ulogu u podršci Ukrajini. zato što su, uprkos unutrašnjim političkim podelama, politički najjedinstvenija zemlja.  Postoje i neki američki političari koji bi više voleli da Rusija pobedi u ovom neizazvanom ratu koji je pokrenut na Ukrajinu, ali su oni u velikoj manjini.

I Evropska unija je široko ujedinjena oko Ukrajine, ali pozicija Mađarske koja se drži zasebno i u korist Rusije, problem je za stvaranje utiska potpunog jedinstva u ovoj podršci. Postoje i  trgovinski problemi koji su za EU nastali sa otpočinjanjem napada na Ukrajinu, a koje SAD ne moraju da rešavaju.

Mnogo više stvari ujedinjuju SAD i EU nego što ih razdvajaju. Ali porast globalnih kriza zbog pitanja energije, klime i tehnologije posmatraju se prilično različito u Briselu i Vašingtonu. Ovo različito gledište moglo bi, možda,  da prouzrokuje više problema u budućnosti.

MONITOR: Nedavno je preminuo Danijel Elsberg poznat po političkom skandalu Pentagonski papiri. Uzbunjivač Džulijan Asanž još čeka na svoju „sudbinu“. Oni su  u različita vremena obilježili istoriju otkrivanjem nekih od najvećih tajni moćnih u svijetu. Ali, bez slobodnih medija i hrabrih novinara, njihova otkrića bi bila uzaludna. Kako danas stojimo sa nezavisnošću i profesionalizmom?

BIRN: Hrabri novinari uvek traže hrabre izvore-i izvore sposobne da daju korisne informacije iz oblasti kojom se bave. Tako da je kvalitet novinarstva u nekom društvu obično u vezi sa „džepovima“ moralne snage i želje za pravičnošću i istinom koji postoje u zajednici. Kada postoji i taj prostor u kojem su dobri ljudi podržani i gde mogu da kažu istinu, pravo nazavisno novinarstvo ima šanse da opstane.

Elsberg je u tome, odličan primer. On je imao tu moralnu odlučnost i pristup informacijama koji su novinarima dali snagu da budu hrabri.

U SAD je važno primetiti da još postoje neki ljudi-kao bivši pomoćnik u Beloj kući Kasidi Hačinson ili uzbunjivač Rialiti Viner (Reality Winner), koji su voljni da javno iznesu istinu, ne obazirući se na posledice. Novinari (i obični građani), se okuraže kada vide neki primer hrabrosti.

Nezavisne novine, TV i radio stanice su, takođe, od suštinskog značaja. Tačno je, potrebni su nam hrabri ljudi. Ali, istovremeno, moramo imati i mesta gde oni mogu da ispričaju svoju priču.

MONITOR: Pisali ste o Dubravki Ugrešić i Dušanu Makavejevu. Oni su i umjetnici komunisitčkog vremena, kada su se bavili posebnim temama-kroz svoju alternativnu poziciju. U devedesetim, Ugrešić se nije uklapala u novu atmosferu nezavisne i prilično nacionalističke Hrvatske. I morala je da napusti zemlju. Ima li nešto univerzalno i „za vječnost“  u djelima koja su pisali u vrijeme realnog socijalizma ili jugoslovenskog „posebnog puta u socijalizam“?

BIRN: Veoma se divim Dubravki Ugrešić. Mislim da će njena dela živeti još dugo, jer je ona verovala u nužnost nastojanja da se književnost i čovečanstvo razvijaju na načine koji bi zagovarali čestitost i unapredili naše živote i društvo.

Mnogi kritičari koji se bave Jugoistočnom Evropom, smatraju Ugrešić za neku vrstu Jugonostalgičarke, ali ja mislim da to nije tačno. Mada se ona kao umetnica pojavila u poznijem dobu postojanja Jugoslavije, njen rad nije poziv da se ta država ponovo uspostavi ili oživi. Umesto toga, ona se bavi hrvatskim nacionalizmom koji (kao i svaki balkanski nacionalizam), jeste uzmicanje od budućnosti. Ona taj nacionalzam ne vidi samo kao „kič“ već kao nešto mnogo strašnije –kao izdaju moćnih i vizionarskih strujanja ljudskog osećanja i samosvesti, koje čitaoci pronalaze kod Krleže i Kiša.

Mnogo sam naučio od Dubravke Ugrešić-a isto tako i od pisaca kao što je Daša Drndić. Ono što sam od njih naučio nije o regionu ( ili o regionalnoj literaturi). To je primer kako veliki pisci kritikuju ono što smatraju lošim-a zatim nam nude čak i nešto što je vrednije. Primer kako postati bolje ljudsko biće u vremenima punim izazova.

 

Uticaj SAD na Balkanu na niskom nivou

MONITOR: U intervju za Monitor 2011.  rekli ste da je uticaj SAD na Balkanu na najnižem nivou za prethodnih 70 godina. Ali, taj se uticaj nastavlja do danas, posebno u slučajevima normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, takođe i u BiH, možda i u Crnoj Gori, sa pokušajima u Srbiji…Da li administracija Džozefa Bajdena ima slično viđenje ovog pitanja kao Klintonova?

BIRN: Dvanaest godina je dosta vremena. Ali, svejedno-moje mišljenje je ostalo isto. Da je uticaj SAD ostao na niskom nivou. Postoje neke stvari u kojima su Sjedinjene države još angažovane-što ste i pomenuli, ali su one fokusirane samo na dva polja. Jedno je održavanje mira, na Kosovu i u Bosni. Drugo je angažovanje protiv uticaja Rusije. To vidimo i u Crnoj Gori, kroz dešavanja poslednjih godina. Ako SAD vide da se taj plamen negde razbuktava, trude se da ga ugase.

Pretpostavljam da nema šanse da se dogodi Dejton 2

 MONITOR Imate kritički stav prema efektima Dejtonskog sporazuma.. Milorad Dodik, predsjednik RS, izjavljuje da je taj sporazum stub RS i koristi to u donošenju krajnje kontroverznih odluka. Ali,  međunarodna zajednica, EU i SAD više ne pominju „Dejton dva“,iako su to ranije činile. Zašto?

BIRN: Nikome se, u to vreme, Dejtonski sporazum nije dopadao. Osnovni njegov cilj je bio zaustavljanje najgoreg sukoba u Evropi posle Drugog svetskog rata-sve do ovog u Ukrajini. Kao u slučaju svakog kompromisa, niko nije dobio ono što je želeo. Ja smatram da su arhitekte Dejtonskog sporazuma  taj dogovor videle kao prelazno rešenje, kao privremeni sporazum. Zamišljali su da će se Bosna i Hercegovina razviti u multikulturnu demokratiju pod budnim okom i uz autoritet Visokog predstavnika.

Nije nikakvo iznenađenje što  Dodik sada toliko voli Dejtonski sporazum. To je najbolja nagodba koju će Republika Srpska ikada dobiti- i on zato od njega neće odustati. A bez srpske zajednice u Bosni ne može biti „Dejtona dva“. Pretpostavljam da nema šanse da se to dogodi. Pozicija Sjedinjenih država je: „ Čemu razgovor o tome?“

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

MIORAG VUJOVIĆ, ORGANIZACIJA KOD: Stvaraju se preduslovi za raspodjelu nacionalnih resursa

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sve ukazuje na to da se stvaraju preduslovi za rasprodaju nacionalnih resursa kako bi se pokrivale fiskalne avanture i velika zaduženja bez realnog osnova u privrednom rastu

 

 

MONITOR: Kako komentarišete najavu izmjena Zakona o državnoj imovini ?

VUJOVIĆ: Ne možete pravdati izbjegavanje poštovanja procedura i zaobilaženje zakona time da želite brže donositi odluke. Javne finansije i državna imovina su zaštićene upravo tim procedurama i tim zakonima. To nisu privatne finansije niti privatna imovina da bi sa njom raspolagali na taj način. U privatnom biznisu stvari stoje drugačije, ali u onome što je opšti interes, uz mehanizme kontrole i provjere, a uz podrazumijevanu strategiju djelovanja, što je moguće dužu, vi smanjujete mogućnost greške. Zašto je to važno? Pa svaka greška na tom polju košta mnogo i nekada su potrebne decenije za ispravku. Ujedno, korupcija je tada lakše moguća, jer kada potisnete osigurače koje štite opšte dobro, tada je i rizik od te pojave veći. Procedura i transparentnost se uvode da bi se uz pomoć javnosti državna imovina  zaštitila od bilo kakve mogućnosti njenog umanjenja ili devastiranja.

MONITOR: Aktuelni zakon obavezuje Vladu da traži dozvolu od parlamenta za valorizaciju imovine vrijedne do 150 miliona. Izmjenama bi se ta vrijednost podigla na 300 miliona eura. Šta bi to značilo?

VUJOVIĆ: Razumijem da se desila inflacija, ali ne vidim zašto bi Vlada bježala od toga da se u Skupštini javno pretrese svaka odluka kojom se raspolaže državna imovina, dakle imovina građana. Zar ona ne bi trebala da bude okrenuta ka tome da sa parlamentom podijeli odgovornost u donošenju takvih odluka. Priča da treba brže djelovati ne stoji, jer i parlament može brzo reagovati ako se radi o stvarima koje mogu biti na dobrobit građana u smislu da vi nekoj imovini dajete dodatu vrijednost. Sve ukazuje na to da se stvaraju preduslovi za rasprodaju nacionalnih resursa kako bi se pokrivale fiskalne avanture i velika zaduženja bez realnog osnova u privrednom rastu.

Dopuštanje ovakve odluke bi u praksi značilo da Vlada ima dodatnu koncentraciju moći na polju ekonomije i fiskalne politike uopšte, da je manje kontrolisana i da uticaj ekstremno krupnog kapitala kroz takve odluke može da poraste do neviđenih proporcija, jer možete tada prodavati ili zalagati državnu imovinu za sve i svašta.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 21. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR RADE  VELJANOVSKI, POLITIČKI I MEDIJSKI ANALITIČAR, PROFESOR FPN U BEOGRADU U PENZIJI: Najveća opasnost po region bilo bi Vučićevo potpuno okretanje ka Istoku

Objavljeno prije

na

Objavio:

Brisel i Vašington imaju bojazan da napetosti u regionu ne eskaliraju-a oni znaju koliko je u tome Srbija važna, pa im je bitnije da se održi stabilnost nego da se promijeni vlast. Od ovih centara moći se može očekivati diskretno ohrabrivanje opozicije da izvede promjene, ali ne i da oni urade posao umjesto nje

 

 

 

MONITOR:. Jedno vrijeme ste bili aktivni u srpskoj politici. Da li ste  iznenađeni prilično oštrom podjelom u koaliciji Srbija protiv nasilja i kakva bi bila Vaša odluka?

VELJANOVSKI: Nisam iznenađen podelom u koaliciji Srbija protiv nasilja, zapravo je to sasvim logično. Tu koaliciju je okupljalo iskreno odupiranje nasilju i zajednička želja da se promeni vlast, ali to nije dovoljno za političko delovanje. Ne mogu istim putem oni koji su za Evropsku uniju i oni koji su protiv, oni koji smatraju da je u Srebrenici bio genocid i oni koji to negiraju i čak slave zločince iz srpskog naroda, stranke koje se zalažu za stvarne demokratske vrednosti i imaju svest o realnosti kosovskog problema i one koje veličaju mitove prošlosti i traže da se na Kosovu proglasi okupacija. Ja i dok sam bio više u politici nisam imao nikakav uticaj, ali bih se zalagao za jasno profilisanje svake partrije i zajedničko delovanje isključivo po programskim ciljevima.

MONITOR: Na izborima je,  prvi put, učestvovao i „narodni tribun“ Savo Manojlović i osvojio značajan broj glasova. On je, po završetku izbora, pozvao na neku vrstu postizbornog bojkota republičke skupštine i dijela lokalnih parlamenata. Kako ocjenjujete njegov iznenadni ulazak u institucionalizovanu politiku i očigledan pokušaj da bude i tu proaktivan?

VELJANOVSKI: Savo Manojlović je samo još jedan dokaz nezrelosti opozicione scene u Srbiji. Inače, u politiku se i može ući samo institucionalizovano, sve ostalo je amaterizam ili NGO građanski aktivizam, što ima dodirnih tačaka sa politikom, ali nema mnogo izgleda da se poentira. Izlaskom na izbore, a zatim pozivom na bojkot odnosno izlazak iz lokalnih parlamenata, Manojlović je doprineo konfuziji koja je već postojala, a što obeshrabruje birače i dovodi do apatije. Respektabilan broj glasova koje je ova opcija dobila tu i tamo, takođe dokazuje da je građanima potrebno nešto novo, što odavno očekuju, ali čega nema.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 21. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

MONITOR:  Kako vidite odnose na relaciji ministar pravde Andrej Milović i premijer Milojko Spajić, te najavu Milovićevog razrešenja?

