Teško je nabrojati sve incidente, mjere i prtiv mjere koje, optužujući se međusobno, preduzimaju SAD (i Britanija) i Iran, zatežući uže do pucanja. Analitičari ipak smatraju da ni jedna strana ne želi rat
Tenzije su na ivici pucanja nakon što je Iran zaplenio britanski tanker u Hormuškom moreuzu. London traži sankcije, Amerikanci šalju dodatne vojnike u region, a nemački šef diplomatije kaže da sada valja „sprečiti rat“.
Zvanični London preti Iranu sankcijama zbog zaplene britanskog tankera Stena Impero u vodama Hormuškog moreuza, morske staze od velikog značaja za svetsku trgovinu naftom. Pri tom je i Londonu jasno da je zapljena broda odgovor na zaustavljanje iranskog tankera Grace 1 u britanskim vodama Gibraltara početkom jula. Zbog sumnje da taj brod krši sankcije EU nametnute Siriji, plovilo je ukotvljeno u Gibraltaru. Tamošnji sud je produžio njegov prisilni boravak u luci za još 30 dana, do 20. avgusta.
U Teheranu tvrde da je tanker udario iranski ribarski brod i oglušio se na njegove pozive u pomoć, čime je prekršio zakone plovodbe.
Iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif je na Tviteru napisao da je zaplena opravdana „za razliku od piratstva u Gibraltarskom moreuzu“. Napominje da Iran i dalje jamči sigurnost u Persijskom zalivu i Hormuškom moreuzu, ali i poručuje Londonu da „mora da prestane da bude privezak ekonomskom terorizmu Sjedinjenih Država“.
U međuvremenu su 20. juna pripadnici Iranske revolucionarne garde (IRGC) oborili američku bespilotnu letilicu koja je – kako Iran navodi, a SAD negira – ušla u iranski vazdušni prostor. Manje od mesec kasnije, Vašington je tvrdio, a Teheran negirao, kako je uništio jedan, a možda i dva iranska drona koji se približavali američkom nosaču aviona “Abraham Linkoln” čije je upućivanje u Zaliv proletos označilo početak vojnog gomilanja u regionu. U SAD su mediji javili da će dodatnih 500 vojnika biti poslato u uporišta u Saudijskoj Arabiji i da će intenzivnije biti izvođeni izviđački letovi nad Zalivom.
Odlazeća Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je upozorila da treba izbeći „nove eskalacije“. Novu bi mogla da izazove odluka SAD da službeno zamole Francusku, Veliku Britaniju i Nemačku da i njihove vojne snage sudeluju u misiji koja bi štitila teretne brodove koji prolaze strateški važnim Hormuškim moreuzom.
Predsednik Irana Hasan Rohani izjavio je da će prisustvo stranih snaga biti glavni izvor napetosti u Persijskom zalivu. „Koreni neprijatnih događaja i napetosti u regionu nalaze se u jednostranom povlačenju Amerike iz nuklearnog sporazuma potpisanog 2015.”
Portparol iranske Vlade Ali Rabiei je ocijenio je kako britanski predlog o evropskoj floti, koja bi pratila tankere evropskih zemalja u Persijskom zalivu,“naravno nosi neprijateljsku poruku“. .
Prema zapadnim medijima, Francuska će verojatno odbaciti učešće u evropskoj floti, a nemački šef diplomatije Heiko Maas je jasno poručio da ta država neće sudelovati u misiji pod vodstvom SAD.
Prema njemačkim medijima opravdana je pretpostavka da američki predsednik Donald Tramp i novi britanski premijer Boris Džonson slede svoje geopolitičke ciljeve – oni na umu imaju više od puke slobode morskih puteva. “SAD već nedeljama raspaljuju situaciju u Zalivu. Uostalom, trenutna kriza sa Iranom i počela je tako što je Vašington jednostrano otkazao atomski sporazum,” komentarisano je na stranici medijske kuće Dojče vele (DW).
Američke brodove evropski diplomati smatraju delom strategije predsednika Trampa, radi „maksimalnog pritiska” na Teheran. Tramp želi tako od Irana da iznudi nove pregovore o međunarodnom nuklearnom sporazumu zaključenom 2015. EU, a do sada je to bila i pozicija Velike Britanije, ne želi da odustane od Sporazuma čije su potpisnice, I Rusija i Kina a koji je potvrdio Savet bezbednosti UN.
Po tim evropskim diplomatama, EU želi da se bavi nezavisno tim Sporazumom. No, prema nemačkim medijima, izgleda da britanska vlada premijera Džonsona ne želi da u potpunosti slediti tu liniju. Novi ministar spoljnih poslova Dominik Rab je u intervjuu rekao: „Mi želimo europsku misiju, ali ona verojatno ne bi mogla preživeti bez pomoći Amerikanaca.”
Usred sve veće vojne koncentracije Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAAE) objavila je da je Iran proizveo više nisko obogaćenog uranijuma nego što je to dozvoljeno u Atomskom sporazumu. Time je Iran ostvario svoju pretnju iz maja, da se neće pridržavati limita iz sporazuma ukoliko mu ugovorni partneri ne izađu u susret.
Tramp koji je u maju 2018, jednostrano otkazao Sporazum, nazvao je iranski potez „igra sa vatrom“. Istakao je kako je bila greška da je Atomski sporazum Iranu dozvolio bilo kakvo obogaćivanje uranijuma.
Svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN kritikovale su kršenje Sporazuma. Francuska i Velika Britanija pozvale su Iran da poštuje odredbe dokumenta. Rusija je izrazila „žaljenje“, ali je optužila i SAD za eskalaciju konflikta.
Ministar inostranih poslova Irana Zarif objavio je na društvenim mrežama da ta zemlja nije prekršila Sporazum i da je čitav postupak u skladu s pravilima potpisanog dokumenta. Napomenuo je kako će Iran ponovo poštovati odredbe Sporazuma čim Nemačka, Francuska i Velika Britanija potvrde da će se držati preuzetih obaveza.
Politikolog na Teheranskom univerzitetu Imad Abšnas smatra da je Teheran uputio poruku svetu – ili će se svi pridržavati Sporazuma ili neće niko, pa ni Iran. „Pre dosta vremena su nam nametnute sankcije, u međuvremenu one nikoga više ne plaše“, kazao je taj iranski analitičar.
Direktno ili indirektno, u sukobe u regionu je umešan niz država sa različitim, često suprostavljenim stavovima i interesima.
Osim , što su se jednostrano povukle iz međunarodnog nuklearnog sporazuma, SAD su žestoko pooštrile ekonomske sankcije prema Iranu. Iran se oseća ugroženim. Zbog slanja nosača aviona, a posebno od kako su SAD poslale još jedan ratni brod plus sistem za protivazdušnu odbranu Patriot, kao i zbog duge istorije neprijateljstva SAD i Velike Britanije prema zemlji koja je jedan od najvećih proizvođaja nafte i zemnog gasa u svetu.
Iran je već duže u sukobu I sa Saudijskom Arabijom. Obe države se bore za prevlast u regionu. Razdor se proteže od različitih interesa u Siriji – Teheran podržava predsednika Bašara el Asada, Rijad opoziciju. Različit im je odnosa prema Izraelu, pa sve do odmeravanja snaga u vezi Jemenom u kome razoran rat gotovo pet godina.
Iran Amerikancima želi da pokaže da može da onemogući trgovinu naftom u Persijskom zalivu i Hormuškom moreuzu. Poruka Teherana je jasna: ukoliko Iran ne može da izvozi naftu, od koje uveliko zavisi nacionalna privreda, onda neće ni jedna zemlja iz regiona. Napad na Iran bi uticao na velike delove globalne trgovine naftom.
Rasprostranjeno je mišljenje stručnjaka da je malo je verovatno da je Iran zainteresovan za vojni sukob sa SAD. „Iran je vojno beznadežno inferiorniji od SAD i ne vidim da ima interesa da se upusti u vojnu eskalaciju sa SAD”, kazao je nemački stručnjak za bezbednost Markus Kaim.
Tramp hoće da vrati Irance za pregovarački sto i pregovara o onome što on naziva „boljim sporazumom“, koji bi Teheran obavezao na period duži od onog koji je dogovoren 2015. Tako misle u dva najbliža saveznika SAD u regionu, Saudijska Arabija i Izrael.
Neprijateljstvo između Irana i Saudijske Arabije nije zasnovano samo na verskom konfliktu (u Iranu vladaju šijiti muslimani, a u Saudijskoj Arabaiji suniti). Radi se, još više, o političkoj nadmoći na Bliskom i Srednjem istoku.
Izrael godinama ima izrazito napete odnose sa Iranom koji je rat u Siriji, susedu jevrejske države, iskoristio kako bi se tamo čvrsto pozicionirao. Islamistički pokret Hezbolah, kojeg podržava Iran, je prodro do Golanske visoravni koju okupira Irael, iranski vojni instruktori su trenutno udaljena oko 100 kilometara od izraelske granice. Izrael je su više puta bombardovao iranske položaje u Siriji.
„Iran od Sirije pravi novi front protiv Izraela, odskočnu dasku, kako bi odatle osvajao Izrael. Mi nećemo bespomoćno stajati po strani i gledati kako Iran preuzima Siriju”, izjavila je izraelska ministarka pravosuđa Ajelet Šaked još u aprilu 2018. godine. Saudijska Arabija i Izrael sarađuju protiv vlasti u Teheranu.
Pitanje je kako bi trebalo da izgleda efikasni pritisak, pošto Iran nije impresioniran ni sankcijama ni zveckanjem oružjem. Bivši šef Mosada Efraim Halevi je rekao da je zabluda ukoliko se misli da će Iran zbog toga prestati da podržava organizacije kao što su Hamas ili Hezbolah – a obe su na listi terorističkih organizacija EU. Halevi misli da bi i SAD morale biti zainteresovane za povratak Irana za pregovarački sto. „Ipak, mislim da to nije moguće sve dok Amerika ponižava Irance, pa i vođe revolucije“.
Dogovoraizmeđu SAD i Irana nema na vidiku. Uprkos tome, stručnjaci se, ipak, još slažu da i jedna i druga strana žele da izbegnu otvoreni vojni sukob.
Posle obaranja američkog skupog drona, predsednim Tramp je, navodno u poslednji čas, otkazao vazdušne napade i zaveo Iranu nove sankcije. To bi moglo da znači da bi Tramp sukob s Iranom radije da reši diplomatijom.
Jasno je da nijedna strana ne želi rat“, ocenio je Aleks Vatanka, viši saradnik američkog istraživačkog centra „Bliskoistočni institut“. Istovremeno, Vatanka upozorava da bi samo jedan pogrešan potez mogao da dovede do eksplozije. „Važno je biti svestan da u tako napetoj situaciji može doći i do pogrešnih koraka“, rekao je za DW stručnjak za bezbednost.
Rat u Persijskom zalivu imao bi razorne posledice po mnoge zemlje regiona, posebno one u kojima delaju proiranske paravojske – Jemen, Sirija, Irak, Liban. Verovatno bi bili pogođeni i Izrael, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Takav rat bi imao samo gubitnike. Nemačkoj i Evropi, sa njihovim ograničenim uticajem, ostaje da učine sve kako do rata ne bi došlo.
Milan BOŠKOVIĆ
HORIZONTI2 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
SVIJET4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
DANAS, SJUTRA3 sedmice