Sedmica je protekla u fazonu –  radi ko šta hoće, slavi ko šta hoće, priča ko šta hoće. Još samo fali da pojedine opštine odbiju da uđu u EU, ako  Crna Gora  tamo nekako završi, uprkos sopstvenoj političkoj klasi

„Nek svako slavi šta god ko hoće“, dosjetio se pljevaljski gradonačelnik Dario Vraneš recepta da Pljevlja konačno  pretvori u Prizren.  Saopštio je da se u Pljevljima neće slaviti Dan državnosti 21. maj jer je „to praznik koji dijeli“.  To što su Pljevlja u Crnoj Gori, a 21. maj zvanični državni praznik, Dario ne udara na trag. Njemu su Pljevlja prćija. Kojom nastavlja da dijeli.

Po istom receptu, proslavu neće organizovati ni njegov kolega iz NSD, gradonačelnik Nikšića Marko Kovačević, objavile su televizije bliske tom dijelu vlasti. Kovačević nije objašnjavao razloge. Ne mora. Dovoljno je prisjetiti se kako je u Beogradu, tokom raporta Vučiću, objašnjavao da mu je Srbija  „matica“.  Usput,  Kovačević je saopštio da neće dozvoliti ni da se gradi postrojenje za uništavanje zaraženih životinja u Nikšiću.  Neka.  Ako Zeta neće kolektor, može i Marko da neće postrojenje. Koga briga za obaveze države na evropskom putu. Ili baš jeste.

Mediji su javili i da proslavu Dana državnosti neće organizovati ni opština Herceg Novi. Gradonačelnik te primorske opštine, iz redova Demokrata, Stevan Katić kazao je da im  „to nije u planu“.  I on je u fazonu nek slavi šta god ko hoće.  „Opština Herceg Novi zvanično nema u planu organizaciju svečanosti povodom 21. maja, ali to ne znači da sputava ili zabranjuje bilo kojoj instituciji ili pojedincu da, u skladu sa zakonom, organizuje proslavu”, kazao je on u zanosu tolerancije  za RTHN. Hvala  Stevanu, on eto ne zabranjuje obilježavanje Dana državnosti.   Katić je još  pojasnio da je za njega slavljenje 21. maja nekako „ekstremno“. Čuj te umjerenosti. “Nametnuti Herceg Novom zvanje neposlušnog grada jasno pokazuje da ekstremističko krilo ne želi zajednički napredak države. Ističem da ne podržavam ekstremizam ni sa jedne ni sa druge strane, jer se svi oni hrane podjelama i na tome grade svoj opstanak”. Iz njegove se stranke, gdje vole da naglase da im je Crna Gora matica, nijesu oglašavali ovim povodom.

Na državnom nivou isto priča šta god ko hoće. Dok čekaju brojne obaveze na evropskom putu zemlje, glavna tema u parlamentu su praistorijski sporazumi sa Rusijom.  Prvo je  premijer Spajić u Skupštini optužio DPS da koči ulazak zemlje u EU jer ima sporazum sa Jedinstvenom Rusijom. Tajni. Onda je  poslanik DPS Andrija Nikolić pokazao javnosti Sporazum te partije potpisan  2011.  Sedmica je, sve u svemu, protekla u raspravi  ko za tuđi interes koči ulazak Crne Gore u EU. Očigledno je: na ulasku Crne Gore u EU ovdje izgleda ne radi niko, sem pomalo Brisel.

U toj storiji o sporazumima, gotovo niko nije ni registrovao da je lider DNP Milan Knežević u parlamentu, a nakon što je ispucao svoje jeftine šale i uvredljive komentare, saopštio da je logor u Morinju nepostojeći zločin sa nepostojećim zarobljenicima. Čak je i Viši sud u Podgorici svojevremeno presudom potvrdio da se zločin dogodio, iako se svojski potrudio da za njega budu kažnjeni najniži u lancu, poput  kuvara. Kneževića eto sada brine da će Vlada obeštetiti žrtve logora Morinj sa 17 miliona eura i tako „ubiti sjećanje na žrtve iz logora Lora”.

Svojevremeno su zbog negiranja ratnih zločina ministri podnosili ostavke. Ili, alternativno, krili šta misle. Danas zločine može  javno da negira u parlamentu, kome kad nadođe.  Dok SPC otvoreno krije bistu Pavla Đurišića na svom posjedu. I nikom ništa. Tužilaštvo ni da trepne.

Tako. Sedmica je protekla u maniru –  radi ko šta hoće, slavi ko šta hoće, priča ko šta hoće. Još samo fali da pojedine opštine odbiju da uđu u EU, iako Crna Gora ipak tamo završi, uprkos sopstvenoj političkoj klasi. Potencijalno obrazloženje  je već dao gradonačelnik Herceg Novog Stevan Katić dok je objašnjavao zašto Herceg Novi neće slaviti Dan državnosti: “To su poslovi države, a ne lokalnih zajednica”. Pa jes. Možda može i obrnuto. Da na državnom nivou uđemo u EU, a u lokalu ostanemo u devedesetim.

Milena PEROVIĆ

Kad bi velike riječi naših vlastodržaca  bile uslov za ulazak zemlje u EU, Marta Kos bi se sigurno popela na Bobotob kuk. Ovako, znamo i mi  i komesarka EU za proširenje, možda

Marta Kos će se na Bobotov kuk možda popeti, ako Crna Gora uđe u EU, dok je premijeru Spajiću nebo granica. Bez možda. Kad bi velike riječi naših vlastodržaca bile uslov za ulazak zemlje u EU, Kos bi se sigurno popela na Bobotov kuk. Ovako, znamo i mi i komesarka EU za proširenje. Možda.

Na konferenciji za medije upriličenoj u Podgorici, tokom njene dvodnevne posjete Crnoj Gori, Marta Kos je kazala da je počela da trenira za Bobotov kuk, u kontekstu njenog ranijeg obećanja da će to učiniti ukoliko Crna Gora bude naredna članica  EU.  Spajić je samouvjereno uzvratio sa “samo nebo je granica”, govoreći, pri tom, o Ustavnom sudu Crne Gore. Onom istom koji se nedavno nije mogao izjasniti o sporazumima Crne Gore sa UAE, jer je ne samo partijski, nego i faktički blokiran. Parlament uporno ne bira nedostajuće sudije i pored neprestanog zaklinjanja Briselu da hoće, pa je odluka o sporazumima izostala jer su glasovi sudija bili tri naprema tri. Saglasnost se ipak postigne kad treba odbraniti sinovca predsjednika parlamenta . Ove sedmice Ustavni sud je usvojio tri ustavne žalbe Danila Mandića, prema nekim stručnjacima napravivši presedan i prekoračivši svoja ovlašćenja. Za partijsko pravosuđe , vlastima je, zaista, i aktuelnim i bivšim – nebo granica. „Svaka država mora imati nezavisno pravosuđe“, nije vjerovatno slučajno Kos na konferenciji potencirala ono očito.

Nije se samo premijer dok je  Kos u posjeti Crnoj Gori dičio pravosuđem. „Najbolji pokazatelj gdje se Crna Gora nalazi je prvostepena presuda Vesni Medenici i njenoj grupi”, saopštila je ministarka evropskih poslova Maida Gorčević. U pravu je.  Prvostepena presuda bivšoj predsjednici Vrhovnog suda izdejstvovana na jedvite jade, nakon više godina beskrajnih odlaganja ročišta, zaista je prava slika gdje se Crna Gora danas nalazi.  Nedostatak kapaciteta, kadrovskih i prostornih, rupe u zakonodavstvu i partijsko pravosuđe, koje je to ostalo i nakon pada DPS.  Vlast ga je samo dopunila svojima dok je pričala o reformama i vetingu.

Dopunjena je i Vlada. Umjesto ministara iz redova DNP Milana Kneževića dobićemo ministre iz redova NSD Andrije Mandića. Pronađi razliku. Malo je doduše  neobično  što je Milan sad opozicionar u koaliciji sa vlašću. Pa pomalo i to što je jednog od kandidata za ministra, Radoša Zečevića, direktora podgoričkog gradskog preduzeća Putevi, desetak dana prije nego će biti razmatran za ministra, opozicija optužila za malverzacije. Uz to, Zečevićev resor bi bio zadužen sa saradnju Vlade sa parlamentom. No dobro, ne treba cjepidlačiti. Kos onda ne bi ni pričala o Bobotovom kuku, a kamoli trenirala.

Evropska komesarka saopštila je i da će pitati Andriju Mandića zašto ne dolazi u Brisel. Predsjednik parlamenta moguće nema kad. Opozicija je prebrojala da ove godine nije bio u posjeti evropskim zemljama, dok je već tri puta posjetio Banja Luku. Tamo  on i Dodik sanjaju kako stavljaju lentu oko vrata Donaldu Trampu.

U godini koja će odlučiti ulazimo li u EU ili ne, vlast i opozicija nastavljaju komunikaciju preko društvenih mreža i konferencija za štampu. Kafa i kolači, ovonedeljna tema. Pošto je opozicija odbila sastanak sa premijerom i liderima većine u susret dolasku Kos, premijer je poručio da ih uvijek „čekaju kafa i kolači“.

Samo da i priča o evropskoj Crnoj Gori ne postane vic. A Marta Kos pronađe neki drugi planinski vrh.

Milena PEROVIĆ

Skandiranje Mladiću u Zeti. Niko ništa. Muk i nakon napada na albanskog državljanina od strane mladića sa Zabjela, onog o čijim smo ranama znali sve, prebrojavali Turke i strance po Crnoj Gori i promijenili migracionu politiku. Sad je tek naslov u crnoj hronici. Čak i da ispunimo što od nas Brisel traži, ostaje pitanje –  u kakvoj ćemo to „evropskoj zemlji“ živjeti u kojoj mržnja nije vijest

Skandiranje ratnim zločincima u ovoj zemlji više nije ni vijest. Usklici Ratku Mladiću na utakmici u Zeti, između KK Vukovi i KK Ibar Rožaje,  ne bi bili ni pomenuti, da nije bilo saopštenja  25 nevladinih organizacija. Tužilaštvo se pravilo mrtvo na zahtjev civilnog sektora da hitno reaguje. Vlast nije rekla ništa.. Očekivano.

“Prema video zapisu i iskazima očevidaca sa terena, grupa navijača KK Vukovi iz Zete, skandirala je ime ratnog zločinca Ratka Mladića, osuđenog, pored ostalih zločina, za genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici. Ekipa kojoj je skandiranje bilo namijenjeno dolazi iz grada čiji su stanovnici pretežno muslimani, odnosno Bošnjaci”, ističe se u saopštenju 25 organizacija i aktivista i aktivistkinja,  i traži od tužilaštva da pregleda snimke i procesuira one koji su krivično odgovorni, pošto na snimku ima i djece. Tužilaštvo valjda i dalje gleda snimak.

Ima još vijesti koje ne privlače pažnju, posebno ne vlastima. Uhapšen je mladić sa Zabjela. Onaj isti o čijim su   ranama, zadobijenim u sukobu sa stranim državljanima prije nekoliko mjeseci na Zabjelu,znali svi i sve- osobito  vlast, i naravno SPC. Policija uza zid postrojavala turske državljane i obezbjeđivala domaće heroje dok su sijali strah ulicama, a potom i demolirali lokale turskih državljana. Nevini mladić, naše gore list sada je uhapšen zbog nasilništva motivisanog nacionalnom netrepeljivošću i mržnjom.  On i brat, takođe učesnik incidenta na Zabjelu, napali su državljanina Albanije na Starom aerodromu u Podgorici.

Niko ništa. Nikog na ulicama sa bakljama, da brani majke i sestre od nasilnika. Policija ne postrojava domaće državljane zbog napada na Starom aerodromu, kao onda Turke.  Nikog da  reaguje na nasilje. Naši su, drugo je to. Vijest o hapšenju mladića sa Zabjela, zbog čijih  smo ozljeda, zadobijenih u svađi, promijenili migracionu politiku,  sada je tek nebitan naslov  u crnoj hronici.

Da se oglasi, nema poslanika Borisa Bogdanovića koji je svojevremeno na društvenim mrežama postavio fotografiju koja prikazuje desetine turskih državljana postrojenih uz zid, sa porukom –  „ovako se brani država“. Kasnije je ,  herojski,  uklonio.  Moguće, da je narodni izabranik zauzet. Brani državu sa dva zakona, za unutrašnje poslove i ANB, koji su ove sedmice opet usvojeni u parlamentu, uprkos reakciji Brisela,  struke i civilnog sektora.  Na jeziku briselskih zvaničnika zakoni nijesu do kraja usklađeni sa evropskom normativom.  Na naškom, i jezikom struke i kritičara, zakoni pretvaraju Crnu Goru u policijsku državu.

Nigdje ni mitropolita Joanikija da poduči pastvu da mrzjeti nije hrišćanski.  Moguće da i on ima posla oko evropskih integracija, nakon konsultacija sa ministrom spoljnih poslova Filipom Ivanovićem na istu temu.

Ima, za razliku, vijesti o kojima vlast rado govori. Osim one da Aco Đukanović ima pet miliona eura za jemstvo. Zatvorili smo, eto  poglavlje 21, o transevropskim mrežama. Premijer i svita slikali su se  u Briselu sa Martom Kos. Ministarka Maida Gorčević domaću je čeljad obradovala da smo nezaustavljivi na evropskom putu. Andrija Mandić i Milan Knežević nijesu rekli ništa. Srećom.

Čak i da ove godine nenadano ispunimo sve što od nas Brisel traži, ostaje  pitanje – u kakvoj ćemo to „evropskoj zemlji“ živjeti u kojoj mržnja nije vijest.

Milena PEROVIĆ