MAROVIČ: Loša je poruka koju premijer šalje predlogom za razrješenje ministra pravde nekoliko dana nakon što su usvojeni zakoni potrebni za IBAR, a koje je pripremilo  Ministarstvo pravde na čijem čelu je Milović. Iako je taj predlog očigledan rezultat političkih razmimoilaženja, trebalo je da se desi kada je Milović isključen iz PES-a, a ne sada kada bi premijer trebalo da bude zahvalan zbog ostvarenih rezultata. Isto tako, nejasan je i potez Milovića kojim on umjesto da podnese ostavku ako se ne slaže sa politikom premijera i Vlade, upućuje na svoje razrješenje. U oba slučaja je riječ o neodgovornim potezima nekoliko sedmica prije očekivanog dobijanja IBAR-a, čime pada u vodu priča da je IBAR iznad svega. Iako je, kao što sam već rekla, EK dala zeleno svjetlo za IBAR, ovakav razvoj događaja pokazuje da IBAR, ipak, nije iznad političkih razmirica i partijskih interesa. Sve češće turbulencije u PES-u, ali i između koalicionih partnera, nisu ohrabrujuće za političku situaciju u zemlji koja mora biti stabilna da bismo se mogli posvetiti reformama.

MONITOR:  Kako komentarišete odluku Vlade da zbog prihvaćenog amandmana u Skupštini, Milović ne prisustvuje sjednici parlamenta, odnosno Spajićevo obavezujuće uputstvo ministrima da o svakom amandmanskom djelovanju na IBAR zakone moraju obavijestiti najprije Vladu?

MAROVIĆ: Logično objašnjenje za „uputstvo“ da Vlada mora da da zeleno svjetlo za amandmane na IBAR zakone je to da je ona u komunikaciji sa Evropskom komisijom i da se nije željelo rizikovati s eventualnim odstupanjima. Međutim, ministar pravde predstavlja Vladu, zakoni su iz njegove nadležnosti i ne vidim šta je moglo da pođe „po zlu“ i zašto je Vlada morala da ga povlači „navrat- nanos“ iz Skupštine. Ukratko, na ovom primjeru smo konkretno vidjeli paradoks da Vlada ne vjeruje svom ministru i da ne vrednuje njegov rad.

MONITOR: Predsjednik države Jakov Milatović odbio je da potpiše dva IBAR zakona. Može li to uticati na proces dobijanja IBAR-a?

MAROVIĆ:Evropska komisija je dala pozitivnu procjenu ispunjenosti mjerila i prije nego što su svi potrebni zakoni za IBAR bili usvojeni u Skupštini. Smatram da se niko na političkom nivou u EU neće baviti formalnim stvarima, posebno što, iako su primjedbe Predsjednika opravdane, zakoni nakon drugog glasanja moraju biti potpisani.

MONITOR: Kako vidite konstataciju premijera o “koordinisanoj opstrukciji Andreja Milovića i Jakova Milatovića” evropskog puta CG?

MAROVIĆ: PES je u više navrata, otkad je u situaciji da vodi proces evropske integracije Crne Gore, stavljao do znanja da svi koji su protiv njih su protiv našeg evropskog puta, pa, čak, kao što je to često slučaj, kad taj neko štiti zakon. U stvari je riječ o čuvanju pozicije i političkim sukobljavanjima.

MONITOR: Kako komentarišete prisustvo predsjednika Parlamenta Andrije Mandića na Svesrpskom saboru u Beogradu?

MAROVIĆ: Andrija Mandić je bio na „saboru Srbije i Srpske“ . Nije mu tamo bilo mjesto kao predstavniku Crne Gore i samim tim to nije ni mogao biti, već ili kao običan posmatrač, što je nedopustivo budući da je predsjednik Skupštine Crne Gore, ili, što je izvjesnije, dužnik višegodišnjeg političkog saveznika i ideološkog vođe Aleksandra Vučića. Takva pozicija bi bila kompromitujuća i ponižavajuća za svakoga, osim za Andriju Mandića, koji tako ne poštuje sopstvenu državu i omalovažava jednu od najviših funkcija u njoj.

MONITOR: U otvorenom pismu premijeru, kritikovali ste njegov stav da “IBAR nije postojao prije PES-a”, kako ste kazali, ali i ocijenili da nam sa ovom parlamentarnom većinom IBAR ništa neće značiti?

MAROVIĆ: I prije i poslije političkih promjena u državi, svi koji su na bilo koji način učestvovali u procesu su se zalagali za određene olakšice, promjenu politike uslovljavanja i ispunjavanje mjerila po prioritetima, intenzivniji monitoring Evropske komisije… Premijer, reakcijom da niko prije 44. Vlade nije pominjao IBAR, kao da je želio da izbriše sve prethodne napore, umjesto da sopstveni uspjeh učini još većim isticanjem da se do njega došlo zajedničkim trudom i radom.

Crna Gora treba da uđe u EU kao građanska država u kojoj se jednako garantuju prava svima i teško mi je zamisliti da se to može desiti uz većinu u čijem su sastavu oni koji negiraju crnogorsku naciju i ne priznaju državu koju treba da predstavljaju u institucijama Unije. To je paradoks i utoliko je i čudna pozicija EU, koja se i sama suočava sa jačanjem desničarskih partija i populista, i koja godinama nije blagonaklono gledala na takvu koaliciju u Crnoj Gori, a sada je zove „evropskom“.

MONITOR:  Kako vidite ovdašnje reakcije na glas Vlade za usvajanje Rezolucije UN o Srebrenici, te Rezoluciju o Jasenovcu koja je u parlamentu?

MAROVIĆ: Reakcije su različite i bespotrebno ispolitizovane i one su skrenule pažnju sa suštine: ovdje se ne radi o većem ili manjem značaju rezolucija, ovdje je riječ o tome da je Rezolucija o Srebrenici bila na dnevnom redu GS UN-a, da smo se kao članica morali izjasniti, a da je naš stav o tom pitanju odavno utvrđen, zasnovan na presudama međunarodnih sudova i civilizacijskoj obavezi. Ponoviću: najmanje što možemo da učinimo za žrtve genocida u Srebrenici je da ih se sjetimo 11. jula, a Rezolucija je važna i zbog toga što se sam genocid u javnosti često negira. Rezolucija o Jasenovcu koja bi bila usvojena u Skupštini Crne Gore ne bi suštinski ništa promijenila, jer se 22. april već obilježava kao dan proboja zarobljenih iz jasenovačkog logora i komemoraciji svake godine prisustvuje državni vrh Hrvatske, a, takođe, u javnosti niko nikada ne negira Jasenovac. Rezolucijom o Jasenovcu možemo pogoršati odnose sa Hrvatskom koja je dobar susjed i pruža nam podršku na svim poljima u procesu demokratizacije, a pogrešan je i motiv usvajanja Rezolucije da bi određena politička grupacija ostala na vlasti i to je nepoštovanje samih žrtava.

MONITOR: Šta nas čeka poslije IBAR-a?

MAROVIĆ: Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti, a samim tim što i ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima. Najzahtjevniji će, opet, biti rad na vladavini prava, odnosno jačanju institucija, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, neselektivnoj primjeni zakona u svim oblastima. Pregovori u poglavljima 23 i 24 će ubuduće biti usmjereni na ispunjavanje završnih mjerila, a koje ćemo dobiti u Zajedničkoj poziciji. Od presudne je važnosti da napravimo jasnu mapu puta, prioritete po godinama u trogodišnjem periodu, te da oko tih prioriteta gradimo konsenzus.

Glasanje za IBAR zakone je pokazalo da, iako vlast ne radi na toj sponi sa opozicijom, prvi put smo imali jasnu poruku opozicije da ne želi da blokira EU put. Da li je to bilo zbog „signala“ iz EU da ćemo IBAR dobiti bez obzira na sve, pa niko nije htio da političkim protivnicima pruži priliku da u njih upiru prstom, ili je rezultat, konačnog shvatanja da je EU cilj svih nas i da svi moramo učestvovati u njegovom ostvarivanju, ostaje da se vidi, ali je jasan putokaz u kom pravcu se mora ići.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo