Povežite se sa nama

INTERVJU

STEFAN SABLIĆ, REDITELJ: Dramatična ljudska pobuna

Objavljeno prije

na

Praizvedba predstave Istraga, po tekstu Aleksandra Radunovića, u adaptaciji i režiji Stefana Sablića, nedavno je izvedena na Velikoj sceni Crnogorskog narodnog pozorišta. U pitanju je tekst koji, kako kažu autori, ima energiju koja donosi odgovore na mnoga pitanja koja se tiču društva i vremena u kojem živimo. U predstavi igraju Dušan Kovačević, Srđan Grahovac, Danilo Čelebić, Nikola Perišić, Stevan Radusinović, Aleksandar Gavranić, Ana Vučković, Marko Todorović, Gojko Burzanović… Scenografiju je uradio Miodrag Tabački, a kostimografiju Lina Leković.

MONITOR: ,,Istraga” obrađuje teme kojima se bavimo hiljadama godina. Kroz biblijsku priču, ispričana je priča o jednoj porodici, gdje se kritikuje i današnje vrijeme, društvo i sredina u kojoj živimo. Šta biste Vi rekli o ovome komadu Aleksandra Radunovića?
SABLIĆ: U ovom tekstu sam video dramatičnu ljudsku pobunu i nije slučajno da sam pronašao i ubacio Bodlerovu pesmu Avelj i Kain koja se završava stihom ,,Stoga na nebo popni se Kaine i na zemlju baci gospoda Boga”. Tačno, ovde je upotrebljen mit, gde pisac postavlja Boga kao moćnika koji “sve zna, sve vidi i sve je stvorio” jedino je malo uznemiren jer strepi da se pojavio neki drugi Bog, jer on ove nakaze na zemlji tj. nas ne prepoznaje i ne seća se da nas je kao takve nakaze stvorio. Tu je zapravo pravi pisac, satiričar i komediograf.

MONITOR: Pored komične strane koju drama sadrži, predstava ima dublju poruku i tjera na preispitivanje stvarnosti, kao i pitanje porijekla zla u čovjeku. Koliko je predstava angažovana i korespondira sa sadašnjim trenutkom?
SABLIĆ: Da li je neko kriv za bilo kakvo zlo, ako Bog sve kontroliše? Zašto je uneo zlo u najnevinije biće Kaina, koji tek postaje čovek. Svaki dan su pred nama drame tinejdžera, koji potpuno nesvesni, odlaze na robiju ne znajući što su učinili. Naravno da smo mi iza toga da je to sve naša slika. To je slika jednog lošeg društva i u takvom društvu najveću cenu plaćaju mladi.

MONITOR: Koliko je bilo teško prvi put postaviti ovaj komad, jer praizvedba je sama po sebi vrlo izazovna, ali i obavezujuća?
SABLIĆ: Nisam mislio o tome, išao sam korak po korak, na sreću tekst se otvarao i pretvarao polako u predstavu. Bogatio sam sve to sa muzikom, pojavljivale su se neočekivane stvari. Mislim da sam sproveo ono što sam želeo, da sam dobio rezultat ali očekujem da će se još mnogo veća energija pojaviti kroz likove i priču tokom igranja predstava.

MONITOR: Ovo vam je druga saradnja sa crnogorskim glumcima, nakon uspješne predstave „Slasti slave” u Gradskom pozorištu. Kažite nam o radu sa našim glumcima i nacionalnim teatrom?
SABLIĆ: Ja mogu bez konvencionalnosti ili lažnih ljubaznosti da kazem da su svi bili predusretljivi, kao reditelj sam dobijao sve što mi je bilo potrebno. Srećem i prepoznajem iste glumce kao na drugim mestima.

MONITOR: Zanimljivo mi je da ste neke komade, koje ste režirali, istovremeno i prevodili.
SABLIĆ: Prevodio sam ono što sam hteo da režiram, kroz prevod kao reditelj ja sam se već probijao kroz tekst. Smatram da je prevod veoma važan, loš prevod može odvesti u pogrešan smer iz koga je teško vratiti se. Dovoljno je jedno pogrešno tumačenje replike ili reči. Kada sam motivisan tekstom, kada ga razumem, kad me vuče kad sam inspirisan – lak mi je i prevod, laka mi je i režija. Smatram da je status prevodioca ponižen i nezaštićen i zato ima sve manje novih prevoda već koristimo starinske prevode sa polovine prošlog veka. Niko više neće da prevodi jer prevodioci nemaju nikakvu motivaciju za to. Imam potrebu da kažem toliko u odbranu prevodioca, koji ja zapravo nisam. Prevod je vrlo važan segment u teatru jer dobar prevod je uslov za dobru predstavu.

MONITOR: Na premijeri ,,Istrage” bila je i Vaša majka – legenda jugoslovenskog glumišta Seka Sablić. Glumila je u Vašim predstavama – ,,Poseta stare dame”, ,,Aresnik i stare čipke”, ,,Elektra”… Volio bih da mi kažete o Vašem profesionalnom odnosu i kako je prokomentarisala ,,Istragu”?
SABLIĆ: Ja joj mnogo verujem. Verujem u njeno iskustvo i njen talenat. Ali nisam zaslepljen i sa mesta reditelja vidim da i ona ponekad nešto previdi, i želi da odbrani nešto što je neodbranjivo. Kada joj kao reditelj na to ukažem, onda se ona buni, i ne može da se načudi da je to tako pogrešno razumela. Za Istragu Seka je rekla da su je neke scene dirnule, uzbudile, uglavnom one koje se odnose na Kaina, Adam i Evu, da je predstava jako duhovita, tu su policajci, Bog, načelnik. Da je premijera kao i svaka bila malo napeta i da je sigurna da će se energija u povezanosti scena i likova tek pojaviti. Ona mi često govori da premijera nema mnogo veze sa predstavom koja će se pojaviti u kasnijem igranju, naravno ukoliko su stvari dobro postavljene.

Miroslav MINIĆ

Komentari

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo